Možda ste i vi među onima koji više vole knjige? Baš kao i vi, neki pisci mrze kad vide adaptaciju sedme umetnosti njihovog kultnog dela, iako je većina ovih filmova doživela veliki uspeh kod publike i kritike. Jer, toliko je primamljivo preneti na platno ta savršeno filmična dela…

DA LI ZNATE KOJA JE NAJGORA FILMSKA ADAPTACIJA JEDNE KNJIGE? IMATE 50 NIJANSI PUTA DA POGAĐATE…

Evo nekoliko priča o piscima koji ne vole adaptacije svojih dela i njihovih razloga za to:

Uderzo: “Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra”

Započnimo “neprijateljski krug” ostvarenjem “Asteriks i Obeliks: Misija Kleopatra” Alena Šabaa. Pošto je postao jedini zaštitnik hrama nakon smrti Renea Gosinija (koautora mitskog stripa), Uderzo je ocenio da je predmet obožavanja oskrnavljen: izgubljen je duh originalnog dela, humor je previše “uprošćen”, sporedni likovi su zasenili naša dva junaka… Ukratko, nije bio naklonjen adaptaciji. “Nisam ovako zamišljao likove”, rekao je. Donekle je prigušio svoj bes nakon velikog uspeha filma u bioskopima. Zatim je kategorično odbio predlog Žerara Žinjoa da snimi nastavke avantura Gala.

Stiven King: “Isijavanje”

Majstoru horor priče nije se nimalo dopala filmska verzija “Isijavanja” i nije oklevao da to i kaže! Prema mišljenju Stivena Kinga, Stenli Kjubrik je izmenio njegov roman: “njegov film je kao veliki prelepi kadilak bez motora pod haubom”… A tu je i ubistvena kritika u magazinu Rolling Stone: “Knjiga je topla, film je hladan; knjiga se završava u plamenu, film na ledu. I on je mizogin” (jer je Vendi u filmu pretvorena u “neuračunljivu domaćicu”).

Među glavnim pritužbama je i nimalo psihološki iznijansiran lik kog je glumio Džek Nikolson: “U mojoj knjizi Džek Torens u jednom trenutku pokušava da bude dobar, i on malo-pomalo stiže do stadijuma ludila. U filmu mi je Džek izgledao lud od prve scene”. Na kraju je sam nadgledao snimanje TV filma po njegovoj knjizi, kojeg se niko ne seća…

Pamela Lindon Travers: “Meri Popins”

“Meri Popins”, koja je na ekranu pretočena u mjuzikl sa glumcima i animacijom, nagrađena je sa pet Oskara i smatra se remek-delom filmskog studija Dizni. Previše zaslađena adaptacija po mišljenju Pamele Lindon Travers, koja je izmislila lik čuvene dadilje. Iako je odobrila scenario koji joj je dostavljen, napomene i ispravke koje je Traversova unela bile su ignorisane! To je prilično iznerviralo spisateljicu… Uprkos negodovanju, pojavila se na premijeri, i ako je verovati onome što kažu, “nije mogla da prestane da plače”. Ovaj sukob je prikazan u filmu “U Merinoj senci”.

Vinston Grum: “Forest Gamp”

Poput svojih kolega i koleginica, Vinston Grum zamera filmu Roberta Zemekisa da je zasladio temu (manje seksa, manje prostog rečnika), da je izostavio pojedine delove intrige, ukratko, da je izmenio delo. Pritom, nije video ni 3% od ugovorene dobiti. Po rečima producenta, film nije ništa zaradio! Grum čak nije ni pomenut tokom dodele Oskara kad je film dobio šest statua.

Entoni Bardžis: “Paklena pomorandža”

Entoni Bardžis je mrzeo adaptaciju svoj romana “Paklena pomorandža”, toliko da je zažalio što ga je uopšte napisao. Videvši u filmu samo glorifikaciju seksa i nasilja, zažalio je što će njegovo delo i njegovo ime biti povezani sa ovom porukom koja će ga pratiti do smrti.

Ričard Metison: “Ja sam legenda”

Ričard Metison je imao tu “privilegiju” da prezire tri filmske adaptacije svog romana. “Poslednji čovek na Zemlji” (sa Vinsentom Prajsom): loša režija i loša podela uloga. “Čovek Omega” (sa Čarltonom Hestonom): “toliko daleko od onog što sam napisao da sam potpuno ravnodušan”. I bum! Kad je čuo da će izaći “Ja sam legenda” (sa Vilom Smitom), rekao je pomalo s divljenjem: “Holivud je toliko očaran mojom knjigom, a nikada je nije snimio onako kako sam je napisao, ne razumem”.

Ken Kizi: “Let iznad kukavičjeg gnezda”

Svi vole dugometražni film Miloša Formana… Osim autora originalnog dela Kena Kizija. Najpre je nadgledao snimanje, i nakon dve nedelje ga je napustio i nastavio da loše govori o filmu koji je osvojio grend slem Oskara (film, reditelj, scenario, glumac, glumica). Uvek je govorio da ga nije gledao, mada je posle njegove smrti supruga priznala da je ipak bio srećan što je snimljen.

Frensis Skot Ficdžerald: “Veliki Getsbi”

Na svu sreću, Frensis Skot Ficdžerald je imao vremena da vidi samo jednu od brojnih adaptacija njegovog predivnog “Velikog Getsbija”. To je dakle prva (ona iz 1926, nema verzija), koju su on i njegova supruga Zelda mrzeli. Čak su izašli iz sale pre kraja projekcije. Ne postoji zvanična izjava američkog pisca, ali njegova draga je okarakterisala film kao “truo i užasan i grozan”…

HL/Izvor: 24sedam.rs