Francuska manekenka i glumica Natali Delon preminula je u 79. godini u Parizu.
Tu vest objavio je njen sin Entoni je rekao da je njegova majka umrla okružena porodicom i prijateljima, i da je uzrok smrti agresivni tumor.
Fatalna Francuskinja, koja je bila nadaleko čuvena po svojoj lepoti, bila je udata za glumca Alena Delona, ali je imala veze i sa Ričardom Bartonom i Edijem Fišerom.
Rođena je 1. avgusta u Maroku, a u Pariz se preselila 1962. godine gde je i upoznala Delona.
Postala je međunarodno poznata kada je, sa legendarnim Alenom Delonom, snimila film “Le Samourai”.
Natali Delon je snimila oko 30 filmova a kasnije se u karijeri bavila režijom.
Režirala je dva filma, “Slatke laži” i “To se zove nesreća”, u kojima je i glumila.
Uprkos razvodu braka, ostala je u prijateljskim odnosima sa Alenom Delonom, a njihov sin je prošlog meseca objavio fotografiju na kojoj zajedno proslavljaju Božić.
Natali je objavila svoje memoare 2006. godine.
Natali Delon/Photo; printscreen
Izvesno vreme bila je i partnerka srpskom žestokom momku Stevici Markoviću, koji je bio izuzetno ljubomoran zbog njenih brojnih veza.
Ta veza je prešla put od otvorenog animoziteta do neobuzdanih strasti između Markovića i Natali, pa je tako 1965. Stevica pisao svom bratu da ne može da je podnese.
– Sa Alenom je sve u redu. Odličan momak i iskren prijatelj. Jedino njegova žena Natali… Samo što joj nisam opalio šljagu. Da ne ulazim u detalje, koji me nerviraju, a vas ne interesuju – pisao je Marković.
Srbin je 1967. odlučio da svom prijatelju “ukrade” ženu. Natali Delon smatrala je da se Stevica, kao mlad čovek, jednostavno zaljubio u nju.
– U početku, kad je Alen govorio da hoće da primi Stevana u kuću, bila sam protiv toga. Ali kasnije sam uvidela da je veoma šarmantan. Avgusta 1967. bila sam fizički slaba prema njemu – pričala je prijateljicama slavna glumica. – Posle avanture, bilo je dogovoreno da se naše prijateljstvo ne kvari. Međutim, u septembru sam primetila da se Stevan zaljubljuje u mene. Postao je neprijatan i počeli smo da se svađamo.
Pisala je pomirljiva pisma Stevici, ali je on bio sve ljubomorniji. Naročito od novembra 1967, kad je Natali Delon imala vezu sa rediteljem Filipom de Brokom.
– Naši intimni odnosi opsedali su Stevana. On se uvek bojao da ću ja to kad-tad reći Alenu. Aluzija da se “mi pravimo mrtvi”, sigurno nema nikakve veze sa smrću Miloša Miloševića. Stevan mi je često govorio o Milošu i pričao da je taj mladić uvek želeo da prodre do dna stvari i da ga je to ubilo. Stevan je o njegovoj smrti u Holivudu često menjao mišljenje. Čas je smatrao da je Miloš izvršio samoubistvo, čas da je bio žrtva Mikija Runija i njegove mafije. U svakom slučaju, nikad nije sumnjao da smo Alen i ja krivi za tu smrt. Ja sam se tih njegovih priča plašila – bila je iskrena Natali Delon, koja je potom zahladnela svoje odnose sa Stevicom Markovićem
U godinama koje nam i dalje jedu skakavci i u kojima tamnujemo u mračnom vilajetu antikulture i sveprisutnog kiča, urbana kultura postala je totalni underground. Zašto smo i kako dozvolili da se to dogodi duga je i mučna priča, čija nam analiza možda može oktriti krivce i njihove namere, ali nam teško može pomoći da sačuvamo ovo malo što nam je od urbane kulture ostalo i pokušamo da ne dozvolimo da se sasvim ugasi.
A toj borbi, čini se, istrajnije su i posevećnije žene, istinske čuvarke urbane kulture, headlinerke svojih života i karijera koje, svaka u svom domenu pravi male, sad možda ne tako vidiljive korake, starajući platformu sa koje će se urbana kultura vratiti na veliku scenu u punom sjaju. One su muzičarke, pevačice, spisateljice, novinarke, voditeljke, PR-ovi, organitatorke, fotografkinje, snimateljke, glumice… sve one hrabre i posvećene žene koje, iako različitih zanimanja, rayličitih interesovanja i godišta… sve imaju onu istu nit koja ih povezuje, onaj isti cilj – borba za kulturu.
Zato ćemo vam u narednom periodu predstaviti headlinerke srpske urbane kulture i u razgovoru sa njima pokušati da vam otkrijemo sa čime se sve susreću u toj svojoj borbi, da li imaju problem zbog toga što su uspešne u pretežno “muškom svetu”, koji su načini na koji uspevaju da realizuju svoje ideje i projekte, ali i da prenesu svoja iskustva nekim mladim snagama koje tek kreću ovim putem.
Olga Kepčija/ Photo:Andreja Ignjatović
Prva sagovornica u novom serijalu Headlinera je Olgla Kepčija, več dugo prpoznatljiv glas kultnog radija Beograd 202, popularne “dvestadvojke”, koja je nedavno počastvovana prilikom da za prigodnu kombinaciju odabare 100 najboljih pesama čuvenog Novog talasa u sklopu obeležavanja 40 godina od pokreta koji se smatra najznačajnijim muzičkim periodom svejugoslovenskog rokenrola.
Ali, prvo, otkud Olga uopšte u ovoj priči…
Završila je čuvenu Petu beogradsku gimnaziju.Već tokom školovanja postala je saradnik Jutarnjeg programa na Drugom programu Radio Beograda. Nakon završetka školovanja dolazi na Program 202, prvo kao organizator programa, a zatim kao novinar u Informativnoj redakciji. Početkom 2001. svoja interesovanja prebacuje na polje muzike kada počinje da uređuje emisiju Demo ekspres. U istom periodu postaje voditelj emisije Hit nedelje koja je obeležila njen rad na Programu 202. Kao autor i voditelj, Olga Kepčija potpisuje emisju Linija za rokenrol domaće muzike koju je uređivala i vodila u periodu od 2006. do 2014. godine, a u periodu nakon 2008. godine priređuje godišnji izbor najboljih domaćih i izvođača iz regiona bivše Jugoslavije u domenu rok muzike pod nazivom Rok godišnjak. U okviru emisija Demo Ekspres i Hit 202 uz pomoć kolege Vladimira Jankovića Džeta organizovala je preko 400 emiisja i koncerata širom Srbije u okviru turneje Karavan 202. Većina tih emisija i koncerata je emitovana uživo. Bila je jedan od pokretača takmičarskog festivala mladih i neafirmisanih rok grupa pod nazivom Demo masters. Ovaj festival zamišljen kao turnir organizovan je deset puta, na njemu je učestvovalo nekoliko stotina neafirmisanih rok grupa, a objavljeno je osam kompakt disk izdanja sa njihovim odabranim snimcima. Zajedno sa Vladimirom Jankovićem Džetom, dobitnica je Godišnje nagrade RTS.
Pitali smo Olgu koliko je urbana kultura važna u jednom društvu? – Urbana kultura kreira kulturu nacije. Na žalost, kulturi se već godinama pridaje sve manji značaj, za kulturu se sve manje novca izdvaja. Jedan od važnih segmenata kada govorimo o glavnom gradu je sigurno muzika, rok muzika. Početkom šezdesetih godina ste na potezu od Vuka do Kalemegdana takoreći na svakom ćošku imali mesto za svirke bendova. Mesne zajednice, klubovi… Kasnije su tu bili Dom Omladine, Skc, Kst, Akademija, zatim klubovi tipa Holidej, Danguba…. Poslednjih deset godina na neki volšeban način sve to nestaje. Početkom dvehiljaditih, kada smo kolega Jet i ja počinjali sa “živim” Hitom 202 nismo mogli da nađemo prostor u Beogradu. Sve je bilo prebukirano, Dom Omladine je radio od ponedeljka do subote. A nije bio jedino mesto u gradu. I većina mesta je bila puna. A onda, kao da je neko ugasio svetlo. Klubovi se zatvaraju jedan za drugim a “ozbiljni” prostori postaju finansijki nepristupačni. Samim tim jedan broj izvođača prestaje da radi ili se okreće drugoj “branši”, publika vremenom odlazi za njima. I svi su na gubitku. Zašto je tako ja ne umem da objasnim ali znam da bez ulaganja nema urbane kulture i znam da ta ulaganja nisu nužno velika. Pretpostavljam da je i u drugim sferama umetnosti slična situacija.
Kakvo je mesto žena u urbanoj kulturi trenutno u odnosu na njihov doprinos? – Hajde da govorim o mom okruženju. Moj rad u medijima (konkretno u Radio Beogradu 202) podrazumeva komunikaciju sa velikim brojem ljudi. Sa velikm zadovoljstvom mogu da kažem da mi se čini da polako mi žene preuzimamo primat 🙂 Posao u medijima odavno nije isključivo muški posao, ako je ikada i bio. Pojedine redakcije su čak pretežno ženske. Posao novinara, reportera, prezentera, tehničkih lica, ali i poslovi urednika odavno nisu rezervisani samo za muškarce. Uostalom, u pojedinim segmentima (PR na primer) apsolutno dominiramo 🙂
Na koji način si se ti izborila za svoje mesto u pretežno muškom svetu? Da li ti je put bio teži jer si žensko? – Ljubav prema poslu i upornost i da poznaješ prave ljude 🙂 Zaista verujem da je neophodno voleti posao koji radiš, biti mu posvećen. Slušaoci to čuju, prepoznaju i znaju da cene. I naravno, potrebna je doza sreće, da budeš u pravo vreme na pravom mestu. Ja sam na sve to imala i povrh svega i sreću da učim od najboljih. Možda bi mi bilo teže da sam bila muškarac:)
Koji je tvoj savet mladim ženama koje svoju budućnost vide u svetu urbane kulture? – Pre svega da znaju šta žele, budu svoje, uporne, da prepoznaju šansu i iskoriste je.
100 originalnih pesama novi talas, cover
Kako je došlo do toga da baš ti budeš odabrana da napraviš izbor 100 najboljih pesama “novog talasa”? Koliko ti znači ovakvo priznanje ? – Iskreno, mnogo mi znači. Moram da naglasim da su Jugoton (danas Croatia Records) i urednik Siniša Škarica odigrali najznačajniju ulogu kada govorimo o novom talasu, bez njih verovatno ne bi bio objavljen “Paket Aranžman” a pitanje je u kom bi pravcu išle karijere Šarla Akrobate, idola, Orgazma, pa i EKV-a. Sjajno je što Croatia Records i danas, 40 godina kasnije pridaje značaj tim izdanjima objavljivanjem 4 kultna albuma iz 1981. godine uz naravno kompilaciju sa čak 100 pesama. Zaista je izuzetna privilegija raditi na ovakvom projektu sa sjajnom ekipom ljudi, vrhunskih profesionalaca koje moram da pomenem – Natalija Cajić, Domagoj Bešlić, Nikola Knežević… I to za jednu od najvećih i najznačajnijih diskografsku kuća sa ovih prostora.
Da li je bilo teško odabrati 100 najboljih i koji su ti bili kriterijumi? – Pa nije bilo lako 🙂 Da budem precizna na kompilaciju smo uvrstili pesme “novog i oko novog talasa/vala”. Krajem sedamdesetih iz Engleske i Amerike gde je uveliko vladao, kod nas je stigao pank, tako je sve počelo. Zato će slušaoci na kompilaciji imati priliku da čuju, na primer Pekinšku patku. Osim Šarla, Orgazma i Idoli tu su naravno i Azra, Film, Kazalište, ali i predstavnici “drugog novog talasa” zastupljeni na kompilaciji “Artistička Radna Akcija” – Urbana Gerila, U Škripcu, Via Talas, Radnička Kontrola, Bezobrazno Zeleno…. Nismo preskočili ni Bulevar, Zanu, pa ni Bijelo Dugme koje se albumom “Doživjeti stotu” odlično uklopilo u novi zvuk. Bilo je prostora i za Stidljivu Ljubičicu, grupu Xenia, Slađanu Milošević, Modele, La Fortunjeros a tu su i Zabranjeno Pušenje kao predstavnici “new primitives” pokreta koji je bio neka vrsta sarajevskog odgovara na novi talas… Da bismo upotpunili zvučnu sliku prve polovine osamdesetih na kompilaciji su našli mesto i Metak, Mačak, Zamba, bendovi koji nisu bili novotalasni ali su stvarali u to doba. Novi talas/val se najviše, s pravom, vezuje za Beograd i Zagreb. Ali, na kompilaciji ćete čuti bendove iz Novog Sada, Dubrovnika, Vrbovca, Slavonskog Broda… Zapravo, meni je najdraže od svega što smo na kompilaciju uvrstili “zaboravljene” bendove. Znaš onaj momenat kad znaš pesmu, bila je hit, a ne znaš ko je izvodi… E pa na kompilaciji ima i takvih. Moram da kažem da smo baš uživali radeći na ovom projektu (Natalija, Domagoj i ja).
Da li je u to vreme “novog talasa” postojala ikakva svest da se dešava nešto značajno? – Pravo pitanje 🙂 Ceo projekat obeležavanja 40 godina novog talasa prati i dokumentarni film sa akterima novog talasa/vala. Pitanje koje si postavio je upravo ono koje sam ja postavila svojim sagovornicima. Ne verujem da je bilo ko mogao da zna koliko će ono što su radili tada značiti danas, ali sam sigurna da su svi duboko verovali da rade pravu stvar. Mnogo je tu truda i rada uloženo. I ljubavi. Imali su ideju u koju su verovali, verovali su u sebe. Zato su i uspeli.
Olga Kepčija/ Photo:AleX
Šta je to bilo toliko posebno u “novom talasu” da se i danas smatra najvažnijim periomo regionalne muzike? – Svi na prvo mesto stavljaju kreativnu slobodu, nove ideje. Suština je bila važnija od forme, konkretno kada govorimo o muzici, možda oni nisu najbolje vladali instrumentima, možda nisu imali najbolje pesme, ali su znali o čemu pevaju, to su osećali i samim tim prezentovali na najbolji mogući način. Novi talas/val je generacijski pokret, bendove su u činili drugovi iz kraja, škole. Sjajno su međusobno funkcionisali, odlično su se razumeli, verujem da je deo tajne u tome. Ali, ne smemo da zaboravimo one koje su verovali u njih i pružili im podršku, pre svega Jugoton (danas Croatia Records) koji je kao veliki izdavač stao iza projekta “Paket Aranžman”, a kasnije i iza Idola, Šarla, Orgazma, Haustora, Filma… Veliku ulogu je tada odigrala i televizija Beograd, mislim na emisiju Rokenroler, PGP RTB je objavio debitantske albume bendova Piloti, U Škripcu, kasnije grupu Beograd… Naravno, moramo da istaknemo da novi talas nije samo muzički već “sveumetnički” pokret – doneo je nove ideje, novu estetiku i slobodu izražavanja i u likovnu umetnost, film…. Možda je zapravo ključna reč ŠANSA – autori su dobili priliku da snime pesme, organizuju izložbe, snime film….. Konkretno, do sredine 70-ih godina gotovo da nije bilo privatnih studija, na desetine bendova je čekalo svoj red, pa ako ih se sete – sete. Da nije bilo studija “Druga maca” Enca Lesića, “Paket Aranžman” verovatno ne bi ni bio snimljen. Znači, ključna stvar je da je veliki broj umetnika dobio šansu da prezentuje svoj rad. Neki su je iskoristili, neki nisu.
Da li bi u regionu mogao da se ponovi “novi talas” i šta je potrebno za to? – Danas se umetnost konzumira na potpuno drugačiji način, drugačiji je sistem vrednosti. Današnji klinci takođe imaju svoje idole. Uspeh meri pregledima na YT i brojem pratilaca. O kreativnoj “slobodi” ne bih da govorim, pojedine “zvezde” su odavno prešle granicu dobrog ukusa. Nego, kad govorimo o muzici, rok odavno nije ni u prvom ni u drugom planu. Situacija pre korone nije bila sjajna a sa epidemijom je postala još gora. Ali da ne mračimo, ono što pruža utehu je činjenica da u regionu veliki broj mladih ljudi, bendova i pojedinaca radi i stvara i što je najvažnije zahvaljujući publici opstaje. Uostalom sa dvehiljaditima je stigla i nova generacija – Repetitor, Artan Lili, Elemental, Detour, Letu Štuke, Dubioza Kolektiv uz, naravno, bendove iz devedesetih i osamdesetih čija je popularnost rasla sa godinama (Parni Valjak, Rundek, Kazalište, Partibrejkers, Bajaga i Instruktori, da ne zaboravim Električni Orgazam koji “čuva vatru” novog talasa i dan danas.)
Olga Kepčija/ Photo:Andreja Ignjatović
Kako ti vidiš budućnost “dvestadvojke”? – Na vrhu, kako drugačije 🙂 Kad me pitaš za budućnost verujem da ne misliš na sutra ili sledeću godinu već na deceniju ili dve. Tehnologija napreduje, ne možemo ni da pretpostavimo šta nam donose godine pred nama ali ja verujem da radio kao medij opstati. I Dvestadvojka će opstati kao moderan ali ne povodljiv, savremen ali nepretenciozan radio. Radio čine ljudi a dvestadvojku su uvek činili istinski zaljubljenici u radio, kreativci i vrhunski profesionalci.
Zašto Srbija već decenijama nema novi veliki rok bend? – Imamo velike bendove samo nisu prepoznati 🙂 Ako velikim bendom smatramo one sa ogromnim tiražima, naslovnim stranama, one koji se ne skidaju sa malih ekrana onda ih zaista nema. Ako posmatramo kvalitet odgovor je drugačiji – ima ih. Vratiću se na jedan od prethodnih odgovora. Šta je danas merilo popularnosti? Kakvi su sadržaji danas popularni? Rijaliti programi. I ja mislim da su zato krivi mediji, ali nisu samo oni. Pa većina gledalaca prati rijaliti programe i to rade svojevoljno, niko ih ne tera. Sa druge strane postoje oni koje zanima drugačiji sadržaj. Hajde da razmišljamo o njima, da im ponudimo što kvalitetniji program. Žao mi je što gotovo da nema televizijskih i radijskih programa posvećenih mladim bendovima. Dvestadvojka je svojevremeno imala Demo masters turnir. Kolega Vlada Jet i ja smo organizovali preko 400 koncerata i širom Srbije. Pravili smo Demo Turnire u Beogradu, Pančevu, Valjevu, Nišu, pa i su Savinom Selu…..Iz godine u godinu broj bendova koji se takmiče je bio sve veći, jedne godine vidiš klinca u publici, sledeće ima bend, želi da svira… tako se pravi scena. Tako je bilo šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih, tako je bilo i tada dvehiljaditih, nismo mi to izmislili. Problem je bio što smo bili jedini i što nismo opstali, na žalost, pa su se ti klinci sa naše bine preselili na neke druge. Ono što je sreća u celoj priči je činjenica da se scena delimično preselila na internet, postoji velika grupa entuzijasta čiji portali održavaju scenu, na RTS-u se već 18 godina emituje emisija Bunt kroz koju su šansu dobile desetine bendova, tu je i Bunt Rok Festival koji, na žalost pauzira zbog korone. Moram da pohvalim vas 🙂 i vaš Mobil Music Fest. Za scenu je izuzetno važno što ste opstali i uspeli da bez obzira na vanredne okolnosti i epidemiju održite festival. Pohvalila bih vašu saradnju sa mojoj kućom PGP RTS. Već sam pomenula značaj Jugotona i koliko je važna podrška velikog izdavača a vi je sada imate. Sjajno je što su čelni ljudi u PGP-u prepoznali potencijal mladih snaga. Mislim da ste najvažniju prepreku preskočili, ostatak trke će biti lakši, sigurna sam. I još bih dodala jednu reč za kraj – SARADNJA. Važno je da se držimo zajedno i pružamo podršku jedni drugima, nema nas mnogo. Da bendovi, portali, emisije, diskografske kuće podržavaju jedni druge. Primera radi, dve najveće diskografske kuće sa ovih prostora PGP RTS i Croatia Records imaju izuzetnu saradnju koja se ogleda u zajedničkim izdanjima. Jedan od zajedničkih poduhvata je bend Artan Lili – bolju podršku bend ne može da zamisli.
Legendarni bend The Rolling Stones pokreće sopstveni brend čokolade.
Bend bi sledeće nedelje (tačnije, od 29. januara) trebalo da predstavi dve čokolade: mlečnu “Brown Sugar” i crnu “Red Cherry” koja je dobila ime po tekstu iz pesme “You Can’t Always Get What You Want”.
Brown Sugar/ Photo: therollingstonesshop.co.uk
Brown Sugar/ Photo: therollingstonesshop.co.uk
Čokolada će moći da se naruči i preko njihovog sajta, a cena će da iznosi 5.95 funti (bez dostave).
Četvrto izdanje međunarodnog festivala klasične muzike Rosi fest 2021 održaće se od 24. januara do 2. februara 2021. godine u Beogradu, u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije u cilju suzbijanja pandemije.
Budući da je jedan od najvažnijih ciljeva Rosi festa skretanje pažnje šire javnosti na značaj muzike u obrazovanju mladih i razvijanju njihovih kreativnih potencijala, festival će biti otvoren 24. januara operom za decu “Bastijen i Bastijena“ na sceni Raša Plaović.
Olga Makarina/ Photo: Promo (Rosi fest)
Dr Ana Stefanovic/ Photo: Promo (Rosi fest)
U okviru edukativnog programa Rosi festa, čuvena operska diva Olga Makarina, u saradnji sa korepetitorom beogradske opere Srđanom Jarakovićem, održaće onlajn dvodnevni majstorski kurs za mlade solo pevače koji će se odvijati u prostorijama Rosi festa na Kolarčevom narodnom univerzitetu, dok će svi zainteresovani predavanje muzikološkinje dr Ane Stefanović moći da prate preko YouTube kanala festivala, 26. januara.
Portreti i sećanja/ Photo: Promo (Rosi fest)
Sedam finalista Rosijevog konkursa za mlade kompozitore “Portreti i sećanja“ publici će se predstaviti 27, 28. i 29. januara, takođe putem festivalskog YouTube kanala.
Na konkursu je učestvovao veliki broj muzičara iz više od 16 zemalja sveta, a jednoglasnom odlukom komisije u sastavu – dr Zoran Erić, dr Ana Stefanović, mr Branka Cvejić-Mezei, mr Ladislav Mezei i dirigent Stefan Zekić, specijalne nagrade su dodeljene Lazaru Đorđeviću (Srbija) za kompoziciju “21. oktobar“ i Brahu Bdil (Izrael) za kompoziciju “My father’s death“.
Tema konkursa za kompozitore, “Portreti i sećanja“, odnosi se na sećanje na stradanja za vreme Drugog svetskog rata, a mladi stvaraoci imaju priliku da daju svoj doprinos svetskoj kulturnoj baštini u cilju očuvanja sećanja na žrtve holokausta.
Konkurs u prvi plan ističe sećanje na žrtve, ali i zajedničku antifašističku prošlost dva prijateljska naroda i u skladu sa time ovogodišnja tema je bila poezija srpske pesnikinje Desanke Maksimović i izraelske pesnikinje Driti Ronen.
Karmen, jedna tragedija/ Photo: Promo (Rosi fest)
Na završnoj večeri festivala biće izvedena opera “Karmen, jedna tragedija“ (2. februar) na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u režiji Ane Grigorović i pod dirigentskom upravom Stefana Zekića, direktora festivala.
Produkcija Rosi festa stavlja u fokus socijalno pitanje života Roma i migranata koji se usled migrantske krize suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije.
Sloboda o kojoj peva Karmen, prva operska romska heroina, ista je sloboda koju traže ugrožene socijalne grupe – pravo kretanja, rada i naposletku pravo slobodne ljubavi.
Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Narodnog pozorišta, a broj je ograničen u skladu sa merama za suzbijanje epidemije koronavirusa.
Detalje o programu i učesnicima možete naći nasajtu festivala.
Nije bilo dovoljno što je u centru pažnje zbog toga što je pevala američku himnu na inauguraciji Džoa Bajdena, Lejdi Gaga našla je još jedan način da skrene pažnju na sebe.
Ona je, naime, tokom nastupa nosila veliki zlatni broš u obliku ptice, a njegovo značenje izazvalo je različite komentare.
Gaga i tviteraši imaju dijametralno suprotna tumačenja.
Na mreži se povela prava polemika, a najprisutnije je mišljenje da broš ima zapanjujuću sličnost sa s pticom rugalicom iz franšize “Igre gladi”.
Postoji, međutim, jedan problem u tom objašnjenju. Rugalice su stvorene kao rezultat neuspeha autoritatarnog režima. Stoga, podrugljiv broš protagonistkinje “Hunger Games” Katnis Everdin zapravo je znak pobune protiv Kapitola. A ne pohvala vladine moći.
“Nedostaje nam jedna od naših ptica rugalica, da li je neko video?” tvitovano je sa službenog naloga “Hunger Games”. A internet se složio: ovo je definitivno izgledalo poput rugalice, odgovarali su.
we’re missing one of our mockingjay pins, has anybody seen it?
Gaga je, međutim, htela da postigne nešto sasvim drugo. Njeno tumačenje seže u biblijska vremena, kada je prema hrišćanskom verovanju Bog poslao Noi goluba s maslinovom grančicom kao poruku mira i oproštaja.
“Golubica koja nosi maslinovu grančicu”, napisala je pevačica. “Kiša na meni”, piše u naslovu fotografije na kojoj je prikazan broš. “Da se svi pomirimo jedni s drugima.”
Sam broš bio je deo modne kolekcije Schiaparelli, koja se sastojala od jednostavne crne jakne s grimiznom suknjom. Danijel Rozberi, modni dizajner, podijelio je skice komada, uključujući i “sporni” broš. “Predimenzionirani zlatni golub mira, broš”, naškrabao je pored elegantnog dizajna.
Donald Tramp, Džimi Kimel/Photo: YouTube printscreen
Džimi Kimel, američki televizijski voditelj, komičar, književnik i producent, voditelj čuvenog late-night pou programa “Jimmy Kimmel Live!” na najoriginalniji način ispratio je Donalda Trampa u penziju. Ili u zaborav.
Voditelj koga je Time proglasio jednim od “100 najuticajnijih ljudi na svetu”, objavio je jutros na svom Twitter nalogu sjajno izmonitiran spot sa muzičkom temom legendarnoh hita hrupe Steam “Na Na Hey Hey Kiss Him Goodbye” kojim je Trampu, psole inauguracije Bajdena, poručio, naravno – Goodbye.
Upoznajte papagaja Tika, novu omiljenu internet rock zvezdu.
Prelepa ptica vlasnika Frenka Malja, s neverovatnim darom za pevanje obrada klasičnih rok hitova Led Zeppelin, Guns N ’Roses, The Beatles, Van Halen i mnogih drugih, postala je prava internet senzacija.
Maljo redovno objavljuje videozapise svog talentovanog pernatog prijatelja na internetu od aprila, ali YouTube kanal ovog dvojca dobio je na popularnosti kad je bivša košarkaška zvezda Reks Čepmen 18. januara podelio njihovu neverovatnu verziju “Stairway To Heaven” Led Zeppelina, koju je od tada videlo više od tri miliona ljudi.
If you’ve already seen a parrot singing Led Zeppelin today just keep on scrolling…pic.twitter.com/UjewCOflIx
Mobil Music Fest #2 završen je pretposlednjeg dana prošle godine, da je ne pominjemo po broju, a pobednik je posle sjajne svirke u zemunskom klubu Fest postao Sanitarium.
Žiri je imao priliku da nastupe svih finalista (Rok apoteka, Bubamara bend, Industrijski kombinat, Underforce i Sanitarium) sluša online, kao i publika u ovom izdanju, pa im je očigledno trebalo malo više vremena da se usaglase oko pojedinačnih nagrada. A i praznici su došli, pa prošli, pa tako sada imamo spisak izvođača koji su učešćem na Mobil Music festu #2 zaslužili sledeće nagrade:
Foo Fighters su objavili spot za poslednji singl s novog albuma “Medicine At Midnight”, pesmu “Waiting On A War”.
Video je režirala Paola Kudacki.
Novi album Foo Fightersa stiže 5. februara. Novi materijal je deseti u njihovoj dvadesetpetogodišnjoj karijeri. S ovim izdanjem i slave 25. rođendan benda.
Bend je osim novog izdanja spremio i Vans patike, kao o svoj brendirani sake, o čemu smo već pisali.
Zagrebački punk veseljaci Mašinko predstavili su novi video spot za pesmu “Perice”, snimljen uz pomoć fanova koji su svojim mobilnim telefonima zabeležili eksplozivnu atmosferu koncertne proslave 10 godina benda.
Video spot “Perice” sastavljen je od niza Instagram storyja, isečaka vernih fanova s velikog koncerta povodom 10. rođendana benda održanog pre tačno godinu dana. Užarena i srčana atmosfera slavlja u krcatom, rasprodatom Vintage Industrialu podseća na neka drugačija vremena, bezbrižnost, bliskost i zajedništvo. Kroz referencu na kultni film “Ko peva, zlo ne misli”, Mašinko peva o prijateljstvu i mladalaćkim očekivanjima.
– Ta je pesma oda prijateljstvu s našim gitaristom Pericom, s kojim se družim od kad smo obojica imali 10 godina. Tada smo, isto kao i Perica Šafranek, optimistično posmatrali svet nevinim očima. Nismo imali pojma da letvica koju smo u svojim očima kao generacija tada postavili visoko, za društvo nikada neće biti dosegnuta. Naprotiv, čini se da je ona ne samo skinuta, nego je i bačena u blato da trune zajedno s igralištem, dok zapušteno čeka neku buduću izmenu GUP-a – setno objašnjava Šulc, autor teksta i vokal Mašinka.
Singl “Perice” nalazi se na aktuelnom albumu “Danas ću, sutra ću” (Dostava Zvuka / Dirty Old Label, 2020.), uvrštenom na mnoge godišnje liste najboljih ostvarenja nepredvidive 2020. uz laskave argumente da je spomenuto izdanje ‘punk rock album kakvih bi svake godine moralo biti nekoliko ako želimo da imamo kvalitetnu rock muziku”.
Montažu video spota radio je Hrvoje Baudoin (Dostava zvuka studio). Muziku i aranžman potpisuje Mašinko, dok su za produkciju zaslužni Mark Mrakovčić, Leonard Klaić i Mašinko. Pesmu je snimio Mark Mrakovčić, miksovao Leonard Klaić, a masterizovao Luka Tralić Shot. Singl “Perice”, kao i ceo album, dostupan je putem Bandcampa benda, YouTube kanala Dostave zvuka o na svim streaming servisima.
