Jedan od vodećih grčkih eksperimantalnih heavy rock bendova – Villagers of Ioannina City nastupiće 16. novembra u SKCNS Fabrici.
Bend dolazi iz regiona Epira, koji je poznat po pejzažima mamutskih planina i svetih reka – a sada i po eksperimentalnom heavy rock bendu.
Villagers of Ioannina City stvaraju pod jakim uticajem grčke prirode i kosmičkih fenomena i svoj jedinstveni brend teškog psihodeličnog roka mešaju sa narodnim instrumentima kao što su gajde, frule i didžeridu.
Njihov drugi album “Age of Aquarius” (prvobitno objavljen u septembru 2019. godine) uskoro dobija svoje reizdanje (Napalm Records).
Ulaznice mogu da se kupe u pretprodaji, kao i na prodajnim mestima GigsTixa. Early bird ulaznice koštaju 1500 dinara, redovna cena u pretprodaji biće 2000 dinara, a na dan koncerta, na biletarnici Fabrike, 2500 dinara.
Vrata Fabrike, kao i biletarnica, otvaraju se u 20:00 časova. Koncert će da počne u 21:00 čas.
Već poznat zvuk benda MAiKA ovog puta obogaćen je dozom senzualnosti. Oslanjajući se na zvuk tvrđih rifova i elektronike, novi singl “U dimu”istražuje ženstvenost i intimnost iz nešto drugačijeg ugla.
MAiKA stvara autentičan zvuk. Njihova muzika se oslanja na moderne ritmove, ženski pank vokal i ludu scensku energiju.
Kombinujući tradicionalnu balkansku muziku, trube i harmoniku, sa novim žanrovima (elektronika, alternativna dens muzika, indi pop, pank).
MAiKA/ Photo: AleX
– Sa novom pesmom donosimo svežu dozu senzualnosti i nove energije – kazao je Nikola Vukotić Džoni – Vokali Ive i Petre se odlično slažu u ovom žanru. Njihove boje glasova se, iako različite, stapaju se u celokupan zvuk benda. Težimo ka tome da se istražujemo balkanske melodije i blago psihodeličan i opojan zvuk vokala.
Iz muzičke i vizuelne perspektive Balkan je jedinstvena mešavina kontrasta: religija i tradicija u kombinaciji sa modernom tehnologijom, prirodne lepote sa mentalitetom, blato sa zlatom, ekstatična radost sa suzama, krvavi sukobi sa toplom ljudskošću i velikodušnošću.
Balkan je mesto preplitanja mnogih uticaja, stilova i kultura, što je glavna tema muzike MAiKA, balkanskog alternativnog dens-pank benda iz Srbije/Slovenije.
MAiKA/ Photo: AleX
– Do srb/slo konekcije je došlo jako prosto, ja sam iz Slovenije ali sam studirala u Beogradu, tako da mi je Beograd postao drugi dom. Došla sam u bend Maika i od tada mi je dom autoput između Slovenije i Srbije – kazala je Petra.
“U dimu” je jedan od singlova koji otkriva atmosferu i zvuk novog albuma koji očekujemo u toku sledeće godine.
– Novi album biće prikaz novih energija i jačeg zvuka. Igramo se sa svim temama i zvukovima. Spajamo šta se inače ne spaja i to je nešto što nas najviše inspiriše – završava Iva.
Premijera spotaje večeras u 19:00 časova, a do tada možete da poslušate singl u nastavku…
Takmičarski program 18. Filmskog festivala Slobodna zona, koji će biti održan od 3. do 8. novembra u bioskopima Beograda, Novog Sada i Niša, predstaviće 13 ostvarenja: šest u međunarodnoj i sedam u regionalnoj selekciji.
Slobodna zona 18. rođendan slavi u drastičnim društvenim okolnostima – čini se da je istorija aktuelnija nego ikada.
Festival Slobodna zona plakat
Da li smo naučili bar nešto ili ćemo iznova ponavljati lekcije, pitanja su koja nameće mnoštvo filmova iz ovogodišnje takmičarske selekcije.
Među njima su i ostvarenja iz “komšiluka” koja pozivaju na solidarnost i razumevanje, lično preispitivanje i sagledavanje problema iz nešto drugačijeg ugla, ne samo onog koji smo nasledili ili nam je nametnut.
– Toliko smo se trudili da zaboravimo, a ti sad sve to oživljavaš – kazala je prekorno majka autorki filma “Pomračenje”, Nataši Urban na pitanje čega se seća iz “naše ratne prošlosti devedesetih“.
Rediteljka se vraća pomračenju kao motivu i metafori u ovom izuzetnom filmu o sopstvenom odrastanju tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
Uz pomoć najbližih članova porodice i prijatelja, autorka skuplja fragmente sećanja i pokušava da pronađe odgovor na pitanja šta činiti i na šta se osloniti kad se jedan svet sruši.
U potresnom ostvarenju “Okreni se ka suncu” rediteljka Aliona van der Horst progovara o smrti miliona sovjetskih ratnih zarobljenika koji su izostavljeni iz narativa o Drugom svetskom ratu, za koje niko ne zna i o čemu niko nije govorio, čak ni preživeli.
“Utama” stiže pred domaću publiku sa svetskih festivala na kojima je već ovenčan sa 22 priznanja, a među kojima je i Velika nagrada žirija Sandensa.
U debitantskom filmu bolivijskog pisca i reditelja Alehandra Loajse Grisija, pratimo stariji kečuanski par supružnika koji je godinama živeo mirnim životom u bolivijskom delu andske visoravni, a onda se suočio sa nemogućom dilemom tokom neuobičajeno duge suše.
Selektorka Branka Pavlović odabrala je za Međunarodnu selekciju i naslove sa neodoljivim i neustrašivim junakinjama: “Srećno”, “Leo Grande Sofi Hajnd” sa Emom Tompson u ulozi penzionisane učiteljice i udovice u potrazi za orgazmom i “Rabije Kurnaz protiv Džordža V. Buša” Andreasa Drezena, sa nagrađivanom Meltem Kaptan u ulozi domaćice iz Bremena koja, boreći se da oslobodi sina iz Gvantanama, stiže do Vrhovnog suda Amerike.
Međunarodni takmičarski program zaokružuje “1341 slika o ljubavi i ratu”, dokumentarac Rana Tala o bogatom fotografskom opusu uglednog izraelskog foto-žurnaliste Mihe Bar-Ema.
Posle projekcija filmova “Pomračenje” i “Okreni” se ka suncu” biće organizovani razgovori sa autorkama.
Pomračenje/ Photo: Promo (Slobodna zona)
Okreni se ka suncu/ Photo: Promo (Slobodna zona)
Ovogodišnji žiri Međunarodne selekcije činiće: Aleksandra Odić, rediteljka, Boško Prostran, deo umetničkog dua Doplgenger i Nezaket Ekiči, umetnica performansa.
Regionalna takmičarska selekcija Horizonti Balkana selektora Ivana Bakrača pokazuje raznolikost na temu mentaliteta Balkanaca, iako pokriva različite države, istorijske epohe i generacije.
– Komšije su uvek tu, zaviruju u naše živote, ali i mi ponekad bivamo uvučeni u njihove, hteli to ili ne – navodi Bakrač i ističe da je balkanska filmska scena trenutno dosta stilski raznolika i da se autori ne plaše da eksperimentišu sa različitim žanrovima.
Garbura/ Photo: Promo (Slobodna zona)
Jedino ostvarenje srpske koprodukcije u ovoj selekciji je “Garbura”, debitantski dugometražni igrani film scenariste i reditelja Josipa Žuvana koji će na Slobodnoj zoni imati regionalnu premijeru, posle svetske održane na prestižnom festivalu u San Sebastijanu.
Glavnim junacima, najboljim drugarima Nikoli i Antoniju, nije baš sasvim jasno zašto njihove porodice, koje su prve komšije, nemaju dobre odnose već godinama.
Njihovom prijateljstvu ništa ne može stati na put, sve dok neko ne postavi pitanje svih pitanja: ko je prvi počeo? U glavnim ulogama su Franko Floigl, Mauro Ercegović Gracin i Ljubomir Bandović.
O patrijarhalnom mentalitetu na ovim prostorima govori i film “Vera sanja more” Kaltrine Krasnići, autorke sa Kosova.
Ona je snimila film o ženi čiji će spokojni život, posle samoubistva supruga, narušiti nametljivi rođaci koji tvrde da im pripada Verina porodična kuća.
U ovom ostvarenju videćemo kako balkanske žene mogu mnogo više od onoga što od njih društvo očekuje.
Još jedna ženska sudbina tema je dugoočekivanog debitantskog filma “Brodvej” grčkog reditelja Hristosa Masalasa.
Neli, koja je pobegla iz svoje bogate i zahtevne porodice, upoznaje u striptiz klubu Markosa, malog ali harizmatičnog gangstera, koji joj pomaže da pobegne od očuhovih poslušnika i odvodi je u Brodvej, napušteni zabavni park u kome živi mala zajednica plesača, skitnica, lopova i jedan majmun.
“Brodvej” je mešavina melodrame, film noara i mjuzikla, smešten u svet odmetnika i lopova moderne Atine.
“Metronom” Aleksandrua Belka odvodi nas u Bukurešt i priča priču koja je mnogo više od rumunske verzije Romea i Julije.
Godina je 1972, Čaušesku je na vlasti već sedam godina i taj diktatorski režim osudiće na propast ljubav dvoje srednjoškolaca.
Horizonti Balkana predstaviće i filmove: “Gorući dani” domaćoj publici dobro poznatog turskog autora Emina Alpera, “Veće od traume” Vedrane Pribačić i Mirte Puhlovski o ženama koje su preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih u ratovima devedesetih, i priču o jednoj nedelji u zgradi u “Hrvatskog narodnog preporoda” reditelja Gorana Devića.
Posle projekcija filmova “Garbura”, “Vera sanja more”, “Veće od traume” i “Hrvatskog narodnog preporoda”, biće organizovani razgovori sa autorima.
O najboljem filmu u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana odlučivaće: rediteljka Milica Tomović, novinarka Tamara Skrozza i Jelena Mišeljić, producentkinja i programska direktorka Filmskog festivala u Herceg Novom.
Svečanom dodelom nagrada i projekcijom finskog dokumentarnog filma “Raj za karaoke” Einarija Pakanena, 18. Slobodna zona biće zatvorena 8. novembra u 18.30 u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Posle projekcije filma biće organizovan razgovor sa autorom.
I ove godine, deo filmskog programa biće dostupan publici u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
Legenda počinje pričom o monahu Hermanu. Zatvoren u keliju manastira Podležica, nakon što je prekršio jedan od zaveta, morao je da trpi razne vrste kažnjavanja i odricanja. Ali to nije bilo dovoljno. Iguman je naredio da ga živog zazidaju.
Kako bi se spasao, svom starešini je predložio da mu dozvoli da oda počast manastiru tako što će da napiše najveći kodeks svih vremena i to za jednu noć. Negde pred zoru shvatio je da neće uspeti da održi obećanje, i zato je u pomoć prizvao palog anđela Lucifera da mu vodi ruku i spase život. Đavo je pristao, ali uz dva uslova: da zadrži njegovu dušu i da se njegov lik pojavi na jednoj od stranica kodeksa.
U osvit novog dana, iguman manastira je navodno zajedno sa drugim monasima ušao u Hermanovu keliju da proveri da li je knjiga gotova. Na njegovo iznenađenje knjiga napravljena od životinjske kože bila je kompletna i sadržala je Vulgatu, dela jevrejskog istoričara Josipa Flavija, nadbiskupa Isidora od Sevilje, kompletan tekst Chronica Boemorum-a, kao i niz recepata, magičnih bajalica i listu nekrologa. Herman je ispunio obećanje i svom pomoćniku i na strani 290 naslikao Lucifera.
Iako je ova priča o poreklu knjjige najverovatnije delo mašte, samo postojanje džinovske knjige nije. Ona se nalazi u Nacionalnoj biblioteci Švedske u Stokholmu, a svoje ime duguje veličini koja iznosi 92×50,5×22 cm i težini od skoro 75 kg. Za sada ovo delo predstavlja najveći poznati srednjovekovni rukopis i predmet je brojnih izučavanja.
Naučnici su uspeli zahvaljujući spisku nekrologa da utvrde da je knjiga napisana negde između 1204. i 1230. godine. Takođe, kaligrafska i analiza pigmenta koju je sproveo National Geographic prilikom snimanja dokumentarnog filma “The Devil’s Bible”, ukazuje da ju je napisala jedna osoba sa samo jednom vrstom mastila – napravljenom od insekata. S druge strane, naučnici iz Nacionalne biblioteke su izračunali da je za posao ovakvog obima jednoj osobi bilo potrebno oko trideset godina.
Istorijski podaci govore da je nakon uništenja manastira Podležica tokom 15. veka, knjiga zaveštana manastiru Sedlek, a potom i Brevnov i Brumov. Krajem 16. veka ona postaje deo kolekcije cara Rudolfa II, a nakon Tridesetogodišnjeg rata švedska vojska je odnosi kao deo ratnog plena i ona se do danas čuva u ovoj zemlji.
Interesantan podatak kaže da je krajem 17. veka buknuo veliki požar u dvorcu u Stokholmu i tom prilikom je zahvaćena i biblioteka, a kako bi spasio knjigu monah je izbacio kroz prozor. Smatra se da je tom prilikom ispalo nekoliko listova koji i dan-danas nedostaju.
Američki glumac Lesli Džordan (67) poginuo je u saobraćajnoj nesreći u ponedeljak, 24. oktobra, preneo je New York Post.
Glumac je vozio svoj BMW u Los Anđelesu kada je iznenada udario u zgradu, najverovatnije jer mu je pozlilo u kolima.
Široj javnosti bio je poznat po ulogama u brojnim američkim filmovima i serijama: “Help”, “Vil i Grejs”, “Američka horor priča”, “Marfi Braun”, “Ružna Beti”, “Luis i Klark”…
Njegov menadžer izjavio je za Post da je “svet postao tamnije mesto bez svetlosti i ljubavi Leslija Džordana”.
– Ne samo što je bio mega talenat i što je bila radost raditi sa njim, već je pružao emotivno utočište naciji dok je prolazila kroz najteže momente – izjavio je menadžer.
Džordan je bio za volanom BMW-a koji je udario u zid zgrade na raskrsnici Huenga bulevara i Ulice Romejn u Holivudu, u 9.30, po lokalnom vremenu, rekla je ta Los Anđeles tajms Lizbet Lomeli, portparolka policije. Glumac je proglašen mrtvim na licu mesta.
Nije odmah bilo jasno da li je Džordan preminuo usled sudara ili je tokom vožnje pretrpeo srčani udar ili nešto slično, ali stanje u kom je vozilo sugeriše da je glumac možda izgubio kontrolu pre nego što je udario u zgradu, rekao je izvor iz policije.
Počev od 2008. godine, Beogradski džez festival svake godine naručuje po jednu originalnu produkciju nekom od istaknutih domaćih umetnika ili sastava, najčešće na samom otvaranju manifestacije.
– Ove godine obeležavamo mini-jubilej, petnaestu produkciju po redu, dodeljujući tu počast beogradskom kvartetu Schime, koji će nastupiti zajedno sa kamernim orkestrom Muzikon, na svečanom otvaranju 38. Beogradskog džez festivala. Koncert je zakazan za 26. oktobar, sa početkom u 19:00 časova, u Velikoj sali Doma omladine Beograda – izjavili su organizatori Beogradskog džez festivala.
Sastav Schime je prvi put učestvovao na festivalu 2016. godine u okviru drugog srpskog showcasea, kada je promovisao debi album.
U međuvremenu su bili finalisti takmičenja evropskih mladih sastava u organizaciji Evropske radiodifuzne unije, dva puta nastupali na čuvenom festivalu u Mersu (Nemačka), i ostvarili zanimljivu saradnju sa kamernim orkestrom Muzikon u vodama treće struje, mešajući džez sa klasikom.
Muzikon/ Photo: AleX
Na inicijativu festivala Schime za novi nastup sa kamernim orkestrom Muzikon izvodi potpuno novi program, pisan za ovu priliku.
Zanimljivo je da se pre 45 godina u sličnoj ulozi spajanja klasike i džeza na otvaranju festivala našao Duško Gojković, izvodeći originalnu svitu “Jugoslavijo“ sa Simfonijskim i džez orkestrom RTS.
Među sastavima koji su tokom prethodnih godina predstavljeni u specijalnim produkcijama za Beogradski džez festival, bili su Sekstet Marković–Gut, Eyot, Nikolov-Ivanović Undektet i Fish in Oil, a među solistima Kornelije Kovač, Jovan Maljoković, Ana Sofrenović, Nenad Vasilić…
– Program koji ćemo premijerno izvesti pred beogradskom publikom je sačinjen od kompozicija koje smo komponovali Sava Miletić i ja namenski za ansambl Schime i Muzikon. Pokušali smo, a po mom mišljenju i uspeli, da napišemo muziku koja prezentuje kompletan spektar mogućnosti ovog nesvakidašnjeg kombinovanog ansambla. Otvoriti Beogradski džez festival sa projektom Schime i Muzikon je apsolutno savršen način da se ovaj, veoma ambiciozan muzički poduhvat, predstavi beogradskoj publici – izjavio je uoči nastupa kaže Luka Ignjatović, saksofonista, kompozitor i lider sastava Schime.
– Izuzetno nam je velika čast što ćemo otvoriti Beogradski džez festival. Zaista je privilegija učestvovati na festivalu koji ima takvu tradiciju – istakao je Miloš Jovanović, direktor kamernog orkestra Muzikon, i dodao da je do saradnje došlo spontano iz želje da se stvori novi zvuk koji bi objedinio klasiku i džez, ali i iz želje da se napravi saradnja između džez i klasičnih muzičara.
Luka Ignjatović, Dragan Ćalina Quartet (Art Avlija 2020)/ Photo: AleX
Luka Ignjatović napominje da će Schime i Muzikon na otvaranju Beogradskog džez festivala, ujedno i promovisati prvi zajednički album: – Izdanje pod nazivom “Melange” objavićemo za izdavačku kuću Sequoia records, a nakon nastupa na festivalu, tokom 2022. i 2023. godine, promovisaćemo ga dalje u Srbiji i Evropi. Prvi sledeći nastup koji nas očekuje zakazan je u Srpskom kulturnom centru u Parizu.
O daljim planovima vezanim za zajednički projekat Miloš Jovanović je rekao: – Što se tiče planova za naš zajednički projekat želja nam je da napravimo jednu veliku regionalnu i evropsku turneju, kako bi što veći broj ljudi mogao da čuje ove kompozicije. Muzikon ove godine slavi 10 godina postojanja i pokreće novi ciklus razvoja, koji je usmeren na dodatnu profesionalizaciju ansambla. Uz redovnu koncertnu sezonu u Beogradu, i koncerte u regionu, cilj Muzikona je da realizuje i koncertnu sezonu u Evropi.
Samo u jednom danu sastav Shime Trio + One doživeo je nešto što se brojnim istaknutim džezerima ne desi tokom cele karijere – da o njima u superlativu pišu i Down Beat i All About Jazz, u prikazima sa Beogradskog džez festivala 2016, kada su predstavili debi album “Do You Really Wanna Play?”.
Godinu dana kasnije upečatljivo su proslavili stogodišnjicu rođenja Dizija Gilespija sa italijanskim velemajstorom trube Fabriciom Bosom. A onda je usledila zlatna 2018. U maju su objavili drugi album “Visualisation” (Unit Records) koji je koncertnu promociju imao na čuvenom festivalu u Mersu (Nemačka).
Kao predstavnici Radio Beograda ušli su potom u finale evropskog takmičenja mladih muzičara u organizaciji Evropske radiodifuzne unije na festivalu Jazz in Marciac u Francuskoj.
Godinu su završili nastupom sa mladim italijanskim pijanistom Enrikom Zanisijem na Pančevačkom džez festivalu.
Ambicije su ih dalje vodile još uzbudljivijim tokom. Luka Ignjatović i Sava Miletić pripremili su novu muziku za nastup sa dvadesetočlanim orkestrom Muzikon, okušavajući se prvi put u domenu third streama.
Muzika je premijerno izvedena na Kolarcu u decembru 2020, bez prisustva publike, ali uz direktan stream na kanalu Agelast Sessions. Ubrzo je ponovo usledio poziv festivala u Mersu da isti program izvedu i tamo, što su i ostvarili zahvaljujući pomoći Gete instituta i Ministarstva inostranih poslova Nemačke.
Za otvaranje 38. izdanja Beogradskog džez festivala dvojica autora su pripremila i novu muziku koja će premijerno biti izvedena na otvaranju ove manifestacije.
Muzikon/ Photo: Jovan Nedeljkov
Kamerni orkestar Muzikon je umetnički multimedijalni sastav koji promoviše kvalitet, izvrsnost i kreativnost sa posebnim osvrtom na originalnu promociju i emancipaciju svih aspekata koncertnog izvođenja.
Pored klasičnog repertoara u klasičnom obliku, orkestar Muzikon razvija i izvodi drugačije projekte (digitalni koncerti, interaktivni dizajn, 3D maping i nove tehnologije). Fleksibilnost orkestra i kvalitet u više žanrova definiše ga kao umetnički ansambl 21. veka sposoban za sve zahteve muzičke produkcije. Direktor orkestra je Miloš Jovanović, a koncertmajstor Aleksandra Milanović.
Od svog osnivanja, Muzikon se igra formom i programom. Koncerte održavaju u velikim salama poput Kolarčeve zadužbine ili Doma omladine Beograda, ali nastupaju i u tramvajima ili u prirodi (Botanička bašta, Macanska poljana na Žabljaku).
I program orkestra varira od premijernog izvođenja prve simfonije Aleksandra Sedlara, preko sviranja muzike Queen, The Beatles i Led Zeppelin, nastupa sa Borisom Berezovskim i Stefanom Milenkovićem, turneje u Kini sa filharmonijom iz Salcburga, do neobaveznih svirki za sugrađane.
Osim sa sastavom Schime, orkestar je u domenu džeza sarađivao i sa vibrafonistom Milošem Branisavljevićem i njegovim kvartetom.
Klasika obojena džezom je nekoliko puta bila na programu orkestra, poput dela Džordža Geršvina ili Vladimira Nikolova (svita Out of Focus), kao i obrada džez standarda.
BJF vizual
U okviru 38. Beogradskog džez festivala, od 26. do 30. oktobra, u salama Doma omladine Beograda i MTS dvorane biće održano 16 koncerata u okviru 6 programskih celina, sa više od 100 muzičara koji dolaze sa 5 kontinenata, uz reprezentativno predstavljanje najtalentovanijih autora sa srpske džez scene.
Na programu je 5 koncerata srpskih umetnika – 1 solo nastup, 3 benda i 2 velika orkestra, što je rekordni broj u novijoj istoriji manifestacije, a koji reflektuje uspon srpskog džeza na globalnoj sceni, sa svakodnevnim priznanjima koje naši mladi umetnici dobijaju širom Evrope i sveta.
Osnivač i pokrovitelj Beogradskog džez festivala je Grad Beograd, koji je 2007. godine uvrstio BDŽF u manifestacije od posebnog značaja. Organizator festivala je Dom omladine Beograda.
Beogradski džez festival je, po pozivu, član Evropske džez mreže (Europe Jazz Network).
Slovenačka avangardna grupa Laibach objavila je “Love Is Still Alive I (Moon, Euphoria)”, prvu pesmu s EP-a na kojem se nalazi njih osam, a koji izlazi na CD-u i digitalno 20. januara, dok vinil sledi u martu.
– Ovo je zora treće decenije čovečanstva. Planeta Zemlja, koju smo nekada znali kao svoj dom, sada je samo mrtva stena koja lebdi svemirom, uništena ratovima, pandemijama i svim zlom koje ljudi čine. Takav je i Mesec, koji je nekada služio kao odskočna daska u golemi svemir, ali se kasnije pretvorio u utočište za poslednje od nas. Sada, ostaci čovečanstva jure svemirom u jednoj svemirskoj letelici, noseći nekolicinu srećnika koji su spašeni od uništenja. Idu prema Marsu, gde je nekada nastao sav život. Možda su izgubili svoju istoriju i svoju planetu, ali sve dok imaju tračak nade i crveno svetlo koje svetli u tami, hrabro će ići tamo gde niko pre nije otišao – sve dok ljubav još živi – opisuju pesmu iz benda.
Pesma prati putovanje preživelih kroz naš solarni sistem, a ovo je putovanje takođe i putovanje kroz više različitih muzičkih žanrova koje se mogu preslušati u nastavku:
Ovaj EP je nastavak muzike stvorene za film “Iron Sky – The Coming Race” iz 2019. reditelja Tima Vuorensole. Laibachova muzika za “Iron Sky – The Coming Race” trebalo je da bude objavljena 2023., uz posebno kreiranu video igru.
Laibach 26. oktobra kreće i na evropsku turneju “The Coming Race” koja počinje u Nemačkoj, u kojoj isto tako i završava. Detalje o turneji možete pročitati na službenoj stranici benda.
Popularni irski muzičko-plesni spektakl Lord of the Dance dolazi 24. maja sledeće godine u Beograd, na stadion Tašmajdan.
Scenski šou koji je osnovao 1995. irsko-američki plesač Majk Fletli posetio je više od 1.000 mesta širom sveta i videlo ga više od 60 miliona ljudi u 60 zemalja na svakom kontinentu, što ga čini jednom od najuspešnijih plesnih produkcija.
U Beograd je Lord of the Dance dolazio nekoliko puta u poslednjih desetak godina i uvek nailazio na sjajan prijem kod domaće publike.
Lord of the Dance, vizual
Fletli je prilagodio originalni Lord of the Dance za nove generacije obožavalaca. Aktuelni šou sadrži više od 150.000 koraka, koji publiku magično uvode u vrtlog pokreta, plesa, umetničkog osvetljenja i pirotehnike.
Tu je i nova scena, kostimi, koreografija, kao i najsavremenija tehnika i svetlosni efekti. Na pozornici će se pojaviti 40 istaknutih mladih izvođača, uz novu muziku kompozitora Džerarda Fahija. Savremeni Lord of the Dance povezuje ono najbolje od tradicije sa uzbuđenjem koje donosi nova muzika i savremeni ples.
Majl Fletli ne skriva uzbuđenje uoči nove Lord of the Dance turneje, posle svega što je zadesilo planetu vezano za pandemiju korone: – Osećam da je ovo najvažnija turneja u našoj istoriji. Povratak umetnosti je neverovatno bitan. Nadam se da će niz naših nastupa pomoći ljudima da se obnovi raspoloženje i vrati osmeh na njihova lica.
Ulaznice za muzičko-plesni šou Lord of the Dance na Tašmajdanu možete da kupite preko prodajne mreže Ticket Visiona kao i online na tickets.rs.
Izložba “Dnevnik Max von Fafnera“ biće otvorena u utorak, 25. oktobra u 19:00 časova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u sklopu ovogodišnjeg 16. izdanja Novosadskog strip vikenda, koji organizuje Studentski kulturni centar Novi Sad.
Ovo će biti jedinstvena prilika da publika vidi presek radova Saše Jovanovića, renomiranog strip autora, koji godinama objavljuje stripove za izdavačku kuću Delkur u Francuskoj.
Na otvaranju će, pored Saše Jovanovića – Maxa von Fafnera, govoriti strip autor i ilustrator Dejan Nenadov, strip autor Marko Stojanović, kustos MSUV-a Vladimir Mitrović i autor izložbe – programski urednik NS strip vikenda Jovan Gvero.
Postavka će moći da se pogleda do 17. novembra 2022. Ulaz je besplatan.
Održavanje ovogodišnjeg NS strip vikenda podržali su Grad Novi Sad, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, kao i Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, u sklopu programskog luka “Druga? Evropa”.
Bendovi Latebloom, Hadži Potter i Ascend nastupiće u petak, 28. oktobra u novosadskom klubu CK13. Ova metal svirka i maskenbal održaće se u okviru Halloween vikenda.
Latebloom je novosadsko/ inđijski metalcore bend nastao početkom 2020. godine kao rezultat raspada nekadašnjeg benda Frozen Moonlight.
Ovom prilikom bend će se prvi put pojaviti pred publikom i promovisati prvi singl i spot koji bi trebalo da bude objavljen nekoliko dana pre samog događaja.
Bend je tokom karantina napisao mnoštvo materijala koje će predstaviti novosadskoj publici uključujući predstojeći singl “Umbra” koji će biti objavljen tokom oktobra, kao i EP “Welcome To My Dreamworld”.
Postavu benda trenutno čine: Mlađa Nikolić, Igor Bubulj, Boris Ždero i Rodoljub Raičković.
Vizual/ Photo: Promo
Hadži Potter je novosadska funk/pop/rock/hip hop/electronic supergrupa, sačinjena pretežno od članova bendova UV (Uvertira) pruža priliku da vidite spektakl, konačno uvežbanije i proširene grupe koju čine Hadži, Gorbač, Sennheiser, Peky i Damiry.
Zvuk od Persije do Jamajke uz podrobnu studiju jezika i svetske književnosti. Nadrealna humoristička revolucija.
Ascend, Gitarijada 2022/ Photo: AleX
Ascend dolaze iz Aranđelovca i Beograda i sviraju old school heavy metal u modernom maniru.
Dobili su nagradu publike na jubilarnom 10. BARF-u, a nastupili su i na Bunt festivalu (RTS) i u revijalnom delu Zaječarske gitarijade.
Nedavno su objavili i svoj prvi studijski materijal, EP pod nazivom “Zero Hour” koji će premijerno izvesti u Novom Sadu.
