Otvorivši dušu još jednom na svojoj web stranici Red Hand Files, Nik Kejv odgovorio je na pitanje obožavaoca koji je nedavno izgubio oca i organizovao mu sahranu sa “temom” Elvisa Prislija.
“Ne, nismo se oblačili u bele kombinezone, ali na njegovom sanduku bile su Elvisove slike i tekstovi, i njegove pesme su puštane“, napisao je obožavalac. “Ne znam da li vas je to neko već pitao u The Red Hand Files, ali koje biste pesme voleli da se čuju na vašoj sahrani?”.
– Jako me dirnulo tvoje pismo. Siguran sam da bi vaš otac bio vrlo zadovoljan svojom sahranom s temom Elvisa. Razmišljajući o tome, i ja bih bio vrlo zadovoljan – da me na drugi svet uvede glas najvećeg rock’n’roll pevača svih vremena.
“Kentucky Rain”, to bih želeo. “Kentucky Rain” i “How Great Thou Art” – Elvis peva jevanđelje, slušaju nebo i svi njegovi anđeli. Bilo je to lepo učiniti za svog oca. Zvuči kao da ste sjajno odradili posao – napisao je Kejv.
Kada su početkom godine snimili novi spot nadali su se i novom albumu, koncertima, najavljivali prvi film, korona virus promenio je sve planove Nevernih beba.
– Korona se isprečila ispred svih, proslavili smo godišnjicu moratorijuma na muziku – od marta prošle godine do danas – rekao je Milan Đurđević iz grupe Neverne bebe gostujući u Beogradskoj hronici RTS.
– Veliki je ovo udar na kompletnu profesiju, na sve ljude koji se bave skoro svakom vrstom umestnosti, međutim, mislim da su muzičari ovog puta stvarno najugroženiji jer, Bogu hvala, vidimo da ostali umetnici počinju da rade, snimaju, imaju neku vrstu izlaza iz ove situacije.
Prema njegovim rečima, muzičari problem koji je nastao moraju da rešavaju zajedno sa državom.
Pri kraju je ozbiljna platforma, kako kaže, ozbiljan dokument koji će ponuditi nadležnima da bi problem bio rešen na najbolji mogući način za kompletnu profesiju i za trenutno stanje, ali i za ubuduće. Jer, muzičari ne mogu da nadoknade izgubljeno onlajn koncertima i drugim načinima u vreme kada nema svirki po klubovima i koncerata.
– Nije stvar da se nadoknadi. Mi imamo problem koji moramo da rešimo i unutra i spolja. Kompletan segment života nam je prekinut, a s druge strane postoji mnogo divnih muzičara koji su egzistencijalno ugroženi. Činjenica je da ti onlajn koncerti u ovom trenutku predstavljaju neku vrstu zamene, ali lično mislim da to nije nešto što može na bilo koji način reši problem – objašnjava Đurđević dodajući da se nada da će “ova pošast da se smanji na neki razuman nivo i da će od leta, kada bude moglo da se boravi na otvorenom, uz sve epidemiološke mere, moći da se nastupa”.
Svima fale koncerti, ocenjuje frontmen Nevernih beba, ne samo izvođačima:
– Fali ljudima, generalno za život, za mentalno zdravlje, za emotivnu reakciju ljudi i zbog toga mislim da smo svi negde pri kraju svojih kapaciteta strpljenja.
Platforma koju muzičari pripremaju trebalo bi da uredi rad u toj delatnosti.
– Očekujemo, pre svega, da svi muzičari koji nisu uvedeni u sistem da se registruju, da postoji baza ljudi koji se bave muzikom. Novčana pomoć je trenutna i vrlo važna zato što svi ti ljudi imaju porodicu, decu kojoj treba da kupe hranu, knjige, računi treba da se plate. Sve su to ljudi koji su umetnici i žive od muzike – rekao je proslavljeni muzičar i dodao da je cilj da se problem reši dugoročno i da se napravi red u profesiji.
SOKOJ već treći put daje pomoć najugroženijim autorima.
– Prošle godine u ovo vreme, pa u septembru pa ćemo sad opet. Ljudi su zahvalni jer to je nekima bukvalno za preživljavanje – rekao je Đurđević.
On ističe da sve organizacije i asocijacije treba zajedno da izađu pred državu:
– Da kažemo ko smo, šta smo, šta želimo i kako da zajedno idemo kroz ovo. Nisu ovo nikakvi hirovi. Sve je pri kraju. Vrlo relevantni umetnici i muzičari učestvuju u tome, u roku od sedam dana ćemo videti – zaključio je Đurđević.
Članovi benda Katarza, pobednici Banjalučke gitarijade 2020, početkom marta ušli su u Recording Studio MC Pavarotti u Mostaru i počeli radi na novom materijalu, za koji frontmen benda Ernest Bučinski kaže da će biti pravo osveženje ovdašnje muzičke scene.
U početku je bilo planirano da snime jednu pesmu, ali su zaneseni radnom atmosferom i stvaralačkom energijom odlučili da se ozbiljnije prihvate instrumenata i izbace maxi singl sa četiri numere, a posle toga, ako se steknu uslovi, i ostatak albuma na kome će se naći desetak pesama.
Katarza je krajem 2020. godine osvojila prvo mesto na Banjalučkoj Gitarijadi i tako osvojila nagradu – snimanje jedne pesme u Recording Studio MC Pavarotti.
– Na Gitarijadi smo odsvirali tri pjesme i uspjeli da odnesemo pobjedu. Pjesma “Kako da ti vjerujem” bila je naš favorit od samoga početka, te smo nakon pobjede odlučili da nju snimimo, ali kada smo došli u Mostar i vidjeli o kakvom se kvalitetnom studiju radi dogovorili smo se da nastavimo snimati i uradimo još tri pjesme, a do kraja godine ćemo sigurno uraditi i cijeli album – izjavio je frontmen benda, Ernest Bučinski.
On je dodao da je prošle godine, kada je krenulo vreme korone i pandemije, zbog zatvaranja, izolacija i zabrana većina muzičara izgubila volju za radom i da ni njegov bend nije bio izuzetak, jer “nema čovjeka na planeti koji u ovo vrijeme puno izazova nije osjetio neku vrstu nelagode”.
Katarza u MC Pavarotti/ Photo: Promo
Ipak, njegove kolege i on su se uspeli da se odupru letargiji, pogotovo posle osvajanja prvog mesta na Banjalučkoj Gitarijadi 2020.
– Od marta prošle godine pa evo sve do danas mi se nalazimo u pat poziciji. Prošlo je godinu dana od kako se nalazimo u ovoj izvrnutoj stvarnosti. Nema nastupa, samo poneki odsviran akustičarski koncert pred malim brojem ljudi, scena kako kod nas tako i u regionu i u cijelom svijetu je totalno otišla u aut i jedino što autori i muzičari mogu da urade jeste da se uhvate instrumenata, zatvore u četiri zida i rade nove pjesme. Možda će ova nenormalna situacija razrijediti scenu i očistiti žito od kukolja. Bez žive svirke i publike nema ni muzike, ni scene, pogotovo nema rokenrola i sve mi nekako govori da će poslije ovog ludila ipak pobjediti zdrav racio i senzibilnija estetika. Nakon svega, kada krenu festivali i koncerti, vidjećemo gdje je ko i šta se traži. Publika će biti arbitar, a mislim da su se ljudi zaželjeli dobre svirke i kvalitetnih pjesama. Muzika koju trenutno radim s momcima iz Katarze inspiriše me i čini da se malo uzdignem s tla i poletim. Muzikom se zbog toga i bavim i ona je energija koja mi daje volju za životom. Zato se i nadam da će nakon ovoga crnila ipak izbiti sjaj – rekao je Bučinski.
Great Book Of Ireland/ Photo: Promo (Beogradski Irski Festival)
Pozorišni i filmski program Beogradskog irskog festivala ponovo su na repertoaru Kinoteke i Ustanove Kulture Parobrod od sutra, 23. marta 2021.
Predstave i projekcije irskih filmova, koje su prošle nedelje bile otkazane zbog mera Kriznog štaba i Vlade Republike Srbije, od sutra će moći da se pogledaju u Kinoteci i Ustanovi Kulture Stari Grad.
Program u Parobrodu u 16h otvara predavanje Stefana Pajovića, posvećeno legendarnom Seamusu Heaneyu, dok u 18 i 20h pozornicu preuzima predstava “Disco Pigs”.
Kinoteka pak nudi spektar zanimljivih filmova počev od srede 24.marta do nedelje 28. marta – od fascinantnog dela “Great Book Of Ireland” do audiovizuelnog izazova “This Ain’t No Disco” i dokumentarca o čuvenom arhitekti Kevinu Rošeu “The Quiet Architect”.
Prethodno kupljene ulaznice važe za nove termine.
Izložbe “Velike knjige Irske” na Savamala Promenadi i akvarela Biljane Vuković u Galeriji Beograd održavaju se u predviđenim terminima.
Više informacija o novim terminima BIF programa možete naći na: www.irishfest.rs
Američka rok diva Tina Tarner zvanično je objavila da završava karijeru, a sa publikom će se oprostiti novim dokumentarnim filmom o svom životu koji će biti emitovan 27. marta.
Tina Tarner je na javnoj sceni je već više od šest decenija, sa pravom nosi titulu kraljice rokenrola, a sada, u 81. godini, rešila je da se povuče i oprosti od svojih fanova, prenosi “Njujork post”.
Za kraj, kako bi se odužila publici koja je bila uz nju prethodnih šest decenija, za HBO je snimila dokumentarni film u kojem priča svoju životnu priču.
Ovaj film je njeno poslednje obraćanje javnosti i oproštaj od publike. U filmu govori kako želi da stupi u poslednje poglavlje svog života – bez reflektora.
Život i karijera vredni jednog dobrog trilera… Tina Turner
Tina se u dokumentarcu osvrće na svoju mladost ispunjenu tugom i bolom, potom na ljubav i globalnu slavu koju je stekla u zrelim godinama. Film otkriva i da je patila od posttraumatskog stresa, koji je posledica nasilja koje je trpela dok je bila u braku sa Ajkom Tarnerom.
Sreću je sredinom osamdesetih pronašla sa Ervinom Bahom, direktorom izdavačke kuće, koji u filmu i govori da mu je Tina rekla: – Želim da se oprostim sa svojom publikom. Da im kažem zbogom i zahvalim za sve. I to će biti moj kraj, moj poslednji oproštaj.
Film “Tina” sačinjen je od arhivskog materijala, starih snimaka i, pored sjaja slave i muzike, prikazuje i mračnu stranu njenog života.
Rođena kao Ana Mej Bulok, muzičku karijeru je započela sa 19 godina, kao pevačica i prateći vokal u bendu The Kings of Rhythm zajedno sa Ajkom Tarnerom.
Već 1960. široj javnosti postaje poznata kao Tina Tarner kada je nastupala zajedno sa Ajkom Tarnerom, s kojim je bila u braku od 1962. do njihovog burnog razvoda 1978. godine.
Nastavila je sa solo karijerom, ali je nastupala po manjim klubovima i barovima hotela sve do 1983. godine, kada je objavila obradu Al Grinove pesme “Let”s stay together”.
Pesma je postala veliki hit, a ona je naredne godine dobila od studija dve nedelje da snimi album. I snimila je “Private dancer”, koji je postigao veliki komercijalni uspeh.
Ervina Baha upoznala je 1986. godine, kada je on poslat od strane muzičke kuće EMI da je dočeka u Londonu na aerodromu. U julu 2013, posle 27 godina veze, venčali su se u Švajcarskoj, gde i sada žive.
Beogradski sindikat objavio je u nedelju (21. mart) novi video singl pod nazivom “Danima”. Povod je 22. rođendana benda, a video je već dostigao više od 160.000 pregleda na YouTubu.
Pesma “Danima” govori o aktuelnoj situaciji u Srbiji i svetu, koja izaziva apatiju i otuđenost, a najnoviji singl donekle prati prethodnu pesmu “Izvini, Srbijo”, objavljenu tokom pandemije u oktobru 2020.
– Nismo znali šta je kapital, ali jednog dana je postao bitan veliki novac i interes sitan, u bezdušnom moru se udavi svako ko ne ume tako da pliva – poručuju članovi benda u novoj numeri koja jasno pripoveda o stanju malodušnosti koje je zavladalo u srpskom društvu.
Kao i svaka njihova pesma i najnovija šalje višeslojne poruke javnosti, oslikava stanje u zemlji i probleme sa kojima se građani svakodnevno susreću: kriminal na ulicama, odlazak iz zemlje, korupcija, partokratija.
Beogradski sindikat je od početka karijere bio bend koji reaguje na promene u društvu i čije pesme nikada nisu prošle nezapaženo.
Posle prvog video singla “Fatalist” objavljenog u februaru ove godine, zagrebački bend Kozjak predstavio je novi pod nazivom “Iza ponora”.
– Pesma “Iza ponora” je začeta kao svojevrsni tribute za lik i djelo Chris Cornella i pretpostavlja probleme i rješenja prema kojima osoba preuranjeno gasi svoj život ili se odlučuje na daljnju borbu protiv svojih unutarnjih nemira s kojima se, pogotovo u ovo doba, mnogi bore. Pjesma pokušava izvući najbolje od svih nas za dobrobit svakog od nas. Lijek za rak još nismo otkrili – poručili su iz benda.
Kozjak/ Photo: Promo
Kozjak je novi zagrebački band čiji zvuk je teško svrstati u jedan žanr, jer upravo spajanjem raznih stilova sviranja i pevanja momci kreiraju svoj jedinstven zvuk.
Kako kažu, cilj im je da vrate pravi žestoki zvuk na područje materinjeg jezika, gde su stasali bendovi poput Timea, Majki i niza drugih kvalitetnih autorskih bendova.
Bend planira u septembru objavljivanje EP-a pod nazivom “Fatalist” koji je snimljen u studiju Dostava Zvuka, a recording, mix i master potpisuju Leo Klaić i Mark Mrakovčić.
Sting kaže da mu je žao što je okupio Police 2007. godine, rekavši da je to za njega bila “vežba nostalgije”.
Hitmejker se okupio sa kolegama iz benda Endijem Samersom i Stjuartom Koplandom 2007. godine, 19 godina posle raspada grupe, a zatim su godinu dana posle toga krenuli na globalnu turneju.
Govoreći u novom intervjuu, Sting je priznao da se na turneji nije osećao onako kako se nadao.
– U to vreme sam turneju doživeo kao vežbu iz nostalgije. Jednostavno sam se tako osećao a i danas se osećam tako – rekao je za Reader’s Digest. – Mislim da je u redu biti iskren prema svojim osećajima. To nije malo prema ljudima s kojima sam bio ili načinu na koji su se stvari odvijale, jednostavno, na to sam tako gledao do kraja, i budimo iskreni, nisam to želeo da pamtim.
Sting je objasnio da voli da bude samostalni umetnik zbog “totalne slobode” koju takav status nudi.
– Mislim da postoji sloboda kad si solo umetnik – rekao je. – To uopšte nije stvar snage, već samo stvaranje tačno onog brenda i stila muzike koji odgovaraju vama.
– Muzika je u svakom obliku proces saradnje, ali nikad više nego u bendu, gde druge ljude morate da uzmete u obzir gotovo više nego što to činite sami. Imati potpunu slobodu u karijeri za mene je krajnje uzbuđenje.
Simpsonovi su možda najuticajnija izmišljena porodica svetu, jer je reč iz hit programa sada i zvanično prepoznata u rečniku. Naime, Dictionary.com prepoznao je upotrebu reči ’embiggens’, koju je stvorio tim serije u sklopu svojih sablasnih predviđanja budućnosti.
Embiggens je prvi put korišćena u epizodi “Lisa Iconoclast” iz 1996. godine, gde je mlada štreberka Liza ostala skrhana kada je otkrila da je osnivač grada Springfild, Jebedija Springfild, zapravo bio pirat ubica. Odlučna da edukuje stanovnike o stvarnoj istoriji Springfilda, Liza umesto toga na kraju uznemiri stanovnike koji odbijaju da priznaju da je njihov hvaljeni osnivač zločinac ili bilo pta drugo nego savršeni čovek.
Tokom njene misije otkriveno je kako moto grada “a noble spirit embiggens the smallest man” sadrži reč za koju nastavnica Edna Krabapel kaže da je “nikad pre nije čula” dok se nije preselila u grad. A gospođica Huver odgovara: ‘Ne znam zašto. To je savršeno hromulentna reč”.
Hromulentna (Cromulent), u značenju “zadovoljavajući ili normalan” takođe je reč koju je tada izmislio tim. Upravnik Skiner uspeva obe reči da iskoristi kasnije u epizodi dok govori kako je Homer Simpson, na audiciji za gradskog telala u sklopu proslave dvestagodišnjice grada “ugradio ulogu svojim hromulentnim nastupom.”
Cromulent je zapravo reč koja je pretekla embiggens u rečnicima, pojavljujući se kao deo Leksikona reči 21. veka. Ali, 2018. godine embiggens je uključena u rečnik Merriam-Webster i internet verziju Oxford English Dictionary.
Grupa Coucou Abel predstavlja svoj drugi studijski album, “Coucou Abel II”, koji nastavlja da istražuje povezanost noir filma, estetike pedesetih i šezdesetih godina 20. veka i esencije džeza, klasične i elektronske muzike.
Poznati britanski džez muzičar Mozes Bojd (bubnjar, kompozitor i producent), objavio je početkom 2020. godine svoj genijalni album “Dark Matter” i u nekoliko intervjua isticao je da je njegova želja bila da džez vrati “običnim” ljudima, onima kojima je muzika poziv na ples i uživanje.
Par hiljada kilometara dalje ka istoku, Pavle Popov i njegov neformalni kvartet Coucou Abel uradili su upravo to, samo na svoj, kao i obično kada su braća Popov u pitanju, elegantan, nostalgičan i nadahnut način.
“Coucou Abel II” inspirisan je traženjem novog muzičkog izraza, onog koji kao neko polje sile drži u ravnoteži elektronske i akustične instrumente, klasičnu i klupsku muziku, etno i minimalizam…
– Pored elemenata klasične, džez i repetativne muzike kroz ceo album tematski i u velikoj meri harmonski materijal preuzet je iz tradicionalne narodne muzike. Ta naša odluka bazirana je na stavu da je tradicija bitna i da je ona naš indentitet, a u širem zvučnom smislu ta tradicija je globalna – npr. tema iz “Etiopije” sadrži slične melodijske elemente (modus, melos) kao tema iz “Balkan Blues I”. Narodna muzika pripada jednom modusu, mišljenju – sevdah, blues, tezeta… to su sve sinonimi za tugu – objašnjava Pavle Popov.
Coucou Abel II, cover/ Photo: Promo
“Coucou Abel II” čini osam kompozicija koje se pretapaju i prožimaju i tako stvaraju jedan savršeni saundtrek za film koji ćete obožavati jednom kada ga budete pogledali na velikom platnu.
Od uvodnih taktova “Tezete”, preko magične “Ms Jones” – obojene naracijom Feđe Franklina (koji je u sebi otkrio duh Roberta Mičama) i dvodelne potrage za zlatnim runom – “Balkan Blues I i II” – uz usputne posete Etiopiji, Argentini, Karibima, Mediteranu… i tako sve do finalne metafizike i zavođenja vibrafona i flaute u “Melanholiji” – pred našim očima smenjuju se genijalni kadrovi iz filmova Akija Kaurismakija, Džima Džarmuša, Ričarda Linklejtera… koje su od zaborava na polaroidima sačuvala braća Popov. Ako je potrebno da se izdvoji jedna kompozicija, onda neka to bude “Tango” na kojem je najočigledniji “sudar” svih svetova: primitivnih plesova, klabinga, tradicije, sinematičnosti, misterije i virtuoznosti muzičara, sve to zapakovano u devet minuta meskalinskog transa.
– Prvi album smo snimali svi zajedno, u jednoj sobi, na jedan vrlo starinski način, što nam se činilo kao adekvatan način da se ta muzika prenese u 21. vek. Drugom albumu smo pristupili na jedan savremeniji način, gradeći pesme dosnimavanjima, unoseći tako dosta novih produkcijskih metoda. Rezultat je album koji i dalje u srži sadrži muziku koja se najviše vezuje za pedesete i šezdesete godine prošlog veka, ali zvuči savremenije i ostavlja drugačiji utisak. Nismo se ustručavali u dodavanju elektronskih elemenata, kao što su ritam mašine, sintisajzeri, pa su se tako i same pesme prirodno oblikovale na drugačiji način. Ovim albumom mnogo smo bliže našoj originalnoj ideji da stvaramo muziku jedne zaboravljene epohe, ali na nama blizak način – smatra Srđan Popov, koji je bio zadužen i za miks albuma, dok je mastering delo Višeslava Laboša.
Coucou Abel/ Photo: Promo
Uz Pavla Popova koji je autor kompletne muzike i Srđana Popova koji je uz Pavla autor aranžmana, Coucou Abel i u ovoj epizodi čine bubnjar Feđa Franklin i gitarista Marko Ignjatović.
U fantastičnoj ekipi gostiju na albumu nalaze se saksofonista Dušan Petrović, flautista Aleksandar Jovan Krstić, vibrafonistkinja Ksenija Komljenović, Manja Ristić (violina), Rastko Komadina (truba, eufonijum), klarinetista Rémi Delangle i Anjuta Janković na vokalima.
Coucou Abel svoj prvi studijski album objavio je tokom jeseni 2018. u saradnji sa SKC Kragujevac.
Tokom leta 2020. godine, dok su trajali završni radovi na albumu, Coucou Abel snimio je mini-koncert za popularni Agelast podkast autora Galeba Nikačevića u HillRiver studiju i premijerno izveo nekoliko novih pesama. Video možete da pogledate na ovom linku.
“Coucou Abel II” je dostupan za slušanje i preuzimanje na svim digitalnim platformama, bandcampu i YouTubeu, a snimanje i produkciju albuma pomogao je SOKOJ.
