Nominacija Andree Rajzboro za Oskara u kategoriji najbolje glumice izazvala je u Holivudu brojne kontroverze jer su se mnogi pitali kako je moguće da je osvojila nominaciju za mali, niskobudžetni film “To Leslie” koji je kratko prikazivan u američkim bioskopima.
Sumnje su se odnosile na način na koji je promovisana njena kandidatura a to je bilo uz korištenje tzv. grassroots kampanje. To je kampanja u kojoj se koriste ljudi za širenje informacija preko društvenih mreža, a u slučaju Andree Rajzboro to su bile njene brojne koleginice glumice koje su na društvenim mrežama pisale koliko je ona u tom filmu briljantna.
Taj način promocije nije s oduševljenjem primila Američka filmska akademija (Academy of Motion Picture Arts and Sciences), ujedno organizator dodele Oscara, pa su prošle nedelje objavili kako će napraviti reviziju promocija koje su korišćene prilikom ovogodišnje procedure.
Upravni odbor akademije u utorak se sastao i objavio kako su obradili taktiku koja je korišćena prilikom promocije filma “To Leslie”.
“Akademija je utvrdila da dotična aktivnost ne dostiže nivo zbog kojeg bi nominacija filma trebalo da se poništi. Međutim, otkrili smo taktike vođenja kampanje na društvenim mrežama koje su izazvale zabrinutost. O ovim se taktikama razgovara direktno s odgovornim stranama”, naveo je predsednik akademije Bil Kramer u službenoj izjavi.
On je upozorio da su pravila Akademije određena kako bi osigurao fer i korektan proces ali je očigledno kako se neki delovi pravila igre moraju pojasniti.
“Te promene biće napravljene posle ovog ciklusa dodele nagrada i biće podeljene s našim članstvom. Akademija nastoji da stvori okruženje u kojem se glasovi zasnivaju isključivo na umetničkim i tehničkim vrednostima filmova”, zaključio je Kramer.
U istoriji dodele Oskara devet puta se dogodilo da je neka nominacija opozvana.
Materijal za ovo izdanje snimljen je u julu 2019. godine, kada je bend s filharmonijom nastupio na Wembley stadionu.
Album će biti šzampan na narandžastom i crvenom trostrukom vinilu, crnom trostrukom vinilu, kao i u duplom CD i Blu-Ray formatu, kao i obično CD izdanje. Ako vas nešto od ovoga zanima, možete naručiti ovde.
Robert Patison definitivno se vraća kao Betmen, a Warner Bros. najavio je da će film “The Batman Part II” Meta Rivsa premijeru imati 3. oktobra 2025. Dodatne informacije, uključujući sinopsis radnje, za sada se drže u tajnosti.
Direktori studija Džejms Gan i Piter Safran najavili su ove nedelje da će razviti čitav novi DC Universe, koji uključuje i “Supermen: Nasleđe” (film koji će takođe imati premijeru 2025. godine), ali će Rivsov „The Batman Part II“ ostati samostalna svojina i potpadati pod novobrendiranu kategoriju “DC Elseworlds”. Gan je najavio da će svaki DC film ili televizijska serija čija je radnja smeštena van glavnog DC univerzuma dobiti oznaku “DC Elseworlds”.
Pored novog “Betmen” filma, u toj kategoriji naći će se i “Joker: Folie à Deux” Toda Filipsa, sa Hoakinom Feniksom i Lejdi Gagom (u bioskope stiže 4. oktobar 2024.), aktuelna animirana serija “Teen Titans Go!” i poseban film o Supermenu u produkciji Dž. Dž. Ejmbramsa.
Patison i Rivs će nastaviti da istražuju svoju verziju Betmena u “DC Elseworlds”, dok će Gan i Safran tražiti novog glumca za ulogu ovog superheroja u DC univerzumu.
Duo je potvrdio da će njihov DC univerzum uključivati film o Betmenu i Robinu, zasnovan na stripu “Hrabri i smeli”. Pored “The Batman Part II”, Rivs se takođe sprema da snimi spinof seriju fokusiranu na lik Pingvina, kog igra Кolin Farel.
Rivs je ranije ovog meseca rekao da se sastaje sa Ganom kako bi se uverio da će njegov “BatVerse” i veći DC univerzum “podržati jedni druge” i da radnje neće “podrivati jedna drugu”.
“Betmen” je prošle godine oduševio kritičare i zaradio 770 miliona dolara na svetskim blagajnama. Film se sada emituje na HBO Maxu.
Misi Eliot, Vili Nelson, Kejt Buš, Iron Maiden, Sindi Loper, Šeril Krou i posthumno Džordž Majkl i grupa Soundgarden, samo su neka od slavnih muzičkih imena koja su ove godine zaslužila nominaciju za ulazak u Kuću slavnih rokenrola.
Spisak od 14 nominovanih muzičkih imena i bendova za ulazak u prestižnu klivlendsku dvoranu “odraz je bogatstva muzike i različitih žanrova, od kantrija, soula i hip-hopa, preko metala i granžda, do popa i rokenrola”, saopštili su čelnici Rock & Roll Hall of Fame.
Pored nabriojanih, nominovani su i Rage Against the Machine, The Spinners, A Tribe Called Quest, White Stripes, Joy Division/New Order, i Voren Zivon koji ulaze u trku za Roknerol kuću slavnih za 2023. godinu.
– Ova neverovatna lista nominovanih reflektuje svu različitost umetnika i muzike kojima Rokenrol hol slavnih odaje počast i koje slavi. Ovi umetnici su napravili sopstveni muzički zvuk i uticali na generacije umetnika koji su krenuli njihovim stopama – kazao je Džon Sajks, predsednik Fondacije RnR Hall of Fame.
Osam imena od 14 nominovani su prvi put. To su: Šeril Krou, Misi Eliot, Joy Division (odnosno New Order), Sindi Loper, posthumno Džordž Majkl, Vili Nelson, White Stripes i Voren Zivon.
Rock & Roll Hall of Fame, logo
A zanimljivo je da su i Eliotova i nekadašnji duo White Stripes dobili nominaciju čim su ispunili prvi uslov za kvalifikaciju. Da bi neko bio uzet u obzir da bude nominovan za Dvoranu slavnih rokenrola neophodno je da prođe 25 godina od izlaska prvog profesionalnog snimka (singla ili albuma).
Neka od imena, tačnije bend A Tribe Called Quest i britanska kantautorka Kejt Buš bili su nominovani i prošle godine, međutim nisu dobili dovoljno glasova kako bi bili uvršćeni u Rock & Roll Hall of Fame.
Pre 37 godina Elvis Prisli, Džejms Braun, Litl Ričard, Badi Holi, Rej Čarls, Fets Domino, Čak Beri, Sem Kuk, Everly Brithers i Džeri Li Luis bili su prvi muzičari koji su ušli u novoosnovanu Rokenrol kuću slavnih. Ideja Ahmeta Erteguna, tadašnjeg direktora Atlantic Recordsa i Jana Venera, osnivača časopisa Rolling Stone, bila je da Dvoranom slavnih rokenrola, sa sedištem u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo, odaju počast istaknutim umetnicima i njihovim dostignućima kroz istoriju popularne muzike.
O 14 aktuelnih nominovanih će odlučivati više od hiljadu umetnika, istoričara i profesionalaca iz muzičke industrije. Takođe, mogu da glasaju i obični “smrtnici” online, kao i u samom muzeju u Klivlendu.
Ko će od ovih njih imena biti uvršćen u Hall of Fame znaće se u maju, dok će svečana ceremonija “ulaska” odabranih muzičara u klivlendsku kuću biti održana na jesen.
U petak, 3. februara u beogradskom klubu Sala Mala u Jugošpedu nastupiće bendovi Lipov Loud i Nije za nju.
Lipov Loud/ Photo: Promo (Long Play)
Beogradski bend Lipov Loud osnovan je 2018. godine u beogradskoj mesnoj zajednici Lipov lad i čine ga Branislav Glumac (gitara, vokal), Đorđe Đolović (ritam gitara), Rade Šević (bas, vokal) i Goran Kostić (bubnjevi).
Bend je sa autorskim materijalom nastupao širom Srbije na brojnim festivalima i koncertima i nedavno je objavio za izdavačku kuću Long Play svoj prvi EP pod nazivom “Ne pristajem”.
Njihovu muziku karakteriše zvuk garažnog roka, miris asfalta i snažni, emotivni tekstovi.
Nije za nju/ Photo: Promo
Drugi bend koji će da nastupi u klubu Sala Mala je VIS Nije za nju. Grupu su osnovali veterani koji su svirali krajem osamdesetih i početkom devedestih, a onda spletom različitih okolnosti nastavili svoj rad 2017. godine kroz oživljavanje starih kao i stvaranje novih pesama.
Muzika pripada pop/rock žanru koji prožima prepoznatljiva nota 80’tih, uz naglašenu rif gitaru, oštru ritam sekciju i pesme različitog karaktera.
Članovi benda su Branimir Knežević Brana – glavni vokal, Slobodan Bogdanović Toza (bas), Janićijević Dušan Duca (gitara), Aleksandar Šošević Šole (klavijature), Aleksandar Jović (klavijature 2), Goran Ljuboja (bubnjevi) i Jovana Kovačević (beck vocal).
Bendovi obećavaju dobru svirku i zabavu za sve koji dođu u petak 3. februara u Salu Malu beogradskog Jugošpeda. Cena ulaznice je 300 dinara.
Atinski cold/darkwave duo Selofan nastupiće prvi put u Beogradu i to u četvrtak, 23. februara u Klubu Doma omladine Beograda.
Selofan je nastao 2012. u Atini, a čine ga Joana Pavlidou, koja je tada bila DJ, i Dimitris Pavlidis, koji je bio tonac u istom klubu kao i Joana pa su vrlo brzo došli na ideju da osnuju bend.
Nisu mogli da odole sirenskom zovu gotike 80-ih, koji kombinuju sa synth i analognim zvukom, ali istovremeno vole da odlutaju i u druge žanrove, što ih sve ukupno čini poprilično jedinstvenom pojavom.
Njihove pesme vrlo su intenzivne, kako kroz melodije, tako i kroz liriku na koju je teško ostati ravnodušan, a skloni su da je interpretiraju na raznim jezicima: Joana ističe da joj je najlakše i najprirodnije da se izrazi na nemačkom, jer je živela u Saarbrückenu nekoliko godina.
Selofan/ Photo: Promo (DOB)
Do sada su objavili šest albuma, a aktuelni, simboličnog naziva “Partners in Hell” promovisaće na koncertu u Domu omladine.
Zanimljivo je da je tokom korone duo krenuo u novi projekat koji su nazvali “Giovanna” koji je, trebalo da ide u smeru italo disca. Takođe, imaju i svoj label, Fabrika Records.
Iz svega gore navedenog, čini se da ljubitelji gotike, darkwavea i crnila 80-ih ne smeju da propuste ovaj koncert.
Ulaznice su u prodaji preko prodajne mreže Ticket Visiona po cenama: 1500 dinara (early bird), 1900 dinara (pretprodaja) i 2200 dinara na dan koncerta.
Pesma se u seriji čuje u scenama sa Bilom (Nik Oferman), Frenkom (Marej Bartlet), kao u i kasnijim kadrovima sa Džoelom (Pedro Paskal) i Eli (Bela Ramzi), navodi Variety.
– Znao sam da nam treba pesma koja se dotiče čežnje, boli, večne neuzvraćene ljubavi. Nikako nisam mogao da nađem pravu pesmu. Pokušavao sam i pokušavao i onda sam poslao poruku svom prijatelju Setu Rudetskiju, eruditi i voditelju na Sirius XMu na Brodveju. Rekao sam mu “evo šta mi je sve potrebno” i za dve sekunde je stigao odgovor: – Linda Ronstadt, “Long, Long Time”. Pomislio sam: ‘To je to, to je to’ – rekao je ekskluzivni producent i reditelj Kreg Mejzin, prenosi Index.hr.
Legendarni Ozi Ozborn na svojim društvenim mrežema podelio je objavu u kojoj je fanovima saopštio da je s njegovim trnejama – gotovo.
Emotivnu objavu “Princa tame” prenosimo u celosti:
“Ovo je verovatno jedna od najtežih stvari koje sam ikada morao da podelim sa svojim vernim fanovima. Kao što svi možda znate, pre četiri godine, u ovom mesecu, imao sam veliku nesreću, u kojoj sam povredio kičmu.
Moja jedna i jedina želja svo ovo vreme bila je da se vratim na scenu. Moj glas je u redu. Međutim, posle tri operacije, tretmana matičnim ćelijama, beskrajnih sesija fizikalne terapije i nedavno revolucionarnog kibernetičkog (HAL) tretmana, moje telo je još uvek fizički slabo.
This is probably one of the hardest things I’ve ever had to share with my loyal fans. As you may all know, four years…
Iskreno, zahvalan sam za način na koji ste svi strpljivo čuvali svoje ulaznice za sve ovo vreme, ali sa čistom savesti, sada sam shvatio da nisam fizički sposoban da odem na najavljenu turneju po Evropi/UK, sada znam da ne mogu da se nosim sa potrebnim putovanjem. Verujte mi kada kažem da me pomisao da razočaram svoje fanove zaista sjebava, više nego što ćete ikada znati.
Nikada ne bih pomislio da će se moji dani na turnejama završiti ovako. Moj tim trenutno smišlja ideje gde ću moći da nastupam bez potrebe da putujem od grada do grada i od zemlje do zemlje.
Želim da se zahvalim svojoj porodici… mom bendu… mojoj ekipi… mojim dugogodišnjim prijateljima, Judas Priest, i naravno, mojim fanovima na beskrajnoj posvećenosti, lojalnosti i podršci, i što su mi dali život kakav nikada nisam sanjao da ću imati.
Film o predstavi “Drveće pleše” u režiji Strahinje Savića, inspirisan samom predstavom i muzikom Ivane Stefanović, u produkciji DAH Teatra, dobio je nagradu za najbolji muzički video na Internacionalnom filmskom festivalu 7 Colors Lagoon Bacalar u Meksiku.
Festival je osnovan zahvaljujući društvenoj potrebi za promovisanje dela i objavljivanja svesnih filmova koji promovišu i predstavljaju ljude u najboljem svetlu. Prikazivanje filma održaće se tokom februara u Meksiku.
Nagrada/ Photo: Promo
“Drveće pleše” je plesno-pozorišna predstava na otvorenom koja se bavi važnošću očuvanja drveća.
Realizovana u saradnji sa Institutom za umetničku igru iz Beograda, uključuje sedam izvodjača i komponovanu muziku Ivane Stefanović, koji ima za cilj da senzibilizuje publiku i podstakne inicijative u odbrani od prekomerne seče drveća.
– Ovim projektom želimo da utičemo na promenu stavova i navika u odnosu na seču drveća kao i da inspirišemo na kreativne načine otpora ovoj situaciji; i motivišemo građane da se povezuju i aktiviraju u odbrani drveća i šuma – kazali su ih DAH Teatra.
Drveće pleše/ Photo: Đorđe Tomić
Projekat se sastoji od predstave “Drveće pleše”, razgovora sa publikom posle predstave, okruglih stolova o klimatskim promenama i zaštiti drveća, na koje su pozvani stručnjaci, aktivisti i umetnici, kreiranja digitalne platforme koja ima za cilj spajanje umetnika, ekologa, aktivista i građana.
Podsećamo da je projekat jedan od pet međunarodnih projekata nagrađenih od strane austrijskog javnog radija Oe1, koji je sastavni deo austrijskog javnog servisa ORF, u okviru inicijative Fixing the Future – Casting New Ideas.
U konkurenciji od 43 projekata iz 20 zemalja DAH Teatar je jedan od dobitnika nagrade za najinovativniju ideju za promene i “popravljanje budućnosti sada”.
