Spenser Elden, momak koji se nalazi na omotu albuma Nirvane “Nevermind”, i koji danas ima 30 godina, tužio je bend zbog dečje pornografije, prenose svetski mediji.
U sudskim dokumentima podnetim saveznom sudu u Los Anđelesu, Elden navodi da su članovi benda Nirvana, diskografske kuće i kreativno osoblje “prodali” njegovu fotografiju radi zarade, a on je “kao rezultat toga nastavio da trpi doživotnu štetu”.
Elden, rodom iz Los Anđelesa, rekao je da su njegov “identitet i pravno ime zauvek vezani za komercijalnu seksualnu eksploataciju koju je doživeo kao maloletnik, koja se distribuirala i prodavala širom sveta od vremena kada je bio beba do danas”.
Spenser je rekao da “optuženi nisu preduzeli razumne korake da ga zaštite i spreče njegovu široko rasprostranjenu seksualnu eksploataciju i trgovinu fotografijom“.
Elden je rekao da njegovi roditelji nikada nisu dali svoje fotografije u pisanoj formi, i da im nije plaćeno, uprkos izveštajima iz 2008. godine da je fotograf Kirk Vedl platio Eldenovom ocu Riču 200 dolara, prema portalu NPR.
Fotografija je nastala 1990. godine u akva parku u Pasadeni, a Spenser je tada imao 4 meseca. Ako Elden dobije spor u svih 17 tačaka tužbe, dobiće više od 2,5 miliona dolara.
Postala je poznata i slavna po ulogama u filmovima “Ljudi mačke” i “Pariz Teksas”, kao i zahvaljujući posteru čuvenog fotografa Ričarda Ejvedona (1981) na kome je pozirala gola “obomotana” zmijom sa samo 20 godina, što ju je učinilo seks simbolom tog vremena.
Nastasja Kinski postala je seks simbol iako nije imala bujne grudi i zanosne obline , a javnost se već zgražavala 1976. kada se kao maloletnica pojavila naga u filmu “To the devil a daughter”.
Ćerka je ekscentričnog nemačkog glumca Klausa Kinskog i pesnikinje Rut Tocki. Roditelji su joj se razveli kada je imala samo 7 godina, posle čega je oca retko viđala, a sa majkom bila primorana da živi i u komuni u Minhenu zbog nezavidne finansijske situacije.
Nastasja Kinski na posteru Ričarda Ejvedona
Na filmu je debitovala 1975. u filmu Vima Vendersa “Pogrešan pokret”, a kada je imala 16 godina, Nastasja je napustila redovno školovanje, posle čega je pohađala školu glume kod čuvenog Lija Strazberga. Godine 1976. se pojavljuje u horor filmu britanske produkcije “To the devil a daughter”, gde se kao maloletnica “neprimereno” razgolićuje.
Magazin Time je napisao: “Kinski je jednostavno očaravajuća, seksi i duhovna u isto vreme, a sve to sa jednom neizmernom lakoćom”.
Prvu glavnu ulogu ostvarila je 1979. godine u filmu Romana Polanskog “Tesa”, a potom je značajne role ostvarila u još nekoliko Vendersovih filmova među kojima je i “Paris, Texas”.
Nastasja je sa 15 godina započela romantičnu vezu sa čuvenim rediteljem Romanom Polanskim, koji je od nje bio stariji skoro 30 godina. U jednom televizijskom intervjuu Polanski je na pitanje o njoj rekao: “Bila je mlada i bili smo u ljubavnoj vezi.” Ali, Nastasja Kinski je u svom intervjuu koji je dala 1999. godine magazinu Guardian, rekla da to nije bila ljubavna veza već bezazleni flert. Rekla je da je mogla da bude zavedena ali da do toga navodno nije došlo. U istom intervjuu je rekla da se osećala pored njega veoma cenjeno.
Krajem 70-tih, Nastasja Kinski je delila sobu u Holivudu sa tada još nepoznatom glumicom – Demi Mur. U svojim memoarima koje je objavila 2019. godine, Demi je o Nastasiji rekla: “Poznavale smo se i razumele kao retko ko.”
U jednom od intervjua, govoreći o mladosti i ranim filmovima i činjenici da je bila korišćena od filmske industrije, rekla je:
– Da sam imala nekoga da me zaštiti ili da sam imala više samopouzdanja, ne bih prihvatala određene stvari. Golišave stvari. Unutra me je sve razdiralo, ali snimala sam ih. Bila sam samo dete ili vrlo mlada, sama u tom svetu.
Iz tri različite veze, ima troje dece.
Prvo dete, Aljošu, dobila je 1984. godine iz veze sa glumcem Vinsentom Spanom, sa kojim je započela vezu tokom snimanja filma “Marijini ljubavnici”. Samo 4 meseca pošto je rodila dete, Nastasja se udala za egipatskog reditelja Musa Abrahima, sa kojim je dobila ćerku Sonju, 1986. godine.
Od 1992. do 1995. godine, živela je sa čuvenim muzičkim producentom Kvinsijem Džounsom. Iako su živeli na različitim adresama, par je u vezi dobio ćerku, danas poznatu manekenku Kenju Kinski-Džouns.
1997. godine je imala aferu sa producentom Džonatanom Krejnom, kada se na kratko on razdvojio od supruge. Pored njega bila je povezivana i sa Polom Šrajderom, Robom Louom, Džon Vojtom, Žerardom Depardjeom, Dadlijem Murom, Milošem Formanom i Vesom Andersonom.
Njeni poslednji filmovi uključuju film Dejvida Linča “Inland Empire”, kao i film “Sugar” (2013). U nemačkom muzičkom šou programu “Lets Dance” takmičila se 2016. godine.
Duh “kraljice soula” čuvene Arete Frenklin poznate ne samo po vokalnim sposobnostima, već i po strasti prema klaviru i pisanju pesama, biće svakako prisutan 8. septembra u Kombank Dvorani kada će njeni poštovaoci imati prilike da se kroz tematsko veče “vrate” u doba kada je živela i radila, a svoju slavu dovela do vrhunca – svetski i nikad zaboravljena, svojim stilom prepoznatljiva soul dama.
Naime, povodom premijere biografskog filma “Respect”, koji opisuje život Arete Frenklin, pre same projekcije, biće održan mini koncert soul/jazz/fank pevačice Bojane Stamenov. Simbolično, u odeći tog vremena i uz video bim na kom će se nizati arhivski snimci Frenklinove, muzičkim i stilskim vremeplovom publika će se vratiti u doba kada je živela i radila pevačica vrhunskih vokalnih sposobnosti, koja je prošla trnovit put u građenju svoje karijere.
Bojana Stamenov/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Bojana Stamenov koja će imati čast da peva neke od hitova iz bogatog opusa Arete, pre nastupa poručuje da je ovaj film dugo čekala i da ništa nije slučajno: – Da ništa nije slučajno govori i činjenica da sam o filmu pričala sa kolegom pola sata pre nego sto je usledio poziv od strane organizatora Kombank Dvorane da nastupim na premijeri 8. septembra. Dženifer Hadson se pojavila na America’s Got Talent baš pevajući Aretinu pesmu. Moje prvo pojavljivanje široj javnosti bila je treća srećna sezona takmičrnja Ja imam talenat i u finalu sam pevala Aretinu pesmu. Neke tako sitne sličnosti i sada ovo. Jako sam srećna što,eto na neki način zatvaram krug,u isto vreme i uzbudjena,jer biti upoređivan sa tako velikom divom je ogromna odgovornost.
Upravo i film u kome Aretu tumači Dženifer Hadson, prati uspon njene karijere od trenutka kada je kao devojčica pevala u crkvenom horu svog oca, do momenta kada je postala internacionalna superzvezda. Zato je “Respect” izvanredna istinita priča o muzičkoj ikoni i njenom putu da pronađe svoj glas.
Kene Beri i Spejs Noksi su novi majstori izazovnih muzičkih ludorija dugih beogradskih noći, a slušaćemo ih u tandemu 26. avgusta u Barutani, gde Dom omladine Beograda ogranizuje veliku gradsku žurku. Pored njih, publiku očekuje i nastup benda Porto Morto iz Zagreba.
Poznati po kolaboracijima kao što je pesma Surferi, ova dva ulična muzička mangupa nose u sebi drskost nekih prethodnih generacija inteligentnih otpadnika naše scene, od Sunshine do Ramba Amadeusa. Kene i Spejs prave nezaboravne žurke gde god da nastupe zajedno, poslednji put na Exitu 2021, a sada najavljuju još jednu vrelu klupsku noć u Barutani.
Photo: Promo
Prvi srpski soundcloud traper, jedno od najvećih imena beogradskog undergrounda, zvezda uličnog trapa… ovo su neki od opisa koji idu uz ono što Kene Beri radi. Kako bi ti definisao svoju muziku i svoje mesto na domaćoj sceni? – Mislim da mi je baš zbog ovakvih termina zabavnije da se definicijama bave drugi. Iskreno nisam siguran, ni gde pripadam ni kako bih definisao svoju muziku. Ona je odraz mojih raznih stanja i mislim da svako definisanje ili dodatno pojašnjavanje oduzima od onoga što ona jeste. Ne mislim da je to ikakva apstrakcija, u suštini volim tu slobodu što mogu da napravim trep stvar koja će biti mračna, tvrda i prljava, a kroz tekst izvrnem celu priču ili joj dam neki drugi ugao. Volim to što uvek postoji mogućnost da napravim i stvar u bekstrit bojs i ensink fazonu. Mogu šta god hoću i mislim da mi je takva i muzika. Ne postavljam sebi granice i volim da se igram sa formom, probijam je, menjam je i šta god. Bitno mi je da se dobro istripujem, kako ja tako i oni oko mene. Danas vrlo blisko, na porodičnom nivou, sarađujem sa Zicer Incom, sa Spejs Noksijem, tako da u tom smislu, to je neka moja ekipa, iako smo stvarno svi jako različiti u svojoj muzici.
Muzikom se baviš već osam godina, kako je tekao tvoj razvojni put i šta se promenilo, a šta je ostalo isto? – Za taj kao “zvanični” početak uzimam 2013. kad sam za sto dinara uzeo mikrofon u Skadarliji i nešto repovao sa Katzzigom, bratom mojim i prijateljem koji danas živi u Dubaiu. Vrteo je Skreč Majstor Ljuban a mi smo preko toga fristajlovali. Nisam siguran kol’ko je to stvarno početak al’ je to za mene simboličan trenutak jer imam sačuvanih tih 100 dinara sa ispisanim datumom, tako da nek bude da sam se tad rodio. Što se tiče razvojnog puta, prošlo je dosta vremena, pa se i promenilo dosta toga. Ne repujem više sa svojim kompanjonom koji se odselio. Ne repujem više ni preko mikrofona za Skajp. I ja sam se selio, živeo 4 godine na Azurnoj obali, pa se vraćao… Menjala su se vremena i ja s njima. Saundklaud ostaje moja prva kuća i omiljeno mesto za deljenje muzike, al’ danas imam dil sa Universal Music-om tako da se način kako serviram svoju muziku malo promenio. U kreativnom smislu, pristup u suštini uvek negde ostane isti, tražiš ono što te iskonski pokreće i loži. Ono što želiš od sebe, od stvari koju praviš i od publike. Ta veza je ključna. Pronaći i izvući iz sebe tu vatru i osećati se ko šampion posle toga.
Dobra zabava je zagarantovana na tvojim nastupima, šta je po tvom mišljenju najvažnije za dobru žurku? – Pa, evo, recimo na primeru nastupa sad u Barutani. Ako je nastup u Barutani, ja sam Stevan Sinđelić – dakle sve da izgori i eksplodira. To uvek dajem i to dobijem nazad od publike. A čak i da ne dobijem, ne menjam pristup. Moja muzika, posebno starija, nije visokog kvaliteta u tehničkom smislu, daleko od toga. Al’ to je na nastupima nebitno jer energija koja postoji, koju ja dajem i dobijam nazad zapljusne i preplavi sve to. Prosto fokus je na drugim stvarima. Ko hoće čisto, lepo, opeglano može to negde drugde da nađe. Ja se ne bavim peglanjem.
Kene Beri/ Photo: Milan Ilić (promo, DOB)
Šta trenutno slušaš od muzike i da li te je skoro neko nov na sceni oduševio? – Trenutno prolazim kroz težak emotivni period, dosta se patim i divljam sa emocijama pa je to stvarno diskutabilno. Sve što kažem biće upotrebljeno protiv mene. Al’ koga stvarno zanima šta sad slušam dobro će to videti na mojim Instagram storijima, haha. Samo neka pljušte emocije. Što se tiče scene, uvek me iznova oduševljavaju Summer Deaths, Nihil, Tam, i naravno moj najbolji prijatelj Spejs Noksi. Jedva čekam da čujem šta god izbace. I ostala momčadija oko Zicera, poslušajte ih.
Ti i Spejs Noksi ste dobri prijatelji i bliski saradnici, šta vas povezuje? – Ovo će biti baš očajan i patetičan odgovor, al’ tako je, šta da radim. Povezuje nas jaka strast prema muzici, zajedničkom projektu, stvaranju, dobacivanju idejama. U suštini volimo zajedno da stvaramo i prolazimo kroz kompletan proces, odlično se kapiramo, veoma poštujemo i to uvek ide neverovatno lagano i prijatno. Uvek posle toga budem inspirisan i istripujem da mogu da postignem i stvorim bilo šta. Meni je to najjači osećaj. Ložimo se da stvorimo i ostavimo nešto što će da traje. Tako smo i postali super drugari. A mislim da je ključna stvar za nas kao kombo to što smo potpuno različiti, kako u samom zvuku i tekstovima, tako i kao ličnosti. Sviđa mi se ta kombinacija leva, desna, direkt, aperkat.
Kakvi su planovi do kraja godine – nove pesme, nastupi….? – Dao sam otkaz posle tri godine kako bih se u potpunosti posvetio muzici. Naravno, život je klopka za majmuna, pa se sve lako promeni, ali potpuno sam posvećen stvaranju nove muzike i nastupima. Ceo avgust je bio kao turneja, zaokružiću ga novom muzikom pa onda opet nastupi. Prepun sam energije i hoću sve!
Šta publika mode da očekuje od vašeg nastupa 26. avgusta u Barutani? – Ko što rekoh, ideja je da Barutana eksplodira.
Izvor/Dom omladine Beograda
Ulaznice za koncert u Barutani možete da nabavite na blagajni Tivket Visiona u Domu omladine Beograda po ceni od 800 dinara (pretprodaja).
Beogradska grupa Proto tip predstavila je novi video singl pod nazivom “Kako ovde”.
Ovim singlom bend ujedno najavljuje debitantski studijski album čije se pojavljivanje na tržištu očekuje početkom 2022. godine.
“Kako ovde” počinje kao neka zagubljena Sepultura pesma, onda se pretapa u Fontaines D.C. egzistencijalnu dramu, a zatim odlazi u Nomeansno, Fugazi, Rage Against The Machine ili (zašto da ne?) Overdose, Dead Ideas, Repetitor… katarzu.
Ništa nije savršeno, ništa nije prijatno, sve puca i krvari, a oko vas je gitarski pakao, hipnotišući bas, moćni bubanj i apokaliptični sintovi (specijalni gost Matej Rusmir)… i taj urlik iz pakla. Sve to u produkciji Uroša Milkića, koji je bio i snimatelj u Down There studiju.
Video za “Kako ovde” je priča za sebe, jedan lo-fi kronenbergovski porodični horor, jeziv i mračan, reditelja i scenarista Nikole Romčevića i Vukašina Radića.
Kako ovde, cover/ Photo: Promo
Šta se promenilo od oktobra 2017. godine i debi EP-a “Strah od izvesnog” (Slušaj najglasnije) u životu grupe Proto tip?
Trio koji su činili Nikola, Vuk i Vukašin tokom vremena je rastao i razvijao se. Sledili su singlovi “Nisam neko”, “Strah” i “Podražavanja”, kao i učešće na Hali Gali Kompilaciji s pesmom “Pad”, a svaka od tih pesama bila je korak dalje i u zvuku i u produkciji i u namerama. Korak po korak i proto tip je sazrevao i usput proširivao svoj zvučni univerzum.
Na osnovu – Nikola Čučković (glas i gitara), Vuk Knežević (bas) i Vukašin Radić (bubanj) – dodata je magija Damjana Nedelkova (gitara) i histerija sintova Danila Ilića.
Bend Proto tip će da učestvuje na Hali Gali #4 – Tutti Futti svetkovini koja će se održati od 25. do 29. avgusta na više mesta u Beogradu. Bend će da nastupi u subotu, 28. avgusta u klubu Drugstore.
Singl “Kako ovde” dostupan je na svim digitalnim platformama, kao i na bandcampu. a spot možete da pogledate u nastavku…
Hovard Stern je čovek koji se ne plaši da iznese svoje mišljenje i vrlo je verovatno će ubaciti gomilu eksplicitnih reči dok to radi.
Tokom čitave karijere šokantnog DJ-a, on je voditelj na nuklearni pogon. Ono što je važno, međutim, što se tiče muzike, on je neko ko oličava ideju da svi komičari žele da budu muzičari, pa je kao takav više nego dobro upućen u to šta je dobra muzika.
Tokom godina blisko se družio sa mnogim divovima muzičke industrije, od Pola Makartnija do Ramonesa, a u tom procesu, on je hrabro uspevao od njih da izvuče izjave kao što su Makartnijeva da se “Beatlesi bolji od Stonesa” ili iskrenu ispovest Džoja Ramona o svom odnosu sa Džonijem.
Tako da, nije iznenađenje što je vrlo otvoreno odgvoorio na pitanje jednog slušaoca koja su, po njemu, tri najveća benda svih vremena. Slušalac je rekao da su to, po njemu, Led Zeppelin, Queen i Rush, a Stern nije propustio priliku da mu se naruga zbog toga.
– Ako govorite o solo umetnicima, onda mogu da vam pričam o Džejmsu Braunu, a mogu i o mnogim drugim ljudima koji su bili važni – rekao je Stern.- Ali kad je o bendovima reč, kažem vam, The Beatles su bend broj jedan svih vremena.
Stern je u prošlosti svoju ljubav prema liverpullskoj četvorci otvoreno iskazivao a čak je Pola Makrtnija nazvao “savremenim Betovenom”.
Treće mesto na podijumu Sternovih omiljenih rok bendova zauzima drugi britanski bend – Led Zeppelin.
– Kad su nastali – započeo je hvalospev Stern – kombinacija rifova koje je smislio Džimi Pejdž, bubnjevi Džona Bonama i vokal Roberta Planta bila je totalno luda i izvan svoh vremena.
I evo ga, Sternovo sveto trojstvo roka – The Beatles, The Rolling Stones i Led Zeppelin.
Britanski glumac Džon Čalis, koji je tumačio ulogu čuvenog Bojsija u kultnoj seriji “Mućke”, objavio je na društvenim mrežama fotografiju na kojoj se vidi njegov crni “mercedes”, a na njemu tablice na kojima piše “Srbija”.
Fotografija je nastala prošle nedelje ispred Ambasade Srbije u Londonu. Pre toga je Džon Čalis zvanično podneo zahtev za prijem u državljanstvo Republike Srbije.
Gitarista grupe Queen Brajan Mej, napisao je na Instagramu da je Vots bio “najfiniji džentlmen kojeg ste mogli upoznati i temelj snage Rolling Stonesa koji im je doneo dodir džeza i čitavu planinu čistog kvaliteta”.
Ser Elton Džon je poručio da je ovo “veoma tužan dan”.
“Čarli Vots je bio vrhunski bubnjar, čovek sa najviše stila i sjajan drug. Izražavam najdublje saučešće Širli, Serafini i Šarloti, a naravno i Rolling Stonesima”, napisao je on na Twitteru.
A very sad day. Charlie Watts was the ultimate drummer. The most stylish of men, and such brilliant company. My deepest condolences to Shirley, Seraphina and Charlotte. And of course, The Rolling Stones.
Cane je najavio koncert koncert grupe Partibrejkers, koji će se 4. septembra održati na stadionu Tašmajdan
Rok bend Partibrejkers održaće veliki beogradski koncert 4. septembra na stadionu Tašmajdan, jer žele da podsete da nam u ovom trenutku svima treba muzike, provoda, druženja, solidarnosti, jedinstvo i ljubav, kaže frontmen Zoran Kostić Cane.
– Ajde da sat i po, dva, neku iluziju života doživimo, da se podsetimo da smo živa bića. Ono, gde ste ljudi? Jeste živi? Kako smo? Je l” možemo da idemo dalje? – rekao je Kostić agenciji Tanjug.
Partibrejkersima pevača Kostića i gitariste Nebojše Antonijevića Antona biće ovo u karijeri treći samostalni koncert na Tašmajdanu, gde su bili 1996. i dve decenije kasnije, 2016. godine, kada je slogan bio “Taš je naš”.
Prvi veliki beogradski koncert Brejkersa nakon 2019. godine u Hali sportova i od početka pandemije Kovid-19, sada je najavljen uz jednostavan poziv “Dobro došli”, za koji Kostić kaže da znači da na Taš treba da “dođu svi i da se lepo osećaju”.
– Da se ne delimo, da budemo zajedno. Da se ne oduzimamo, da se saberemo – naglasio je pevač.
Kostićeva tadašnja grupa Radnička kontrola ostala je upamćena po buntovničkom nastupu u septembru 1981. na Tašmajdanu, na dvodnevnoj smotri novotalasanih bendova ABRS, nakon čega su se ubrzo raspali i godinu dana kasnije su nastali Partibrejkers.
Partibrejkers/ Photo: AleX
Kostić kaže da 40. godišnjica nastupa Radničke kontrole – kada je njegovo provociranje publike na Tašu izazavalo i moralno političke rasprave u novinama – sada nije povod za svirku Partibrejkers na istom stadionu.
– Nema to veze. Što si stariji sve više jubileja ima. Sledeće godine će biti 40 godina Brejkersa. Taš je super mesto. Na mapi našeg kretanja je uvek bio Tašmajdan, Cepelin diskoteka… Na Tašu sam od 15. godine. Koncert Riblje čorbe 1. septembra 1979. godine. Neviđen koncert! Ne možeš opisati onom ko nije bio. Toliko zajedništvo ljudi… Tu smo, pa smo tu. Taš je naš i vaš! – istakao je Kostić.
Od sirovog i bučnog debija “Partibrejkers” (1985), sa pesama poput “Hiljadu godina” , “Ulični hodač” i “Ona živi na brdu”, preko sledeća dva albuma na kojima su zabeleženi “Put”, “Prsten”, “Kreni prema meni” i “Ono što pokušavam sad”, Partibrejkers su se nametnuli kao jedno od najautentičnijih i najuticajnijih imena jugoslovenske i srpske rok scene.
Prepoznatljiv po Kostićevoj posebnoj boji glasa i načinu pevanja, njegovim stihovima ispunjenim uličnom i životnom mudrošću, kao i bluzičnoj gitari Antonijevića, bend je objavio i albume “Kiselo i slatko” (1994), “Ledeno doba” (1997), “Gramzivost i pohlepa” (2002), “Sloboda ili ništa” (2007) i “Sirotinjsko carstvo” (2015).
Partibrejkers su u vreme kada nije bilo koncerata održavali probe “da se ne bi ugasili, da bi se upalili”, a pandemijske mesece Kostić je proveo pitajući se “koliko će ovo da traje, šta uzima i šta daje”.
Globalno Kovid-19 vreme ipak nije bilo previše kreativno inspirativno za Kostića: “Gledaš šta si do sada uradio… Škrte su teme, oskudno je vreme. Šta ćeš sad da izmišljaš toplu vodu, a već si sve napisao 100 puta”.
Partibrejkers (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Upitan o planovima za budućnost, pogotovo pošto će iduće godine bend proslaviti 40. godina postojanja, Kostić je rekao: “Budućnost je da svakog dana ostaneš živ na nogama, u procesu života… to sve daje snagu, znaš”.
– Veliko je uznemirenje. Svima je sve jasno, a nikome ništa nije jasno. Ljudi ne mogu da poveruju u krajnji ishod svega ovoga. A to je zarobiti ljude i oduzeti im ljudskost, da bi mogli sa njima dalje da manipulišu, pretvarajući čoveka u jeftinu radnu snagu, sirovinu za profit – ocenio je Kostić.
Partibrejkers su se konačno vratili živim svirkama ovog leta na festivalima u Kragujevcu, Zagrebu, Aranđelovcu i Vršcu.
Vest o njegovoj potvrdili su i članovi benda putem društvenih mreža i službene web stranice, objavom u kojoj piše:
“S velikom žalošću objavljujemo da je preminuo naš voljeni Čarli Vots. Preminuo je spokojno u londonskom bolnici danas okružen porodicom. Čarli je bio drag suprug, otac i deda i kao bubnjar The Rolling Stonesa, jedan od najvećih bubnjara svog vremena.
Ljubazno tražimo da se u ovom teškom trenutku poštuje privatnost njegove porodice, članova benda i bliskih prijatelja“.
