Hju Luis, frontmen benda Huey and The News, je u nedavnom intervjuu otkrio da još uvek nije video hit film Kristijana Bejla iz 2000. “Američki psiho”.
Muzičar je prvobitno bojkotovao film po objavljivanju zbog ulepšanog saopštenja za javnost u kojem se tvrdilo da je Luis povukao svoju pesmu “Hip To Be Square” iz zvučne podloge filma zbog preteranog nasilja u filmu.
Luis je dosledno negirao te tvrdnje, sada otkrivajući šta se zaista dogodilo u nedavnom intervjuu sa Markom Hopusom u podkastu “Radio posle škole”.
Hjui je objasnio da su producenti filma posegli za kupovinom pesme “Hip To Be Square” kako bi je uključili u film, na šta je on pristao. Dve ili tri nedelje pre nego što je film zakazan za objavljivanje, Luisov menadžer ga je obavestio da producenti filma žele da uvrste pesmu u oficijalni soundtrack.
Luisov menadžer mu je rekao da će se soundtrack sastojati od “Hip To Be Square”, kao i “još jedne pesme i dosta izvorne muzike”. Luis i njegov bend su tada odlučili da “ljubazno odbiju” jer nisu želeli da njihovi fanovi kupuju album samo zbog jednje njihove pesme.
– Uoči objavljivanja filma, izašli su sa saopštenjem za javnost koje je bilo svuda u kojem se navodi da je Hjui Luis gledao film i da je bio toliko nasilan da je povukao svoju muziku, kako bi napravio sebi reklamu. I to me je iskreno naljutilo, pa sam bojkotovao film. Nikada nisam gledao film – objasnio je Luis, prenosi NME.
Koncert grupa Laibach u Ukrajini, kao što je poznato, otkazan je. Bend tvrdi da je od njih traženu da kažu da su svi Rusi loši i da je ruska umetnost bezvredna, na šta oni nisu pristali.
U intervju za Index.hr, iz grupe Laibach su govorili o aktuelnom problemu između Ukrajine i Rusije, koji utiče na svet.
– Problem je u tome što smatramo da se u kontekstu ukrajinskog rata ne događa samo agresija Rusije na tu državu, već da bi po svoj prilici taj konflikt mogao takođe biti deo realizacije dugoročne strategije koju je u svojoj knjizi The Grand Chessboard: American Primacy And Its Geostrategic Imperatives (Velika šahovnica: Američka dominacija i njezini geostrateški zahtevi), objavljenoj 1977. godine, opisao američki diplomata poljskog podrijetla Zbignjev Brzezinski.
Reč je o istom čoveku koji je inicirao rat u Afganistanu prevarom uvlačeći rusku vojsku u tu zemlju 1979. godine, dok je u isto vreme sponzorisao formiranje ozbiljne vojske afganistanskih mudžahedina. Osnovna ideja mu je bila “nahuškati” Sovjetski Savez da upadne u zamku vlastitog Vijetnama, koji je SSSR trebalo vojno i ekonomski iscrpiti i dovesti do njegovog slabljenja ili raspada. U tome je Brzezinski i uspeo, a znamo i kakve su bile posledice tog rata za Afganistan i celu regiju Bliskog istoka.
Laibach/ Photo: Maja Nightingale
Ukrajinci, naravno, u ovom trenutku ne žele da čuju ništa o tome osim da se radi o čistoj ruskoj agresiji. Za njih je svako drugačije objašnjenje širenje “antiukrajinskog narativa” – navode iz grupe.
Na pitanje šta misle o “cancel kulturi”, odnosno “kulturi otkazivanja” iz Laibacha su rekli.
– Smatramo da je sve ovo u vezi s cancel kulture fenomenom zapravo zaista vrlo inspirativno. Oni koji odluče da se bave umetničkom delatnošću moraju ipak biti spremni na žrtvu za “više i plemenite ciljeve”.
Umetnost nije samo igra i zabava, ona je i rat, a u rat se mora ući pripremljen i sa spoznajom da možete biti i gadno poraženi. Zato je pobeda, ako je osvojite, utoliko slađa i opravdanija. Vrlo nam je zabavno da se taj fenomen kulture otkazivanja sada događa i na demokratskom i tolerantnom Zapadu, a ne samo u Severnoj Koreji, Iranu i – recimo – u Rusiji.
Inače, na Zapadu uopšte postoji nekoliko sofisticiranih, ali i brutalnih načina da se onesposobi “problematični” umetnik. Sve to treba umetnosti samo dati dodatni smisao i podsticaj.
Najdosadnija i najnezanimljivija umetnost je ona koja je prihvaćena općim konsenzusom ili koju preferira i promoviše neka elitistička savremena umetnička, galerijska i muzejska scena. Kada sami naiđemo na kulturu otkaza – otkazujemo je, zaobilazimo je i napadnemo s leđa. Uostalom, umetnost je za nas fanatizam koji zahteva diplomatiju – navode iz grupe.
Spektakularnim trosatnim koncertom Gibonni je 8. marta u rasprodatoj Areni Zagreb publici poklonio veče za pamćenje. Prva od dve večeri kojima slavi 35 godina itekako bogate karijere bila je prepuna emocija, sjajne atmosfere i bezvremenskih Gibonnijevih hitova.
“Sreća” i “Činim pravu stvar” pesme su kojima je otvorio ovaj veličanstveni koncert, a Dan žena Gibonni je čestitao pesmom “Ne odustajem” na sveopšte oduševljenje publike. Kako je i najavio, na pozornici su mu se uz dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Nikšu Bratoša, pridružili brojni prijatelji. Prva gošća bila je Maya Azucena u pesmi “Mirakul”, dok se Gibonniju u pesmi “Kiša (Z’naab)” pridružio Haddis Alemayehu Haddinqote.
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Pesme “Nisi više moja bol”, “Divji cvit” i “Dvije duše” otpevao je uz pratnju Matije Dedića na klaviru. “Ako me nosiš na duši”, “Tempera”, “Libar” i “Udica” samo su neki od hitova koji su usledili, a posebno emotivan deo večeri bio je trenutak kada su se Gibonniju na pozornici pridružili Husein Hasanefendić Hus i Marijan Brkić Brk iz Parnog valjka.
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
“Sve još miriše na nju” i “Lutka za bal” orili su se Arenom Zagreb, a uz njihovu pratnju otpevao je i “Oprosti”. Damir Urban na pozornici je iznenadio publiku pa je s Gibonnijem i Mayom Azucenom izveo “Posoljeni zrak i razlivena tinta”. Pesmom “Zlatne godine” Gibonni je zaključio prvi deo koncerta, a na prvi bis se vratio s hitovima “Lažu fotografije” i “U ljubav vjere nemam”.
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Gibonni u Areni Zagreb/Photo: Vedran Matelko
Kula koja se spustila na sredinu Arene Zagreb bila je pravo iznenađenje, a Gibonni je onde izveo nekoliko pesama uključujući i legendarnu “Cesaricu” u čast velikom prijatelju Oliveru Dragojeviću. Damir Urban je s tribina otpevao “Budi moja voda”, a Maya Azucena je svojim moćnim vokalom koncert privela kraju pesmom “Amazing grace”.
Pesmom “Vrime da se pomirim sa svitom” Gibonni je zaključio trosatni spektakl u Areni Zagreb. Vrhunski bend i prijatelji iznenađenja Gibonnija će pratiti i na drugom rasprodanom koncertu u Areni Zagreb, u petak 10. marta.
Od petka 10. marta širom Srbije i regiona čitaocima će biti dostupan dugoočekivani roman Dejana Stojiljkovića “Zvezda nad prazninom”, posvećen velikom pesniku Branku Miljkoviću.
Tim povodom u knjižari Delfi SKC novinarima je predstavljeno novo književno ostvarenje našeg bestseler pisca. Pored autora, o knjizi su govorili i urednica Dubravka Dragović Šehović i glavni i odgovorni urednik Nedeljnika Veljko Lalić.
Promocija knjige Zvezda nad prazninom Dejana Stojiljkovića . Laguna promo
Dubravka Dragović Šehović je istakla da je Stojiljković jako dobro opisao vreme u kome se radnja odvija, a to je kraj 50-ih i početak 60-ih godina prošlog veka:
– Imamo sjajnu sliku vremena, pored sjajne priče o Branku Miljkoviću, ovde upoznajemo i vreme i način života. Zaista je autor romanom uspeo da nas vrati nekoliko decenija. Ovim delom Dejan je pokušao da odgovori na neka specifična pitanja i mislim da je uspeo u tome. Roman je definitivno drugačiji od onoga što je do sada pisao, ali on ipak ostaje veran svom stilu koji je jasan, jer je sjajan pripovedač i nas kao čitaoce fantastično zavede i ne dozvoljava nam da prestanemo da čitamo.
Promocija knjige Zvezda nad prazninom Dejana Stojiljkovića . Laguna promo
Saradnja između Veljka Lalića, tj. Nedeljnika i Dejana Stojiljkovića traje već dugo, pa je i Lalić bio upućen znatno ranije u nastanak ove knjige:
— Neverovatno je kada vidite prvi tiraž od 10.000 primeraka, to je zaista velika stvar. Ovo je njegov najbolji roman do sada i može da postigne sjajan uspeh i u inostranstvu. Što se njegovog pisanja tiče, on je i naš najvažniji saradnik kada je reč o portalu velikeprice.com. Niko tako dobro ne prikazuje epohu kao Stojiljković. Veoma mi je drago što piše o svom gradu i što je uzeo jednu takvu ličnost koja je neverovatna. Novim romanom približio se savremenom trenutku, a jako bih voleo i da pročitam njegov roman koji govori o sadašnjem vremenu.
Kako je rekao Stojiljković “Branko je jedna mitska figura. On je nekako bio veći od života, a nakon njegove smrti je kanonizovan onako kako je država htela. Ostala je misterija ko je ubio Branka Miljkovića, i to je ono što je mene zanimalo jer sam mu blizak na dva načina: on je poreklom iz Niša, Zaplanjac, baš kao i ja. Zatim u jezičkom smislu i smislu mentaliteta i buntovnika u njemu. Čak mi se čini da neko ko nije iz našeg kraja ne može do kraja da razume Miljkovića. Neki njegovi potezi deluju potpuno nelogično, ako gledate iz neke druge perspektive. Međutim, ako gledate iz perspektive Nišlije, onda ne deluje toliko nelogično”.
Promocija knjige Zvezda nad prazninom Dejana Stojiljkovića . Laguna promo
Stojiljković je prilikom pisanja ovog romana imao drugačiji pristup nego što je to bio slučaj u njegovim ranijim romanima. “Zvezda nad prazninom” ima drugačiju strukturu, ima 27 glava, jer je Branko živeo 27 godina:
– Potpuno je drugačije koncipiran roman, malo sam i stil menjao, prilagođavao, ima dosta Brankove poezije unutra, ali provučene indirektno.
Stojiljković je čak tri godine radio na romanu:
– Imam sreću da sam bukvalno na ’izvoru’, tj. u Nišu, tu je Brankov legat u Narodnom muzeju u kome sam pronašao dosta materijala, onda su tu i mnogi Brankovi vršnjaci i savremenici sa kojima sam vodio razgovore. Bilo je i raznih uticaja, od Gejmenovog ’Sendmena’, preko serije ’Stranger things’, pa do knjige ’M. Sin veka.’
Roman “Zvezda nad prazninom” započinje tako što Služba šalje jednog mladog agenta da uđe među neosimboliste:
– Među pobunjenom omladinom prate baš tog nezgodnog Miljkovića koji je vrlo buntovan, i tu dolazimo do dimenzije odnosa genijalnog umetnika prema okruženju, odnosno prema totalitarnom režimu i pozicije pisca u društvu. Tu je ključna razlika između uloge pisca krajem 50-ih i početkom 60-ih, i današnjice. To su potpuno dve različite stvari. Mi danas nemamo ni približno taj društveni uticaj i značaj kao što su oni imali.
Novi roman Dejana Stojiljkovića “Zvezda nad prazninom” možete pronaći od 10. marta u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, na sajtu laguna.rs, kao i na kioscima širom zemlje.
SQÜRL, duo koji čine legendarni reditelj Džim Džarmuš i filmski producent Karter Logan, najavio je svoj debitantski album, “Silver Haze”, koji će izaći 5. maja za Sacred Bones. Kao pretpremijeru, podelili su uvodnu pesmu, “Berlin ’87.” i prateći video.
“Silver Haze” je u saopštenju za medije opisan kao “poetsko putovanje izgovorenih reči, dinamičnih instrumentala, dron rifova i distorziranih efekata, koje uključuje tubularna zvona i violončelo uz njihove prepoznatljive gomile delayja, okružujući slušaocat i delikatnom i razornom toplom oscilacijom”.
Na albumu u produkciji Rendala Dana pojavljuju se Šarlota Ginsburg, Anika i Mark Ribo.
“Berlin ’87” sadrži teške gitarske drone rifove koje je Džarmuš snimio u svom kućnom studiju nadahnut sećanjima na život u – pogađate – Berlinu 1987. godine. Kostur kompozicije su zatim “SQÜRLizirali Karter i Rendal u Circular Ruin – navodi se u saopštenju. Video je režirao Jem Koen.
Džarmuš i Logan osnovali su SQÜRL 2009. kako bi snimili muziku za Džarmušov film “The Limits of Control”.
Zbog velikog interesovanja fanova, grupa Vatra se vraća u Srbiju i za sada su najavili dva koncerta: u Zappa Bazi u Beogradu 20. aprila, i u novosadskom Domu kulture 21. aprila.
Frontmen grupe Vatra najavljuje na oba koncertna audio i vizuelni spektakl koji publika neće moći da zaboravi i poziva sve da im se pridruže.
Svoje fanove obradovali su i novim singlom “Zajedno sami”, koji je sedmi sa albuma “Javi se kad stigneš”.
Spot “Zajedno sami” sniman je u Gradskom muzeju Virovitica. Za režiju je zaslužan Filip Gržinčić, a autorski pesmu potpisuju Ivan Dečak i Mihael Kurjančić.
“Nova godina nije se dogodila”, “Javi se kad stigneš”, “Ruska”, “Vidi kako se smiješ”, “Tango”… samo su neki od hitova ove grupe koje će fanovi čuti na pomenutim koncertima.
Vatra (Tašmajdan, 2021)/ Photo: AleX
Vatra je jedan od najpoznatijih mejnstrim rokenrol sastava iz Hrvatske, osnovan 1999. godine. Ono po čemu su prepoznatljivi jeste mešanje rokenrol žanrova sa uplivom modernih zvukova.
Prvi album “Između nas” , objavljen 1999. godine, nominovan je za novinarsku rok nagradu Crni mačak 2000. godine u kategoriji za “nadu godine”.
Drugi album “Anđeo sa greškom” objavili su 2002. godine, a iste godine su potpisali ugovor sa diskografskom kućom Dallas Records.
Pesma “Tremolo” sa albuma “Ima li budnih?”, u kojoj se pojavljuje Damir Urban, donela je grupi nagradu Porin za najbolju vokalnu saradnju 2012. godine i tada postaju poznati širom regiona. Istu nagradu za najbolji album alternativne muzike dobijaju za album “VT” 2014. godine.
Sledeće godine dobili su dve nagrade Porin i to za pesmu godine i za najbolje izvođenje grupe sa vokalom. Obe nagrade su dobili za pesmu “Tango” .
Pored dueta sa Damirom Urbanom ono što ih je bacilo u etar čitavog regiona jeste pesma sa Massimom Savićem – “Nama se nikuda ne žuri” .
Takođe, frontmen benda Ivan Dečak, autor je teksta i muzike velikog hita “Mali krug velikih ljudi“, koju je na svoj jedinstven način snimio i otpevao Massimo. Sve češći nastupi u regionu ih etabliraju u sami vrh balkanske rokenrol scene.
Ulaznice za koncert grupe Vatra u Zappa Bazi mogu da se nabave preko GigsTix prodajnih mesta po ceni od 1200 dinara dok će na dan koncerta iznositi 1700 dinara.
I za koncert u novosadskom Domu kulture ulaznice se mogu kupiti u GigsTix prodajnim mestima po ceni od 1400 dinara dok će na dan koncerta iznositi 1700.
“Žuti Semafor” novi je singl Nene Belana i njegovih Fiumensa, urađen ponovo u suradnji sa tekstopiscem Nikšom Sviličićem u retro maniru, u stilu power-pop-rock zvuka 80-ih godina.
Upravo s ovim singlom Belan i Fiumensi predstaviće se na ovogodišnjoj pozornici predstojećeg 70. izdanja Zagrebačkog festivala.
Neno se, kaže, oduvek smatrao retro, ali ujedno i veoma aktualnim izvođačem, jer je znao veštinu kako od retra da napravi muziku sadašnjeg vremena
– Volim taj retro zvuk u svim oblicima, pa sam tako još davnih 80-ih se bavio zvukom 60-tih, i imao velikog uspjeha u tome, a evo sad 2020-tih se bavim zvukom 80-tih, i pokušat ću ga približiti mlađoj generaciji. Ja ga donosim na neki novi, moderan način. “Žuti Semafor je u svojoj dubokoj suštini jedna sjetna pjesma, ali ipak donosi neku snagu i energiju u sebi koja nas nosi u vis. Nju sam, između ostalog, napravio i da upravo s njom otvorim i naš koncert u Areni koji ce se dogoditi 8. marta 2025. godine povodom tada proslave 40 godina moje profesionalne karijere… a do tad, uživajte u toj pjesmi! – rekao je Belan.
Novi album grupe M.O.R.T. pod nazivom “Samo hrabro i bezveze” biće objavljen 17. marta, a ekipa ga je najavila još jednim spotom i to za pesmu “Svijet se sužava”.
Pesma je nastala tokom stresne pandemijske godine 2020, u bendovskoj prostoriji za probe.
– Za sve one koji se osećaju izolovano i odbačeno kao da se svet sužava, znajte da je nekad najhrabrija stvar i junački korak tražiti pomoć. Uvek postoji neko ko vas može videti, osetiti i prihvatiti baš takve kakvi jeste – poruka je novog singla koju šalju momci iz M.O.R.T.a.
Koncept za spot “Svijet se sužava” je vrlo jednostavan i precizan. Inspirisan je poznatom dolly zoom scenom iz Hičkokove “Vrtoglavice”, kada Džejms Stjuart gleda niz stepenište koje počinje da se deformiše.
– Odlučio sam da iskoristim taj pogled “sa visine“ i u to uklopim jednostavan motiv spirale, odnosno kružnog kretanja kamere. Cilj je bio ponuditi drugačiju perspektivu na svet koji je u neprestanom kretanju i koji se konstantno obrušava na nas, a mi stojimo u njegovom središtu, pokušavajući da shvatimo šta se u stvari događa. Ako vam se zavrti u glavi nakon gledanja spota, znači da smo uspeli u našoj nameri – kazao je Bojan Koštić, reditelj spota koji možete da pogledate u nastavku.
Sudar dva neverovatna sveta, nesvakidašnji spektakl i delić kulture Dalekog istoka ponovo pred srpskom publikom 12. aprila u 20:00 časova u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine.
Koncept maestra Keniči Simura iz Japana – ANIME simfonija ponovo ujedinuje dva udaljena sveta – najpopularnije anime filmove, igre i operski pevači i simfonijski orkestar.
Keniči Simura, Anime simfonija/ Photo: V. Veličković
Ansamblom, sastavljenim od desetina iskusnih operskih muzičara, kao i solista, upravljaće maestro Keniči Simura.
Specijalna gošća je japanska diva Sumika Kanazava, a na programu je muzika iz poznatih animea i igara: Sailor Moon, Evangelion, Macross, NieR: Automata, Final Fantasy, Chrono Cross, Persona, Samurai Warriors, Dragon Quest, Chrono Trigger, Kingdom Hearts, Ni no Kuni, Nioh…
Muziku će pratiti i projekcije filmova.
Photo: Promo
Ulaznice su u prodaji na biletarnici Kolarac ili onlajn.
Veliki Dejv (Mastejn) i Mali Dejv (Elefson) nisu se baš slagali otkako je poslednji napustio Megadeth posle internet afere. Mastejn je još uvek prilično osetljiv na otpuštanje iz Metallice pre četrdeset godina, uprkos činjenici da je imao izuzetno uspešnu karijeru s Megadethom.
Te stvari su verovatno razlog zašto Mali Dejv “puca” na Mastejna po ko zna koji put u poslednje vreme, i ovog puta udara baš tamo gde najviše boli.
– Metallica je otvorila ta vrata. Metallica je uvek bila lider. Razbili su sva vrata, prešli preko svake prepreke na putu teškog metala. Do određenog stepeba, Iron Maiden, pre njih, tako da im svakako morate odati priznanje. Pa čak i Def Leppard, do neke granice, jer su započeli kao mali grubi heavy metal bend iz Ševilda, a onda su otišli dalje i postali gotovo pop grupa. Mislim, postali su tako veliki – rekao je Elefson i nastavio:
– Ti momci – svakako Def Leppard i Maiden – zaslužuju zasluge za neku vrstu urezivanja početnog puta do neke vrste mainstream puta velikog vremena za heavy metal. Ali onda je ušla Metallica i oni su samo jebeno rekli: ‘Ovde smo. Ulazimo’. Stvarno su probili svaku prepreku s MTV-om i dnevnom rotacijom sa svojim video zapisima i jednostavno postali poznato ime.
– I to je cool, jer imaju ‘metal’ u svom nazivu, tako da nije kao da postoji ‘šta je ovo?’ To je, kao, hajde. Ti znaš šta je to. To je metal. I nisu ga očistili i uredili; samo su ga držali sirovim i jebeno mrzovoljnim, i bio je, opet, autentičan. Dakle, opet, Lemi iz Motörheada, koji je uticao na Larsa Ulriha i momke, ta inspiracija koja je ostala istinita, ono, ‘ne moramo, ali hoćemo…’”
Bivši basista grupe Megadeth u pravu je u pogledu uticaja koji je imala Metallica; sve su promenili za teške bendove. I možda je vreme da Veliki Dejv prestane priča o stvarima koje su se dogodile pre četrdeset godina.
