Iako se na sceni etablirao još osamdesetih godina prošlog veka, Aerodrom nije prestao da isporučujei hitove koji, bez obzira na promene muzičkih trendova, pronalaze put do publike i do radijskog i televizijskog etra.
“Varka oko nas” jedna je od 13 pesama koje su našle mjesto na novom studijskom izdanju grupe “Dnevni rituali”, a zaživela je u obliku sjajnog spota za koji režiju potpisuje Tin Majnarić.
“Ulogu u spotu ima i jedna od najboljih hrvatskih modnih kreatorki Lana Puljić, u sopstvenoj kreaciji. Muziku i tekst potpisuje Jurica Pađen, dok iza aranžmana stoji čitav bend. U tekstu prožetom simbolikom bend poručuje kako ništa nije onako kako nam se čini na prvu”, objašnjeno je u saopštenju.
– Zanimljivo je napomenuti da je moj prijatelj Saša Antić preslušavao album “Dnevni rituali” i tokom preslušavanja mu se odmah na prvu svidela “Varka oko nas”. Nagovarao me da za to snimimo i spot, a tada mi je kliknulo da je u pravu i da bi bilo šteta da ovakva pesma ne dobije odgovarajući spot – rekao je Jurica Pađen.
Beogradski ženski dream pop duo Tihi Talas, predstavio je novi video singl pod nazivom “Mesec”. Novi singl ujedno je i najava njihovog debitantskog albuma.
Tihi Talas čine Teodora Tasić i Tijana Bekčić koje žive i stvaraju u Beogradu. Muzika ih interesuje od detinjstva, pa tako Tijana trenutno studira dizajn zvuka i muzičku produkciju, svira gitaru i klavir i komponuje, dok Teodora piše pesme, svira klavir i peva.
Ovogodišnje izdanje Lazarus Festa biće održano 22. oktobra u Domu kulture mesta Lazareva u organizaciji UG RNR Zona Lazarevo uz pokroviteljstvo Grada Zrenjanina, MZ Lazareva i KC Zrenjanina.
– Ono što je kuriozitet za ovo izdanje jeste prvi korak ka internacionalizaciji festivala, jer prvi put će da učestvuju strani bendovi ( jedan sastav iz Mađarske i jedan iz Hrvatske). Ono što je ostalo isto jeste naša vernost andergraundu i potpuno neprofitnom karakteru festivala, kao i negovanju modernijih žanrovskih strujanja ali i “građenju mostova” između generacija ljubitelja čvrstog gitarskog zvuka – poručili su organizatori.
Na četvrtom Lazarus Festu učestvovaće bendovi: Restore (Zrenjanin/Novi Sad, Srbija), Sides (Beograd, Srbija), Lednik (Novi Sad, Srbija), Jenner (Beograd, Srbija), Torn From Earth (Budimpešta, Mađarska), Defiant (Požega, Hrvatska) i Violent Chapter (Beograd, Srbija).
Restore/ Photo:Promo
Restore je all-female peace metal / hardcore bend koju čini zrenjaninsko-novosadska ekipa i jedan su od najmlađih sastava na sceni trenutno.
Tri devojke, donose nam poruke mira i trezvenosti iz ugla dečije naivnosti u najpozitivnijem smislu, nasušnim u vremenima u kojima su upravo te dve stvari žrtvovane silama mraka i pohlepe u svetu odraslih.
Poruke su upakovane u teške hardcore punk i metal rifove ritmove koje ove mlade devojke izvode sve sigurnije. Za sada imaju objavljena tri singla: “Peace“, “Straight Edge“ i “Put za raj“.
Restore su: Andrea Radojčić (gitara/vokal), Teodora Medić (bas gitara/ prateći vokal), Iva Jeftić (bubnjevi).
Sides/ Photo: Promo
Sides je beogradski djent/ progressive metalcore bend. Vreme je da se jedan fazon istera do kraja – čuvena je replika iz kultnog filma “Dečko koji obećava“, a čini se da djent fazon na ovim prostorima i nije baš doživeo nekakvu veću ekspanziju, a kamoli svoj vrhunac.
Da se to promeni staraju se momci iz sastava Sides koji se upravo, u svom zvuku, snažnije i kvalitetnije nego iko ovde oslanjaju na Meshuggah/ Northlane nasleđe.
Uveliko rade na svom prvom albumu, a za sada imaju objavljene singlove “Essence/ Voices“, “Bloom“ i “Quiet Soul“.
Lednik/ Photo: Promo
Lednik je novosadski post-metal/ post-rock / instrumental bend.
Kada govorimo o unikatnim i retkim biserima na domaćoj sceni, nemoguće je zaobići ovaj sastav, koji se svojim prvim albumom pod nazivom “Celestial Monuments“ pozicionirao kao jedan od najkvalitetnijih izdanaka post-rock i post-metal scene na ovim prostorima.
Lednik su: Dražen Đorđević (gitare), Eduard Tokoš (bubnjevi / klavijature), Alen Habek (gitare), Goran Zečević (bas).
Jenner/ Photo; Promo
Jenner je beogradski all-female thrash/ heavy metal bend.
Plamen stare škole heavy/ thrash metala u svojoj najboljoj tradiciji na ovogodišnjem izdanju festivala nosiće tri dame, prizivajući duh osamdesetih kada su pomenuti žanrovi doživljavali svoju najveću globalnu ekspanziju.
Dvostruki kuriozitet vezan za sastav Jenner sastoji se u tome što je ovde reč ne samo o jednom od najkvalitetnijih heavy/ thrash revival sastava sa ovih prostora koji je rado viđen i na izvan granica Srbije, već i o sastavu koji uspešno prevazilazi kulturološki mačoizam, na koji i sam žanr u svoje vreme nije bio imun.
Do sada su objavile album pod nazivom “To Live is to Suffer“ i EP pod nazivom “The Test of Time“, oba za francuski Infernö Records.
Jenner su: Aleksandra Lioness Stamenković (gitare, vokali), Anja Mirković (bas), Selena Simić (bubnjevi).
Torn From Earth/ Photo: Promo
Torn From Earth je post-metal/ doom/ sludge iz Budimpešte.
Mađarski sastav Torn From Earth stupio je na scenu 2005. godine, gotovo u isto vreme kada je post-metal doživljavao svoj globalni proboj predvođen sastavima Isis i Cult of Luna, a na nasleđu sastava Neurosis, i od tada su objavili tri EP izdanja: “Torn from Earth“, “Lost and Found“, “Loss“ i jedan album pod nazivom “Self“.
Glavni adut ovog sastava jesu upravo nastupi uživo i već su postali rado viđen gost u Srbiji nastupajući na festivalima Ljubav i bes i Mount of Artan, a ove godine po prvi put pohode Lazarus Fest.
Torn From Earth su: Viktor Hatalyák (gitare, vokali), Ödön Sultz (bas, vokali), Gáspár Binder (bubnjevi).
Defiant/ Photo: Promo
Defiant je blackened death metal bend iz Hrvatske. Imaju 17 godina staža na sceni, a nastali su pod uticajem slavne poljske blackened death metal scene i sastava kao što su Behemoth, Vader, Hate, Decapitated i drugi.
Do sada su objavili četiri albuma: “The End of Beginning“, “Era of Substitution“, “Morbid Spiritual Illness“, “Insurrection Icon“.
Trenutno promoviše novi EP pod nazivom “Vanguards od Misrule“, koji je objavljen 27. maja ove godine.
Violent Chapter je beogradski modern hardcore/ metalcore bend.
Sa 16 godina staža na sceni sastav ovaj bend spada u pionire modernijeg hardcore i metalcore zvuka kod nas.
Sastav je pretrpeo mnogobrojne promene u postavi dok se konačno nije ustalila ekipa u sastavu: Uroš Aleksić (bubnjevi), Miloš Srnić (gitare), Miloš Marjanović (vokali), Nenad Domuz (gitare), Aleksa Milošević (bas, vokali).
Do sada su objavili dva albuma: “Traces“ i “Inverse Midas“ i tri EP izdanja: “Trapped“, “Selfmonument“ i “Servitude“.
Osim benda, ovi momci su u misiji kreiranja scene bazirane na bratstvu kroz festival koji organizuju u svojoj režiji pod nazivom Decaying With the Boys, pa je njihov nastup na Lazarusu ujedno i prilika za bratimljenje ova dva događaja i jačanje scene na relaciji Zrenjanin – Beograd.
I samo da napomenemo, ulaz na festival je besplatan.
Glumac Kristijan Bejl iskreno je progovorio o tome kako holivudski glumci dobijaju ponude za glavne uloge u filmovima tek pošto ih Leonardo Dikaprio odbije.
Tokom nedavnog intervjua, Bejl je tvrdio je da se većina uloga prvo nudi Dikapriju, a zatim postaju otvorene za sve ostale – ako on odluči da “prosledi ponudu”.
Tako je Bejl, recimo, dobio ulogu u filmu “Američki psiho”.
– Nisam samo ja u pitanju. Vidite, do danas, bilo koja uloga koju bilo ko dobije, to je samo zato što je prethodno Leo odbio. Nije važno šta vam ko kaže. Nije važno koliko ste prijateljski raspoloženi prema rediteljima. Svi ti ljudi sa kojima sam radio više puta, svi su mu prvo ponudili svaku od tih uloga – kazao je Bejl.
Spekuliše se da je tokom karijere Bejl “izgubio” pet uloga zbog Dikaprija, uključujući i najpoznatiju – u “Titaniku”.
Queen Real Tribute, jedan od najboljih svetskih Queen tribjut bendova, nastupiće u petak, 14. oktobra u 20:00 časova u Velikoj sali Hale Pinki u Zemunu.
Pred ovaj za njih važan nastup, gitarista Nenad Bojković kaže da im je izuzetno drago što imaju priliku da budu prvi koji će posle mnogo godina održati koncert u ovom legendarnom prostoru, otkriva tajnu iza “džemovanja“ sa Brajanom Mejom, i osvrće se na neke od najboljih nastupa koje su imali u dosadašnjoj karijeri…
Queen Real Tribute/ Photo: Promo
Mišljenje mnogih fanova širom sveta je da ste jedan od najboljih tribjuta grupi Queen. Šta za vas znači to “najbolji“? Da li vam prija ili mislite da kvalitet u tom smislu nije merljiv?
– To “najbolji“ stvarno može da znači puno stvari. Najbolji u smislu – dobro zvučimo, dobro izgledamo, dobra je produkcija ili sve to zajedno… “Najbolji“ može različitim ljudima da predstavlja sve ili samo po neku od tih stvari. Ti aspekti predstavljaju merljive kvalitete. Mislim da je ipak u pitanju nešto drugo. Mi svaki nastup doživljavamo kao svoj, kao da je muzika naša. To ponekad ide i do toga da bismo mi pre odsvirali neku deonicu na svoj način i dali svoj pečat, nego što bi ispoštovali originalnu formu, s tim što apsolutno mora biti u duhu Queena na kraju krajeva. Mislim da je to ono što nas odvaja od ostatka svih ostalih Tribute bendova. Volimo da se zaigramo i da uradimo stvari na svoj način. Ljudi to osete. Možda ne mogu da objasne šta je to konkretno, tako da sam upravo dao kratko objašnjenje šta ja mislim, o čemu se u stvari radi.
Da li je lakše ili teže na bini biti “neko drugi“?
– Lakše je sakriti se iza lika koji predstavljaš, definitivno. Lakše je u smislu da predstavljaš već proverenu i opravdano uspešnu pojavu. Sa druge strane, imaš jako težak i odgovoran zadatak, treba da ispuniš norme. Svako od nas ima svoj lični izraz. Ne postoje dva ista čoveka na planeti, pogotovo kada se neko izražava kroz svoj instrument. Dočarati tuđu ekspresiju nikako nije lako, pogotovo ako daš sebi pravo da baš i ne slediš taj izraz doslovno, nego se igraš i eksperimentišeš, a na kraju večeri dobiješ komentar kako je koncert bio još bolji nego pravi Queen.
Ako ne računamo Brazil koji vas je godinama prihvatao i gde su vas zvali na turneje, koja turneja vam je bila najinteresantnija i zbog čega?
– Definitivno turneja 2020. godine, širom Nemačke, Austrije i Švajcarske u arenama i teatrima koji primaju od 2.000 do 8.000 ljudi. Neke od njih su stvarno legendarne, kao Olympia Halle Minhen, Tempodrom Berlin, Saarlandhalle Saarbrucken, Barclays Arena Hamburg. 68 koncerata za 70 dana i 3 dana predprodukcije u malom austrijskom gradiću Troffaiach. 68 dana – 68 gradova, 2 dana pauze, 20 ljudi u produkciji. Svakodnevno pomeranje bine, razglasa, rasvete, cele produkcije po par stotina kilometara. Visoko profesionalno organizovano. Prava stvar, ono o čemu smo čitali u časopisima o velikim turnejama i gledali na video kasetama kada smo bili klinci i mislili, ovo nikada nećemo doživeti. Na žalost, pandemija nas je prekinula pred sam kraj. Četiri koncerta nisu bila održana, kao ni sledeće 3 turneje istih razmera. Imamo u planu da radimo istu turneju po gradovima koje još nismo obišli 2023. i 2024. godine. Videćemo kako će se odvijati stvari. Ne izgleda sve tako izvodljivo u ovom trenutku, ali nada je tu.
Queen Real Tribute/Photo: AleX
Koliko se publika na istoku razlikuje od evropske i po čemu ćete najviše pamtiti koncerte u Kini?
– Kina je nešto sasvim drugačije od svega što smo do tada doživeli. Imali smo nastupe u 20 gradova. Pamtićemo to po verovatno najvećim salama u kojima smo do tada nastupali, ogromnoj poseti obožavalaca, najvećoj produkciji i neverovatnom gostoprimstvu. Ta turneja je bila, u neku ruku, do te mere “preduvana“, da nam je neretko padala na pamet misao da li su oni zapravo svesni da mi nismo pravi Queen. Od velikog obezbeđenja, limuzina do gala večera… bilo je poprilično nestvarno.
Imate jedan jako zanimljiv video na kojem kao “džemujete“ sa Brajanom Mejom… Kakve su vam povratne informacije od originalnih članova grupe Queen?
– Moram da zapravo objasnim tu situaciju. Brajan Mej je za vreme pandemije 2020. godine snimio sebe kako sam svira pesmu “Hammer To Fall“ i postavio je taj klip na YouTube, sa idejom da je slobodan svako ko poželi da iskoristi taj njegov snimak i uradi sa njim šta god želi u kakvoj god muzičkoj formi ili nekom potpuno drugom koceptu. Mi smo smislili jedan smešan skeč gde je ispalo kao da nas je on zapravo nazvao telefonom i pozvao da zajedno odsviramo pesmu. Mi smo hteli da se lepo zabavimo i da napravimo duhovit snimak, mada je većina ljudi, čak neki i koje lično znamo, poverovala da je on stvarno došao do nas sa idejom da uradimo nešto zajedno. Internet i moderna tehnologija su nam zapravo omogućili da možemo da se igramo sa takvim stvarima. Do sada nismo bili u direktnom kontaktu i komunikaciji sa originalnim članovima grupe Queen, ali jesmo dobijali poruke od njihovog menadžmenta u više navrata, tako da smo sigurni da su i te kako svesni da smo prisutni na sceni.
Postoje li pesme koje vam nisu na redovnom repertoaru a koje biste jako voleli da svirate jer ih privatno volite?
– Ima previše važnih pesama u repertoaru Queena. Uvek neko pita: “što nije bilo ovo ili ono na repertoaru večeras?“ Kada bi mogli da zadovoljimo publiku 100%, onda bi koncert trajao više od 3 sata, ali smo svesni da ne postoji pevač koji može da peva Fredjai Merkjurija toliko dugo, čak ni sam Fredi nije mogao. Jako je zahtevno. Često spomenemo da pesme koje privatno volimo nismo do sada ni stigli da razmotrimo kao deo repertoara. Tako da je odgovor pozitivan, ima puno pesama koje još nismo ni “zagrebali“, a neke od njih su nam omiljenije nego ove druge koje već izvodimo.
Klubovi ili hale? Šta vam više prija i zbog čega?
– Podjednako volimo i jedno i drugo. Možda hale malo više prijaju, bar u ovom trenutku naše karijere, jer je manji stres, više ljudi je organizaciji, pazi se na svaku sitnicu da bi se protokoli ispoštovali pre, za vreme i posle koncerta. Sa druge strane, u klubovima je daleko intimniji odnos sa publikom, uzbudljivije je generalno, ali isto tako u zavisnosti od infrastrukture samog mesta, postoje neki limiti zbog kojih koncert ne može da teče besprekorno. Ima puno faktora u klubovima koji mogu da se ispreče ispred željenog cilja. Veličina bine, razglasni sistem, rasveta, bekstejdž, pa čak i termin početka nastupa. Kada putujete ovim tempom, niste baš oduševljeni kada shvatite da u klubu koncert počinje tek u 23:00 časa. Posle koncerta u halama u to vreme smo več uveliko u prevozu do hotela.
Queen Real Tribute/ Photo: AleX
Šta fanovi grupe Queen mogu da očekuju od koncerta u Hali Pinki, kakav će biti repertoar i šta će biti drugačije u odnosu na druge nastupe?
– Kao i obično, mi menjamo i rotiramo repertoar kada god se vraćamo u grad u kojem smo već bili, bez obzira na vremesnki period koji je prošao od zadnjeg nastupa, a u Beogradu smo poslednji put svirali u Klubu Fest u Junu 2020. godine. Ovo će biti naš prvi veliki koncert u Beogradu gde nastupamo u osnovnom sastavu kao četvorka. Imali smo već dva velika beogradska koncerta u Kombank dvorani i Sava Centru, ali sa Musicon simfonijskim orkestrom. Obećavamo jednu veliku rock žurku u duhu grupe Queen, sa gostima Cosmic (UK) koji će otvoriti koncert i koji je jedan sjajan autorski bend na čelu sa Majklom Spensom. Morate ih čuti, opasni su i perfektno im se muzika uklapa u stil grupe Queen. Imaćemo još jednog gosta koji nam dolazi iz Australije, C.J. Marvin sa svojim “The Elton Show“, sa kojim ćemo zajedno izvesti par pesama.
Koliko vam znači Hala Pinki i činjenica da baš vi “otvarate“ novu eru u koncertnom životu ovog legendarnog prostora?
– Jako nam je drago zbog toga i veoma smo uzbuđeni time da mi otvaramo novu eru koncerata. Ta hala je legendarna, za života smo čuli mnogo lepih i dirljivih priča sa koncerata koji su se tu održali. Od Rori Galagera, Status Quo, Uriah Heep do Džona Meklohlina i Return to Forever. Koncertne aktivnosti su se na žalost prekinule već kasnih 80-ih prošlog veka, tako da niko od nas lično nije bio ni na jednom od njih.
Ulaznice za koncert Queen Real Tribute u Velikoj sali Hale Pinki u Zemunu u prodaji su po ceni od 1500 dinara na prodajnim mestima Ticket Visiona kao i online.
Na veče koncerta, na ulazu u Halu Pinki, ulaznice će moći da se kupe po ceni od 2000 dinara.
U KC Gradu u subotu, 15. oktobra, na prvom u nizu Balkanrock Sessions koncerata, nastupiće makedonski free-flow bend Funk Shui.
Bend je oformljen 2010. godine, a do sada je objavio dva izdanja – albume “Aether” (2012) i “R.E.M.” iz (2015).
Pored energičnih nastupa i autentičnog zvuka, publici su u poslednje vreme poznati po hitovima “Meteori”, “Veter” i “Ne vreme”, kao i po originalnim pratećim spotovima.
Nastupali su na poznatim evropskim festivalima: MENT Ljubljana, PIN Music Conference, Athens Music Week, Eurosonic ESNS, Mondo.NYC , Sound City (Liverpul).
Funk Shui/ Photo: Nemanja Đorđević
Kao predgrupa nastupiće četvoročlani vokalno-instrumentalni sastav Pliš. Nastao je u Beogradu krajem 2018. godine i nastupa u standardnoj rok postavci – dve gitare, bas i bubnjevi.
Nestandardno su zaljubljeni u gitarski, alternativni, indi zvuk s početka novog milenijuma i tu ljubav gaje i prenose u autorskim pesmama.
Svoju muziku Pliš opisuje rečima: – Oseća se na koži i prija.
Ekipu benda čine: Aleksa Gajić (bas gitara, vokal), Stefan Drča (gitara), Petar Sutara (bubnjevi) i Branislav Cvetković (gitara i vokal).
Ulaznice za koncert možete kupiti da kupite u Kulturom Centru Grad (Braće Krsmanović 4.) po ceni od: Pretprodaja – 700 dinara Prodaja – 1000 dinara
Alek Boldvin će nastaviti da snima film Rust u januaru 2023. godine pošto je postigao poverljivu nagodbu sa suprugom ubijene snimateljke Haline Hačins, piše Daily Mail.
Metju Hačins će biti izvršni producent filma i rekao je da su se on, producenti i Boldvin složili da je smrt njegove supruge bila “strašna nesreća”.
– Postigli smo nagodbu, koja podleže sudskom odobrenju, za našu nepravednu smrt protiv producenata filma “Rust”, uključujući Aleka Boldvina i Rust Movie Productions, LLC. Kao deo tog poravnanja, naš slučaj će biti odbačen – objavio je jutros Metju Hačins i dodao:
– Snimanje filma “Rust”, za koji ću sada biti izvršni producent, nastaviće se sa svim prvobitnim glavnim igračima u januaru 2023. godine. Nemam interesa da se upuštam u optužbe ili pripisivanje krivice (producentima ili gospodinu Boldvinu). Svi verujemo da je smrt Haline bila užasna nesreća. Zahvalan sam što su se producenti i zajednica oko poslova zabave okupili da odaju počast Halini i njenom poslednjem radu – naveo je Hačins.
Podsetimo, Halina Hačins je ubijena kada je Alek Boldvin pucao na setu filma “Rust”, pritom ne znajući da se u pištolju nalazi pravi metak.
Halina Načins, Alek Boldvin, screenshot
Kompanija “Rust Movie Productions, LLC”, preko svog advokata Meline Spadone, izjavila je: “Drago nam je što su se strane okupile kako bi rešile ovu stvar, što, podložno sudskom odobrenju, označava važan korak napred u slavljenju Halininog života i odavanju počasti njenom radu”.
Reditelj filma “Rust” Džoel Souza odao je priznanje talentu i kreativnosti Haline Hačins – i rekao da je odluka da nastavi da radi na filmu za njeno nasleđe “gorko-slatka”.
– Svaki moj trud na ovom filmu biće posvećen odavanju počasti Halininom nasleđu i da je učini ponosnom. Privilegija je da se ovo završi u njeno ime – rekao je Souza.
Advokat Aleka Boldvina, Luk Nikas iz Kvin Emanuela, dodao je:
– Tokom ovog teškog procesa, svi su zadržali specifičnu želju da urade ono što je najbolje za Halininog sina. Zahvalni smo svima koji su doprineli rešavanju ove tragične i bolne situacije.
Na Konkursu za idejno vajarsko-arhitektonsko rešenje izgleda skulpture posvećene Mitru Subotiću Subi, pioniru elektronske muzike u ovom delu Evrope i Latinskoj Americi, koji je raspisala Fondacija “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” u saradnji sa Fondacijom “Mitar Subotić Suba”, izabrano je pobedničko idejno rešenje čiji je autor Milan Kulić iz Beograda.
Pobedničko rešenje biće prva skulptura posvećena jednom od začetnika elektronske muzike, po čemu se Novi Sad ističe u regionu i Evropi i biće postavljena upravo na Subinom platou, na ulazu u Limanski park. Na ovaj način će biti upotpunjen umetnički prostor na Subinom platou, na kojem je od ove godine postavljena prva galerija na otvorenom u Novom Sadu, čime je započeta nova praksa izlaganja umetničkih zastava.
Pobedničko rešenje Milan Kulić/novisad2022.rs– Posle galerije na otvorenom, postavljanjem skulpture, tačnije spomen obeležja, u ovom delu Limanskog parka konačno će biti omogućeno zaokruživanje celokupne forme Subinog platoa kao prepoznatljivog gradskog prostora posvećenog Mitru Subotiću Subi – rekao je arhitekta Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” Dušan Stevanović.
Ideja autora pobedničkog idejnog rešenja, Milana Kulića, podstaknuta je Subinim stvaralaštvom, idejom o duhovnosti i višesagledivosti, dualnosti prostora i vremena. Kulić je objasnio da je u statičnu čvrstu prirodu skulpture utkano kretanje i energija muzike, a da je konačna forma inspirisana jednostavnošću i slojevitom sadržajnošću komponovanja Mitra Subotića Sube.
Pobedničko rešenje Milan Kulić/novisad2022.rs
Petočlanu komisiju za izbor pobedničkog idejnog rešenja, kao i za izbor idejnih rešenja koja će biti nagrađena, činili su predsednica Fondacije “Mitar Subotić Suba”, Ruža Subotić, arhitekta Dušan Stevanović, istoričar i direktor Arhiva grada Novog Sada, Petar Đurđev, redovni profesor na Akademiji umetnosti i predsednik SULUV, Goran Despotovski i vizuelni umetnik Boris Lukić.
Pored autora pobedničkog idejnog rešenja, nagrađena su još dva idejna rešenja za skulpturu, čiji su autori Petar Mirković iz Begeča i Svetlana Milić iz Novog Sada. Komisija je na osnovu dva kruga pregleda konkursnog materijala prijavljenih kandidata – vizuelnog prikaza, tehničkog opisa i koncepta, došla do jednoglasne odluke o pobedničkom idejnom rešenju kao i o nagrađenim idejnim rešenjima.
– Druga dva nagrađena autora, Petar Mirković i Svetlana Milić, sa kvalitetom svojih priloženih idejnih rešenja pariraju prvonagrađenom idejnom rešenju, autora Kulić Milana. Nijanse u odlukama komisije zasnovane su na primeru izvodljivosti, uklopljenosti u okolinu i sadržaje koje predstavljaju – rekao je član komisije Goran Despotovski i naglasio da ova skulptura predstavlja prevedenu poruku iz energije zvuka Subinog muzičkog istraživanja tona i složene kompozicije u fizičko skulpturalno delo.
Nagrađeno rešenje Svetlana Milić/novisad2022.rsNagrađeno rešenje Petar Mirković/novisad2022.rs
Mitar Subotić Suba bio je jedan od najvećih i najpriznatijih muzičkih producenata u ovom delu Evrope, ali i Latinskoj Americi. Komponovao je muziku za filmove, pozorišne predstave, balet, televizijske emisije, reklame, špice za Radio Novi Sad. Dobitnik je nagrade UNESCO fonda za promociju kulture. Sarađivao je sa mnogim značajnim imenima, kao što su Milan Mladenović, Marina Perazić, Masimo Savić, Žoao Donato, Bebel Žilberto, grupe Haustor i La Strada i mnogi drugi.
Veliko finale Evropske prestonice kulture, programski luk “Druga? Evropa”, posvetiće jedan važan segment Mitru Subotiću Subi u okviru kojeg će biti realizovano nekoliko programa posvećenih njemu, poput izložbe “Suba soba”, rimejka njegove kompozicije i muzičke instalacije u koprodukciji sa Goranom Vejvodom – The Dreambird te koncerta popularne brazilske pevačice Céu koja je osvojila tri Latino Gremija i bila nominovana za Grammy u kategoriji svetske muzike.
Posle pomalo suludog koncertog tempa u protekle dve godine, tokom kojih su svirali gde god su mogli, od hale do mahale, mnoge je iznenadila najava da će se gajba Hladnog piva ubrzo isprazniti.
Ostalo je još samo nekoliko koncerata, među kojima i oni u Novom Sadu (7. i 8. oktobar) i Beogradu (15. oktobar), a onda – kud koji mili moji.
Šta se tačno dogodilo za Headliner.rs otkrio je Mile Kekin, frontmen benda, čovek koji je zapravo i jedini mogao da donese takvu odluku.
Pre samo nekoliko meseci rekao si mi u intervjuu da vam živa svirka nikad neće dosaditi…
– Vidi, ljudi su pomalo pogrešno protumačili ovo najavu o pauzi. Nije mi dosadila svirka. Ja ću nastaviti koncerte. Sledeće godine objavljujem album, momci će takođe kao Guerrila Mainstream nastaviti da sviraju uživo, objavili su već dva singla… Samo više nećemo svirati zajedno, već u dve različite formacije.
– Pa desilo se to da smo sve teže i teže radili nove pesme, a meni je najveća radost baš pravljenje novih stvari, iako imamo dovoljno pesama da možemo gurati do penzije, ali ja i dalje imam puno ideja tako da naprosto svaki put imamo isti problem. I onda smo shvatili da guramo u dva različita muzička smera neka rešenja koja nisu kompatibilna, pa smo rekli sebi zašto da se mučimo, idemo da odradimo jednu veliku “mušku” turneju za kraj i onda svako svojim putem, do možda nekog viđanja ili neviđanja u budućnosti, kako nam dođe…
U kom pravcu ti sada krećeš?
– Ja idem u jednom dosta šarolikom pravcu, gde ću izmešati sve što je na mene uticalo, od akustičara koje volim i slušam, do nekih žestokih bendova koje takođe volim i slušam, sve ću to izmešati u jednu veliku kašu koju ću sledeće godine predstaviti publici pod svojim imenom i prezimenom. Dakle, HP je bend koji je jako puno šarao u karijeri, ali smo ipak bili uvek prepoznatljivi. Ovog puta ću malo šire zagrabiti muzički tu amplitudu. Ja imam već dva solo albuma i osam sa Hladnim pivom, gde se ja potpusujem kao autor većine pesama, i uvek kad sam radio solo album morao sam da “bežim” od tog zvuka, nisam hteo da imam dva Hladna piva. Raduje me što to više ne moram da radim. Nemam tu presiju, pa mogu da radim kako god mi padne na pamet.
Mile Kekin/ Photo: AleX
Za sve ove godine u žiži javnosti, šta ti je najviše nedostalo iz “stvarnog” života.
– Anonomnost. Zavidim ljudima koji mogu da budu potpuno anonimni. Ja sam dosta rano morao toga da se odreknem. Ne saleću me baš na svakom koraku, ali me svako malo neko zaskoči. Na primer posle koncerta u klubu želim da popijem piće za šankom, a da ne moram da se slikam sa svih 350 ljudi u klubu. Taj deo mi fali. Sad svi žele da te zagrle i da se slikaju, i onda moraš da odlučiš da li ćeš biti srdačan ili nepristojan. Nije to nikad bio toliki problem, ali posle 76 slikanja stvarno ne možeš… pa ostaneš u bekstejdžu i piješ svoje pivo, dok je ostatak ekipe za šankom.
Obično, kada dođu ovakvi prelomni momenti, iz toga se “rodi” neka knjiga…
– To mi je jedan od dugoročnih planova. Samo nikako da nađem mira da to i uradim Zvuči kao izgovor, ali moram prvo da završim ovaj album, koji će izaći u martu sledeće godine. Uskoro će biti objavljena slikovnica, nastala po mojoj pesmi “Mala”, koju je radio Tomislav Tirjanac, poznati hrvatski ilustrator. Jako se radujem tome.
Tvoj opus je i ranije bio vezan za strip kulturu. Sećamo se dueta s Bajagom i stripom za “Atlantidu”…
– Pa da, mene je strip oblikovao kao osobu, ja sam konzumirao stripove u ogromnim količinama. Mi nismo imali internet i plejstejšne i to, nije bilo veće sreće nego kad zgrabiš 5-6 komada stripova… Moj favorit je bio Blek Stena, pa Zagor… voleo sam i Teksa Vilera, kauboji i indijanci.. Tek posle sam otkrio Alana Forda.
Jednom si izjavio da se svuda osećaš kao stranac… Gde si svoj na svome?
– Zapravo, malo je drugačije – svuda se osećam svoj na svome, u Beogradu sam, na primer, kao kod kuće. To da sam “svuda stranac” više je u smislu konstantne neuklopljenosti, ali to je nešto što vučem iz detinjstva, kao gastarbajtersko dete. Rođen sam u Nemačkoj, prvo sam naučio nemački jezik, pa još od tada to dolazi. Kad dođem negde prvo vidim stvari koje mi predstavljaju problem da se uklopim, a onda o tome pišem pesme. To je jedan od razloga zašto i pišem pesme. Ne želim da budem uklopljen, ne želim da budem deo mainstreama, bežim od toga i zato se verovatno i bavim punk rockom u životu. i muzikom generalno. Dobro je za svakog umetnika da ima distanciran stav pema većini. To je najbolji motiv. Osim ako ne pišeš domoljubne pesme (smeh).
Sanjaš li još “kafić na kraju grada” u kojem piješ sa prijateljima i pišeš pesme? Ili će to ipak biti salon za lepotu?
– Nisam takav tip, nisam biznismen, ne vidim sebe u biznisu. Zapravo, u koroni sam shvatio, kad sam ostao bez mogućnosti da zaradim, da ja i nemam skrivenih talenata previše, da je kod mene muzika početak i kraj i da samo time želim da se bavim. Držati bilo kakav lokal mislim da bi bilo opasno za mene, jetra bi mi bila ozbiljno ugrožena. Eventualno jednog dana da otvorim teretanu…
Ili da organizuješ treninge za izbegavanje negativnih vibracija…
– Uh, teško mi ide. Samo ne treba skrolovati predaleko dole. To je jako važno. Po mogućnosti ne skrolovati dole uopšte. Ja, naravno, sve pratim, jer živimo u vrlo uzbudljivom vremenu. Baš kao u onoj staroj židovskoj kletvi “dabogda živeo u uzbudljivom vremenu”. Mislim da nam se sad to događa. Možda to nije loša biznis ideja, teratana za izbegavanje negativnih vibracija.
Konačno, Punk is not Dead?
Apsolutno – Not Dead! Poslušajte, na primer, Idles i “Joy as an Act of Resistance”, najbolji naziv albuma ikada… i ja ću malo na sledećem abumu da budem u toj priči. Ali, da li je to punk, da li je hip-hop, uopšte nije bitan oblik, mislim da ima mesta za sve muzičke pravce. Muzika nikad ne može biti mrtva.
Necronomicon, nemački thrash metal veterani, posle nastupa u Zemunu 2019. ponovo stižu u Srbiju. Sa njima na turneji se nalaze i bendovi 3000AD i Stonecast dok će domaća podrška biti sympho-metal sastav Evolucija.
Tokom pandemije Necronomicon su snimili deseti album “The Final Chapter” u novoj postavi (Fredi je i dalje jedini originalni član benda i njegov osnivač), koji je u suštini novo poglavlje za bend – to je prvi put da sastav ima međunarodnu ekipu. Zvuk jeste drugačiji, ali i dalje je to Necronomicon.
Album je u martu 2021. objavjen za El Puerto Records, a ova turneja je ujedno i promocija novog izdanja.
3000AD je crossover/thrash metal trojac sa Novog Zelanda. Gitarista Sem Prajor, basista Skot Ostin i bubnjar Helmor Bons formirali su bend u kome su spojili svoju strast za thrash metalom i pank rokom iz 80-ih sa sumornim, distopijskim, futurističkim slikama.
Debi izdanje benda, “The Void”, objavljeno je 2020. godine. Za miks albuma bio je zadužen nagrađivani inženjer i producent Klint Marfi, a masterizovan je na Sterling Soundu u Njujorku.
Stonecast je heavy metal bend iz Marseja, čiji je uspon kontinuiran – od skromnog početka do bine Sonisphere Festivala 2011., gde su svirali uz bendove Metallica, Slayer, Megadeth i Anthrax.
Njihov drugi album “Heroikos” iz 2013. godine, nagovestio je slavu koja dolazi, a sa Kenijem Erlom na bubnjevima, Stonecast je dobio veća priznanja kritike i širi auditorijum.
Aktuelno izdanje “I Earther” je njihovo najveće dostignuće koje dokazuje da je došlo vreme Stonecasta.
Evolucija/Photo: Promo
Kao domaća podrška nastupiće jedan od retkih domaćih sympho-metal sastava – Evolucija. Ovaj bend poslenjih godina više pažnje privlači van granica naše zemlje.
Njihov drugo studijsko izdanje “Hunt” izabrano je za album godine u Nemačkoj, na šta su se nadovezale dve mini turneje po Evropi na kojima su između ostalih nastupili i sa Paradise Lost, Children of Boddom i Doro ali i sa hedlajnerima ove večeri, bendom Necronomicon, pa će upravo po njihovoj želji Evolucija ponovo da zasvira sa njima.
Inače, Evolucija je snimila i treći album (drugi na engleskom jeziku) koji je poslat na miks i mastering kod Jens Bogrena (o čemu će biti više reči u narednim danima).
Novina u bendu je i gitarista Darko Konstantinović (Stratus) kome će ovo biti prvi nastup sa Evolucijom.
Ulaznice su u pretprodaji po ceni od 800 dinara i mogu da se kupe online, kao i na prodajnim mestima GigsTixa.
Na dan koncerta cena će iznositi 1200 dinara, a ulaznice će moći da se kupe na biletarnici SKCNS Fabrike.
