“Ima li to kraja” je nova pesma i videospot Jurice Pađena i Aerodroma. Najveće, a ujedno i najteže pitanje današnjice – “Ima li to kraja”, pita se Jurica Pađen, autor teksta i muzike u aranžmanu Aerodroma.
Pesmu prati zanimljiv video spot, u kojem je glavnu ulogu učiteljice pronašla glumica Anica Kovačević, dok su se članovi benda vratili u školske klupe. Živopisan i pomalo humorističan spot koji prikazuje svakodnevne životne borbe svakoga od nas, nastao je pod rediteljskom palicom Tina Majnarića.
“Pod maskama svud sablasni je ples, a za dobro jutro stiže zemljotres”, stihovi su pesme “Ima li to kraja”, koji savršeno opisuju današnjicu i nove okolnosti kojima se neprestano prilagođavamo, dok nestrpljivo čekamo povratak onih dobrih, starih dana.
Iskreno se nadamo da će svemu ovome uskoro doći srećan kraj, i da će pesma “Ima li to kraja” postati samo podsetnik na period koji ćemo sa zadovoljstvom ostaviti iza sebe.
Mesari su najidealnije ubice, bila je zajednička ocena neobičnog susreta Alfreda Hičkoka i Endija Vorhola. Umesto da pričaju o umetnosti ili lepšoj strani života prvi susret “oca psihološkog trilera” i “oca pop-arta” protekao je u razmeni mišljenja o najmorbidnijoj mogućoj stvari na svetu – ubistvima.
Kada je Vorhol 1969. godine sa britanskim novinarom Džonom Vilkokom osnovao magazin “Interview”, osnovna namera bila mu je da objavljuje razgovore sa poznatim ličnostima, umetnicima, muzičarima i kreativnim umovima. No ono što je odlikovalo “Interview” bilo je to što je razgovore, uglavnom, radio sam Vorhol i što su oni objavljivani u “grubom”, nelektorisanom obliku.
Iako je slavni vizuelni umetnik iza sebe imao brojne intervjue sa mnogim poznatim ličnostima kada je trebalo da intervjuiše legendarnog reditelja imao je užasnu tremu, uprkos svom iskustvu na filmu.
Alfred Hičkok/Photo; facebook@AlfredHitchcockOfficial
Možda zato što je, kao i mnogi, i sam mislio da njih dvojica nemaju ništa zajedničko. Međutim, iako se Vorhol uglavnom vezuje za vizuelnu umetnost, mnogi zaboravljaju da je tokom pet godina (1963-1968) snimio šezdesetak filmova. Ipak, njegov pristup filmu bio je drugačiji od onog koji je gajio velikan britanske i svetske kinematografije Alfred Hičkok. Zanimljiv je podatak da se Hičkok ispostavio manje plodnim stvaraocem od Vorhola, jer je za šest decenija karijere potpisao više od 50 dugometražnih filmova. I pored toga, filmske karijere Vorhola i Hičkoka ne mogu se nikako porediti…
Kuriozitet je i da ih vezuje istovetan početak u svetu umetnosti. Obojica su, naime, na početku, bili ilustratori. Vorhol je svoju karijeru počeo kao komercijalni ilustrator a Hičkok je zaplovio u profesionalne vode radeći najpre kao ilustrator u nemim filmovima.
I pre tog prvog susreta krajem leta 1974. godine likovni i vizuelni umetnik bio je veoma nervozan što će se konačno upoznati sa slavnim sineastom. O njegovoj nervozi, ali i divljenju koje je imao spram britanskog reditelja možda najbolje svedoči slika gde on praktično kleči pred Hičkokom.
Kratak razgovor u magazinu “Interview” bio je opremljen sa nekoliko Vorholovih portreta Alfreda Hičkoka. Jedan od njih, kada je mnogo decenija kasnije ponuđen na aukciji u Kristiju 2012. godine, prodat je za gotovo 38 hiljada dolara, podseća faroutmagazine,com.
Foto del giorno: Andy Warhol intervista Alfred Hitchcock per Interview Magazine, settembre 1974… pic.twitter.com/JkQT0kNByb
Kada su se za potrebe jesenjeg izdanja “Interview” 1974. godine njih dvojica sastali, poslednji film koji je Hičkokov radio bio je triler o serijskom ubici “Mahnitost” (Frenzy). Možda je zato zato mračna strana za Vorhola bila glavni lajtmotiv u razgovoru. Insistirao je na pričama o smrti, ubistvu, odlaganju leševa i psihozi.
Prvo pitanje koje mu je Vorhol postavio bilo je: “Zašto ljudi ubijaju?”. To je nešto što ga je kako mu je priznao, oduvek kopkalo.
– Pa, reći ću ti: godinama unazad to se dešavalo zbog ekonomskih razloga. Naročito u Engleskoj. Najpre, bilo je teško dobiti razvod i on je mnogo koštao – “objasnio “je Hičkok.
Potom ga je Vorhol upitao kakve su to osobe koje ubijaju i opet zašto, a Hičkokov odgovor bio je kratak “iz očaja”. Potom je pojasnio:
– Nemaju kuda da odu… U tim danima nije bilo motela, i onda bi se krili među grmljem i žbunjem u parkovima. A onda bi iz očaja i ubijali.
Kako onda objašnjava masovna ubistva, sledeće je što je Vorhola zanimalo:
– Pa, oni su psihopate, shvataš. Apsolutne psihopate. Vrlo često su impotentni. Kao što sam i pokazao u filmu “Mahnitos”. Čovek je bio potpuno impotentan dok nije počeo da ubija i to ga je “vratilo u život”. I danas u ovom vremenu koje bismo mogli nazvati “dobom pištolja” mislim da se oni više potežu u kućama, nego na ulicama, kao pre. Razumeš? I ljudi gube tako glave – ocenio je reditelj.
Endi Vorhol/Photo: Norman Seeff
Vorhol se onda prisetio kako je i na njega potegnut pištolj. Aludirao je time na događaj koji se desio šest godina ranije. Tada je američka umetnica Valeri Solanas, u čuvenoj “Fabrici” pucala u Vorhola tri puta. I dok ga je dva puta promašila, treći metak prošišao je umetniku kroz pluća, stomak, jetru i jednjak. Hitno je prevezen u bolnicu, gde su lekari, nakon petosatne operacije, uspeli da mu spasu život. Baš zato se Vorhol ovako poverio Hičkoku:
– Kada si upucan, to ti se čini kao film, ne stvarnost. Nisam mogao nikako da shvatim da je to realnost. I još uvek mi sve to deluje kao filmski prizor. Desilo mi se to, ali kao da gledam televiziju. Zato mi se čini da ljudi koji ubijaju to isto tako vide: kao da gledaju televiziju – kazao je Vorhol.
Hičkoku posle te priče nije preostalo ništa drugo do da konstatuje kako je to “pitanje trenutka”.
– Kada jednom počiniš zločin, onda to možeš ponovo uradiš. I kada nastaviš da ubijaš, onda ti se to pretvori u nešto sasvim normalno – nadovezao se “otac pop-arta”, na šta je reditelj uzvratio:
– Zavisi samo od toga gde se ubica otarasio leša. To je “mali” problem. Nakon što si počinio prvo ubistvo, gde si ostavio leš – kazao je Alfred Hičkok, sa čim se Endi Vorhol složio, uz reči:
– Ako to dobro uradiš, onda nema prepreka. Vidiš, uvek sam smatrao da bi mesari to mogli dobro da urade. Oduvek sam mislio da su mesari najidealnije ubice!
Užički rok bend Mehanizam objavio je novi video singl pod nazivom “Sećanja” sa debi albuma “Sunce našeg neba”.
Na albumu se nalazi devet numera, a ovo je druga pesma sa njihovog debitantskog izdanja za koju je objavljen spot.
Gost na pesmi “Sećanja” bio je Luka Jelisavčić (Pero Defformero, Brat, BES) na perkusijama.
Album je snimljen u studiju Piknik u Novom Sadu i čeka svoje zvanično izdanje, a miks i mastering potpisuje Gosn Bandar (Miroslav Majkić).
Mehanizam (Rokerijada 2020)/ Photo: AleX
Mehanizam je nastao 2019. godine i iza sebe ima dosta uspešnih nastupa na domaćim festivalima: finale 53. Zaječarske gitarijade, finale Headliner Mobil Demo Festa (nagrada za najboljeg gitaristu), Rokerijada u Petrovcu na Mlavi (nagrada za najboljeg basistu)…
Ekipu ovog četvoročlanog benda čine: Ignjat Milićević (vokal, klavijature), Miloš Milićević (gitara), Aleksandar Tomić (bas gitara) i Srđan Tomić (bubnjevi).
Bubnjar Dragoljub Đuričić (68) preminuo je danas u bonici “Dragiša Mišović” u Beogradu, od posledica korona virusa, saznaju Novosti.
Čuvani muzičar koji je svirao u grupama “Leb i sol”, “Kerber”, sa Đorđem Balaševićem i Zdravkom Čolićem kao i sa drugim poznatim izvođačima, je mesec dana bolovao od opakog virusa, a hospitalizovan je 24. februara. Njemu se stanje pre pet dana poboljšalo i bio je skinut sa respiratora, ali nažalost, danas je izgubio bitku sa bolešću.
Dragoljub Đuričić je rođen 1953. godine na Cetinju.
Početkom 70-tih godina u Herceg Novom sa svojim školskim drugovima osniva prvu grupu pod imenom The End, zatim grupu Krune, da bi ’72. se priključio već poznatoj grupi Exodus. Krajem ’72. godine osniva svoju grupu Veritas i vrlo brzo postaju poznati. 1975. godine se seli u Beograd u želji za daljim napredovanjem. Priključuje se grupi Ribelli sa kojom nastupa po čitavoj SFRJ prateći gotovo sve popularne pevače pop i rock muzike tog vremena. 1977. godine nastupa u grupi Mama-Coco na čelu sa Vladom Nikodijevićem i pevačem Dadom Topićem. 1978. godine grupa Mama-Coco prati Zdravka Čolića na do tada a i posle najvećoj turneji po SFRJ koja se zvala “Putujući zemljotres”. Tada se snima i prvi muzički film tadašnje Jugoslavije “Putujući zemljotres”. Krajem ’70-ih i početkom ’80-ih godina, Đuričić je svirao u dva poznata benda: prvo u YU grupi (2 godine), a zatim u Leb i Sol” (6 godina). 1987. godine prelazi u hard rock grupu Kerber (3 godine), nakon čega se ponovo vratio u Leb i Sol. [infobox title=’Život je ritam…’]
Dragoljub Đuričić/Photo: wikipedia,.org
“Muzika je bazirana na ritmu, život je baziran na njemu. Ako srce ne otkuca tri puta u ritmu, četvrti put neće ni otkucati.” D. Đuričić[/infobox]
U međuvremenu je sarađivao sa velikim brojem različitih – od svetski najpoznatijih do alternativnih umetnika. Snimio 70-tak albuma, što kao studijski muzičar, što kao član grupa u kojima je svirao. U karijeri je odsvirao vise od 6.000 koncerata na svim kontinentima sem Antarktika. Od 1997. godine vođa je orkestra koji prati najpopularnijeg pevača na balkanu Zdravka Čolića. Njegov prepoznatljivi način sviranja u kome uvek postoji balans između emocija i tehnike učinio ga je izuzetno poštovanim, dok je njegova komunikativna priroda doprinela da on postane jedan od najpopularnijih jugoslovenskih muzičara uopšte. Đuričić je jedan od retkih koji je prekršio pravilo da bubnjari nemaju svoj “opis radnog zadatka”, već je bubnjeve izbacio u prvi plan i ubacio ih u grupu vodećih solističkih instrumenata.
Možda najbolje o njemu i muzici koju izvodi govori članak koji je izašao u britanskom časopisu Independent:
“Although a powerful and accomplished rock drummer, Dragoljub Djuricic specialized in thumping out rolling, irregular beat on the toms in a way reminiscent of Edward Vesala.” Independent, 1995.
“Inicijativa za život domaće muzičke scene” objavila je novi proglas koji prenosimo u celosti…
Zahvaljujući uspešnoj masovnoj vakcinaciji, američke savezne države Teksas i Misisipi ukinule su epidemiološke mere protiv širenja virusa korona. Ne samo da nošenje maski više nije obavezno, već su dozvoljena okupljanja u koncertnim i sportskim dvoranama, sa 100 % kapaciteta, i bez ikakvih dodatnih ograničenja.
Ove odluke dolaze neposredno posle izjave Majkla Rapina, izvršnog direktora najveće globalne koncertne korporacije Live Nation, da su veliki američki koncerti veoma blizu povratku.
On je naveo i da se u narednom periodu očekuje dobijanje zelenog svetla za koncerte sa 75-100 % kapaciteta u celoj zemlji. Guverner države Tekas, Greg Ebot je posle izdavanja izvršne naredbe GA-34 izjavio: – Potpunim otvaranjem Teksasa moramo sada učiniti više na obnavljanju sredstava za život i vraćanju normalnosti za sve Teksašane, dok je Guverner Misisipija Tejt Rivs na Tviteru napisao: – Mere koje ograničavaju ljudske živote su najgore, ali su bile neophodne. Međutim, one moraju da nestanu najranije moguće.
Guverner je dodao da su se brojevi novih slučajeva zaraze koronavirusom i hospitalizovanih u toj državi “strmoglavili“, da se masovna vakcinacija uspešno odvija, i da se zbog toga u toj državi ukida obaveza nošenja maski, dok će “preduzeća moći da rade u punom kapacitetu, bez ikakvih pravila nametnutih od države“.
Uz ove dve države, situacija se ubrzano popravlja i u drugim delovima SAD-a. Ajova i Montana nedavno su ukinule obavezu nošenja maski, dok Masačusets u potpunosti ukida ograničenja kapaciteta za ugostiteljske objekte, i omogućava otvaranje koncertnih mesta sa 50 odsto kapaciteta.
I Velika Britanija gleda ka kraju epidemije. Posle objave premijera Borisa Džonsona o četiri faze otvaranja Velike Britanije, prema kojima će sredinom maja biti vraćeni događaji do 10.000 ljudi, a od 21. juna biće ukinute sve mere, što će omogućiti održavanje festivala i koncerata u punim kapacitetima, prodaja ulaznica za mnoge događaje doživela je do sada neviđen porast.
U svega nekoliko dana rasprodat je niz velikih festivala koji su potvrdili održavanje tokom leta, među kojima su: Eastern Electrics, Field Day, Reading & Leeds, Creamfields i Boomtown.
Talas optimizma ogleda se i najavljenim turnejama mnogih velikih izvođača po Americi i Evropi. Backstreet Boys, Justin Beiber, Guns’n’Roses, Rage Against The Machine, Green Day, Alicia Keys, John Legend, Maroon 5, Motley Cure, Def Leppard, Tame Impala, The Weeknd, Harry Styles… samo su neki od izvođača čije su serije nastupa planirane već od juna, a kompletni datumi objavljeni su na njihovim službenim veb stranicama.
U Izraelu, vodećoj zemlji po stopi vakcinacije u svetu, gradske vlasti Tel Aviva dozvolile su okupljanje na otvorenom do 1.500 ljudi, ali uz obaveznu potvrdu o revakcinaciji u zelenoj kovid propusnici.
Ovaj dokument je osmišljen kako bi osigurao da je treći lokdaun u Izraelu ujedno i poslednji, i takođe omogućava restoranima, kafićima, hotelima, teretanama rad bez brige o fizičkoj distanci.
Paralelno s privremenim zaoštravanjem mera u Srbiji, u okviru kojih su preko godinu dana zabranjeni koncerti i festivali, u našem regionu optimistične vesti dolaze iz Hrvatske. Tamošnji Krizni štab je dozvolio muzičke događaje u zatvorenom do 250 ljudi, a na otvorenom do 500, uz najavu mogućih daljnjih popuštanja mera, ukoliko se nastavi trend pada novoobolelih.
Nakon što se Srbija smestila među vodeće zemlje sveta kada je masovna vakcinacija u pitanju, smatramo da je potrebno da Vlada Srbije donese sličan plan otvaranja po uzoru na SAD i Veliku Britaniju koji bi predvideo potpuno otvaranje zemlje pre kraja proleća ove godine.
Takođe, imajući u vidu da je manifestaciona privreda jedina delatnost koja je zabranjena već skoro godinu dana, neophodno je doneti usmerene pakete finansijske pomoći ovoj najugroženijoj privrednoj grani.
Inicijativa za život domaće muzičke scene/ Photo: Promo
Ovaj proglas je dio akcije “Inicijative za život domaće muzičke scene”, pokrenute od grupe pojedinaca, dugogodišnjih radnika na domaćoj muzičkoj sceni, a koju su do sada podržali većina najvećih manifestacija i organizatora događaja u Srbiji, kao i drugih aktera srpske muzičke scene.
Spisak aktera koji su podržali inicijativu: Allegretto, Arsenal Fest, Balkan Art Collaboration, Beer Fest, Bitefartcafe, Cepelin media d.o.o., Charm music, Dallas Records, DD Tickets, Event industry association, Everything, Exepro d.o.o., EXIT, Gigstix, Glitch records, GMR d.o.o. , ICPS, Jadranka Janković – freelance/202 , Kamarad produkcja, Kombank dvorana, Linia Contra, Long Play, Love Fest, Megafon muzika, Melos Estrada, Mungos, Music star, My way, Novosadski festival zanatskog piva, Odličan hrčak, Popdepresija / Zuma music, Positive music / Milen Zlatanović, Pro Division event, RS Production, RTV Sunce, Scena ASM, Showtime Experience, Skymusic, Smile production, Star produkcija, Superkoncert, SUR Bivsi, Tatjana Petrović PR Sufler, Team system hall, Team system music, Ticket vision, Udruženje klasičnih gitarista / Guitar Art Festival, Udruženje Kulturna inicijativa, UGS pro d.o.o., UPTAS, Vračar Rocks, Yugoart d.o.o.
Inicijativa za život domaće muzičke scene/ Photo: Promo
Bila je dovoljna samo objava na njenom Instagram profilu da se digne ‘bura’ u medijima – jer Lejdi Gaga je magnet podjednako za novinare kao i za svoje fanove.
Dakle, Gaga je objavila prvu fotografiju sa snimanja novog filma “House of Gucci”. U njemu glumi Patriciju Ređiani, a filmski partner joj je Adam Drajver koji glumi Mauricija Gučija.
Film u režiji prekaljenog i renomiranog Ridlija Skota, prema scenariju Roberta Bentivenje – baš kako mu i samo ime govori – prati burnu modnu dinastiju porodice Guli i ubijstvo unuka osnivača Gučija.
Patriciji Ređiani, bivšoj supruzi Mauricija Gučija, sudilo se zbog organizovanja atentata na bivšeg supruga na stepenicama njegove kancelarije 1995. godine. Odslužila je čak 18 godina zatvora pre nego što je 2016. puštena na slobodu. Film se temelji na knjizi Sare Gej Forden “House of Gucci: Senzacionalna priča o ubistvu, ludilu, glamuru i pohlepi”.
Uz Gagu i Drajvera glume i Al Paćino kao Aldo Guči, Džared Leto kao Paolo Guči, Džeremi Ajrons kao Rodolfo Guči i Kamila Kotin kao Paola Franki, uz Džeka Hjustoba i Riv Karnej. Ujedno je ovaj film jedan u nizu projekta Ridlija Skota koji izlaze 2021. godine i koji je na neki način nastavak filma “Sav novac na svetu” iz 2017. godine.
Skotov drugi projekat je “Poslednji dvoboj”, u kojem glume Met Dejmon i Ben Aflek. Taj film, koji je sada u postprodukciji, imaće premijeru u oktobru, dok se dolazak “House of Gucci” u bioskope očekuje u novembru. Datumi izlaska podložni su promnama s obzirom na pandemiju.
“House of Gucci” nastavak je glumačke karijere Lejdi Gage kojoj je film “Zvezda je rođena”, iako njen prvi dugometražni film, osigurao nominaciju za Oskara za najbolju glumicu. Na kraju, Gaga je osvojila Oskara za najbolju originalnu pesmu – “Shallow”. Zanimljivo je kako je Gaga za svoju drugu glavnu ulogu – u seriji “Američka horor priča: Hotel”, osvojila nagradu Zlatni globus. Laički rečeno – dva puta probala, dva puta pobedila.
Od utorka 16. marta do 3. aprila 2021. u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine predstaviće se umetnica Marija Anđelković izložbom “Mindscapes”.
Izložba, kako navodi autorka kataloškog teksta Jelena Petrović, vizuelno je istraživanje i eksperimentisanje sa razvojem medija grafike kroz istoriju i različite nivoe sofisticiranosti tehnike litografije.
[accordion title=’Marija Anđelković ‘]Marija Anđelković (1988, Beograd) osnovne i master studije završila je na Grafičkom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, gde je 2019. godine odbranila doktorski umetnički projekat.
U sklopu ERASMUS+ doktorskog programa, 2018. godine studirala je na Jan Matejko akademiji likovnih umetnosti u Krakovu (Poljska). Stipendista programa za doktorske studije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2013–2017).
Zaposlena je u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja Akademija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na mestu majstora štampe.
Realizovala je šest samostalnih izložbi (Nemačka, Srbija) i učestvovala u velikom broju kolektivnih izložbi, umetničkih projekata i grafičkih radionica u zemlji i inostranstvu (Belgija, SAD, Francuska, Nemačka, Japan, Kina, Poljska, Holandija, Litvanija, Kanada, Velika Britanija, Rumunija, Portugal). Dobitnica je nagrade za grafiku Drugog međunarodnog bijenala grafike u Bukureštu, Rumunija 2016, nagrade FLU za grafiku Boško Karanović 2012. i nagrade za večernji akt 2009.[/accordion]
Postavka u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine predstavlja u svojoj celosti i posvećenost autorke neprekidnom istraživanju površine papira, beskonačnih vrednosti tonova boja i prizoru jednom viđenog, a iznova interpretiranog kroz seriju izloženih litografija.
Bend Art Diler održaće u subotu, 20. marta humanitarni online koncert za pomoć Petri Žurkić, devojčici koja boluje od celebralne paralize.
Koncert “Za Petrino bolje sutra” moći ćete da pratite samo online, na zvaničnom Youtube kanalu benda od 19:00 časova.
[accordion title=’Za Petrino bolje sutra’]Pozivamo sve ljude dobre volje da umesto ulaznice za koncert pošalju SMS poruku sa sadržajem : 937 na broj 3030, ili izvrše uplatu na brojeve računa sa slike.
Više informacija o Petrinom lečenju možete naći na ovom linku.
Photo: Promo
[/accordion]
– Članovi grupe Art Diler su i ranije učestvovali i organizovali humanitarne događaje i uvek ćemo se odazvati pozivu kada je pomoć potrebna. Koncert je besplatan za sve koji budu želeli da ga prate, ali je jasan cilj da slanjem poruka u toku trajanja koncerta bude uplaćeno što više sredstava za dalje lečenje – izjavio je Marko Veljković, član benda.
Uz bend Art Diler, organizatori koncerta su Kulturno prosvetni centar Petrovac na Mlavi, RTV Mlava i Udruženje građana “Fabrika – Petrovac na Mlavi”.
Mnoštvo bendova sviraće u virtualnom nastupu povodom sećanja na preminulog Džoja Ramona, bivšeg frontmena grupe The Ramones.
Na ovom virtualnom koncertu tako će, između ostalih, nastupiti Creeper, We Are Scientists, The Futureheads i Ketrin Vilijams, a održaće se 28. marta od 20 sati.
Sviraće se pesme s prva dva albuma Ramonesa (“Ramones” iz 1976. i “Leave Home” iz 1977. godine).
Džoj Ramon preminuo je 2001. godine u 49 godini posle duge borbe s limfomom, tumorom koji zahvata imuni sistem.
Sav prikupljeni novac biće doniran udruženjima koje se bore protiv ovog opasnog tumora, a takođe i udruženjima koje se bore protiv kompulzivnog poremećaja, od kojeg je Ramon takođe bolovao.
Gradski sekretar za kulturu Beograda Ivan Karl izjavio je danas da će Martovski festival, za koji je pripremljeno takozvano duplo izdanje, biti održan od 19. do 25. aprila u Domu omladine, a Fest od 7. do 16. maja u Centru Sava, Kombank dvorani, Sinepleksu u Beogradu na vodi i Domu omladine.
Karl je u izjavi iza Tanjug naglasio da su gradske vlasti, imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju, donele odluku o pomeranju održavanja Festivala kratkog metra i Festa za pre i posle Uskrsa, odnosno kraj aprila i početak maja.
– Najvažnije je da festivali prođu sigurno i komforno za publiku, za sve goste koje eventualno budemo mogli da dovedemo i organizatore. Ni u jednoj galeriji, muzeju, pozorištu, bioskopu, biblioteci ili na festivalu nije zabeleženo nepoštovanje mera. Upravo su to mesta koja koja nemaju slučaje zaražavanja posetilaca i statistički gledano spadaju u najsigurnija – kazao je Karl.
