Prošle godine makedonska gothic rock grupa Mizar obeležila je 40 godina postanka i muzički kritičar Tošo Filipovski započeo je rad na monografiji ove uticajne grupe čije delovanje je uticalo na razvoj makedonske rock scene, ali i na stvaranje moderne makedonske države.

Mizar je pojavom u drugoj polovini osamdesetih u bivšoj Jugoslaviji postao koncerna senzacija i odgovor na svetski trend gothic rocka koji je u to vreme na nezavisnoj indie sceni bio aktualni muzički pravac. Mizar nije kopirao brojne zapadnoevropske i američke bendove, već je u svom muzičkom izrazu na jedinstven način spojio klasični gothic rock s makedonskom muzičkom baštinom, vizantijskom muzikom i pravoslavnim crkvenim pevanjem, što mu je dalo specifičnu mističnu crtu i oduševilo tadašnju publiku.

Mizar, što je naziv za zvezdu vodilju prema kojoj se orijentišu putnici u pustinjama, osnovali su 1981. godine Gorazd Čapovski na gitari, Panta Džamboski na bubnjevima i Valentin Zabijakin na basu koga ubrzo potom menja Ilija Stojanovski, a prvi pevač benda bio je Risto Vrtev. Godine 1982. su snimili prve demo snimke koje su poslali na Jugoslovenski rock moment (YURM), tadašnji uticajan festival mladih rock bendova. Osim dobrih recenzija njihovih snimaka grupa nije ostvarila napredak. Zbog vojnog roka članova, grupa je prestala s radom do 1985., kada joj se pridružio markantni pevač izrazito dubokog glasa koji se savršeno uklopio u muzički izraz – Goran Tanevski. 1986, u drugom nastavku svog delovanja koje naglašavaju u imenu grupe dodajući nazivu Mizar i dodatak – drugo otkrovenje, ponovo šalju svoje snimke na YURM i ulaze u finale, nakon čega sledi njihov uspon na jugoslovenskoj rock sceni. Naredne godine osvojili su publiku i žiri na rock festivalu u Subotici.

OBJAVLJENA LISTA 100 NAJBOLJIH POP/ROCK ALBUMA MAKEDONSKE MUZIKE… NA PRVOM MESTU ALBUM IZ 1988.

Prvi album objavili su za Helidon 18. maja 1988. u postavi Goran Tanevski, Gorazd Čapovski, Boris Georgiev, Sašo Krstevski i Katerina Veljanovska. Producent albuma bio je Goran Lisica Fox koji im je u tim prvim danima pomogao da postanu jedna od najznačajnijih rock grupa druge polovine osamdesetih godina koja je svojim pojavljivanjem na makedonskoj rock sceni napravila revoluciju, pa ne čudi što je Filipovski odlučio da napiše monografiju.

– Kada sam sebi prošle godine dao zadatak da započnem da pišem monografiju nekog benda, imao sam u vidu da će to biti prva biografija makedonskog rock benda. A kad je prva onda mora biti o nekom bendu koji nema samo lokalni značaj, već o bendu koji je ostavio značajan trag i izvan granica Makedonije. A kako je 2021. prošlo 40 godina od osnivanja Mizara, benda koji je imao ogroman uticaj na moje adolescentske godine, i generalno na sazrevanje moje generacije, ali i još par generacija, nije bilo dileme kome će biti posvećena monografija – rekao je Filipovski, koji je već više od 30 godina prisutan na makedonskoj muzičkoj sceni, a poznat je i kao jedan od najvećih njenih hroničara i autor sveobuhvatne knjige “Makedonska rock enciklopedija 1963-2018”, u kojoj se nalaze zapisi o 333 makedonska rock benda. prošle godine dobio je i najveću državnu nagradu Severne Makedonije za publicistiku.

Monografiju o grupi Mizar koncipirao je kao klasičnu monografiju s mnoštvom informacija o bendu, fotografija, novinskih zapisa, sećanja ljudi iz benda, fanova, ali i ljudi koji su pratili njihov rad tokom godina.

– S obzirom na to da bend, odnosno ljudi koji su prošli kroz bend, nisu bili pedantni i nisu zapisivali događaje i datume, niti su čuvali fotografije i plakate, proveo sam par meseci u prelistavanju novina i razgovoru s direktnim akterima i saradnicima benda. A njih nije malo, više od 50 ljudi. Naravno, iskoristio sam i dosta materijala iz svoje kolekcije. Znao sam i kome se moram obratiti po ex YU prostorima da bih dobio neke bonus informacije odnosno fotografije, novinske zapise, sećanja i anegdote. Bilo je naporno, posebno kad sam radio rekonstrukcije, ali meni je to ipak bilo veliko zadovoljstvo.

Jedna od karakteristika grupe Mizar koju je u razgovoru za Nacional istakao i Filipovski bila je u tome što je kroz grupu prošlo gotovo 50 muzičara, od kojih su mnogi osnovali svoje rock grupe koje su ostvarile značajan status na makedonskoj rock sceni, poput grupa Padot na Vizantija, Arhangel, Badmingtons, Anastasia, Berza, Kismet itd.

Jedini originalni član grupe Mizar koji svira u grupi i danas, Gorazd Čapovski otkriva zašto je grupa toliko često u svojoj karijeri menjala muzičare.

– Glavni razlog je što smo bili veoma mladi kad smo počinjali. Ja sam imao svega 16 godina kada je nastao Mizar – prvo otkrovenje. Iskreno, nismo ni bili svesni šta radimo i šta treba da radimo(…) Znali smo da moramo biti autentični, a ne kopija zapadnih bendova. Imali smo svoj stil i muzički uticaj Balkana. Umesto rhythm and bluesa i anglosaksonske folk muzike koji su baza zapadnog rocka, mi smo hteli da ubacimo naše uticaje makedonske narodne muzike i crkveno pojanje, što je bilo vrlo teško. Zatim je došao raspad SFRJ i ja sam otišao u Australiju. Potom se dogodio reunion i tako sve do danas. To je ta priča s nekoliko pevača, puno stilskih muzičkih promena sve do danas.

Od 1988. do danas grupa Mizar je objavila pet studijskih albuma, a šesti album trebalo bi da se pojavi do kraja 2022. Ali ono što je posebno istaklo grupu Mizar na tadašnjoj jugoslovenskoj rock sceni, ali i na lokalnoj makedonskoj sceni jeste činjenica što su pevali na makedonskom jeziku i što su spojili vizantijsku muziku sa savremenim muzičkim alternativnim gothic trendovima.

– Taj amalgam je bio jako važan. Posebno pevanje na maternjem jeziku. Bizantijska muzika i hrišćansko pevanje su vekovima tu oko nas, u podneblju, u genima, a oni su ga umešno ubacili u klasičniju strukturu pop pesme. I te čudne vibracije su počele da proizvode neku veličanstvenu mističnu formu. Neviđenu i nečuvenu do tada na ovim prostorima – kaže Filipovski i dodaje da je jednako je važan i njihov prikriveni politički stav.

– Gorazd Čapovski, Goran Tanevski i Goran Trajkoski su bili glavni tekstopisci u različitim fazama benda. I iako njihova angažovanost, barem ne u osamdesetima, nije uvek bila usmerena konkretno, stav i poruka su imali svoju političku konotaciju. Citiranje religijskih momenata i pravoslavnih simbola je u to vreme bio politički stav. I nisu morali ništa direktno da kažu, njihova pojava je u Makedoniji bila šamar nefunkcionalnom društvu, razbijanje stereotipa, isticanje pozitivnog nacionalizma i pre svega uspeli su kao niko pre njih da imputiraju u srce omladine kritičan stav prema sadašnjosti naspram sveopšte prihvaćenog stava konformizma u društvu i predodređenih poteza sistema. Mizar je bio autentični makedonski pravoslavni punk bend koje je poruke slao na malo suptilniji način nego ostali punk bendovi – rekao je Filipovski.

Krajem prošle godine diskografska kuća Dallas Records, čiji vlasnik je i prvi menadžer grupe Mizar Goran Lisica Fox, objavila je novi singl grupe “Glasnici na Padot”, a potom i “1903”, na tekst poznatog makedonskog književnika Petra M. Andreevskog koji je napisao pre 50 godina. Reč je o singlovima koji najavljuju novi, šesti album grupe Mizar koja je na novom albumu sarađivala s cenjenim makedonskim pesnikom i književnikom Tihomirom Jančovskim i koji će, sudeći po dosadašnjoj istoriji grupe, ponovo u Mizar uneti svježinu i novi pogled na društvo.

HL/Izvor: nacional.hr