Holivudski glumac Alek Boldvin pucao je iz replike pištolja na filmskom setu u Novom Meksiku i tom prilikom je ubio direktorku fotografije Halinu Hačins i ranio režisera Džoela Souzu, saopštile su lokalne vlasti.
Smrtonosnin incident se dogodio u crkvi, na snimanju nezavisnog igranog filma “Rust”, saopštila je kancelarija šerifa okruga Santa Fe, a prenosi agencija Reuters.
Šerifova kancelarija potvrđuje da su dve osobe upucane na snimanju filma ‘Rust’. Halina Hačins, (42), direktorka fotografije, i Džoel Souza, (48), reditelj, upucani su kada je Alek Boldvin, (68), producent i glumac, ispalio hitac iz vatrenog oružja, navodi se u saopštenju policije.
Prema navodima vlasti, Hačinsova je helikopterom prevezena u bolnicu Univerziteta u Novom Meksiku, gde je proglašena mrtvom, dok je Souza kolima hitne pomoći odvezen u regionalni medicinski centar Kristus St. Vinsent, gde je prošao tretman zbrinjavanja zbog povreda.
HOLLYWOOD : Un mort et un blessé sur le tournage d’un western dans le Nouveau-Mexique, aux États-Unis, après un tir d’arme à feu supposée factice déclenché par l’acteur Alec #Baldwin. La directrice de la photographie est morte, le réalisateur du film “Rust” blessé (police). pic.twitter.com/3ebMbMBUdb
Još nije poznato koliko su ozbiljne povrede Souze.
U izveštaju američke medijske kuće Variety se navodi da se pucnjava dogodila na ranču Bonansa Krik, jednoj proizvodnoj lokaciji južno od grada Santa Fe.
Još nije podignuta optužnica povodom ovog incidenta, saopštila je policija i dodala da istražuje pucnjavu.
Alek je najstariji brat od četvorice Boldvinovih koji se bave glumom već decenijama. Igrao je u filmovima “Lov na Crveni oktobar”, “Avijatičar”, “Glengeri Glen Ros”, “Dvostruka igra” i drugim. Poznat je i po seriji “30 rock”, kao i komičnoj emisiji “Saturday night live” u kojoj često imitira Donalda Trampa.
Bio je oženjen Kim Bejsinger s kojom ima dvoje dece, a trenutno je u braku sa Hilarijom Boldvin koja mu je rodila još petoro mališana.
Posle dužeg vremena, Beogradski sindikat će konačno održati veliki solistički koncert u Srbiji, na premijeri ratnog i patriotskog filma “Dan pobede – filmske priče o osvajanju slobode”.
Koncert će biti održan 9. novembra 2021. godine u Novom Sadu, u Velikoj dvorani SPENS-a, a filmski program će trajati od 10. do 14. novembra u Kulturnom centru Novog Sada. Festival će se, osim u Novom Sadu, održavati i u Istočnom Sarajevu, u Republici Srpskoj i Budvi, u Crnoj Gori.
Otvaranje i koncert zakazani su za 9. novembar, kada se obeležava Dan oslobođenja Novog Sada, odnosno na dan kada je 1918. godine, iz pravca Petrovaradina, kroz “Beogradsku kapiju”, u Novi Sad trijumfalno umarširala Srpska vojska, predvođena majorom Vojislavom Bugarskim.
Ear Ckassic Film Festival, plakat
Osnivač festivala i organizator koncerta je Goran Marić, u javnosti poznat kao legendarni menadžer Malkolm Muharem, kaže da je planiran dolazak publike iz cele Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, Makedonije, Austrije, Švedske i drugih zamalja u kojima žive Srbi, kao i prisustvo i učešće velikog broja srpskih intelektualaca, umetnika i javnih ličnosti, čime će biti simbolizovano i prestavljeno jedinstvo srpskog sveta, kao neraskidive nacionalne i kulturne celine.
Feđa Dimović, frontmen Beogradskog sindikata, povodom predstojećeg koncerta je izjavio da se raduje što posle skoro jedne decenije nastupaju baš u Novom Sadu:
– Naš poslednji koncert je bio spektakularan, SPENS je bio ispunjen do poslednjeg mesta, bilo je brdo pozitivne energije. Čast nam je da možemo dati doprinos obeležavanju Dana oslobođenja Novog Sada i što ćemo se zajedno sa našim ljudima iz cele Srbije, okruženja i Evrope podsetiti velikih ličnosti iz naše istorije.
Beogradski sindikat je poznat ne samo kao muzička hip-hop grupa, već i kao jedan od najuticajnijih društvenih pokreta na ovim prostorima, čijevladi britke rime utiču ne veliki broj ljudi različitih generacija i nadahnjuju ih da misle svojom glavom. Njihovi veliki hitovi “Dogodine u Prizrenu” i “Sviće zora” učvrstili su njihov status nacionalnih heroja popularne kulture.
Dana 21. oktobra 1981. godine je koncert Azre u zagrebačkom klubu Kulušić snimljen za trostruki živi album “Ravno do dna”. Naime, u periodu od 19. do 25. oktobra 1981. Azra je odsvirala sedam uzastopnih, rasprodatih koncerata. Iako je planirano da to bude Azrin veliki koncert u Domu sportova, na kraju je ipak odlučeno da se održi serija nastupa u Kulušiću.
Koncerte je odsvirala prva i najpoznatija postava Azre u kojoj su pored Branimira Štulića, svirali Mišo Hrnjak i Boris Leiner. I dan danas mnogi smatraju da je “Ravno do dna” najbolji “živi” album u dosadašnjoj istoriji popularne rock muzike koja se svirala na području bivše Jugoslavije.
“Za sve Nevjerne Tome, neka ponovno preslušaju taj, rekao bih, gigantski ugriz hrvatskog rocka i uvjere se koliko je plemenita patosa, snage i autentičnog rokerskog bilo u gorljivom glasu i frenetičnoj gitari Branimira Johnnyja Štulića, baš u onomu što su mu neki ozbiljno osporavali. Naravno, s Leinerom i Hrnjakom kao partnerima, skoro bez mana. Johnnyjeva gitara bila je zapravo i čvrsto vezivno tkivo za Borisov eksplozivni backbeat i Mišin melodični bas, čija je linija u minimalističnom triju često imala i istaknutu ulogu kontrapunkta ili lida. Dakle, na neki način vraćajući se na početak, “Ravno do dna” je svjedočanstvo o perfektnom koncertnom trenutku benda kojemu na putu do savršenog kraja, osim publike što je disala s njegovim imenom, više ništa nije trebalo”.
Muzičar Rambo Amadeus najavio je dans da će 21. novembra sa pratećim bendom Fajv Vinetus održati koncert u beogradskoj Kombank dvorani, uz primenu svih epidemioloških mera, koji će biti i uživo onlajn prenošen za čitav svet.
Rambo Amadeus je rekao agenciji Tanjug da se ne nada da će skoro biti stvorene redovne okolnosti za održavanje koncerata, i da je njegov povratak u Kombank dvoranu usledio posle dve godine, jer je “čekao dovoljno”.
– Moj osnovni posao su koncerti, nedostaje mi publika, vjerovatno i ja njima. Dragocen je osećaj kad se skupe ljudi sličnog ukusa i senzibiliteta na jedno mesto. Naravno, pridržavaćemo se najrigoroznijih epidemioloških mera. Ideja je da se svi osećamo bezbedno. Nedopustivo je da kao emancipovani građani doprinosimo širenju zaraze – naglasio je muzičar.
Rambo je istakao da mu ne pada teško održavanje koncerta uz sadašnje ograničavajuće pandemijske mere, jer su mu “jasni uzroci i posledice”.
– Solidaran sam za lekarima koji bukvalno umiru na radnim mjestima boreći se sa koronom. Svira mi se pred publikom, makar imali dozvolu da sviramo za samo 50 ljudi – naglasio je muzičar.
Prema njegovim rečima, svest da će ga određen broj ljudi pratiti onlajn preko platforme Entrio utiče na pristup svirci, jer “dodaje monumentalnost činjenica da vas gledaju tog trenutka po raznim ćoškovima planete”.
– Takođe, deo moje pažnje ide na ekran – monitor ispred mene na kome se odvija veoma intenzivan čet ljudi koji gledaju onlajn. To zaista daje neku sasvim novu dimenziju. Ima puno duhovitih i pametnih ljudi, koji nisu glasni, koji radije pišu nego da viču, stvara se nekakav sasvim nov fidbek između publike i nas kao izvođača, ima više smeha – ocenio je Rambo.
U odsustvu koncerata tokom proteklih pandemijskih meseci Rambo se posvetio retrospektivnom sagledavanju svojih pesama na jutjubu, pišući zanimljiva opažanja na vlastitoj fejsbuk strani, poput priznanja kod izvedbe “Predrasuda” iz Bitolja 2007. godine: “Uvek mi biva žao kad čujem da sam previše k.njo, a premalo svirao gitaru”.
Okreni, obrni, profesionalno bavljenje muzikom je jedna od najprijatnijih, najbezbrižnijih profesija. Kad proizvodiš i izvodiš muziku, najgore što može da ti se dogodi je da odsviraš pogrešnu notu. Koliko sam ja pogrešnih nota odsvirao i nikom ništa. Ne mogu sebe ni da zamislim na nekom odgovornijem radnom mestu. Da radim kao aviomehaničar ili hirurg, ili… Bankar? – naveo je Rambo.
Prisećajući se pesme “Don”t Happy, Be Worry” bila je prilika da Rambo primeti da je u njoj još 2000. godine nedvosmisleno govorio o fenomenu globalnog otopljavanja.
– Tada je priličan broj ljudi tvrdio da lupetam gluposti. Danas imamo još i drugih razloga za zabrinutost, i jednak broj onih koji tvrde da su u pitanju gluposti. Razlog je prost. Odbrambeni mehanizam – lakše je čoveku misliti da ga neko laže, nego da strahuje od neke stvarne opasnosti – naveo je muzičar.
Prema njegovim rečima, danas je “najveća opasnost za ljudski rod univerzalna nekompetencija”, jer čovek voli da sudi o stvarima o kojima zapravo nema pojma, “i što manje zna, to je arogantniji, manje je voljan da se informiše, da se osloni na naučne procene”.
– Koliko je jedan? Banalno pitanje koje traži kompleksne odgovore, večne borbe singularnosti i dualiteta. Kad sam pravio pesmu, intuitivno sam joj zakomplikovao uvod, valjda nagađajući kakvi su odgovori na ovo pitanje. Stvarno ne znam zašto to radim, umesto da pravim ljubavne pesme i uzimam lovu, ja mlatim praznu slamu i komplikujem život i sebi i drugima. Sadomazohizam, pretpostavljam – naveo je Rambo o “Koliko je 1? (38 x 6) = Higsov Bozon”.
Prema njegovim rečima, pesma “Free Mendela” napisana je 1989. godine “kad su ljudi Balkana bili opijeni nekim sasvim drugim snovima, koji nikakve veze nisu imali sa ekologijom, tada su se izrazi ”čista zemlja” i ”čišćenje terena” upotrebljavali za neke sasvim mračne rabote”.
– Fejsbuk tretiram kao svoj lični medij, svakako da sam aktivan tu. Generalni utisak kad gledam stare snimke sa koncerata je da sam se previše drao, misleći da je to ne znam kako šarmantno i duhovito – objasnio je muzičar.
Rambo je najavio da će na nagovor fanova štampati na vinilu digitalno objavljen album “Brod budala” (2020), jer je ideja “da imaju neki materijalni suvenir, koji istovremeno može i da svira kad se stavi na ispravan gramofon”.
“I dok moji vršnjaci izlivaju nove i nove ploče na sve višim spratovima svojih apartmana, ja izlivam – vinil. Testamentom eskiviram i onu finalnu mermennu ploču, više mi se sviđa ideja da moj pepeo nosi vetar, možda se spletom prijatnih okolnosti umrsi nekoj nudistkinji u njenu ličnu aleju velikana”, napisao je Rambo.
Legendarni muzičar Tom Džons predstavio je novi singl pod nazivom “Not Dark Yet“. U pitanju je njegova verzija numere koju u originalu izvodi Bob Dilan i na ovaj način je još jednom pokazao svoje poštovanje prema njemu.
Pesma je ujedno i najava specijalne edicije njegovog veoma uspešnog albuma “Surrounded By Time“ pod nazivom “Surrounded By Time (The Hourglass Edition)“.
Originalno izdanje, koje je objavljeno početkom ove godine, dobilo je velike pohvale kritičara i zauzelo je prva mesta na globalnim top listama, što je izdvojilo ovog neverovatnog muzičara kao najstarijeg muškog solo izvođača koji je novim izdanjem ostvario ovakav uspeh.
Nova, ekspandirana verzija albuma će biti dostupna samo u fizičkom formatu i sadržaće dva CD-a. Na prvom će se nalaziti numere sa originalnog izdanja, a na drugom dve nove numere – “Not Dark Yet“ i “One Hell Of A Life“.
Pored toga, snimljene su i četiri numere koje je Tom izveo uživo ovog leta, kao i intervju, koji je vodio novinar Peter Paphides, u kom su razgovarali o nastanku albuma i stvaranju u vremenu pandemije. Objavljivanje albuma “Surrounded By Time (The Hourglass Edition)“ planirano je za 3. decembar.
Sharks, Snakes & Planes su bend koji ne odustaje od ispitivanja okvira grandž zvuka i svakim novim singlom i nastupom dokazuju da granice u ovom žanru zapravo ne postoje.
“Crni gnoj”, “Rđavi obarač”, “Sound of Sirens” samo su neki od hit singlova nastalih u poslednjih 10 godina, koje će publika biti u prilici da čuje na Rockam Dorćol koncertu.
Sharks Snakes and Planes su domaćini Rockam Dorćol serijala koji započinju u Dorćol Platzu, a kao i uvek sa sobom vode i ekipu, i to uvek onu koja alternativnu muzičku scenu čini posebnom. Ovoga puta to su bendovi Remedy i Consecration.
Remedy/ Photo: Promo (Rockam Dorćol)
Za Remedy, all star bend koji predvodi Nemanja Kojić – Kojot, ovaj nastup će ujedno biti i prva koncertna promocija albuma “Ethiopian Mountains” objavljenog neposredno pred početak pandemije.
Kritika kaže da je Remedy aktuelnim albumom uspostavio nove aranžersko-izvođačke standarde.
Predugo se čekalo da publika to čuje i uživo i doživi i energiju i snažne poruke koje ovaj Kojotov projekat nosi.
Stoner/sludge/post-metal bend Consecration je u Beogradu ovog leta održao tek jedan kratki nastup, pa je njihov performans na Rockam Dorćol koncertu na neki način – ekskluziva.
Consecration svira mešavinu psihodeličnog roka 70-ih i alternativne metal muzike karakteristične za kraj 90-ih i početak 21. veka.
Danilo Nikodinovski, Matija Dagović i Ivan Aranđelović predani i posvećeni muzici važe za “nešto najuzbudljivije što možete čuti sa domaćih prostora iz domena čvršćih žanrova”.
Svirka počinje u 20:00 časova, a ulaznice su u prodaji od petka, 22. oktobra u Felix Shopu (TC Sremska, I sprat) po pretprodajnoj ceni od 1.000 dinara.
Cena ulaznice na veče koncerta, na ulazu u Dorćol Platz, iznosiće 1.200 dinara.
Glumica Kristen Stjuart odgovorila na kampanju obožavalaca da ona tumači lik Džokera, pored Betmena koga glumi Robert Patinson, njen bivši kolega iz serijala filmova “Sumrak saga”.
Stjuart je započela svoju karijeru glumeći u nizu filmova kao dečja i tinejdžerska glumica, pre nego što je postala zvezda svojom ulogom Bele Svon u “Sumrak sagi”.
Zasnovana na knjigama Stefani Mejer, ljubavna serija o vampirima stavila je glumicu u centar pažnje, zajedno sa njenim kolegom Robertom Patinsonom, koji je glumio Edvarda Kulena.
Nedavno su fanovi Kristen Stjuart pokrenuli onlajn kampanju da glumica preuzme zloglasnu ulogu Džokera iz DC-ja, što bi je potencijalno ponovo spojilo sa Robertom Patinsonom, koji sada glumi Betmena.
U intervjuu za Variety Stjuart je prokomentarisala predlog, rekavši da voli “energiju koja stoji iza toga”, ali da se plaši da pristane na takav poduhvat, sugerišući da bi radije pronašla “nešto novo” nego da “prelazi ponovo” posao koji je već urađen sa likom.
– Ali volim taj stil. Hajde da smislimo nešto drugo. Potpuno sam spremna da glumim nakaradnu, zastrašujuću osobu – rekla je Stjuart.
Iako glumica ni u jednom trenutku nije rekla definitivno “ne” za ulogu Džokera, nije baš ni bila oduševljena predlogom, rekavši:
– Ne mislim ‘ne’, ali nije ni nešto najupečatljivije što bih mogla da budem.
U okviru 37. Beogradskog džez festivala, Dom omladine Beograda u saradnji sa Fondacijom Zbigniew Seifert predstavlja ekskluzivan program pod nazivom “Seifert Night: The Best Of Polish Jazz” – prezentaciju stvaralaštva nekih od trenutno najznačajnijih džez umetnika iz Poljske.
U Velikoj Sali DOB, 28. oktobra od 19:00 časova nastupiće Trio Marćina Vasilevskog i američka džez legenda Džo Lovano (kao specijalni gost), Pjotr Damasijevič sa projektom “Into the Roots”, kao i Trio Mateuša Smočinskog.
Zbignjev Sajfert jedna je od najeminentnijih ličnosti u istoriji poljskog džeza i jedna od ključnih ličnosti svetske džez violinske scene. Uprkos kratkom životu (1946-1979), njegov beskompromisni trud u stvaranju i autentičnoj prezentaciji muzike urodio je impresivnim plodovima.
Fondacija Zbignjev Sajfert osnovana je 2010. godine sa ciljem širenja njegovog muzičkog nasleđa, ali i sa misijom podrške mladim umetnicima koji izvode improvizovanu muziku na gudačkim instrumentima i promocije poljskog džeza u inostranstvu. Najvažniji događaj koji su do sada organizovali je Seifert Competition.
Pored dodeljivanja novčanih nagrada, Fondacija značajno podržava pobednike ovog takmičenja kroz objavljivanje muzičkih izdanja i organizaciju koncerata u Poljskoj i inostranstvu.
Beogradski džez festival je prvi partner projekta “Seifert Night: The Best Of Polish Jazz”, a prestonička publika je prva u Evropi koja će imati priliku da čuje ovu značajnu prezentaciju vrhunskih dometa poljske džez scene pod pokroviteljstvom pomenute fondacije.
Marcin Wasilewski Trio & Joe Lovano/ Photo: Sam Harfouche ECM Records (promo, BJF)
Zvezde poljskog džeza, Marcin Wasilewski Trio jedan su od najistaknutijih džez sastava svoje generacije, uživajući u priznanjima kritike i publike širom sveta.
Četvrt veka postojanja trija poklopilo se sa pola veka slavne produkcije ECM, čiji su već godinama eksluzivci – objavili su šest albuma trija za ovu kuću (deset ukupno), tri albuma u kvartetu sa Tomašom Stankom (svirali su sa njim preko dvadeset godina) i nekoliko u saradnji sa drugim muzičarima.
Sa devet statueta Frederik (Poljski ekvivalent Gremiju, nagrada je imenovana po Frederiku Šopenu), Marćin Vasilevski je nosilac najvećeg broja ovih priznanja među svim poljskim džez umetnicima.
Pet puta je bio poljski džez muzičar godine (2005, 2009, 2012, 2015, 2019), a četiri puta je trio osvojio nagradu za najbolji džez album (2005, 2009, 2015, 2019). Dobili su i dva Frederika učestvujući u snimanjima albuma Tomaša Stanka i Henrika Miskijeviča, oca bubnjara trija, Mihala.
Vasilevski se dva puta našao na godišnjim listama kritičara magazina DownBeat – svetska kritika posebno ističe njegovu muzičku svest, prefinjeni osećaj za zvuk, kao i ogroman talenat za stvaranje drame u kompozicijama.
Džo Lovano, titan modernog tenor saksofona vraća se u Beograd. Posle nastupa sa svojim Nonetom (2009), kvintetom Sound Prints (sa Dejvom Daglasom, 2012), kao i u kvintetu Enrika Rave (2018), Džo Lovano, ovim gostovanjem sa trijom Marćina Vasilevskog, postaje rekorder po broju učešća među inostranim muzičarima od obnavljanja Beogradskog džez festivala.
U celokupnoj istoriji manifestacije sada je ispred njega još samo Dizi Gilespi, sa pet učešća od 1971. do 1990. godine.
Lovano je jedan od najvećih kolekcionara prestižnih priznanja u džez zajednici, sa dvadesetak prvih mesta na listama magazina DownBeat (najbolji muzičar, tenor saksofonista i album – više puta je osvojio trostruku krunu), nekoliko godišnjih nagrada Jazz Journalists Association, jednim Gremijem i još četrnaest nominacija za najveću svetsku nagradu muzičke industrije.
Poštovan je ravnopravno kod kritičara i publike, kao umetnik koji sa istom posvećenosću interpretira tradiciju i avangardu, istražuje veze džeza i popularne muzike, kao i napolitanske pesme.
Nosilac je počasnog doktorata Berkli koledža u Bostonu, gde je potom ostvario dugogodišnju karijeru predavača na odseku za džez izvođenje.
Snimio je tridesetak albuma kao lider ili kolider, pretežno ih objavljujući za kuću Blue Note. Sa novim sastavom Trio Tapestry pre dve godine je debitovao kao lider na etiketi ECM.
Piotr Damasiewicz & Into the Roots/ Photo: Michał Kopaniszyn (promo, BJF)
Trubač i kompozitor Pjotr Damasijevič ispoljava razna interesovanja u kreativnom radu: njegov svet čine modalni i fri-džez, klasična muzika 20. veka, zvučni dizajn i elektroakustička improvizacija.
Vodio je sastave različitog formata i sarađivao sa brojnim uvaženim džezerima, među kojima su Džejson Moran, Džejms Karter, Dejv Rempis, Satoko Fudži, Rodrigo Amado, Pol Nilsen Lav, Fil Minton, Lote Anker, Tomaš Stanko, Maćej Obara i Dominik Vanja, između ostalih.
Snimio je petnaestak albuma, među kojima četiri pod svojim imenom, dva sa kolektivom veNN, te po jedan sa sastavima Red Trio i Spinifex.
Piše i za pozorište i film, sarađuje sa pesnicima i likovnim galerijama. Godine 2013. dobio je nagradu Frederik za najvećeg talenta, kao i priznanje za najbolju muziku Poljskog džez bloga.
Osvojio je i nagradu za najbolju kompoziciju koja nosi ime slavnog Kšištofa Komede.
Projekat “Into the Roots” predstavlja svojevrsni povratak korenima, spajajući avangardu i tradiciju. Početnu inspiraciju Damasijevič je dobio osluškujući folklorne melodije iz okruga Suha u južnoj Poljskoj. Na trojicu muzičara potom su uticale posete Africi, fascinacija tamošnjom muzikom i, posebno, Saharom. Konačno, muziku je prožela pastoralna atmosfera fjordova Stavangera – zvonjava zvona, blejanje ovaca i huk vetra na mestu na kome su održali prvi zajednički koncert.
Mateusz Smoczyński Trio/ Photo: ZosiaZija, Jacek Pioro, MarlenaFaerber (promo, BJF)
Mateuš Smočinski je međunarodno priznati džez violinista, dobitnik brojnih nagrada na velikim takmičenjima, uključujući Grand Prix Zbigniew Seifert Jazz Competition i nagradu za najboljeg džez violinistu evropskog magazina Jazz Forum 2020. godine.
Aktivan i u pedagoškom radu, od 2017. predaje na odseku za džez i world music Univerziteta za muziku “Frederic Chopin“ u Varšavi. Autor je brojnih kamernih i simfonijskih dela, uključujući koncert za violinu “Adam’s Apple“.
Osnivač je jednog od najintrigantnijih gudačkih ansambala u Evropi – Atom String Quartet, a sarađivao je sa brojnim džez umetnicima, među kojima su Branford Marsalis, Bobi Mekferin, Gil Goldstajn, Riči Bajrah, Glen Mur, Rabi Abu-Kalil, Zbignjev Namislovski, Tomaš Stanko, Lešek Moždžer, Ursula Dudzjak, Jaroslav Smjetana, Ana Marija Jopek…
Od 2012. do 2016. godine bio je prva violina u renomiranom američkom Turtle Island Quartetu. Prošle godine objavio je duo album sa slavnim nemačkim pijanistom Joakimom Kunom za ACT Music, a od 2016. povremeno nastupa u duu i sa istaknutim nemačkim čelistom Stefanom Braunom.
Snimio je petnaestak albuma kao lider/kolider (kvintet, trio, solo, Atom String Quartet…), a učestvovao je i na nekoliko desetina albuma drugih umetnika.
Ulaznice za koncerte 37. Beogradskog džez festivala se mogu nabaviti na Ticket Vision blagajni u Domu omladine Beograda, kao i putem onlajn kupovine.
Grupa Rebel Star objavila je šesto studijsko izdanje pod nazivom “Početak i kraj” sa deset novih pesama. Album na vinilu biće dostupan tokom 2022. godine, kao zajedničko izdanje Pop Depresije i Geenger Records.
Uporedo s albumom grupa predstavlja i mini-dokumentarac autorke Marine Uzelac, koja je zabeležila atmosferu sa snimanja “Početka i kraja”.
Rebel Star se posle oproštajnog koncerta 2016. godine, vratio na scenu solo albumom Milana Glavaškog “Demoni” (april 2020), a ovo je sledeći korak u “novom početku”, a to znači novi veliki bend i nove velike pesme.
Rebel Star danas su (uz Milana) i Željko Markuš, Daniel Rodik, Zvonka Obajdin, Daniel Kadijević i Jakša Perković. Specijalni gosti na albumu bili su Nina Romić, Jurica Leikauff i Ana Ćurčin.
Demo pesme nastale su u Mađarskoj, kompletan bend snimljen je kod Svena Pavlovića u Sunday Studios, a album je miksovan na Novom Beogradu u Down There Studiju – Andrej Mladenović i producent Željko Markuš pesmama su dali završni oblik.
Rebel Star/ Photo: Marina Uzelac
– Da nije ljudi koji su kreativno doprineli ovom albumu ne bi više bilo Rebel Stara. Ovde sam najmanje svirao i aranžirao i zato je album bogatiji za “butik” gitare Daniela Rodika, za lirski senzibilitet Zvonke Obajdin, Nine Romić i Ane Ćurčin,na zvučnom zidu produkcije Željka Markuša i mladalačkoj energiji ritam sekcije Daniela Kadijevića i Jakše Perkovića. Zbog tih ljudi, vrućine i sunca što nas je u julu grejalo ovo je za mene najlepše izdanje Rebel Stara do sad – izjavio je kaže Glavaški.
“Početak i kraj” je intiman koliko i “Demoni”, čist i naivan kao “So”, euforičan kao “Kalifonija”, katarzičan kao “Rebel Star” i himničan kao “Reka”. Kroz deset pesama Glavaški i ekipa završavaju razne svoje i tuđe rečenice, planove i snove i hrabro kreću u nove avanture i greške.
“U ledu si rođen, a sijaš duboko u prolazima” je lajtmotiv celog albuma, mantra koja drži pleme na okupu i šifra kojom se prijatelji prepoznaju. “Okean” ima snagu outtakea sa “Ragged Glory”, “Video sam” je besni i ogorčeni nastavak “Industrije”, a “Beograd” nije samo naslednik “Zagreba” već i prvi korak u obećanoj (brzoj) pruzi između dve prestonice i dva srca benda.
“85” je ona pesma koja završava alternativni Kasdanov “The Big Chill”, a potencijalni favoriti iz drugog plana – “Dugi koraci” i “Puste navike” – možda i najbolje ističu “Happy/Sad” atmosferu celog albuma.
Ako je potrebno da se sumira, album “Početak i kraj” je ekološki rokenrol, urbani bluz, intimni haos i čista pop depresija.
Milan Glavaški na muzičkoj sceni Balkana prisutan je više od tri decenije. Od “Prisluškivanja” Eve Braun do “Demona” Rebel Star svet se promenio nekoliko desetina puta.
Neki ljudi su otišli, neki novi su došli, a retko koja od tih promena na makro planu je bila pozitivna. Ono što je tokom svih ovih godina ostalo isto je Milan i njegova večita potraga za savršenim stihom, najboljim akordom, refrenom koji rešava “sve”, pesmom koja će da objasni šta nam se dešava.
Selin Dion primorana je otkaže koncerte koje je planirala da održi u novembru, ali i u januaru i u februaru mesecu naredne godine. Pevačica se oglasila na društvenim mrežama saopštenjem i objasnila da je to uradila zbog “nepredviđenih zdravstvenih simptoma”.
Kako se navodi, Selim ima problema sa spazmom mišića, što je sprečava da nastupi.
– Slomljena sam. Moj tim i ja pripremali smo se poslednjih osam meseci. Nemam reči kojima bih opisala svoje razočarenje, ali sada se moram da se fokusiram da budem bolje čim pre – napisala je Selin.
Evo i objave:
I’m heartbroken by this. My team and I have been working on our new show for the past eight months, and to not be able to open this November saddens me beyond words. Now, I have to focus on getting better… I want to get through this as soon as I can. – Celine xx… pic.twitter.com/cEDLQt9HDg
