Eco-rock festival Air Fest pod sloganom “Bez vazduha koji dišemo – ne možemo”, održaće se 27. i 28. avgusta u Obrenovcu.
Air Fest želi da ukaže da je moguće da postoje razvijene zajednice koje istovremeno brinu za vrednosti očuvanja životne sredine i da se ekonomska jačina svake naše opštine/grada meri upravo po tome koliko o njoj/njemu brinemo.
– Muzika je jedan od najlepših načina putem kojeg se povezujemo u dobrim namerama i sa pravim ciljem, a on je da najpre mladima, a onda i gradovima u kojima gradimo život, uputimo poruku koliko je važno disati zdravo – poručili su organizatori.
Zbog želje da se digne svest o važnosti zaštite životne sredine Air Fest je eco – rock festival, jer gaji veliku ljubav prema rokenrolu i bira ovaj način da komunicira sa mladima na tako važne teme – ipak, oni su ti kojima svet ostaje.
Tokom dve festivalske večeri u Zabranu, mestu pored Obrenovca, nastupiće dobro poznata imena domaće rock scene: Citizen X, Void Inn, Oslobodioci, Deca iz Vode, GIFT, Kilo Kilo Banda, E Play, Deca Loših Muzičara i Band X.
Air Fest/ Photo: Promo
Air Fest/ Photo: Promo
Air Fest/ Photo: Promo
Air Fest/ Photo: Promo
Petak, 27. avgust Citizen X Void Inn Oslobodioci Deca iz Vode GIFT
Air Fest/ Photo: Promo
Air Fest/ Photo: Promo
Air Fest/ Photo: Promo
Air Fest/ Photo: Promo
Subota, 28. avgust Kilo Kilo Banda E Play Deca Loših Muzičara Band X
Blizu 40 umetnika koje je kreativni tim kustosa iz Italije (Ilarija Marota i Andrea Baćin) odabrao za 58. izdanje Oktobarskog salona, izlaže svoje radove na temu “Sanjari” u Muzeju grada Beograda.
Ovoga puta izdavajamo radove umetnika smeštenih u prvom nivou izložbenog prostora Muzeja Grada Beograda: Davide Balula, Prešes Okojomon, Danijel Stigman Manjrane, Augustas Serapinas, Emili Mej Smit i Niko Vašelari.
Photo: Promo
Davide Balula za 58. Oktobarski salon, sledeći smernice i idejna uputstva generisana Programom za obradu prirodnog jezika, daje novi prikaz skupa objekata raspoređenih u izložbenom prostoru.
Pošto se prethodno obučio na skupovima podataka iz ranijih radova, te spiskovima predmeta, ponašanja ili funkcija, digitalni program diktira sopstveni protokol koji umetnik treba da izvrši.
Čak i prepušten na milost i nemilost uputstvima mašine, čovek-umetnik i dalje ima sposobnost da interpretira ishod, uz subjektivne reakcije i sklonosti koje su se infiltrirale u proces: od digitalizovanih ideja, pojednostavljenih i unetih u programe, koje je samo delimično kreirao čovek, do stvarnosti naseljene složenim stvarima i bićima.
U legendi za svaki objekat navodi se količina CO2 potrebna za njegovu proizvodnju, što ističe važnost našeg suživota sa prirodnim pojavama i elementima i istovremeno naglašava koliko je perverzno to što zavisimo od tehnologije da nas nauči kako da se bavimo životnom sredinom.
Tokom vikenda otvaranja 58. Oktobarskog salona, Balula se predstavio i performansom – “Zovom i pesmom ptica (Orfejeva tragedija)“, koji je podrazumevao komunikaciju drugim, neljudskim jezikom. Rad se bazirao na pevanju kojim ptice obeležavaju svoju teritoriju, nekoliko performera je izvodilo pesmu ptica koristeći pištaljke za imitaciju njihovog “jezika“ što ga povezuje sa temama identiteta, migracije i mešanja, na različite načine predstavljenim na ovoj izložbi.
Prešes Okojomon u svom radu otkriva najintimnije aspekte svog istraživanja; stvara dragoceni ambijent, neku vrstu tajne bašte.
U tom tajanstvenom prostoru, koji podseća na sećanja iz detinjstva, gde biljke i cveće rastu spontano, posetioci se pozivaju da ostave trag nekog svog sna, koji će Okojomon, zajedno sa umetnicom i filozofkinjom Brahom Etinger kasnije transformisati u usmenoj i pisanoj sagi o zajedničkom snu.
Danijel Stigman Manjrane je umetnik čiji rad obuhvata filmove, crteže, skulpture, ambijentalne i zvučne instalacije, u kome neprestano preispituje granice: između organskih i veštačkih materijala, između čoveka i životne sredine, između subjekta i objekta, prirode i kulture.
Na 58. Oktobarskom salonu, umetnik se predstavlja radom “San koji sanja san“ (2020), koji se sastoji od kontinuirano samogenerišuće onlajn animacije u kojoj jedan panter luta tropskom šumom.
San životinje svaki put poprima različite oblike, neprestano se zaustavlja i započinje, pun je nejasne i netačne percepcije iz stanja polusna, između novih oniričkih slika i ponovljenih buđenja. San koji sanja san kombinuje različite oblike znanja, od domorodačke mudrosti, do odnosa sa životinjama i biljkama i duhovnim entitetima šume, od slika i senzacija snova, sve do mehanike veštačke inteligencije, definišući tako nove načine povezivanja sa stvarnim i virtuelnim svetom i svetom snova.
Augustas Serapinas (Sanjari)/ Photo: Nemanja Knežević
Augustas Serapinas ispituje slojevitost priča kroz neku vrstu procesa kopanja, kroz istraživanja i susrete iz kojih crpi elemente za svoje radove.
Serapinas često svoje istraživanje počinje posmatranjem grada, kao što je učinio i u Beogradu, a zatim prelazi na detaljnije ispitivanje određenog mesta kroz proces identifikacije koji se kreće od opšteg ka detaljima i uključuje pojedinačne i kolektivne priče.
Njegov novi rad, “Sablja od livenog gvožđa“ (2020), rezultat je analize prvobitne funkcije zgrade Muzeja grada Beograda, nekadašnje vojne akademije.
Pronalaženje arhivskih snimaka koji prikazuju časove mačevanja održavane ovde početkom 20. veka i otkrivanje skrivenog magacina punog radijatora doveli su do formalizacije niza mačeva, u koje su, kao materijal, inkorporirani radijatori.
Tako se različiti elementi prošlosti spajaju i čine novi objekat, sada oživljen i vraćen na mesto kojem pripada – kao da je sama zgrada odlučila da se probudi kroz sećanje.
Emili Mej Smit (Sanjari)/ Photo: Nemanja Knežević
Emili Mej Smit u svom radu kombinuje reference na umetničke pravce iz prošlosti – simbolizam, secesiju, nadrealizam i pop art – sa potpuno savremenom osetljivošću, na koju utiču jezička sredstva digitalne i kompjuterske grafike.
U delikatnoj ravnoteži između analognog, manuelnog i tra- dicionalnog aspekta uljanog slikarstva, s jedne strane, i reference na preciznost digitalnih slika i grafičkog dizajna s druge, njeni radovi prenose jedan potpuno lični vizu-elni univerzum, nastanjen leksikom znakova i simbola kojima dominira umetničin avatar, antropomorfizovana metla.
Radovi ove umetnice zamišljeni su kao otvori na snolikim svetovima, skoro kao prozori koji nam omogućavaju da zavirimo u udaljene pejzaže i postavke poznate u istoriji umetnosti, u mešanju svetova i imaginacija koji se spajaju u potpuno novi ikonografski aparat.
Serija radova na papiru, napravljenih specijalno za 58. Oktobarski salon, predstavlja sintezu stalnih tema u produkciji ove umetnice, odražava raznolikost njene tematike i eklektičnost njenih izvora inspircije.
Krećući se između različitih jezika, uključujući performans, skulpturu, instalaciju, crtež, kolaž, eksperimentisanje sa videom i zvukom, Niko Vašelari remeti uspostavljeni poredak stvari koristeći različite suprotne sile i energije.
Njegovo istraživanje je prožeto alternativnom andergraund scenom, napaja se popularnom kulturom, folklorom i intenzivnim odnosom s prirodom, te definiše lični alfabet gestova, znakova, radnji i slika koji stalno raste i transformiše se, neprekidno balansirajući između lične perspektive i kolektivnog iskustva.
Iz Vašelarijevih projekata i intervencija zrači nešto gotovo šamansko, ritualno, bilo da oživljavaju u izvorno umetničkim kontekstima ili prodiru u različite prostore.
Vašelarijeva serija “Gnezda“ precizan je izraz njegovog pokušaja da razume – ili bolje rečeno, dešifruje jezik prirode. Umetnik pažljivo bira gnezda koja su pala, tako da ih ne izmešta sa prvobitne lokacije, a onda započinje dug proces seciranja pojedinih komponenti od kojih je izgrađeno privremeno prebivalište ptice. Rezultat seciranja, grančicu po grančicu, uredno postavlja na dasku u uvek jedinstvenoj i neponovljivoj strukturi prirodnih alfabeta, rezultat razmene između umetnika i životinje.
“Gnezdo“ koje se prvi put predstavlja publici u Beogradu jeste, dakle, svedočanstvo o modusu operandi koji tipizira različite aspekte Vašelarijeve prakse, uvek fascinirane granicama, bilo da ih postavlja priroda ili čovek, i željom da se one prevaziđu.
Ričard Hamond/Photo: Silverstone Auctions (@Silverstoneauc on Twitter)
Ričard Hamond prodao je osam vozila iz svoje lične kolekcije kako bi finansirao svoj novi biznis – restauraciju automobila.
Voditelj Grand Toura na aukciji je prodao pet motora i tri automobila iz svoje kolekcije. To je učinjeno tokom vikenda na Silverstone aukciji kako bi se prikupio novac za njegov najnoviji poduhvat “The Smallest Cog”.
Prodajom svojih osam vozila prikupio je ogromnih 231.000 funti.
Najskuplja prodaja bio je njegov čuveni Lotus Esprit Sport 350 iz 1999. godine, koji je prodat za 65.250 funti. On je broj pet od samo 48 izgrađenih primeraka i dolazi sa potpuno obnovljenim motorom i u izvanrednom je stanju spolja i iznutra.
Takođe, njegov metalik srebrni Porsche 911T iz 1969. godine prodat je za 60.750 funti.
Porsche 911T 1969
U svom storiju na Instagramu, Hamond je rekao: “Zdravo, ja sam na aukciji Silverstone Classic, nedelja je ujutru i praznim svoju kutiju sa igračkama. Razlozi su komplikovani, došlo je do pomaka na putu sa mojim velikim projektom radionice. Ako želite da saznate zašto i kako to ide, emisija će biti emitovana kasnije ove godine. U međuvremenu, poželite mi sreću jer će ovo malo boleti. Ali sve je to iz dobrih razloga”.
Dok je bio na aukciji, Ričard Hamond je snimao za svoj DriveTribe YouTube kanal i svoju predstojeću TV emisiju za Discoveri+.
Radionica Ričarda Hamonda biće emitovana na streaming servisu kasnije ove godine i predstaviće “The Smallest Cog”. Naziv emisie inspirisao je njegov deda, koji je bio kočijaš u Birmingemu i Vest Bromviču.
Koncerti na Zidiću, koje Dom omladine Beograda od 2013. godine organizuje na Platou Milana Mladenovića, postali su jedan od omiljenih letnjih kulturnih programa za sve Beograđane i goste našeg glavnog grada.
U novoj, devetoj sezoni, nastavljamo da na otvorenoj sceni otkrivamo nove bendove ali i slu[amo neke stare muzičke znance.
U petak, 6. avgusta od 20:00 časova na Platou Milana Mladenovića nastupiće mladi metal bend Affliction.
Affliction/ Photo: Bojana Bugarin
Affliction je metal bend koji je osnovan u decembru 2020. godine od strane Viktorije i Andree. Upoznale su se preko interneta, jer su shvatile da imaju sličan muzički ukus.
Viktorija, iz Smedereva, koja ima 17 godina i Andrea iz Zrenjanina koja je u tom trenutku imala 14, imale su želju da se bave autorskim radom. Vremenom su pronašle druga Lacija koji svira bas i Milana koji, za sada, gostuje na pesmi “Bring The Fear”.
Prvu pesmu bend je snimio u saradnji sa Aleksandrom Stamenković i Emilom Ivoševićem (Sigma Epsilon i Jenner), a spot je sniman u Zrenjaninu u aprilu 2021.
Affliction je debi live svirku imao 28. jula ove godine u zemunskom klubu Fest, a tamo se vraćaju i 14. avgusta kada će da nastupe u okviru Punk Festa.
Pogledajte trejler za numeru “Bring The Fear” čija je premijera večeras u 20:00 časova na YouTube kanalu benda…
Četvrto izdanje Dunav Film Festa održaće se od 20. do 25. avgusta u Smederevu, a ljubitelji kinematografije moći će da isprate program festivala na MojOFF filmskoj platformi.
Saradnja Festivala Podunavskih zemalja i MojOFF filmske platforme nastavlja se i ove godine, tako da će publika imati priliku da Dunav Film Fest isprati i onlajn na zvaničnom sajtu platforme mojoff.net uporedo sa bioskopskim projekcijama.
Izveštaj Aušvica/ Photo: Promo (MCF)
Ovogodišnji festival donosi trideset filmova, od kojih će se na platformi naći više od dvadeset ostvarenja, a premijerno i tri filma iz takmičarskog programa – “Fabian” , “Izveštaj Aušvica” i “Tereza 37” koji će se takmičiti za nagradu “Dunavska lađa”.
Svim novim korisnicima platforme Festival će biti dostupan u vidu promo perioda po ceni od 1 dinar.
– Ono što je važno, što Dunav donosi ove godine jesu filmovi dunavske, evropske, ali i svetske kinematografije u Smederevo, a ovaj grad će zahvaljujući trendu koji je uspostavljen prošle godine nastaviti da prikazuje filmove i preko platforme MojOFF – izjavio je Igor Stanković – idejni tvorac Dunav Film Festa i dodao da će MojOFF platforma omogućiti da i cela Srbija prati program festivala i da će sve ono što bude prikazano u Smederevu, moći da se pogleda onlajn.
Jugoslav Pantelić – umetnički direktor Dunav Film Festa naglasio je da “ne treba zaobići jedan izuzetno dirljiv i važan film snimljen u našoj regiji, a to je film koji kao reditelj potpisuje Danilo Šerbedžija – “Tereza 37″. Ovaj film predstavlja fantastičnu Lanu Barać i Dragana Mićanovića u glavnim ulogama i sasvim sigurno će osvojiti publiku”.
Jugoslav je takođe dodao da nam stiže i najnoviji film reditelja Dominika Grafa iz Nemačke i koji nas vraća u Berlin 1920. sa Tomom Šilingom – “Fabian”.
Minari/ Photo: Promo (MojOFF)
Da je zaista prisustvo filmova žanrovski izuzetno eklektično ove godine u programu Dunav Film Festa govori i podatak da će se za ovogodišnju nagradu takmičiti i najnoviji film Petera Bebjaka iz Slovačke – “Izveštaj Aušvica” koji je bio slovački kandidat za nagradu Oskar ove godine.
Pored ovih ostvarenja, MojOFF platforma će ispratiti i ostale programe festivala koje upotpunjuju i dva ovogodišnja Oskarovca “Još jedna tura” i “Minari”, kao i filmovi koji ove godine zaslužuju festivalsko prikazivanje poput italijanske drame “Sestre Makaluso” i danskog trilera “Dnevnik 64”.
Podsetimo, festival MojOFF nastao je proleća 2020. godine, a s početkom leta 2021. online filmska “dvorana“ MojOFF postala je atraktivna platforma koja uz pomoć pretplate, korisnicima pruža ekskluzivan filmski repertoar.
Krajem jula objavljena je posthumna autobiografija legendarnog pevača Rainbowa i Black Sabbatha – Ronija Džejmsa Dia. Knjigu je priredio čuveni autor i muzički novinar Mik Vol koji je radio na knjigama o Iron Maiden, Pearl Jam, AC/DC, Black Sabbath, Foo Fighters…
Roni Džejms Dio Dio bio je u periodu tranzicije dok su osamdesete dolazile. Pošto je napustio Rainbow brod 1979. tražio je nove svirke. Upravo u tom periodu naleteo je na Tonija Ajomija. Ovaj ga je pozvao da se pridruži Sabbathima i popuni mesto otpuštenog Ozija Ozborna. Iako je kreativno partnerstvo izgledalo savršeno u prvom momentu i iznedrilo Sabbathov klasik “Heaven and Hell” 1980. godine, kada je došao red na njihovu desetu ploču “Mob Rules” pukotine su počele da se pojavljuju unutar grupe.
Prenosimo odlomak iz Diove autobiografije pod nazivom “Rainbow In The Dark”. U ovom odlomku Dio sa čitaocima deli tajne o tome kako je nastajao album iz 1981. “Mob Rules”.
Rainbow In The Dark, cover
***
Jedan san koji mi se ipak ostvario bio je kada je Sabbath u oktobru bio hedlajner u Madison Square Gardenu. Pomislio sam na one dane pre dvadeset godina i nekoliko života, kada bih prošao pored Gardena, gledao gore u bilo koje ime sa najave i maštao o tome da na istom mestu vidim i svoje. Još uvek zapravo nisam imao svoje ime tu, ali ime svog benda jesam. Pojavilo se 19.900 ljudi i prema Billboardu to je bio koncert sa najboljom zaradom u SAD te nedelje. Konačno sam pjevao u MSG-u. Sam šou nije bio savršen. Sećam se da sam sa Sendi Perlman imao svađu u bekstejdžu, ali to je sve bilo zaboravljeno kad sam se popeo na pozornicu. Bio je to veliki trenutak za mene.
Bilo je sjajno biti u bendu na njihovoj prvoj turneji po Japanu. S Rainbowom sam se navikao da budem hedlajner pred 15.000 posetilaca u Budokanu. Sa Sabbathom smo napravili niz manjih nastupa u Tokiju, Kjotu i Osaki. Zatim smo odradili nedelju dana manjih nastupa u Sidneju.
Nedugo zatim otpustili smo Sendi, a ja sam preuzeo menadžersku ulogu dok ne uspemo nešto da sklopimo kad turneja završi. Otprilike u to vreme bio me je glas da se namećem. Istina, postao sam mnogo asertivniji. Morao sam. Sabbath je bio brod duhova kad sam im se pridružio. Očajnički im je trebao kapetan, a ja sam bio više nego srećan što sam preuzeo tu odgovornost, pre nego što sam shvatio koliko su duboki neki problemi i koliko su neki od njih bili nerešivi.
U međuvremenu smo morali da snimimo drugi album. Za prvi, Toni i ja smo pisali u kontrolisanom okruženju – u dnevnoj sobi s malim pojačalima. Novom smo pisanju pristupili mnogo drugačije. Unajmili smo studio, pojačali se što je glasnije moguće i razbili. Moglo bi se reći da je napravljen za drugačiji stav.
Gizer (batler, basista Sabbatha – nap.ur.)je sada bio uključen i to je gotovo neizbežno promenilo hemiju u kojoj smo Toni i ja uživali radeći sami. Postalo je očigledno da Gizer želi ponovo da se uključi u pisanje tekstova. Tokom Ozijeve ere, iako je Ozi smislio sopstvene vokalne melodije, Gizer je gotovo uvek pisao tekstove. Možete samo da skenirate tekstove klasika poput “War Pigs” ili “Children Of The Grave” da biste shvatili koliko je Gizer dobar. Sa druge strane za “Heaven and Hell” ja sam napisao sve tekstove i uvek sam pisao svoje tekstove. Nikad mi nije trebao koautor. Ni sada mi nije trebao. Gizer i ja bili smo prijatelji, ali ovo je momenat u kome sam se našao sa Tonijem i Sabbathom: uneo sam glas, vokalne melodije i reči. Ovo je zabilo klin između nas. Na kraju bismo to prošli, ali zasad je to bila rana koja je postojano odbijala da potpuno zaceliti. Toni se trudio da ne primeti bilo kakve promene. Poznavao se i radio sa Gizerom celu svoju karijeru; očigledno su imali mnogo dublju vezu. To nije bilo važno kad smo počeli da pišemo zajedno. Dok smo još dobro sarađivali, osetio sam kako se Toni udaljava od mene – isprva samo malo, kasnije, puno.
Tonijeva negodovanja ticala su se solo ugovora koji sam nedavno potpisao. Posle uspeha „Heaven And Hell“, bend je uspeo ponovo da pregovara o boljem dogovoru sa našim diskografskim kućama, Warner Bros. u Americi i Polygram u Evropi. Dogovor koji smo postigli uključivao je ponudu solo ugovora za mene. Nije to bio veliki novac i nije se raspravljalo o pokušaju da se od mene napravi solo zvezda. Bio je to lep dogovor koji je trebao da mi da prostor da napravim svoj album u nekom trenutku u budućnosti, negde između obaveza u Sabbathu. Prva mi je misao bila da napravim album na kojem ću biti sa svim svojim prijateljima, poput Keri Livgren iz Kansasa, momcima iz Elfa, Dejvidom Stounom, Skank Baksterom i drugim ljudima sa kojima sam se družio pre nego što sam upoznao Tonija. To će jednog dana biti zabavan album. Toni to nije video tako. Činilo mi se da je mislio da ponuda za solo album unosi razdor među nas i da je zbog toga prilično nervozan.
Prva pesma koju smo snimili bila je “The Mob Rules”, po kojoj smo na kraju nazvali album. Toni i ja smislili smo jednu od naših najboljih rokačina na bivšem seoskom imanju Džona Lenona, Tittenhurst Park, u blizini Askota: u poznatoj beloj kući u kojoj je napravio i snimio album “Imagine”. Samo smo džemovali oko ideje za pesmu koju je trebalo da uradimo za soundtrack animiranog filma “Heavy Metal” s Džonom Kendijem u glavnoj ulozi. Film je razbijao, ali je naša stvar bila žešća od pištolja.
Ostatak albuma smo odradili u Record Plantu u LA-u. Martin je ponovo producirao i velika energija je isijavala iz dosta muzike, ali nismo mogli pobeći od ideje da je to nastavak albuma “Heaven And Hell” i da imamo puno toga da dostignemo. Priznajem da je “Turn Up The Night” bio podsvesni pokušaj stvaranja “Neon Knights pt 2”. “Voodoo” je donekle zamišljen kao “Children Of The Sea” sa ovog albuma. Najbolja pesma bila je “Sign Of Southern Cross”, što je za mene bila jedna od najboljih stvari koje smo ikad učinili, uz “Heaven And Hell”, možda i bolja.
Kad je “Mob Rules” objavljen u novembru 1981. nije baš ponovio uspeh svog prethodnika. Pao je na 12. mesto u Britaniji i ponovo u Top 30 u Americi. Recenzije su bile mešovite. Onima kojima se svidelo jako se svidelo. Oni koji to nisu shvatili samo bi slegnuli ramenima. Za mene je to jedan od najboljih albuma koje sam ikada napravio.
Na turneji, Sabbath je bio jednako tražen kao i pre. Napravili smo još jedan šou u Madison Square Gardenu i rasprodali LA Arenu i LA Forum. Putovali smo od novembra 1980. do avgusta 1981. uglavnom po Americi. Uhvatili smo ritam. Međutim, do kraja turneje, osetio sam da smo se kotrljali u pogrešnom smeru i možda bi se mogli srušiti.
Osećao sam se sve otuđenije od Tonija i Gizera. Voleo sam povremeno da popušim džoint i popijem pivo, ali nisam radio kokain i nisam imao vremena za teške droge. Toni i ja smo možda to radili dok smo zajedno džemovali ili pisali, ali društveno smo sada bili različiti polovi. Vini (Apisi, bubnjar benda u tom periodu – nap.ur.) je sada bio moj najbolji prijatelj. Bio je iz Bruklina. Obojica smo bili Njujorčani. Voleli smo puno iste hrane. Do kraja turneje, Vini i ja bismo se posle koncerta odvezli u jednom automobilu, a Gizer i Toni u drugom.
Prema magazinu Variety, dokumentarni film koji je režirao Bernard Makmahon omogućiće “pristup bez presedana” bendu. Film je prvi put najavljen 2019. godine i prvi je službeni dokumentarni film o legendarnom rock bendu.
– “Becoming Led Zeppelin” je film za koji niko nije mislio da bi mogao biti snimljen – rekao je Makmehon. – Meteorski uspon benda do slave bio je brz i gotovo bez dokumenata. Intenzivnom pretragom širom sveta i uz godine restauracije pronađene su vizuelne i audio arhive, pa se ova priča konačno može ispričati.
Film prikazuje nove intervjue s Džimijem Pejdžom, Robertom Plantom i Džonom Polom Džonsom, kao i arhivske intervjue s pokojnim Džonom Bonamom, koji je preminuo 1980. Dokumentarac je izgrađen oko nikad ranije viđenih arhivskih snimaka i fotografija, a doneće i kvalitetan audio zapis muzike Led Zeppelina.
“Pad Olimpa” (Olympus has Fallen), akcioni film koji je 2013. režirao Antoan Fuka, na svetskim bioskopskim blagajnama zaradio je 170 miliona dolara. Glavnu ulogu, tajnog agenta Majka Benona koji u Beloj kući spasava predsednika posle terorističkog napada, glumio je Džerard Batler.
Iako mu je taj film donro povratak izgubljene popularnosti, on smatra da mu nije doneo novac koji je zaslužio. Zato je krajem prošle sedmice Batler podigao tužbu protiv kompanija koje su producirale film, a to su Nu Image i Millenium Films, i traži od njih 10 miliona dolara.
“Producenti su zaradili desetine miliona dolara na filmu “Pad Olimpa” ali Batleru nisu platiti ni cent od zarade iako su bili obavezni prema ugovoru”, navodi se u tužbi u kojoj stoji kako su producenti Batleru prikazali lažno finansijsko stanje iz čega se zaključuje kako mu nisu ništa dužni. Njihov zaključak je kako je cilj producenata bio da sakriju zaradu of filma “Pad Olimpa” kako bi tu zaradu zadržali za sebe.
Ove jeseni Tom Hardi se vraća na veliko platno kao ubilački zaštitnik Venom, jedan od najvećih i najkompleksnijih Marvelovih likova.
Nakon što smo u prvom trejleru upoznali opušteniju stranu Venoma i njegovog koegzistiranja sa Edijem Brokom (Tom Hardi) i naznaku haosa koji će u “Venom 2” uneti Carnage (Vudi Harelson) u novom trejleru više nema – gledaćemo suparništvo između antiheroja i zlikovca – Venoma i Carnagea.
Pored Toma Hardija koji se vraća kao Edie Brok tj. Venom i zloglasnog Carnagea koga glumi Vudi Harelson, u nastavku glume i Mišel Vilijams (“Blue Valentine”, “Manchester by the Sea”, “Shutter Island”), Naomie Haris (“Moonlight”, “Spectre”, “Southpaw”, “Skyfall”) i Stiven Grejam (“This is England”, “Snatch”, “The Irishman”, “Public Enemies”).
U rediteljsku fotelju je ovog puta seo Endi Serkis, čovek koji se proslavio ulogom Goluma iz trilogije “Gospodara prstenova”, a koji je prethodno režirao blokbastere “Breathe” i “Mowgli”.
Promovišući vakcinaciju, finski medicinski radnici organizovali su tokom vikenda akciju u gradu Rovaniemi, a na njoj se pojavio i Gospodin Lordi – frontmen istoimenog benda koji je svojevremeno osvojio Evrosong.
Veliku pažnju je privuklo to što se na vakcinaciji pojavio noseći kostim po kojem je bend postao poznat publici na Pesmi Evrovizije.
Mr Lordi, singer of Finnish heavy metal band Lordi, receives his second dose of Covid-19 vaccine in Rovaniemi, Finland on August 1, 2021. pic.twitter.com/6z1eYr8JVP
Tomi Peteri Putansu, kako mu glasi pravo ime, primio je drugu dozu vakcine.
– Stavili su mi veliku iglu u ruku. Zato sam i došao – rekao je Lordi, dodajući da ne može da se seti koliko koncerata je bend morao da otkaže ili pomeri zbog pandemije koronavirusa.
