Beogradski irski festival, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
U sali stare Kinoteke juče otvoren filmski program Desetog beogradskog irskog festivala.
Crna komedija “Iskupljenje” reditelja i scenariste Filipa Doertija je, po rečima prisutnih snimatelja Boršija Vojnara i Sema Molkahija, asistenta direktora fotografije, bila pravi izazov i za najveće profesionalce – zbog ograničenog budžeta morala je da bude snimljena tokom samo dve nedelje, pratili su ih sneg, kiša i mraz, troje ljudi iz tima je imalo saobraćajke zbog poledice i niko nije znao kako će se to na kraju završiti.
– Ipak, kada sam odgledao finalnu verziju, shvatio sam da je svaki sekund bio vredan truda i jako sam ponosan na ovaj film – iskren je glavni snimatelj Borši Vojnar.
Beogradski irski festival, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
Džaš Kaminski, BIF, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
Marjan Vujović, BIF, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
Borši Vojnar, BIF, premijera filma “ISkupljenje”/Photo: AleX
“Iskupljenje” je film o Džimiju, koji je rešio da se obesi, ali pre toga odlazi u rodni grad u oblasti Zapadni Kavin da bi dobio oprost za grehove počinjene u prošlosti. Ali tamo ga tek čeka pravi pakao – zaglavljen je u Balilou zbog jake kiše i svaki dan mu liči na “Dan mrmota”…
Ukoliko volite urnebesne crne komedije, ”Iskupljenje” možete pogledati 20. marta od 20h u staroj Kinoteci.
Zagrebački indie rock bend Tidal Pullobjavio je treći singl pod nazivom “Dobro jutro, Jenny Lewis” kojim najavljuju svoje debitantsko studijsko izdanje.
Posle pesme “Dezen (ljetna pjesma za nesretan rođendan)”, objavljene u julu prošle godine i “Privitak” objavljenje u novembru, vratili su se sa numerom posvećenom američkoj kantautorki Dženi Luis.
Tidal Pull, utemljivači i ekskluzivni predstavnici “big indie” žanra, sviraju na engleskom, a pevaju na hrvatskom. Svoj zvuk opisuju kao “glazbu koju čuješ kad nađeš još pomfrita na dnu vrećice iz Meka”, a ovoga puta tom opisu dodaju i (parafrazirane) reči Nine, briješke ovčarke i glavne zvezde njihovog novog spota: “čuti Tidal Pull je kao naći još psećih keksića ispod svoje zdjelice”.
Spot potpisuje Pavle Kocanjer, miks Matko Gaće, a za cover ponovo je bila zaslužna mlada zagrebačka umetnica Petra Divković.
“Dobro jutro, Jenny Lewis” nastavlja ciklus singlova s predstojećeg debi albuma. U dosadašnjim najavama su pisali: “Ako se album ne desi, znači da se nama nešto desilo”. Međutim, album je sve bliže a oni su još uvek živi i zdravi.
Posle hit pesme “Enemy” s impresivnim rezultatima slušanosti u celom svetu, Imagine Dragons predstavili su “Bones”, prvi novi singl s njihovog predstojećeg albuma “Mercury – Act 22”. Pesma na duhovit način analizira život i smrt.
– “Bones” je odraz moje stalne opsednutosti konačnošću i krhkošću života – otkriva frontmen Imagine Dragonsa Den Rejnolds i dodaje: – U stalnoj sam potrazi za nekim dokazima koji će mi potvrditi da je život u bilo kakvom smislu zaista večan. Dok se u to ne uverim, barem u pesmi mogu da sanjarim o pobedi nad smrću.
Imagnie Dragons – Bones, cover
Na pesmi su radili Mattman & Robin, švedski kantautorski/produkcijski dvojac koji stoji i iza singla “Enemy” i koji se može pohvaliti saradnjama s imenima kao što su Nik Jonas i Selest. Osim toga, valja spomenuti da je “Bones” miksovao vlasnik 14 Grammy nagrada – Serban Genea.
U međuvremenu, “Enemy” je premašio brojku od 1,24 milijarde streamova, a impresivno je i da se pesma – od izlaska krajem oktobra 2021. – i dalje nalazi u Top 5 na Global Spotifyju i Amazon Musicu.
Izložba “Outside, such a lonely place” obuhvata rad u više medija, a svaki rad odgovarajuću varijaciju u vizuelnoj prezentaciji. Radovi se mogu analizirati kroz segment naracije i segment forme koja određuje tu naraciju, ali određuje i integritet rada.
Korišćenjem kombinacija transparentnog i punih, neprozirnih formi ističe se ambijentalnost radova i narativni deo kompozicija dobija mogućnost da bude deo, ne samo prostora koji mu određuje forma rada, već i celokupnog prostora u kome je rad izložen.
Dominantno je naglašeno umnožavanje elemenata koje treba da stvori osećaj zasićenosti u postojećem prostoru. Osnovni element u svim radovima je figura. Ta figura se multiplicira, umnožava ili kreira kompozicije koje se oslanjaju na repeticiju kao osnovni princip komponovanja.
Ove živahne igre punog i praznog, otvorenog i zatvorenog, prozirnog i neprozirnog okupiraju prostor i pozivaju na uključenje. Svaki rad drugačija je verzija skrovišta za strukturalne forme u kojima se iskazuju dva pristupa u njihovom prikazivanju. U prvom se one gomilaju i umnožavaju, a u drugom uživaju u redu i tačnosti svoje pojave.
Količina i položaj figura, razlikuju se u radovima i naglašavanjem dominantnosti nekog od ovih elemenata dolazi do formiranja značenja. Količina figura često je prikazana kroz proces gomilanja istih i one se nalaze u prostorima u kojima forma određuje raspored figura.
Photo:Promo
Repetitivno umnožavanje figura prikazano je i kroz pravilan raspored npr. raspoređene su u jednakim prostornim deonicama ili se samo pravilno ponavljaju u unutrašnjostima kutijastih formi.
U ovom pravilnom umnožavanju često se javlja promena položaja pravca ili ugla, pa na taj način par figura razbija koncept pravilne repeticije i ukazuje na drugačije mogućnosti njihovog egzistiranja u tom prostoru.
U nekim radovima imamo pojavu gesta. Taj gest takođe formira značenje rada. On je često u funkciji međusobne komunikacije figura. Nasuprot prikazima gesta koji predstavlja aktivan proces pokreta, javljaju se i potpuno pasivni položaji elemenata.
Svaka od tih dramatičnosti koje možemo doživeti u radovima, ma koliko bila mala, ima veliko psihičko dejstvo. Procesi koji se dešavaju u okvirima strukturalnih naracija, prilično su široko definisani. Prvenstveno zbog toga što se taj nivo dostizanja povezanosti u svetu imaginacije ne nalazi za sve aktere na istom nivou. Racionalna individua će na drugačiji način pristupati zaključcima koji slede nakon trenutka zasićenja postojećom slikom, od onog, sanjarenju sklonog, bića.
Ali ovakva vrsta predstava imuna je na definitivnosti. Izloženi predmeti rođeni su u drugačijem pristupu od one racionalne ili upotrebne stvarnosti. Ova izložba je spremna da bude dom hiljadama malih uspomena ili zaborava, ako je pojedinac spreman da se upusti u proces koji na kraju ipak ima svoju kulminaciju.
Ova izložba ne deluje samo u okviru radova i njihovih unutrašnjih prostora, takođe ne deluje ni samo u odnosu sa galerijskim prostorom, već širi svoje dejstvo na spoljašnji prostor, van onog galerijskog. Na taj način, naziv ove izložbe možemo protumačiti i ovako – ‘‘Outside, such a lonely place?”.
Tu se ustupa prostor individualnom i proverava se rastegljivost imaginacije. Koliko god zaokružena ova serija radova bila, ona ima tu dimenziju otvorenosti koja dopušta dalja razmatranja i istraživanja, kako likovno, tako i idejno.
Nagradu Britanske akademije za film i televiziju BAFTA za najbolji film dobio je film “Moć psa” (The Power of the Dog), koji je režirala Džejn Kempion.
Kempion je dobila nagradu za najboljeg režisera za ovu vester psihološku dramu, u kojoj glavnu ulogu ima Benedikt Kamberbač.
Nagrada za najbolju glumicu pripala je Džoani Skalan za ulogu u filmu “After love”, a za najboljeg glumca nagrađen je Vil Smit za ulogu u filmu “Kralj Ričard”.
In case you were wondering…things got really beautiful backstage #EEBAFTAs
Epsko naučno-fantastični film “Dina” dobio je pet nagrada.
Nominovani su mogli da prisustvuju dodeli nagrada, koja je prošle godine održana mahom u virtuelnom formatu zbog pandemije korona virusa.
Ovogodišnju ceremoniju je međutim zasenio rat u Ukrajini, a nekoliko prisutnih je izrazilo solidarnost sa Ukrajincima koji se bore protiv, kako prenosi AP, ruske invazije.
U 82. godini života preminuo je poznati hrvatski i jugoslovenski književni kritičar, esejista, kolumnista i novinar Igor Mandić, saznaje Jutarnji.hr.
Igor Mandić rođen je u Šibeniku 20. novembra 1939. godine, a tokom života objavljivao je književne kritike, socio-kulturološke feljtone, eseje i polemike.
Bio je i dugogodišnji saradnik mnogih medijskih kuća.
Pisao je često i za beogradske novine i bio je omiljen zagrebački intelektualac u Srbiji.
Vest o smrti Igora Mandića prvobitno je objavio njegov prijatelj Velimir Visković na svom Fejsbuk profilu.
Maloprije mi se javila Slavica Mandić: – Danas predvečer, oko 18 i 30 umro je naš Igor! Već godinama je imao srčane…
Igor Mandić je karijeru književnog kritičara počeo u zagrebačkom Vjesniku, posle čega je nekoliko godina pisao za Slobodnu Dalmaciju. Pisao je za brojne novine i magazine u SFRJ, a kasnije u regionu i bio čest gost radijskih i televizijskih emisija.
Sredinom devedesetih bio je u statusu slobodnog umetnika, da bi 2000. postao glavni urednik Vjesnika. Živeo je i radio u Zagrebu gde je poslednjih godina pisao redovnu kolumnu za Jutarnji list.
Autor je 34 knjige, uključujući “Oklop od papira”, “Predsmrtni dnevnik”, “Sebi pod kožu”.
Rođen je u Šibeniku 20. novembra 1939. godine. Završio je studije komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu 1963. godine
– Sve što sam imao originalno reći, zapisao sam u svojim knjigama – rekao je svojevremeno Mandić.
Bio je omiljen sagovornik zbog svoje pronicljivosti i duhovitosti. Ponosio se svojim hedonizmom po pitanju jela i pića i jednom prilikom je izjavio “odvajao sam od usta da bih mogao dobro da jedem”.
U sredu, 16 marta od 19:00 časova, ljubitelje džeza čeka posebna poslastica – Jazz sredom u svom dvadesetom izdanju donosi veče posvećeno legendi, Čarliju Parkeru.
Svake srede očekuje vas novi program u Kuglašu, koji uključuje sve više muzičara, a 20. Jazz veče biće obeleženo muzikom džez legende Čarlija Parkera.
Tribute to Parker čine: Danilo Mitić (alt saksofon), Vukan Potežica (kontrabas) i Miloš Grbatinić (bubnjevi).
Na repertoaru će se naći poznate i manje poznate Parkerove numere, kao i džez standardi u originalnim aranžmanima, a nakon toga sledi otvoren jam session i svi su dobrodošli da se priključe.
Čarli Parker čiji su nadimci bili Bird ili Yardbird bio je američki džez saksofonista i kompozitor. Ovaj veoma uticajan muzičar bio je vodeća figura u razvoju bebopa.
Parker je jedan od retkih umetnika kojeg su za života nazivali genijem, čije je ime bilo i ostalo legendarno.
Ostavio je neobično živ trag u mašti svojih savremenika, što se odrazilo ne samo na džez, već i na druge umetnosti, posebno na književnost.
Danas je teško zamisliti istinski džez muzičara koji, na ovaj ili onaj način i formu, ne bi iskusio ne samo simpatičan uticaj Parkera, već i njegov konkretan uticaj na njegov izvođački jezik.
Ulaz će se naplaćivati 250 dinara ali organizatori navode da ulaznice ne moraju da plaćaju studenti FMU koji imaju indeks sa sa sobom kao ni muzičari koji će svirati (ali moraju imati instrument sa sobom – bubnjari palice, pianisti indeks ili note).
Takođe, studenti bilo kog fakulteta ili srednjoškolci koji sa sobom imaju ideks ili đačku knjižicu plaćaju ulaznicu 150 dinara.
Fanovi lika i dela Majka Majersa verovatno će znati o čemu je reč nakon što čuju da se njegova nova serija zove “The Pentaverate”. Naime, ova ideja u određenom se obliku prvi put pojavila u njegovoj komediji “Oženio sam ubicu sa sekirom”.
Radnja ove humorističke serije prati veliku zaveru o grupi koja utiče na sve bitne događaje u svetu.
Netflix je u objavi bio i nešto opširniji pa otkriva da se radi o tajnom društvu: “Šta ako postoji tajno društvo koje čine petorica muškaraca i koji utiču na događaje u svetu, od crne kuge 1347? Na početku ove serije kanadski novinar upleten je u misiju čiji je cilj da razotkrije istinu i pritom spasi svet. Zapamtite, “Pentaverate” ne sme biti razotkriven”.
Majers će se u seriji pojaviti u čak sedam različitih uloga. Reč je o šest 30-minutnih epizoda koje je napisao i producirao Majers, a na Netflix stiže 16. marta.
Ovo se dešava upravo pošto je grupa u petak objavila video na Instagramu koji prikazuje mapu Evrope prošaranu poznatim logom benda sa usnama i jezikom. Jedini tekst uz spot je “Can’t You Hear I’m Knocking” (Zar ne čuješ da kucam), što je naziv jedne od njihovih pesama.
Poznati amrički glumac Vilijam Hart preminuo je danas u 71. godini.
“Sa velikom tugom obaveštavamo javnost da je samo nedelju dana pre svog 72. rođendana preminuo Vilijam Hart, voljeni otac i dobitnik Oskara. Umro je mirno, prirodnom smrću, okružen porodicom. NJegovi najbliži mole za privatnost u ovom trenutku”, napisao je Hartov sin Vil.
Hart je sredinom 1980-ih godina bio nominovan za Oskara čak tri puta: za ostvarenje “Kiss of the Spider Woman” (1985), “Children of a Lesser God” (1986) i “Broadcast News” (1987).
Zlatnom statuom je nagrađen za ulogu u filmu “Kiss of the Spider Woman”.
Hart je takođe bio aktivan kao pozorišni glumac tokom 1980-ih, a prvu Toni nominaciju dobio je 1985. godine za “Hurlyburly”, produkciju na Brodveju.
