Režiser Vilijam Fridkin, najpoznatiji po Oskarom nagrađenom filmu “Francuska veza” i blokbasteru “Egzorcist”, preminuo je u danas u Los Anđelesu u 87. godini.
Njegovu smrt potvrdio je dekan Univerziteta Čapmen Stiven Galovej, prijatelj Fridkinove supruge Šeri Lensing.
Njegov poslednji film “Pobuna Kejn na vojnom sudu” sa Kiferom Saterlendom u glavnoj ulozi biće premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu.
Još 70-ih dospeo na A-listu. Zajedno sa Piterom Bogdanovičem, Frensisom Fordom Kopolom i Halom Ešbijem, Fridkin je 1970-ih dospeo na A-listu, deo nove generacije živopisnih filmskih stvaralaca koji preuzimaju rizik. Kombinujući svoje iskustvo na televiziji, posebno u dokumentarnom filmu, sa najsavremenijim stilom montaže, Fridkin je uneo veliku energiju u žanrove horora i policijskih trilera za koje se specijalizovao.
Fridkin je rođen u Čikagu, državi Ilinois. Njegovi roditelji Rahilja i Luj Fridkin, bili su jevrejski imigranti iz Ruske Imperije. Njegova familija je pobegla iz zemlje zbog progona jevreja 1903. godine. Njegov otac bio je poluprofesionalni softbol igrač i trgovac, a Vilijam je svoju majku, koja je inače medicinska sestra, nazivao ‘sveticom’.
Od malena ga je interesovala kinematografija, a filmovi koji su imali uticaja na njegov kasniji filmski rad između ostalog su francuski film “Zlobnici”, “Nadnica za strah”, “Psiho” (koji je gledao više puta) i film koji je imao najveći uticaj na njega “Građanin Kejn”.
Televizijski dokumentarni programi, poput “Žetve srama” iz 1960. godine, takođe su bili važni činioci koji su oblikovali njegov kasniji rad.
Kada je diplomirao sa 16 godina odmah se zaposlio na televiziji u odseku za primanje pošte kao poštanski službenik.
Rediteljsku karijeru započeo je sa 18. godina, režirajući televizijske emisije uživo i dokumentarce. Radeći na televiziji u Čikagu, 1962. godine režirao je film o Polu Krampu, zatvoreniku koji je trebalo da bude pogubljen na električnoj stolici.
Za tu režiju, “Narod protiv Pola Krampa” (radio je na njemu sa Bilom Batleromom) osvojio je nagradu na međunarodnom festivalu u San Francisku i doprineo je da se preinači smrtna kazna Pola Krampa. Ovaj uspeh pomogao je Fridkinu da započne rad sa producentom Dejvidom L. Vulperom.
Arigo Saki, gitarista i osnivač benda Prljavi Inspektor Blaža i Kljunovi, nastavlja sa promocijom albuma “Da li te stvarno zanima”, i upravo je objavio najnoviji singl i prateći spot za pesmu “Budi pored mene”.
U realizaciji ove pesme je učestvovalo veliki broj poznatih domaćih muzičara: Ivana Ćosić (vokal), Milan Petrović (klavijature), Marko Đorđević (truba), Dragan Jovanović – Krle (gitare), Ljubinko Tomanović (bas) i Miloš Đurić – Woody (bubnjevi). Aranžman za pesmu su uradili Milan Petrović i Milan Milosavljević – Burda, a Saki je napisao tekst i muziku i odsvirao najveći deo gitarskih deonica.
Kao i prethodne spotove, za pesme “Da li te stvarno zanima” i “Pitaš me”, ovaj spot režirao je Vojkan Milosavljević uz pomoć kamermanske ekipe Aleksandra Obradinovića.
Aleksandar Katadžić (Arigo Saki)/Photo: Aleksandar Obradinović
Pesma “Budi pored mene” se pored matičnog izdanja u formi CD-a i digitala, objavljenog za izdavačku kuću Kljun Records, našla i na kompilaciji izdavačke kuće Fidbox – “10 godina – The Best of Fidbox”. Pored Sakija, na ovoj kompilaciji koja je objavljena kao luksuzno CD izdanje, nalaze se i najpoznatija domaća i regionalna imena: Riblja Čorba, YU grupa, Bajaga, Van Gogh, Nikola Čuturilo, Fit, Tunel, Project Tosh & Žarko (SARS), Vicko (Riblja Čorba), Goran Jović, Bair & Alen (Goblini), Crna Barbika, Rok Apoteka, H.E.R.T.Z, Blastersi, Ljubiinko Lazić…
Da podsetimo, koncertne promocije albuma Saki i njegov prateći bend su imali 14. febauara 2023. u klubu Doma omladine Beograda i 2. aprila 2023. u klubu Fest u Zemunu.
Prvi festivalski nastup ove godine, Saki & Prijatelji imaće u Čačku, na festivalu Priča 21. septembra. Festival Priča, inače sinonim za pivo, rokenrol i Čačak, održava se već osmu godinu zaredom, i ove godine će na čuvenim Želovim košarkaškim terenima ugostiti veliki broj poznatih domaćih i regionalnih izvođača.
Lynyrd Skynyrd je najavio oproštajnu turneju još davne 2018. godine, ali ih je pandemija naterala da preispitaju te planove.
– U muzičkom poslu postoji izreka: Ti se ne povlačiš od njega, on se povlači od tebe – rekao je Geri Rosington 2021. – Imao sam problema sa srcem. Mislio sam da više neću moći da se krećem pre godinu ili dve – ali sam sve to sredio, tako da se sada osećam dobro – rekao je tada.
Nažalost, koosnivač i gitarista Lynyrd Skynyrd i dalje je imao zdravstvene probleme i bio je primoran da se povuče sa turneje te godine, iako je mogao povremeno da nastupa sa bendom sve do svoje smrti u martu 2023.
Budućnost Lynyrd Skynyrd bila je neizvesna. Bez preostalih originalnih članova, da li će nastaviti? Konačno, grupa je odlučila da nastavi sa svojim planovima za 2023. godinu, uključujući letnju turneju sa ZZ Top.
Frontmen Džoni Van Zant je razgovarao sa UCR kako bi podelio uspomene na Rosingtona i govorio o dugogodišnjem prijateljstvu Lynyrd Skynyrd i ZZ Top, između ostalog.
– Još je rano, znate. Ne znam da li je Live Nation mislio da će biti dobro ili ne, ali bili smo fantastični. Dođavola, ne znam, možda je bilo rasprodato u West Palm Beachu. Ako nije, bilo je skoro. Mislim da ljudi vole kultne bendove, a ovde imate dva legendarna benda zajedno. Da sam ja publika, rekao bih: “Hej, idem da ih vidim”. Želim da vidim pravi rokenrol, i to je ono što je cela ova turneja – preneti muziku ljudima. Posle korone, mislim da ljudi sada još više vole i žive za koncerte. Za Skynyrd, bili smo u padu 15 meseci. Nismo svirali koncerte 15 meseci. Kao umetnici, mislim da cenimo mogućnost sviranja. Ko zna kada bi još neka luda stvar mogla da se dogodi? I mislim da publika isto oseća. To je sjajan lek, za sve nas. Do sada je bilo sjajno.
– Za mene ne bi bilo ništa bolje nego kad bi Geri krenuo u onaj prvi deo. Kad je preminuo, bili smo u teškoj situaciji. Dolazio je u Plant City, gde smo imali nastup. Razgovarao sam s njim. Bio sam na treningu bejzbola svog unuka. On i ja smo obožavali bejzbol. Pozvao me je i rekao: “Hej, bubo!” Rekao sam: “Hej, brate.” Rekao je: “Šta radiš?” Rekao sam: “Na treningu bejzbola mog unuka.” Rekao je: “Oh, dobro, čoveče. Idi i uživaj, javi mi se kasnije.” Nisam ga nazvao, jer kad smo završili sve, bilo je već kasno. Kajem se jer je preminuo tog dana, a taj poziv se desio dan ranije. Morali smo da sviramo nastup nakon njegove smrti. Trebalo je da dođe na taj nastup. Razmišljali smo: “OK, moramo da otkažemo.” Njegova žena je rekla: “Geri bi vas sve izudarao da ste otkazali”. Zato smo izašli i odsvirali nastup nakon njegove smrti, a zatim se vratili, i sahranio sam svog brata. Sahranjen je u Džeksonvilu.
– Svirao je onako kako je izgledao. Uvek sam to govorio. Ne znam zašto, ali mogao je da drži te žice kao Bili Gžibons. Bili ima svoj stil; niko drugi ne može da svira kao on. Geri je imao bluzast, duševan pristup. On je bio taj deo Skynyrda, sa tim dugim notama – ali opet, mogao je da svira i nešto kao “Gimme Three Steps”. Bio je drugačiji tip. Bio je pomalo introvertan i nije voleo euforiju muzičke industrije. Samo je želeo da svira gitaru, a tako je i svirao. Gledajući unazad, Stivi Gejns i Alen Kolins su svirali mnogo drugačije od njega, ali on je bio ona duša bluza u suštini benda.
Lynyrd Skynyrd je najavio oproštajnu turneju, ali vi još uvek nastupate. Koliko još milja ima na putu?
– Želim da budem iskren. Bili smo u poslednjoj godini – 2020. godina je zaista trebala da bude naša poslednja godina. Rekli smo: “OK, izaći ćemo i možda odraditi dva ili tri nastupa posle toga ili raditi neki dobrotvorni rad”. Bili smo u našoj poslednjoj godini i korona je trajala. Rekli smo: “Pa, ovo je sjajno.” Sedeli smo kod kuće 15 meseci i kad su ti meseci prošli, bili smo obavezni da završimo datume koje smo imali rezervisane. Tako da smo rekli: “OK, hajde da se ponovo okupimo i vratimo se na posao” – rekao je Van Zant i dodao:
– Vratili smo se i rekli: “Znate šta? Zaista nam je nedostajalo ovo”. Nedostajali su nam naši fanovi. Geri je bio veliki deo toga. Rekao je: “Ne želim da sedim kod kuće. Korona me je penzionisala na 15 meseci i to mi se nije svidelo”. To je sve što je on ikada radio. To je sve što bilo ko od nas ikada radio. Tako da smo rekli: “Možda nismo bili u pravu u vezi toga”. Došao sam do zaključka: Muzičari se nikada ne penzionišu; samo sviraju manje koncerte. Videćemo kuda budućnost ide. Ne događa se ništa sada što Geri nije znao i želeo je da se desi. Zato ćemo ispuniti te želje i videćemo šta budućnost donosi.
Natanael Fiala, muzičar iz Bačkog Petrovca koji nastupa pod umetničkim imenom Promonael, objavio je novi spot za singl “Ona ima nešto”.
Spot za ovu autorsku pesmu Promonaela snimljen je u Bačkom Petrovcu na krovu televizije TV Petrovec, sa izuzetnim pogledom na grad.
Zanimljivo je da je u spot uključena i jedna plesačica sa sajta Fiverr koja dolazi iz Litvanije, a učesnici spota su lanovi sastava Promonael “pojačani” poznatim muzičarima iz ovog kraja, koji su mladom Promonaelu svojim iskustvom
Bas je svirao Svetozar Govorčin Zare, basista grupe Lude Krawe i frontmen benda Ja Deka i Zeka. Za gitaru gitaru broj 2 bio je zadužen Danilo Milovanović Chodda član bendovaa Osmi Dan i Promonael, za bubnjevima je bio Miroslav Cerovsky – Cero, nekadašnji član: Industrijskog Kombinata koji je takođe pevao i bek vokale na ovoj pesmi. Synth je preuzeo Stanislav Balaz – Hero Daso, gradska faca umetnik, glumac i muzičar, a trubu je svirao Timotej Benka – Timi, umetnik, fotograf i muzičar.
Pedofil, silovatelj i osramoćeni bivši frontmen Lostprophetsa, Ijan Votkins nalazi se u kritičnom stanju u bolnici pošto su ga tri zatvorenika šest sati držala kao taoca i izbola nožem u vrat.
Zatvorenici iz muškog zatvora u Vakefildu navodno su uzeli 46-godišnjeg Votkinsa kao taoca pre nego što su ga grubo pretukli i izboli, javlja Daily Mail. Izvori tvrde da su na Votkinsa mnogi zatvorenici bili besni i da je imao “metu na leđima”.
Napadnut je u subotu jer su zatvorenici čekali dan kada će biti prisutno manje osoblja. Situacija je toliko eskalirala da morao da bude angažovan tim posebno obučenih policajaca kako bi rešili ovu situaciju, izveštava The Sun.
Bacali su šok granate u ćeliju kako bi oslobodili Votkinsa od ostalih zatvorenika nakon što su upali u jedno krilo zatvora. Osuđeni pedofil vrištao je u strahu za svoj život, javljaju strani mediji, a celo zatvorsko krilo Vest Jorkšir brzo je zatvoreno.
Napad, koji je započeo u subotu oko devet sati, trajao je šest sati, sve dok policija nije oslobodila bivšeh rokera. Drugi izvor rekao je za The Mirror da je Votkins pretučen pre nego što je izboden i da su bolničari viđeni kako mu van zatvora pružaju lekarsku pomoć kako bi mu spasili život.
Da podsetimo, bivši roker je 2013. osuđen na 35 godina zatvora zbog 13 krivičnih dela protiv dece, uključujući i pokušaj silovanja 11-mesečne bebe. Takođe je priznao učestvovanje u zaveri za silovanje deteta, tri tačke optužnice za seksualno zlostavljanje dece, sedam za snimanje, izradu ili posedovanje nepristojnih slika dece i jednu za posjedovanje ekstremne pornografske fotografije koja uključuje seksualni čin nad životinjom.
Brus Dikinson danas slavi 65. rođendan, a muzičku karijeru započeo je još kao 18-godišnjak. Prvo poznat kao Brus Brus, bio je vokal Samsona od 1979. do 1981. godine, kada je prihvatio ponudu da se pridruži. Iron Maiden. Ostalo je – istorija.
Nakon što je postao član benda Stiva Harisa, Brus je počeo da koristi svoje prezime Dikinson i zaista je postigao potpuno novi nivo uspeha izdavanjem “Number of The Beast” (1982), svog prvog albuma sa Maidenom.
Tokom narednih godina snimili su mnoge druge neverovatne albume i postali jedan od najprodavanijih bendova svih vremena, sa procenjenom količinom od više od 130 miliona prodatih ploča širom sveta. Tokom decenija, Dikinson je pričao o mnogim svojim kolegama i uzorima, a nedavno je izdvojio, prema njegovom mišljenju, jedan od najboljih albuma svih vremena.
Iako je Iron Maiden osnovan 1975. godine, bend je uspeo da objavi svoj debi album tek 1980. godine, pa su označeni kao deo “novog talasa britanskog heavy metala”. Kada je grupa napravila svoj prvi album sa Brusom, metal muzika je postojala već više od decenije i bila je ogroman fenomen širom sveta.
Ali, da nije bilo grupa koje su se pojavile kasnih 60-ih i ranih 70-ih, Maiden ne bi bio isti, a na Dikinsona su takođe uticale mnoge od tih grupa. U intervjuu za Double J pre nekoliko godina, on je naveo neke od svojih omiljenih albuma, a jedan od njih je – “Sabbath Bloody Sabbath” koji je 1973. godine objavio Black Sabbath, bend koji je “stvorio” heavy metal.
Osim što je tu ploču izabrao kao jednu od svojih omiljenih, pevač je rekao da je jedna od najboljih ikada napravljenih:
– Black Sabbath je bio drugi album koji sam kupio na aukciji, posle Deep Purple “In Rock”. Sabbath je prošao kroz nekoliko tranzicija, a onda su izašli sa ovim albumom, “Sabbath Bloody Sabbath”, koji je bio – ogroman. Za mene je to jedan od najboljih rok albuma svih vremena – rekao je Dikinson i nastavio:
– Kriv sam, priznajem, uradio sam užasnu obradu ove pesme jer mi je neko ponudio novac. Ostao sam bez Maidena i nedostajalo mi je nekoliko funti pa sam rekao: ‘Da, hajde onda’. Upravo je dokazalo da nikada ne treba pokušavati da obrađujete legendarne stvari. Trebalo bi da ostanu legendarne – rekao je Brus Dikinson.
“Sabbath Bloody Sabbath” je bio Sabbathov peti studijski album i objavljen je 1973. Imao je klasične pesme poput naslovne pesme, “Sabbra Cadabra” i “Killing Yourself To Live“. U to vreme bend je imao klasičnu postavu koju su činili: Toni Ajomi, Ozi Ozborn, Gizer Batler i Bil Vord.
Kako je Dikinson rekao, on je 1994. godine obradio pesmu “Sabbath Bloodi Sabbath” sa grupom Godspeed. Verzija je bila deo tribute albuma “Nativity In Black”. U to vreme, Dikinson je već napustio Maiden i radio je na svojoj solo karijeri.
Dobro, priznao je grešku. Valjda to ide s godinama.
Sigurno ste se nekada zapitali šta se dešava kada muzičar iskusi tehnički problem usred nastupa?
Onda tehničar benda uskače u pomoć, i baš ovakva situacija desila se Džeremiju Šaferu, čije su se slušalice zapušile od znoja zbog čega nije mogao ništa da čuje.
Na koncertu krajem jula, bubnjaru sastava Daughtry bila je neophodna asistencija. Muzičar se našao u problemu jer ritam mora da odgovara unapred programiranom svetlu i videu.
Bubnjar se zahvalio svom tehničaru: “Kevine, ti si moj heroj, volim te čoveče!!!”
Jedan posetilac je prokomentarisao: “Svakome je potreban Kevin u životu, a svako treba da bude Kevin u životu drugih! Tako mi je drago što sam ovo video!!! To je timski rad!”
Nebojša Neco Marić, široj javnosti najpoznatiji kao pevač grupe R.U.LJ.A. uskoro će objaviti prvi samostalni singl, na kome će se naći dve pesme.
– Očekujem da do Nove godine svetlost dana ugleda singl na kome će biti dve pesme – “Smederevo sans” autora Vladimira Vove Pešića i moja autorska pesma “Buđenje” – kaže Neco i dodaje:
– Uvek mi je želja bila, još od pocetka bavljenja muzikom, da imam svoju ploču i napokon idem, polako, ka tom cilju. Ovaj singl će imati i svog izdavača tako da ce, nadam se, dopreti do velikog broja slušalaca.
Neco kaže da je ovo nešto totalno drugačije od svega što je do sada radio.
– Veliko je zadovoljstvo što, na kraju krajeva, mogu sam da odlučujem kako će na kraju pesme da izgledaju. U ovoj priči će učestvovati veliki broj muzicara koji ce takođe datu jedan svoj, poseban, pečat istoj – kaže Nebojša Neco Marić i najavljuje veliku promotivnu kampanju “čim dođe vreme za to”.
Crni klavir za kojim je Fredi Merkjuri komponovao neke od najvećih hitova grupe The Queen, uključujući “Bohemian Rhapsody”, naći će se na aukciji sledećeg meseca, prenosi Guardian.
Klavir Yamaha biće izložen u akcijskoj kući Sotheby’s narednih mesec dana, sve dok se skoro 30.000 predmeta, među kojima su umetnička dela, odeća, nameštaj, fotografije, rukom pisani tekstovi i druge stvari iz Merkjurijeve zaostavštine ne nađu na aukciji.
Fredi je preminuo 1991. u 45. godini, samo 24 sata pošto je u izjavi potvrdio da boluje od AIDS-a, apelujući na svoje fanove da se pridruže “borbi protiv ove strašne bolesti”.
Svoj dom u Kensingtonu, Garden Lodž, i njegov sadržaj ostavio je Meri Ostin, svojoj najbližoj prijateljici. Sada, 32 godine posle smrti jednog od najboljih pevača u istoriji savremene muzike, Ostin je rešila da ih proda.
Predmeti koji će se u septembru naći na aukciji biće javno izloženi u Sotbiju, a cene se kreću od 20 do nekoliko miliona funti. Glavni predmet na aukciji biće klavir procenjen na 2-3 miliona funti, odnosno 2,5-3,8 miliona dolara.
Merkurijeva kruna i kraljevski plašt, koje je nosio na poslednjoj turneji 1986. godine, procenjeni su na 60.000-80.000 funti, a srebrni češalj za brkove Tiffany & Co na 400-600 funti. Rukom pisani tekstovi pesme “We Are The Champions” procenjeni su na 200.000-300.000 funti, a za “Killer Queen” 50.000-70.000 funti.
Jedan od najzanimljivijih predmeta je Wurlitzer džuboks. Merkjuri ga je premeštao po kući dok mu nije našao trajno mesto u kuhinji. Na njemu je frontmen puštao svoje omiljene ploče, među kojima su “Hallelujah I Love Her So” Reja Čarlsa i “Rip It Up” Litl Ričarda.
Ostin će donirati deo prihoda od prodaje Merkjurievom Phoenix Trustu i Aids fondaciji Eltona Džona.
Ove godine zvezda je pripala našoj Ani Popović, koja se pohvalila i na svojoj Facebook stranici.
Podsetimo Ana je karijeru počela sredinom devedesetih u Srbiji, da bi zatim preko Holandije, gde je studirala džez gitaru, stigla do prestonice bluza, Amerike, u kojoj je za proteklih 20 godina stekla kultni status.
Svirala je sa velikanima poput Erika Bardona, Solomona Burka, Badi Gaja, Tadž Mahala, a njen album “Still Making History” je 2007. godine bio Broj 1 na Billboardovoj top listi.
Hvalospeve o njoj pišu magazini poput Rollingstunea, a možda najveće priznanje stiglo je od slavnog Brusa Springstina, koji je za Anu rekao da je “jedna paklena gitaristkinja”…
