Bajaga i instruktori održali su u petak uveče prvi veliki koncert u Beogradu od popuštanja pandemijskih mera, pred 8.000 posetilaca koliko je bio dozvoljeni kapacitet stadiona “Tašmajdan”.
Momčilo Bajagić je sa Instruktorima priredio skoro tri časa svirke, ispunjene najvećim hitovima svoje više od četiri decenije duge karijere, koji je završio sa dva bisa i tradicionalnom pesmom-porukom “Samo nam je ljubav potrebna”.
Bend je bio raspoloženo prošetao kroz rane radove i velike hitove iz osamdesetih – “Berlin”, “Ti se ljubiš”, “Zažmuri”, “20. vek” i “Rimljani”, a tradicionalno je dosta pažnje posvećeno albumu “Prodavnica tajni” (1988).
Na Tašu, čuli su se i “Plavi safir”, “Vesela pesma”, “Život je nekad siv” (koju peva Žika Milenković) i pop klasik “Tišina”, a publika se najviše raspevala uz “Muziku na struju”.
Na koncertu je odsvirano i nekoliko starih Bajagićevih hitova koji su iznova snimljeni na prošlogodišnjem albumu “Ovaj svet se menja”, kao što su “Tvoje oči” i “Moja draga”, koje je svojevremeno napisao za Zdravka Čolića.
Kao i na albumu, Vukašin Marković je gostovao glasom u “Ni na nebu ni na zemlji” i potom trombonom u “Ja sam se ložio na tebe”, koju je Bajagić napisao još dok je bio u Ribljoj čorbi.
Bajaga je, između ostalih, izveo i “Ovaj svet se menja”, za koju je nedavno u intervjuu agenciji Tanjug rekao da je nastala tokom pandemije Kovid-19 i u stihovima se dotiče njenog globalnog uticaja.
Na svom velikom koncertnom povratku, koji je bio zašao do iza ponoći, beogradski bend je odsvirao, između ostalih, i “Dobro jutro”, “Još jednom”, “Kad hodaš”, “Lepu Janju”, dok su se “Moji drugovi” svirački spojili u skorašnji veliki hit “Darja”.
Iako su pretile čitav dan, koncert je protekao bez padavina, čime nije nastavljen običaj da Bajaga i instruktori na otvorenom u Beogradu često sviraju po kiši, kao 1985. na “Tašu” i 2013. godine po žestokom pljusku za kraj nastupa na Donjem gradu Beogradske tvrđave.
Kao predgrupa nastupio je nekadašnji gitarista Yu grupe – Miodrag Bata Kostić sa bendom.
U petak, 23. jula od 20:00 časova u bašti zemunskog kluna Fest ekskluzivni koncert održaće bend Divlje Jagode.
Zašto ekskluzivni koncert ? Zato što Divlje Jagode retko sviraju klupske svirke. Zato što nikada do sada nisu svirali u Festu. I zato što će to biti koncertna premijera albuma ”Jukebox”.
Za prave fanove i više nego dovoljno.
Za sve ostale poziv da prisustvuju koncertu legendarnog benda koji postoji više od 40 godina, koji je prodao nekoliko miliona nosača zvuka i koji ima iza sebe hiljade koncerata.
Pesme kao što su “Motori”, “Kap po kap”, “Marija”, “Jedina moja”, “Krivo je more”, “Šejla”, “Let na drugi svet”, “Sama si”, “Zauvjek tvoj”, “Ulica na lošem glasu”… su najbolja pozivnica na koncert.
Ulaznice možete da kupite u klubu Fest i u Felix Shopu (TC Sremska) po ceni od 1400 dinara. Na veče koncerta, na ulazu u klub, koštaće 1500 dinara.
Svečanom ceremonijom dodele nagrada i koncertom rok grupe Love Hunters na Velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, sinoć je zatvoren 3. Somborski filmski festival.
Dejan Dabić, selektor festivala, povodom zatvaranja manifestacije je rekao: – Publika u Somboru je pokazala da joj je stalo do ovog festivala, Sombor ima dobru pozorišnu publiku, ima filmsku istoriju, ali nije imao festivalsku publiku jer nije bilo festivala. Sombor je pokazao da želi ovakav festival, a ja imam običaj da kažem da prvi festival može da se desi slučajno, drugi festival je podvig, a od trećeg festivala počinje tradicija.
Ivan Ikić/ Photo: Portal 025.rs, dozvoljeno objavljivanje
Žiri Glavnog takmičarskog programa, koji čine producent Filip Feti Dautović, glumci Marija Bergam i Petar Strugar, dodelio je nagradu Ernest za najbolji film ostvarenju “Oaza” reditelja Ivana Ikića.
U obrazloženju žirija se, između ostalog, navodi da je “delikatna tema, koja je bila privilegija samo najhrabrijih autora dokumentarnih filmova, ovog puta obrađena u igranoj formi, što već samo po sebi predstavlja ogroman poduhvat, kako produkcijski tako i rediteljski”.
Žiri je obrazloženje zaključio rečima: – Ovaj potresan film nikoga ne ostavlja ravnodušnim, i kao glas vapijućeg u pustinji dopire do svakog srca na planeti, opominjujući nas da se velike ljubavi i velike tragedije događaju i izvan naših komfornih, ušuškanih svetova.
Dobitnica nagrade Ernest za najbolju glumicu je Daria Lorenci Flatz za ulogu u filmu “Mater” reditelja Jure Pavlovića.
U obrazloženju nagrade žiri je naveo: – Prateći intimističku priču o odnosu majke i ćerke, izvanredna glumica Daria Lorenci, u okviru rediteljskog postupka koji je presedan u kinematografiji i filmskoj poetici, uspela je da u krupnom planu tokom celog filma, minimalnim glumačkim sredstvima angažuje gledaoca i uvuče ga u svoja stanja koja su apsolutno iskrena i tačna. Fascinantan je način na koji ona izaziva empatiju gledaoca i čini film u svakom trenutku uzbudljivim. Maestralna Daria doprinela je da ova teška i teskobna priča na momente zasija dečijom radošću.
Branimir Popović je nagrađen za najbolju mušku ulogu, za rolu u filmu “Koncentriši se, baba”, reditelja Pjera Žalice.
Žiri je odluku obrazložio rečima: – Branimir Popović iznenađujuće smelo i uverljivo, koristeći širok i inteligentan izbor glumačkih sredstava, tumači lik Baneta krećući se izuzetno precizno u okvirima zadatog žanra. Unutar uspostavljenih stereotipa o Crnogorcima, Branimir je uspeo da vešto i duhovito oživi dvodimenzionalnu karikaturu, koja u jednom trenutku prerasta u snažan zaokružen dramski lik.
Nemanja Ćeranić/ Photo: Portal 025.rs, dozvoljeno objavljivanje
Žiri selekcije mladih autora nagradu za najbolji film dodelio je reditelju Nemanji Ćeraniću za film “Lihvar”.
U obrazloženju žirija, koji su činili reditelj Filip Markovinović, glumica Jovana Petronijević i glumac Žarko Stepanov, između ostalog stoji: – Film Lihvar donosi jednostavnu, zgusnutu i dinamičnu priču koja nam prikazuje jedan dan glavnog junaka sa margine, uterivača dugova, koji pokušava da sredi svoj život. Reditelj filma, Nemanja Ćeranić, prikazao je raskošan talenat u svim segmentima rada na filmu. Izvanredan rad sa glumcima od kojih su jedan deo natruščici, brz ritam, dosledno sprovođena naracija sa atraktivnim I dobro tempiranim epizodnim likovima u krajnjem ishodu daju film u najboljem maniru žanrovskog neo-noara.
Žiri je takođe odlučio da specijalnim priznanjem nagradi film “Ivana Grozna“ autorke Ivane Mladenović zbog njenog inovativnog pristupa u kojem kombinuje autofikciju, fikciju i dokumentarizam.
Tim pristupom autorka je stvorila ujednačen, i pre svega duhovit film, u kom polazeći od krajnje ličnog daje živopisnu sliku malog grada iz koga je potekla.
lavko Štimac/ Photo: Portal 025.rs, dozvoljeno objavljivanje
Zoran Rus, predsednik Skupštine grada Sombora, uručio je nagradu Specijalni Ernest našem legendarnom glumcu Slavku Štimcu, prošlogodišnjem laureatu ove nagrade.
Slavko Štimac je prilikom dodele nagrade izjavio: – Želim da se zahvalim svima koji su odlučivali o tome da ja treba da dobijem jedno ovakvo priznanje koje u svom nazivu nosi ime entuzijaste i zaljubljenika u film Ernesta Bošnjaka koji se, s punim pravom, uz Aleksandra Lifku, može smatrati pionirom kinematografije i filma na ovim prostorima. Ja sam premlad da bih bio pionir kinematografije, ali je činjenica da sam bio pionir kada sam ušao u svet filma iz koga još uvek nemam nameru da izađem, nadam se, još neko duže vreme. Jako mi je drago što ovu nagradu dobijam u lepom gradu kao što je Sombor i čestitam vam što imate sugrađanina koji je najbolji košarkaš na planeti.
Vesna Šašić, direktorka Somborskog filmskog festivala, povodom zatvaranja je izjavila: – Grad Sombor disao je ovih lepih noći zajedno s filmskim stvaraocima. To nas motiviše i obavezuje da Somborski filmski festival, nadahnut delom i mišlju Ernesta Bošnjaka, stalno inoviramo i unapređujemo, da tragamo za novim prostorima, a sve u slavu građana našeg Grada i njegovu promociju u zemlji i regionu.
Podsećamo, Mira Banjac, legendarna glumica jugoslovenske i srpske kinematografije, ovogodišnja je dobitnica nagrade Specijalni Ernest, za dosadašnji i budući doprinos dobrim filmovima.
Mira Banjac, Somborski filmski festival/ Photo: Uroš Terzija, Portal 025.rs
Dok se bliži trideseta godišnjica odlaska možda i najvećeg rokenrol frontmena svih vremena Fredija Merkjurija (preminuo 24. novenbra 1991.), gitarista Queena Brajan Mej misli da zna kako bi legendarni pevač danas vodio svoju karijeru.
– On bi i dalje bi govorio: “Moram da snimam solo stvari”, ali bi se stalno vraćao porodici, da radi isto što i mi. Smešno je što sve više osećam da je na neki način stalno sa nama. Možda postajem stari romantik, ali Fredi je deo moje svakodnevice – objasnio je u intervjuu za BBC i dodao:
– Uvek mi je u mislima. Često se zapitam šta bi rekao u određenoj situaciji, zamišljam njegovu reakciju, smeh i slično. Toliko je veliki deo nasleđa koje smo stvorili, i zauvek će biti tako. Nikada ne prestanete da žalite za izgubljenim članom porodice i Fredi je upravo to za nas. Ali, dođete do tačke kada pomislite: “Bože, imao je sjajan život”. Zajedno smo stvorili čudesne stvari koje i dalje usrećuju ljude – rekao je Mej.
Upravo je u toku projekat Camping the trash out, u organizaciji Muzeja popularnih i supkultura, koji u vidu kreativnog foruma povezuje mlade kreativce, istraživače i sve zainteresovane, i podstiče ih na argumentovanu debatu i diskusiju o različitim društvenim temama (ljudska prava, pitanja siromaštva, omladinskih kultura, ekologije i sl). Ali, to ni blizu nije sve što ovaj intersabtni projekat nudi…
O projektu smo razgovarali sa organizatorima, kako bismo na najbolji mogući način saznali šta to, zapravo, ovi mladi i kreativni ljudi rade.
Kako biste predstavili projekat Camping the trash out nekome ko nikada ranije nije čuo za Camp?
– Camping the trash out je pilot projekat i kao takav u svojoj osnovi on testira metodologiju kombinovanja istraživačkog rada mladih istraživača sa primenjenom umetnošću (kostimografijom i scenografijom pre svega). Jednostavno rečeno: želimo da spojimo mlade i istraživače i umetnike kako bismo napravili opuštenu atmosferu za druge mlade ljude, gde bi se osećali prijatno da pričaju o najrazličitijim temama koje su od velikog značaja za sve nas.
Verujemo da različite kulture i stilovi pokreću važne društvene teme: pank i slični kontrakulturni pokreti govore nam o sveprisutnim problemima u društvu, analizu prikaza seksualnosti ne možemo potpuno razmotriti bez spotova pop muzike i potkulture stripova, a mnogi alternativni muzički žanrovi pokreću i ekološke teme. Kemp se tu pojavljuje kao stil koji je sveprisutan, te njegovu estetiku ,,prenaglašenosti’’, ,,spontanosti’’, ,,teatralnosti’’ možemo primetiti od jednog rok benda do pop muzike. Verujemo da jedan takav stil koji je veoma prisutan može biti odličan pokretač različitih tema, a da nismo toga prvobitno bili ni svesni.
Camping the trash out/Photo: Pop-SubUP promo
Koji su glavni elementi projekta, šta će to neko koga interesuje da sazna nešto više o kempu moći da otkrije?
– Kemp je pokretač mnogih tema. Možemo početi od toga kako njegovi koreni sežu od dvorske mode versaja, preko LGBTQ+ kulture koja se smatra kolevkom kemp estetike (sa akcentom na dreg kulturu) do savremenih događaja poput Met Gale 2019 koja je upravo za temu imala kemp.
Imajući to u vidu, želeli smo da se kroz različite kanale komunikacije povežemo sa publikom, te bismo istakli da se projekat sastoji od nekoliko ključnih događaja:
Izložbe u Ciglani u okviru Festivala Dev9t koja će biti otvorena do 18. jula;
Interativnog radioničarsko-izložbenog prostora u KC Magacin koji će biti otvoren za posetioce od 19 – 25. jula
Završnog filma koji će biti prezentovan u KC Magacin 20, 21 i 22. avgusta.
Završne konferencije i publikacije koja će biti prezentovana u Božidarcu 1947 krajem avgusta.
Uskoro ćemo objaviti informacije o radionicama u KC Magacin, kao i ostale važne detalje. Na radionicama očekujte povezivanje kempa sa medijskom pismenošću, eksperimentalnim filmskim stvaralaštvom i kreativnim radionicama.
Photo-boot u okviru izložbe u izložbe u Ciglani inispirisan estetikom izvođačice Bebi Dol i simbolima kempa (plastični objekti i roze flamingo)
Da li će i na koji način će publika moći da učestvuje u projektu?
– Publika svojim doživljajem stvara izložbu. 🙂
U okviru izložbe u Ciglani započeli smo avanturu naglasivši posetiocima da njihovim delovanjem utiču na tok same izložbe. U Ciglani posetioci imaju priliku da stvaraju izložbu interakcijom sa samom postavkom prikazujući svoje viđenje kempa.
Takođe, radionice stavljaju u fokus publiku, jer kako se često kaže ,,kemp je način na koji percipiramo stvari’’. Upravo zato nam je u fokusu da publika zaista pokaže svoje viđenje izložbe i kemp stila.
Prikaz interaktivne postavke u CiglaniPhoto: Pop-SubUP promo
Koja je najvažnija poruka koju pokušavate da prenesete ovim projektom.
– “Često smo veoma slični, a često veoma različiti i to je OK”!
Jedan panker i jedan fan pop kulture naizgled nemaju ništa slično, ali ako se uzme u obzir estetika ,,preterivanja’’ može da se desi da se u tome na neki način poklope. Takođe, sasvim je OK i da nemaju dosta zajedničkih tačaka. Važno je da mogu da diskutuju o tome otvoreno, argumentovano i sa razumevanjem.
Želimo da stvorimo prostor za otvorenu diskusiju i uživamo u kulturnoj raznolikosti koja nas svakodnevno okružuje.
Za kemp, među površnim poznavaocima, važi da je “stil preterivanja”, da li je to suviše pojednostavljeno gledište i koje su njegove manje ili više skrivene vrednosti i značenja.
– Zanimljivo je da ste iskoristili reč ,,površnim’’, jer često se kemp, pored ,,stila preteranog’’ opisuje i kao površan. Sa druge strane, mnogi bi rekli da kemp nosi snažne društveno važne poruke, i da je samo njegova forma površna. Mnogi debatuju da je složen ili jednostavan, da je promišljen ili spontan, da ima estetsku vrednost ili joj se ruga….
Zato smo i ga odabrali kao temu! 🙂 U svojoj osnovi on je kontradiktoran i baš zato ga i vidimo kao igralište za pokretanje mnogih tema.
Pozivnica na događaje u KC Magacin sa elementima kemp estetike/op-SubUP promo
Kao Muzej popularnih i supkultura, možete li precizirati razliku između ova dva pojma i definisati gde se oni prepliću, a gde razdvajaju i/ili sukobljavaju.
– Sve je teže povući crtu iza onoga što se popularno naziva mejnstrim i onoga što se smatra alternativnim. Upravo zato smo i svesno upotrebili u svom nazivu ,,popularnih’’ kultura, a ne samo jedne ,,popularne’’ mejnstrim kulture. Verujemo da postoji više popularnih struja, kao i više alternativnih.
Sve češće srećemo autore koji sebe nazivaju pop-rokerima, indi-rokerima; filmove koji su horor-komedije, dokumentarno-igrani i tome slično. Ukrštanjem žanrova i stilova sve se manje kulturni obrazci i mogu definisati. Supkulturama možemo smatrati ono što je manje zastupljeno, dok popularnim kulturama ono što je prezastupljeno. Sa druge strane šta je sa svim oblicima između ta dva?
Želimo da se bavimo svim tim oblicima kako bismo što više naučili jedni o drugima i otvoreno govorili o različitim temama.
Prikaz istorisjkog prikaza mode dendija i kicoša u ovkiru izložbe u CiglaniPhoto: Pop-SubUP promo
Šta je to što Pop-SubUP može/treba/želi da učini kako bi se urbana kultura sačuvala i zauzela mesto koje zaslužuje u jednom generalno anti-kulturnom društvu?
– Da skine stigmu i tabu kada je u pitanju diskutovanje o bilo kom kulturnom obliku. Često se srećemo sa elitizmom u kulturi gde sve što postane deo mejnstrim-a se smatra izdajom, prodajom ili skrnavljenjem ,,pravih vrednosti’’. Sa druge strane, srećemo se sa ljudima koji kažu: ,,Šta se foliraš, jedino je kafana prava muzika, a vi što slušate rep i rok lažete ili nemate ukusa’’.
Anti-kultura se upravo negde i ogleda u te dve krajnosti koje srećemo u svakodnevnoj komunikaciji. Sasvim je uredu biti pripadnik bilo koje popularne i supkulture, ali sasvim je OK i biti otvoren za druge oblike kulturne produkcije.
Mi smo tu da pokrenemo upravo te sve teme na kreativan način i otvoreno razgovaramo o svemu. 🙂 Dobro nam došli, pričaćemo ,,od Nirvane do Silvane’’ – bukvalno.
Rok veterani Jethro Tull su najavili izlazak “The Zealot Gene”, njihovog prvog studijskog albuma posle 20 godina. Nova ploča obeležiće prvo izdanje legendi prog roka u sklopu novog dogovora s InsideOutMusic / Sony Music.
– Posle 54 godine u svetu muzičkih zapisa, s velikim zadovoljstvom sada potpisujem Jethro Tull diskografskoj kući koja me u mnogo čemu podseća na staru izdavačku kuću Chrysalis – i kao nezavisnu i u kasnijim godinama u partnerstvu s EMI-em – rekao je frontman Jan Anderson o novoj saradnji.
Iako datum izlaska novog albuma još nije objavljen, “Zealot Gene” – prvi pravi studijski LP benda od “J Tull Dot Com” iz 1999. (ne računajući ‘The Jethro Tull Christmas Album’) – dovršen je, navodi se u saopštenju. Vesti o novom albumu dolaze nakon što je Anderson prošle godine otkrio da pati od hronične opstruktivne plućne bolesti (COPD). Govoreći u emisiji The Big Interview, legendarni pevač i flautista izjavio je da su mu “dani odbrojani”.
Trenutnu postavu Jethro Tulla čine Anderson, gitarista Džo Periš-Džejms, bubnjar Skot Hemond, pijanista Džon O’Hara i basista Dejvid Gudije. Gitarista Florijan Opahl takođe je doprineo albumu “The zealot Gene”, ali nije deo temeljne postave.
Zagrebački indie rock bend Tidal Pull predstavio je debitantski video singl pod nazivom “Dezen”.
Tidal Pull čine četiri prijatelja (ne baš) iz Zagreba. Njihov zvuk bubnjar Borna opisuje kao muziku koju čuješ kad nađeš još pomfrija na dnu kesice iz Meka, a anonimni komentator iz Rijeke izjavio je da mu bude nostalgiju za Zagrebom.
Tidal Pull/ Photo: Promo
Singl “Dezen” prati “letnji” spot u režiji Igora Ilića iz Studija DIV koji mođžete da pogledate na kraju teksta ili na njihovom YouTube kanalu. Što se singla tiče, dostupan je na svim streaming servisima.
– Pjesmu smo producirali sami, za master je zaslužan Božo Ilić iz Studija DIV, dok je naslovnica dizajn Dore Mihinjač – kaže ekipa benda.
“Dezen” otvara ciklus singlova sa predstojećeg debi albuma, a članovi benda poručuju: – Ako se album ne desi – znači da se nama nešto desilo.
Reakcije svetskih, regionalnih i domaćih muzičkih zvezda na ovogodišnji EXIT prevazšla su sva očekivanja, a povezanost koju su ostvarili sa publikom bila je posebna, jer je mnogima nastup na Petrovaradinskoj tvrđavi bio prvi posle 18 meseci.
EXIT će ostati upamćen kao jedan od prvih velikih muzički događaj u Evropi od izbijanja pandemije, a svi koji su bili njegov deo dele iste impresije – bila su to četiri dana slobode, ljubavi i vraćanja na staru “normalnost”.
Dejvid Geta, poznati muzički producent, bio je posebno raspoložen pred svoj nastup na Glavnoj bini. Svoje izvođenje započeo je obraćanjem publici: – Ne možete da zamislite šta za mene znači to što sam ovde večeras. Slavimo 20 godina Exita, 20 godina neverovatne muzike. Ovo je prvi festival (drugi, Arsenal je bio prvi, nap. urednika) koji se konačno dogodio, i najbolje mesto na celoj planeti, na kojem se možete trenutno naći. Nadam se da ćete uživati u šouu, ja ću uživati u svakom minutu. Napokon smo slobodni, da li ste spremni?!
U svakom minutu uživao je i DJ Snake, opisujući svoj nastup kao “legendarnu noć“. Dame koje su uzdrmale mts Dance Arenu i puštale do ranih jutarnjih sati nisu ostale ništa manje dirnute energijom publike.
– Ponovo smo bili zajedno, bilo je toliko dobro. Hvala EXIT festivalu, šaljem beskrajnu ljubav – napisala je u svojoj objavi Charlotte de Witte.
Nina Kraviz je posle podsećanja kako izgledaju jutra na mts Dance Areni fanovima širom sveta napisala da je “osećaj bio nestvaran“ i zahvalila se svima što su s njom ostali do 9 sati ujutru.
Objavljivanjem snimaka sa svog nastupa hitmekeri Meduza pokazali su celom svetu energiju koja je svima falila.
Megapopularni Jonas Blue je sa Glavne bine Exita poneo jednako jake utiske, pogotovo jer mu je to bio prvi nastup posle 17 meseci.
– Osećaj kad pogledam u masu i vidim vaša nasmejana lica dok pevate bio je verovatno najizuzetniji osećaj koji sam imao ove godine – vratili smo se!!!
Nakon jednog od najlepših nastupa na istoj bini, u kojem je pokazao svu lepotu spajanja elektronske i tradicionalne muzike Balkana, holandski live umetnik Satori objavio je da mu je bila čast da svira na glavnoj Exitovoj bini.
-Video sam da je Moby puštao ovde pre 10 godina. Ne mogu da verujem da sam i ja stajao na istom mestu.
Gošća na Satorijevom nastupu bila je Amira Medunjanin. Dugo će se pamiti emocija koju je na svom nastupu na Visa Fusion bini podarila publici.
– Upalite svetla, da vidim ljude, poželela sam ljude – rekla je, brišući suze.
Na istu binu neverovatnu energiju donela je i Ida Prester, koja se čak u jednom trenutku popela na ogradu kako bi mogla da se pozdravi s publikom.
– Exite, šta je ovo bilo?? Ne možemo još doći sebi… Hvala vam za svu ljubav, vratili ste nas u zivot – napisala je posle nastupa.
Buč Kesidi (Exit 2021)/ Photo: AleX
Isto pitanje – Ljudi, šta se desilo sinoć??? – postavio je i fantastični duo iz Pančeva Buč Kesidi, posle nastupa na Main Stageu.
Jedan od DJ-eva koji najbolje zna kakva je Exitova publika je Marko Nastić:
– 20 godina zajedno i magija je i dalje tu! – napisao je na svom Instagramu, pokazujući deo atmosfere sa jednog od najboljeg plesnog podijuma na svetu.
Na jubilarnoj proslavi 20. rođendana EXIT festivala našle su se i neke poznate ličnosti srpske kulturne scene (Miloš Biković, Dragana Mićalović, Viktor Savić, košarkaš Nikola Kalinić saglasne oko iste stvari – koliko im je sam festival nedostajao, izdvojivši da je ključno to što su posle duge pauze konačno ponovo slobodni.
Miloš Biković, Viktor Savić i Aleksandar Radojičić/ Photo: Promo (Exit)
Savana, novi bend na domaćoj alternativnoj muzičkoj sceni, posle kraće pauze, vraća se sa novim video singlom pod nazivom “Danima je vruće”. Spot za ovu numeru potpisuje Ilija Nikitović.
Naziv singla u skladu je sa nepodnošljivim vrućinama koje su nas zadesile. Možda su autori ove pesme time i uputili kritiku svetskim vođama i podržali ekološki pokret, a možda im je prosto samo vruće.
U ovom videu prvi put se pojavljuju i predstavljaju članovi benda, naravno, ako ne računamo njihove animirane u spotu “Vitalne Supstance”, koji je objavljen pre malo više od godinu dana.
“Danima je vruće” (peti singl sa albuma “Tarangira”) dobar je predstavnik onoga o čemu je bend pričao kad je opisivao svoj zvuk.
Teški prašnjavi udarci doboša uz prljave gitare i jalovi sprženih duša na beskonačnoj magistrali daju ovoj pesmi taj osjećaj neumoljive vrućine.
Protagonista pesme sanja o dašku vetra, ali kao što kaže “U telu srce tuče, sve manje vazduha”, njegova želja se očigledno neispunjava.
Ekipu Savane čine: Andrej Lovrić (gitara), Aleksa Majstorović (vokal, gitara), Dario Vuksanović (vokali, gitara), Aleksa Nedić (bass) i Marko Ajković (bubnjevi).
Autori “Simpsonovih” su, kako stvari stoje, ponovo bili na visini zadatka. Naime, kako pišu svetski mediji, oni su ovog puta navodno predvideli put milijardera Ričarda Brensona u svemir, koje se desilo 11. jula.
Naime, u epizodi “Simpsonovih” pod nazivom “Rat za umetnost” iz 2014. godine, falsifikator Klaus Cigler (kojem je dao glas da pokojni glumac Mak von Sidov) svojim radom se hvali Lisi Simpson, tvrdeći da “njegovi falsifikati pružaju zadovoljstvo ljudima širom sveta”.
U jednom delu vidi se kako se Ričard Brenson unutar svemirskog broda divi jednom umetničkom delu, koje je, ispostavlja se, falsifikat.
Inače, “Simpsonovi” su navodno predvideli mnoge stvari, kao što su Diznijeva akvizicija kompanije 20th Century Fox, vladavinu Donalda Trampa i mnoge druge.
Pogledajte kako je izgledao let u svemir Ričarda Brensona:
