Muzičar Aleksandar Sanja Ilić, osnivač grupe Balkanika, preminuo je danas.
Rođen je 1951. u Beogradu. Njegov otac je kompozitor Miodrag Ilić Beli, a brat kompozitor Dragan Ilić koji svira u Generaciji 5. Jedan od pradeda mu je bio akademik Jovan Žujović, a drugi solunac i poslanik Aleksa Žujović. Bio je oženjen glumicom Zlatom Petković.
Kada je imao 12 ili 13 godina, napisao je muziku na tekst Duška Radovića koju je izvodio Dragan Laković. Kada je imao 16. godina, poslao je svoju kompoziciju „Pesnik mira” , koju je pevala Lola Novaković, kojom je Jugoslavija trebalo da se predstavi na Evroviziji 1968. 1976. njegovu kompoziciju ” Baj, baj, baj” izvela je Bisera Veletanlić, na istom takmičenju ali ovoga puta u Opatiji. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1975 .
Kao mladić je nastupao u grupi Vragolani, a zatim u grupi San. Njegov najbolji prijatelj Predrag Jovičić Trta koji je bio pjevač grupe San, poginuo je od strujnog udara u toku koncerta u dvorani Čair u Nišu 1975. U znak sjećanje na njega, snimio je album Uspomene. Sedamdesetih godina 20. vijeka je komponovao muziku za himnu fudbalskog kluba Crvena zvezda na tekst Ljubivoja Ršumovića: „Sve što smo želeli, sve što smo hteli. To su nam dali, crveno-beli“. Negova pjesma „Halo, halo” u izvođenju grupe Aske predstavljala je Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1982. Njegova pesma „Princeza” u izvođenju Slađane Milošević i Dade Topića, bila je kandidat na jugoslovenskom izboru za Pjesmu Evrovizije 1984.
Grupu Balkanika je osnovao 1998, a prvi koncert je održan 26. juna 2000. Sa Balkanikom je nastupao na koncertima širom svijeta. Predstavljao je Srbiju na pesmi Evrovizije 2018. u Lisabonu, zajedno sa svojim bendom; pesma se zvala “Nova deca”. Pesma je ušla u finale Evrovizije.
Kori Tejlor, lider Slipknota najavio je da planira samostalnu “socijalno distanciranu” turneju.
Govoreći u novom intervjuu, muzičar koji je objavio svoj debitantski samostalni album ‘CMFT’ prošlog oktobra, otkrio je planove za turneju po SAD koja će trajati tri nedelje.
– To će biti kratka turneja – verovatno oko tri nedelje – rekao je za radio Arizona 98 KUPD. – Neka mesta ćemo raditi i po dve noći. Biće potpuno socijalno distanciran, što znači da će oko posetilaca biti balon, a jedini ljudi koji smeju da budu u balonu su oni koji su zajedno došli.
– Na vratima će biti provera temperature, a u svi koji žele na koncert moraće da imaju dokaz da su negativni, ne stariji od 48 sati.
Tejlor je dalje objasnio da je tražio načine da se vrati na turneju kako bi pomogao svojoj koncertnoj ekipi.
– Dakle, tražim načine kako da nekako pokrenem točkove – ne samo za sebe već i za ljude do kojih mi je stalo – rekao je. – Moja ekipa treba da radi; moja supruga (Ališa Tejlor, profesionalna plesačica i članica plesne grupe Cherry Bombs), njene plesačice, žele da se vrate nastuupima. Ovo je test da vidimo možemo li da počnemo da se pomalo vraćamo prema stvarnosti – barem dok vakcina ne učini svoje – rekao je Tejlor.
Tejlor očekuje da će njegova turneja započeti u njegovom “usvojenom” rodnom gradu Las Vegasu, u Nevadi.
Džez pevačica poreklom iz Nigerije, Helen Folšade Adu, poznatija kao Šade, po mnogo čemu se izdvaja od svojih koleginica. Prepoznatljiv muzički stil, specifičan glas i pesme koje svi dobro znamo samo su neke od stvari koje je čine autentičnom, svojom i zbog kojih je volimo.
Ono što mnogi ne znaju, a što je još jedan od razloga zbog kojih se Šade izdvaja od drugih, je to da Šade Adu tokom karijere nije snimila nijednu reklamu, izuzev jednog spota koji je bio u korist očuvanja životne okoline.
Odbila je brojne ugovore koji bi joj doneli brzu veliku zaradu, ali to joj nije ni bilo potrebno jer su njeni albumi i nastupi bili veoma uspešni. Upravo jer se fokusirala na pjevanje.
Jednom prilikom je rekla:
– Snimam pesme samo kad imam nešto da kažem, ne zanima me snimanje muzike samo da bih nešto prodala. Fokusirana sam na stvaranje. Ne želim da budem samo proizvod industrije, želim da ljudi uživaju u mojoj muzici. Meni je to sve. Pevačice ako teže da budu umetnice moraju da drže nivo. Šade nije brend.
Spoj afričke tradicije i engleske sofisticiranosti doprineo je svetskoj slavi pevačice Šade Adu.
Od kako je njen baršunasti glas s hitovima “Smooth Operator” i “Your Love Is King” opčinio publiku još početkom osamdesetih, britanska pevačica nanizala je više od 50 miliona prodatih albuma, višestruke platinaste ploče, nagrade Grammy, planetarnu slavu, ali i status pravee muzičke legende, možda zato što se tako opsesivno krije od javnosti da je prijatelji u šali zovu Hjui, po ekscentričnom milioneru pustinjaku Hauardu Hjuzu.
Nevoljno daje intervjue, u proteklih 20 godina je samo jednom bila na turneji i snima vrlo malo, u celoj karijeri snimila je samo sedam studijskih albuma.
Na listi najbogatijih muzičara Sunday Timesa ona zauzima visoko mesto s imovinom koja se procenjuje na više od 30 miliona funti, a materijalne je stvari, tvrdi, ionako ne zanimaju previše.
– Ne treba mi mnogo novca. Mogli biste da provalite u moju kuću u Londonu i da izađete nakon pola sata praznih ruku jer niste našli ništa što bi bilo vredno ukrasti – sa osmehom objašnjava.
Književna tribina “Tri knjige – tri pisca“ biće održana u Kulturnom centru Čukarica u ponedeljak, 8. marta sa početkom u 19:00 časova.
Ljubiteljima pisane reči biće predstavljene knjige: “To mora da sam takođe ja“ Saše Radojčića, “Nostalgija za beskrajem“, Darka Daničića i “Ostrvo“, Branislava Matića.
Tribinu vodi književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov. aulsz sa sve posetiove je slobodan.
Svi znaju da je Pol Makartni jedan od najboljih kantautora svih vremena. Zapravo je teško zamisliti svet bez Maka u njemu. Bivši Beatles svojevremeno je otkrio tajnu svog uspeha.
Nažalost, nema formule koje je sledio i koja ga je učinila jednim od najneobičnijih autora svih vremena. Međutim, način razmišljanja i pristup pisanju pomogli su mu da postane takav velikan. 2014. Makartni je na jednom događaju u Londonu obradovao grupu perspektivnih mladih muzičara podelivši sa njima dragocene savete za pisanje pesama. Bivši Beatles otvoreno je priznao da, iako je jedan od najiskusnijih i najuspeđnijih tekstopisaca na planeti, i dalje nema recept sa uspešnu pesmu.
– Sjajna stvar je što nema pravila – rekao je Makartni. – Vodim mali kurs pisanja pesama u Liverpulu u svojoj staroj školi i uvek kažem deci da ne postoje pravila i da ne znam kako se to radi.
– To se može dogoditi na bilo koji način. Volim saradnju, i pisanje sa Džonom je bila vrhunska saradnja. Mislim da smo obojica imali veliku sreću što smo se pronašli jer smo savršeno funkcionisali zajedno. Primer koji uvek dajem je da sam napisao pesmu pod nazivom “Getting Better”, koja je glasila: ‘Stalno postajem bolji’, a on kaže: ‘Ne možeš biti puno gori’. Dobro, hajde, onda da razmislimo o tome. Odjednom ste dobili formu za ono što radite, a sledeći redak nije samo ‘Još uvek se popravljam’. Ja bih to učinio njegovim pesmama, a on mojim – blaženo se prisetio.
U razgovoru za NPR 2015. godine, Makartni je takođe ponudio nekoliko mudrih reči:
– Nema smisla samo pomisliti: ‘U redu, sad to mogu, samo ću da sednem i to uraim’. Malo je komplikovanije od toga. Razgovarate s ljudima koji snimaju ploče ili albume i uvek uđete u studio razmišljajući: ‘Ma, pa, znam to! Imam dosta stvari, znate, pišem. ’A onda shvatiš da sve to iznova krećeš, opet krećeš od nule. Nikad to ne shvatiš do kraja.
– To je ta fluidna stvar, muzika. I baš to mi se sviđa. Ne bih voleo da pomislim: “Oh, oa ja znam kako se ovo radi”. Zapravo, držim ta predavanja u srednjoj školi u Liverpulu – s učenicima radim mali čas pisanja pjesama – i svakako mogu da kažem. “Odaberite temu. Sad ćemo da odabremo ritam. Sad pravimo melodiju. Sad smislite neke sajne reči…”. Ali to ne ide tako. To nije odgovor,
Lepota u iskrenosti Makartnijevog odgovora na ovu temu je što ne postoji tajni kod za pristup kreativnosti, a jedino što možete da učinite je, kako je rekao, da “kopate po prljavštini svoje mašte dok ne pronađete zlato”.
Prošlo je četiri decenije od objavljivanja kultnog albuma “Paket aranžman”, a rok kritičar Peca Popović kaže za N1 da priča o rok muzici bez te antalogijske kompilacije ne bi imala smisla. Petar Janjatović za Danas navodi da do tada na domaćoj sceni nije bilo mnogo takvih pesama – u tri minuta, “kratko, efektno i stvarno originalno”.
– “Paket aranžman”, kad pogledate sa distance od 40 godina, to je najmlađa a najsudbonosnija ploča koja je ikada napravljena – kaže rok kritičar Petar Peca Popović. Podseća da su nju radili veoma mladi ljudi, da je najstariji učesnik bio Nebojša Krstić sa 23 godine, a da su ostali imali između 19 i 22, kada su snimali ploču.
Navodi da u istoriji rok muzike najbolje autorske ploče nastaju kad neko ima 24, 25 ili više godina.
– Ta ploča je savršeno jedinstvo suprotnosti. Imali ste jednu anarhičnu grupu kao što je Električni orgazam, imali ste jedan pop koncept kao što su Idoli i imali ste jedan trio – tri virtuoza koji sviraju svoju muziku – Šarlo akrobata. I kad vi malo bolje razmislite – to je jedna slika velikog Beograda, glavnog grada jedne zemlje, u kom jedna generacija može svojom drugačijom muzikom da tumači sliku sveta. Tu se pevalo od Amerike do Rusije, preko Nemačke, devojaka, mondena, krokodila koji dolaze… Tada je naznačeno, svesno i nesvesno, da krokodili dolaze – naglasio je Popović.
To su, kaže, bili klinci koji najavljuju da krokodili dolaze – da dolaze burna vremena i ta ploča je bila jedan kamen međaš. A mi smo možda bili suviše blizu da to razumemo, dodaje rok kritičar. Klinci su, ističe, to slušali, Beograd je zvučao uz tu ploču – nije bilo diskoteke, zabave gde se neka pesma sa tog albuma nije slušala.
Ocenjuje da se u to vreme mnogo mladih ljudi ohrabrilo zahvaljujući Novom talasu (Novi val ili Novi primitivizam) i panku – da li kao muzičari, da li kao fotografi, da li kao dizajneri, glumci, filmski i pozorišni radnici…
Opekao je mnogo ljudi pank i Novi talas i promenio je mnoge živote, a ova ploča o kojoj smo govorili je zvuk i najava tih promena, ističe.
– Bilo je simpatično to zezanje sa real socijalizmom – kaže za Danas kritičar Petar Janjatović.
On podseća da je to vreme obeležila bolest i smrt druga Tita, restrikcije struje, par-nepar vožnja.
– Većina političara je tada zauzela startnu poziciju, čekala da Tito umre pa da se zatrči za svoj komad vlasti – ističe Janjatović dodajući da je u takvoj teskobnoj situaciji vlast manje obraćala pažnju na ono što se zbiva na sceni.
Oslobađala se klima i u medijima su počele da se pojavljuju stvari za koje je samo dve godine pre toga bilo prilično nezamislivo da se ukažu u javnom prostoru, priseća se Janjatović.
Kompilaciju s tri nova, mlada i potpuno različita beogradska benda – VIS Idoli, Električni orgazam i Šarlo akrobata, objavila je izdavačka kuća Jugoton u februaru te 1981. godine, iako je zajednička prezentacija bilo nešto što su ovi muzičari najmanje želeli.
Za “all inclusive” kompromis glavni “krivci” su bili poznanici Enco Lesić, bivši klavijaturista Indexa koji je u Beogradu otvorio prvi privatni studio “Druga maca”, i Siniša Škarica, muzički rok urednik Jugotona, podseća Danas.
Njih dvojica su, preslušavajući pesme koje je Lesić nameravao da spakuje na kompilaciju takozvane zvučne slike Beograda, primetili da ova tri benda upravo imaju takav, pre svega drugačiji, senzibilitet, koji sobom nosi dah promene.
U potonjim godinama ta promena biće formulisana kao inauguracija novog talasa u istoriji naše popularne muzike, “nulta tačka” jugoslovenskog rokenrola, prekretnica svega ili, kako je to pisac David Albahari više puta naznačio, “Paket aranžman” je najznačajnija ploča jer predstavlja znak promene, vreme kada je rok zaista postao deo kulture i, bar na našim prostorima, definitivno potvrdio da urbani karakter čini njegovu glavnu odliku.
Petar Janjatović smatra da je „Paket aranžman“ i iz današnje perspektive fascinantan budući da je reč o ploči na kojoj je svaka druga pesma na ovaj ili onaj način bila radijski hit, koji se vrti i sada.
Prema njegovoj oceni, “ceo fazon” novog talasa je počivao na tome što su se gotovo na nedeljnom nivou pojavljivale nove pesme, grupe i albumi.
– Pojavili su se novi, kreativni ljudi, prštale su pesme… Kad sam prvi put čuo “Ona se budi”, mislio sam da oni imaju problema sa ritmom. Uopšte nisam kapirao ceo taj beli rege. To je bio potpuno drugi fazon, odskakalo je od svega što se sviralo ranije u Jugoslaviji. Kako je Vd spajao te neparne ritmove, to, dotad, u jugoslovenskom rokenrolu nikad nije bilo snimljeno. S druge strane Idoli, njihovo istraživanje najrazličitijih tema i meridijana. Rusija, Nemačka i Amerika u tri pesme. Orgazam… pa ja ne mogu da se setim da je pre toga bilo toliko ubedljive psihodelije kao u “Kad krokodili dolaze”. Fascinantno je da je Gile, koji je tad imao 18 godina, napravio tako veliku i zrelu numeru – podseća Janjatović.
Prema njegovim rečima “te vrste preispitivanja dotad nije bilo u domaćoj muzici”.
– Nije bilo mnogo takvih pesama, a ovi su krenuli na potpuno drugačiji način da rade u okviru tri minuta. Dakle, kratko, efektno i stvarno originalno – konstatuje Petar Janjatović.
Specifičnost svakog od ova tri benda je ostala teza do danas, s tim da su između Električnog orgazma i Šarla ustanovljene izvesne sličnosti dok su Idoli zadržali inokosnu poziciju.
S tim se slaže i Srđan Šaper.
– To je tačno. Električni orgazam i Šarlo su vežbali u SKC-u, u podrumu, a mi u podrumu Vladine zgrade (dok nas komšije nisu izbacile) pa posle u jednoj prostorijici i kasnije u garaži kod Krleta. Tako da su oni bili neprestano u protoku ljudi i informacija, i kad su hteli i kad nisu, a mi, opet, samo kad smo hteli. Idoli su bili drugačiji i zato što su bili manje specifični (ali to je tipično za celi novi talas), to jest, teže su se svrstavali. Bili smo nesvrstani – objašnjava Šaper za Danas.
Na pitanje kako s ove distance gleda na dizajn ploče “Paket aranžman” odgovara da to čini “sa simpatijom”, iako su se u vreme njegovog nastanka članovi Idola bunili.
– Naročito kad smo išli da snimamo one turističke fotke po Kalemegdanu. Pa onako, nismo shvatili koncept – kaže kroz smeh, dodajući, da su u stvari razumeli (“Paket aranžman”) ali da im je izgledalo kao da glume nešto, a to je bio tabu.
– Mi nismo glumili – bili smo mi. Čak i kad smo imali one akcije (kao Dečaci) opet smo bili mi. Tako da nam je to sa fotoaparatima itd… izgledalo trulo. Ali brzo smo se sprijateljili sa Brankom Gavrićem (autor omota) i shvatili da je to lepo i pametno dizajnirao i da ona slika smoga, magle i mraka na A strani omota jeste Beograd kakav znamo. Da ne ispadne iz fake nostalgije da je tad bilo sve veselo, bilo je mračno i neosvetljeno – podseća Šaper. Na opasku Danasa da se u izboru pesama “Plastika”, “Schwüle über Europa”, “Maljčiki” “Amerika” čita koncept, Srđan Šaper kaže da je takvu tezu izneo svojevremeno dramaturg Nebojša Pajkić u svom tekstu.
– Napisao je tada da smo se bavili sa četiri ideološka koncepta XX veka – konzumerizmom (“Plastika”), fašizmom, komunizmom i liberalnim kapitalizmom (“Amerika”). Lepo zvuči – konstatuje Šaper. Na pitanje koja je njemu omiljena pesma s Paket aranžmana a da je ne izvode Idoli odgovara – “Ona se budi”. Mislio sam i tada i sada da je fenomenalna, kazao je.
Dubravki Duci Marković, jednoj od naših najpoznatijih TV voditeljki iz vremena bivše Jugoslavije i čuvene emisije “Hit meseca”, omiljena pesma je “Kad krokodili dolaze”. Ona se u to vreme zabavljala sa Srđanom Giletom Gojkovićem iz Električnog orgazma i kako kaže za Danas svedočila je nastanku ovog hita.
– Omiljena mi je “Kad krokodili dolaze” zato što sam prisustvovala njenom nastanku od prvih taktova kad ju je Gile komponovao – kaže Duca Marković, dodajući da je ploča “Paket aranžman” važna utoliko što su prvi put tri mlada benda koji su dotad svirali na malim koncertima i u manjim klubovima po Beogradu i Zagrebu dobili priliku da se nađu na LP-ju.
Prema njenim rečima, ova mlada ekipa je donela novi zvuk, koji je u tragovima i ranije postajao kod nas ali je činjenica da su predstavljeni kao tri benda na jednoj ploči dala veću težinu i energiju svemu što se dešavalo na tadašnjim prostorima Jugoslavije.
– Bilo je zaista mnogo bendova koji su pokušavali da nešto urade. Oni su dobili šansu, prodor u medije i u sve delove života – ocenjuje Duca Marković dodajući da njoj, koja je živela novi talas, ta odrednica “prekretnica” pomalo rogobatno i preterano zvuči.
– U tom trenutku to je bila samo velika radost što se ta muzika pojavila na LP- ju – kaže Duca. Ona potvrđuje da su Električni orgazam i Šarlo bili više pank i buntovnički orijentisani dok su Idoli bili “uglađeni momci definisani još projektom ‘Dečaci’, koji je izašao u Vidicima, ali da je muzika sve tri grupe bila tragalačka i da im je svima zajednička bila želja za promenom”. Duca Marković ovaj period najviše pamti po muzičkim zbivanjima.
– Svi smo tada bili vrlo mladi i mislim da je sve bilo vezano za muziku koja je postojala tada u svetu, da je ta veza bila veća nego ono šta se u društvu dešavalo. Sve se zbiva godinu dana posle Titove smrti kada niko nije obraćao pažnju šta se dešavalo na umetničkoj sceni.
Na pitanje kako objašnjava to što su pesme s “Paket aranžmana” i danas neverovatno aktuelne odgovara:
– Čovek kad pravi pesmu, ne zna da će postati velika a ovo vreme u kome sva ta muzika traje pokazuje da su oni stvorili stvarno velike pesme. Uzmite samo Šarlov stih “Mali čovek želi preko crte, ali ne sme”. To je konstanta svih ovih 40 godina – zaključuje Dubravka Duca Marković. Vrata koja su koja su kreativnošću (Milan Mladenović, Vd, Koja, Vlada Divljan, Gile…) širom otvorili kao da posle njih samo retki vide.
Glumac Boris Komnenić preminuo je posle teške bolesti u 64. godini.
Prvak drame u Narodnom pozorišu u Beogradu rođen je 29. marta 1957. godine u Puli.
Posle gimnazije, koju je završio u rodnom gradu, upisao je Fakultet dramskih umetnosti, a član Narodnog pozorišta postao je 1984. godine, dok je njegova najpoznatija uloga na televiziji lik Saše Guze Popadića u seriji “Bolji život”, kada je tumačio
Među filmskim i televizijskim naslovima u kojima je igrao su “Bal na vodi”, “Špadijer jedan život”, “Gore dole”, “Vratiće se rode”, “Miris kiše na Balkanu”, “Sinđelići”, “Apofenija” i drugi.
Proglašen je prvakom drame Narodnog pozorišta čiji je stalni član još od 1984. godine.
Grammy nagradama ovenčani muzičari Bruno Mars i Anderson .Paak poslednjih meseci su radili na zajedničkom projektu pod nazivom Silk Sonic.
Svoju ljubav prema klasičnom soulu i R&B-u Bruno i Anderson su kanalisali kroz pesme koje se žanrovski kreću na toj relaciji. Od Arete, Džejmsa Brauna, preko Stivija Vondera do njihovih savremenika. Bruno Mars i Anderson .Paak su u najlepšem nastavljači upravo te tradicije. Svojim dosadašnjima albumima su je osveženu, predstavljali novomilenijumskoj generaciji.
Artwork_SilkSonic
Naziv projektu Silk Tronic dao je legendarni basista Batsi Kolins koji gostuje u “Intro” temi za prvi singl.
Album “An Evening with Silk Sonic” predstavlja pesma “Leave The Door Open”. Singl je nastao tokom sešna za album a reflektuje prefinjenost navedenih autora, superioran interpretatorski nastup kao i vrhunsko muziciranje kompletnog benda.
Rok kritičar Petar Peca Popović, govoreći o smrti velikog kantautora Đorđa Balaševića, naveo je da su za ovih četrdeset godina, od Balaševićeve pojave, umirale “razne poglavice ovih naših plemena, ali ni za jednim od njih se nije žalilo na celom prostoru” (bivše Jugoslavije). Balaševića je nazvao pesnikom i čovekom regiona, koji nikad nije širio mržnju.
Govoreći o odlasku velikana naše muzike Đorđa Balaševića, kaže da jednostavno svi mi nismo bili spremni za tu vest.
Ta vest nije potrefila Novi Sad ili samo ljude koji vole tu muziku, ona je potrefila prostor istih emocija i jezika, rekao je Popović.
– I ne zaboravite, na prostoru zemlje u kojoj je rođen Đorđe Balašević, pa i ja, nije se ništa slično dogodilo. Bez naređenja, instrukcija, podmićivanja, slanja sendviča – skupili su se ljudi na svim prostorima, u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji… I svi su imali svoj odnos prema tome šta je radio taj veliki pesnik i čovek tog regiona. To je čovek koji nije širio mržnju – naglasio je Peca Popović gostujući na N1.
Za ovih četrdeset godina, od njegove pojave, umrle su razne poglavice ovih naših plemena, ali ni za jednim od njih se nije žalilo na celom prostoru, primećuje Popović.
On (Balašević) je slučaj koji treba da nas nauči da u svima nama, bez obzira na razlike, postoji ista vrsta srca koja prepoznaje ono zbog čega smo ovakvi kakvi jesmo, rekao je.
Popović je podsetio da je “ova pošast u vrlo kratkom vremenu odnela i Branka Marušića Čuturu i Balaševića i Vojkana Borisavljevića”.
Uspomene na Đorđa Balaševića će ostati, kao i one o Arsenu Dediću, kaže rok kritičar, navodeći da, na primer, na Dedića podseća svojim koncertima Zoran Predin.
Istraživanje je pokazalo da 8 od 10 vlasnika smatra kako njihov ljubimac voli muziku: čak 71% ispitanika puštalo je muziku svojim prijateljima na četiri ili više nogu, često im pevaju, a mnogi smatraju da sa svojim ljubimcem dele isti muzički ukus.
Nema sumnje da je veza između vlasnika i njegovog ljubimca zaista nešto posebno. Mnogi će kućnim ljubimcima pustiti muziku i neretko i zaplesati s njima, a zahvaljujući Spotifyu – vaš najbolji prijatelj i sustanar sada može da uživa u muzičkim playlistama generisanim isključivo za njega.
Naime, vodeća muzička streaming platforma Spotify ima posebnu razvijenu nadogradnju Spotify for Pets, a ciljna grupa su – kućni ljubimci! Konkretnije: psi, mačke, ptice, hrčci i – iguane – dok u budućnosti planiraju da uvedu i opcije za druge životinjske vrste koje žive s ljudima.
Popularni moderni muzički div takođe je sproveo istraživanje koje je otkrilo nekoliko zanimljivosti. Između ostalih podataka, saznalo se i da 8 od 10 vlasnika smatra kako njihov životinjski prijatelj voli muziku. Čak 71% ispitanika puštalo je muziku svojim ljubimcima, 69% im peva, dok njih 55% smatra da sa svojim ljubimcem dele isti muzički ukus.
Istraživanje je takođe pokazalo da bi pažljivo odabrana muzika (prema ranije unesenoj kombinaciji karakteristika životinje i muzičkom uksu vlasnika) mogla da pomgnei u zbližavanju vlasnika i ljubimca. Korak dalje koji se može preduzeti je u saradnji sa stručnjakom specijalizovanim za kućne ljubimce prilagoditi playlistu koja može da pomogne u razvoju i treningu ljubimca ili da mu pak pravi društvo dok je sam kod kuće.
Takođe, smatraju stručnjaci, muzika našim malim sustanarima može da pomgne da prebrode strah od potresnih događaja, koji neretko na životinje ostavljaju posledice.
Kako navode iz Spotifya, algoritmi aplikacije osim muzičkih preferencija vlasnika mogu da prepoznaju i ličnost kućnih ljubimaca – zavisno od vrste kojoj ljubimci pripadaju i opisu njihovog ponašanja npr. – uspavan, radoznao i slično. Na temelju navedenih podataka aplikacija automatski generiše individualno prilagođene playliste.
Dodatno, vlasnici mogu da unesu ime svog ljubimca i dodaju fotografiju. Playliste se mogu podeliti i na društvenim mrežama, a kako bi mogli da se povežu i uporede s drugim istomišljenicima preporučuje se korišćenje oznake #SpotifyPets.
Personalirizovane liste trenutno mogu da isprobaju samo Spotify Premium korisnici na stranici https://pets.byspotify.com/.
