Novosadski rok bend Kler, posle više od dve godine pauze, u sredu, 10. maja, vraća se u klub Lazino tele, gde će promovisati aktuelni album, onosno CD “Reychel”. Kako drugačije nego živom, žestokom svirkom, kako to uvek i rade.
Branja Baturan, gitarista, vokal i autor kompozicija i tekstova benda Kler, zajedno sa iskusnim muzičarima – bas gitaristom Milošem Šuvakovićem i bubnjarem Ljubišom Živanovićem, na ovoj svirci predstaviće i novog člana, klavijaturistu Milana Obradovića.
Kako najavljuju, na svirci će izvesti 20 numera – 9 sa novog albuma “Reychel”, kao i 11 sa prethodnih diskografskih izdanja “Ti si iz ovog grada”, “Samo nju” i “Ime anđela”.
Publiku u Lazinom teletu očekuje i iznenađenje u vidu još jednog sjajnog instrumentaliste, doajena novosadske rock, blues i jazz scene, a sve zajedno garantuje odličnu i efektnu autorsku svirku Klera različitih žanrova, rock, hard rock, pub rock, punk rock, etno rock, pop rock, blues rock i reggae rock.
Ulaz je besplatan, a event počinje u 20h sa DJ numerama velikih ex-yu rock hitova.
Predsednik Džo Bajden zatražio je “fer dil” za holivudske scenariste i pisce koji su u štrajku već nedelju dana.
Prvi čovek Amerike osvrnuo se na prvi štrajk u Holivudu posle 15 godina sinoć, i to nakon što je u Beloj kući bio domaćin specijalne projekcije serije koja će uskoro početi da se emituje – “American Born Chinese”.
Džo Bajden se prvi put javno oglasio povodom štrajka holivudskih scenarista koji danas ulazi u drugu nedelju, a gotovo da je paralisao Holivud, tačnije snimanje filmova i serija. Okružen ekipom serije “American Born Chinese”, kao i liderima manjinskih zajednica Bajden je kazao:
– Večeri poput ove su podsetnik koliko su važne priče i koliko je bitno tretirati one koji stvaraju te priče s dostojanstvom, poštovanjem i vrednošću koju zaslužuju. Iskreno se nadam da će se štrajk pisaca u Holivudu razrešiti i da će pisci dobiti fer dil koji zaslužuju.
Američki predsednik je naglasio značaj i svrsishodnost filmske i TV industrije za tu zemlju, ali i svet, prenela je agencija AP.
– Potrebni su nam pisci i svi oni koji se bave ispredanjem priča o našoj naciji i priče svih nas – istakao je Bajden.
Serija, koja je imala specijalnu prijekciju u Beloj kući, adaptacija je istoimenog dela Džina Luena Janga. Glavne uloge tumače glumci nedavno ovenčani Oskarima Mišel Jeo i Ke Huj Kvan, a premijera je zakazana za 24. maj na kanalu Dizni plus. S obzirom da je maj mesec posvećen pravima Amerikanaca poreklom iz Azije, s Havaja, ostrva u Pacifiku, Bajden je, kao domaćin projekcije serije, potcrtao i napore svoje administracije u borbi protiv predrasuda, čak i nasilja usmerenih protiv njih.
– Mržnja ne može imati sigurnu luku u Americi. Ćutanje je saučesništvo, a mi nećemo ćutati – poručio je Džo Bajden.
Kvan, koji je dobio Oskara za najbolju sporednu ulogu u filmu “Sve u isto vreme”, prisetio se svog životnog puta – od dolaska u Ameriku kao osmogodišnje izbeglice iz Vijetnama do, eto, prve posete Beloj kući samo koji mesec nakon što je trijumfovao na dodeli Oskara.
– Ne shvatam olako ovaj trenutak, jer znam da je ova zgrada spomenik zemlji koja mi je raširila ruke – poručio je Ke Huj Kvan.
Način na koji je javnost saznala da je dobitnik brojnih nagrada dobio dete, bio je taj što je u intervjuu ispravio novinara, te mu je na konstataciju da je otac šestoro dece, rekao da je “upravo dobio dete”.
De Niro tom prilikom, nije otkrio identitet majke mališana, iako je njegova devojka Tifani Čen prošetala stomačić prošlog meseca. Dobitnik Oskara je prvi put povezan sa instruktorkom borilačkih veština iz Njujorka 2021. godine, a dvojac je zajedno proslavio njegov 78. rođendan u Francuskoj. Prvi put je postao tata 1971. godine kada su on i Dajana Abot dobili ćerku Drenu, koja sada ima 51 godinu.
Oni su, takođe, roditelji sina Rafaela. Pored toga, De Niro ima sinove blizance Arona i Džulijana sa bivšom Tuki Smit, kao i sina Eliota i ćerku Helen sa bivšom ženom Grejs Hajtauer. On i Hajtauer su se razveli 2018. posle više od dve decenije braka.
U susret 16. po redu izdanju Beldocs festivala, koje će se održati od 10. do 17. maja, predstavljamo vam jednu od najuzbudljivijih selekcija radikalnih arthaus filmova, dela hibridnih žanrova i dokumentarno-igranih formi.
Selekcija Meteori sabira stilski i tehnološki nekonvencionalne radove nastale u ovoj, odnosno protekloj godini. Deset ostvarenja etabliranih autora i reditelja u usponu, pokriva širok spektar tema, preispitujući i, neretko, pomerajući granice izražajnih mogućnosti dokumentarnog filma.
– Ono što spaja svih deset filmova u selekciji je hrabar, radikalni filmski izraz. Ovi autori pomeraju granice i konstantno preispituju ustaljene filmske forme – izjavio je umetnički direktor Beldocsa, Marko Grba Sing.
Alensvort/ Photo: Promo (Beldocs)
“Alensvort”, film jednog od najosobenijih američkih dokumentarista Džejmsa Beninga, premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu i bavi se izgubljenim gradom u Kalifornijskoj centralnoj dolini, koji su za sebe izgradili crni Amerikanci početkom 20. veka.
Sa namerom da skrene pažnju na istorijski značaj ovog mesta, Bening, čije je ostvarenje Sjedinjene Američke Države bilo prikazano na prošlogodišnjem izdanju Beldocsa, snima Alensvort tokom čitavih godinu dana, pozicionirajući ga u prikriveni društveno-politički kontekst.
Ardenca/ Photo: Promo (Beldocs)
“Ardenca”, dokumentarno ostvarenje rediteljke Daniele de Feliče, nakon brojnih festivala u Francuskoj, stiže na Beldocs.
U pitanju je poetično i puteno svedočanstvo mlade žene o seksualnom oslobođenju i političkom životu u Italiji tokom devedesetih godina. Priča sačinjena od sastanaka, kratkih i opojnih momenata, ocrtava razvojni put žene kroz prizmu žudnje, dok u pozadini Italijani na vlast postavljaju Forca Italiju, a sukobi levice i desnice postaju sve nasilniji.
“Beleške iz eremocena” predstavljaju audio-vizuelnu razglednicu koju rediteljka Vjera Čakanjova šalje u nastupajući svet.
Posle Berlinala, ovaj praktičan i duboko ličan rad, Beldocsovoj publici nudi prozor u svet gde tehnološka rešenja koja je čovek osmislio zarad sopstvenog opstanka imaju nenadano negativne posledice.
Kroz fiktivni razgovor sa viruelnim klonom i eksperimentisanje sa filmskom slikom, rediteljka zamišlja budućnost i sve što ona sa sobom nosi.
Cvetovi ljudskog tela/ Photo: Promo (Beldocs)
“Cvetovi ljudskog tela”, film rediteljke Helene Vitman, premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Lokarnu, prati Idu – vlasnicu broda sa posadom sačinjenom od petorice muškaraca.
Idinu pažnju u Marselju privlači tajanstveni maskulini svet francuske legije stranaca, čije tragove odlučuje da sledi preko Mediterana. U ovom ostvarenju intenzivne čulnosti granice se zamućuju, dok život na moru stvara poseban vid međusobnog razumevanja.
“Gde je ova ulica? Ili Bez pre i posle”, rediteljskog dvojca Žoao Rui Gera da Mata i Žoao Rodrigez, svojevrsni je omaž filmu Paula Rošea – “Zelene godine” (1963).
Prateći snimajuće lokacije “Zelenih godina” Da Mata i Rodrigez otkopavaju geološke, urbanističke i socijalne slojeve Lisabona – u procesu koji biva prekinut pandemijom.
“Gde je ova ulica? Ili Bez pre i posle” razigrano je poput savremene džez improvizacija filmske muzike napisane 1963.
Himna nedojebanih/ Photo: Promo (Beldocs)
“Himna izjebanih”, američkog nezavisnog filmskog stvaraoca Travisa Vilkersona, nadovezuje se na teme istorije i politike SAD-a koje reditelj pokreće u većini svojih radova.
“Himna izjebanih” nadovezuje se na ostvarenje Istaknuti leteći krst (2001) i priseća se lika i dela Vilijema Vilkersona, veterana Vijetnamskog rata, tada mladog pilota čija su odlikovanja poslužila za prikrivanje greške američke vojske.
Ovaj, možda najnemilosrdniji i najličniji od svih Vilkersonovih filmova, istražuje vezu naracije, nasilja, sećanja i struktura moći.
Morate da dođete da vidite/ Photo: Promo (Beldocs)
“Morate da dođete da vidite”, španskog reditelja Jonasa Trube, prikazana na festivalu u Karlovim Varima, melanholična je i duhovita meditacija o prijateljstvu, umetnosti i savremenom svetu.
Dva para u svojim tridesetim diskutuju o potrebama života između Madrida i susednih sela, dok nostalgični prizori i metafilmski elementi od filma tvore nežnu pastoralu.
“Nestabilni predmet 2”, nagrađivano ostvarenje Danijela Ajzenberga, ilustruje masovnu proizvodnju kroz tri primera: pravljenje protetičkih ruku u radionici u Nemačkoj, delatnost tradicionalne radionice za pravljenje rukavica u Mijou na jugu Francuske i aktivnosti fabrike džinsa u Istanbulu.
Tri radna mesta, viđena iz istog ugla i tematizovana na isti način, kroz vezu ruke i mašine, rada i materijala – pažljivo se i dugotrajno posmatraju sa željom da se prodre u prirodu manuelnog rada, odnosno sve promene kojima on danas podleže.
Poslednje stvari/ Photo: Promo (Beldocs)
“Poslednje stvari”, eksperimentalno ostvarenje američke multimedijalne umetnice i rediteljke Debore Stratman, prikazano na Sandensu i Berlinalu, publici Beldocs-a nudi viziju evolucije i izumiranja iz perspektive kamenja i različitih budućih drugih.
Okrećući pogled ka Zemlji od pre milijardu godina, ovaj film kroz obilje citata i stručnih osvrta, predstavlja biosferu kao mesto evolucionih mogućnosti, gde ljudi nestaju, ali život istrajava.
Priča o Filipinskom nasilju/ Photo: Promo (Beldocs)
“Priča o Filipinskom nasilju” nezavisnog filmskog autora i kritičara Lava Dijaza bavi se dobom opresivne vladavine filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa tokom druge polovine 20. veka.
Prateći Servanda Monzona VI, koji nakon dedine smrti nasleđuje poslove moćnog klana i postaje novi feudalni gospodar, da bi potom kapitulirao pod Markosovim režimom, film preispituje istoriju nasilja unutar jedne zemlje i posledične transgeneracijske traume.
Obojeni program se posle punih šest godina vraća u salu Amerikana Doma omladine Beograda u subotu, 13. maja. Njihovi gosti biće niški sastav Zero Two.
Zero Two je d’n’b/metal/experimental dvojac iz Niša, specifičan po tome što uglavnom zove različite pevače da gostuju na njihovim pesmama, ali se u poslednjih godinu dana na mestu MC-ja ustalio Nikola Jovanović (Streetcore Unity, Flag Crew) kao neko ko može i da peva i da repuje, ali i da podvikne kao najbrutalniji deathcore vokal.
Obojeni program/ Photo: Promo
A Obojeni program su pravac za sebe, muzički izraz koji je nezahvalno upoređivati sa bilo kojim drugim postojećim.
Obojeni program su izbor koji napravite u jednom trenutku svog života i ostajete mu verni dok u vama tinja ta vatra slobode i bunta.
Ne samo da je previše vremena prošlo od njihovog poslednjeg koncerta u Domu omladine Beograda, već bend sada nastupa u novoj postavi, a početkom godine reizdali su ,,Kako to misliš: mi?” koji je konačno dostupan na vinilu.
Obojeni program (Arsenal Fest 2021)/ Photo: AleX
Tokom četiri decenije sviranja, u radu benda učestvovalo je mnogo muzičara, a frontmen Branislav Babić Kebra jedini je član originalne postave.
Uz njega, dugogodišnju postavu Obojenog programa čine Ilija Vlaisavljević Bebec na bas gitari, bubnjar Vladimir Cinkocki Cina, a nedavno im se pridružio i novi član, basista Miki Ristić (ex Darkwood Dub, Bella Technika, Sana Garić).
Bend je u februaru krenuo na regionalnu turneju, u okviru koje će nastupiti u Beogradu, 13. maja, a onda i 19. maja u Ljubljani, Gala Hala, 20. maja u Puli, Kotač, 15. jula na Tjentištu, OK fest.
Ulaznice za koncert u Domu omladine Beograda dostupne su na Ticket Vision blagajnama i na tickets.rs po ceni od 1.800 dinara.
Idris Elba je odavno u priči da igra Džejmsa Bonda. Iako je ostao u dobrim odnosima sa producentima franšize o agentu 007, glumac je odbacio da igra čuvenu ulogu.
– Ne mogu da govorim u njihovo ime, ali iz moje perspektive, u tome nikada nije bilo istine. To je kompliment i čast, ali nije istina – rekao je Elba u intervjuu ta The Guardian, prenosi Deadline.
Vlatko Stefanovski, virtuoz na gitari bez premca, koji je slavu i kultni status stekao sa legendarnom makedonskom grupom Leb i sol, nastupiće sa svojim triom ovog petka, 12. maja od 21:00 čas u Klubu Kulturnog centra Kruševac.
Poznati gitarista u okviru aktuelne turneje promoviše aktuelno studijsko izdanje “Taftalidze shuffle”. Vlatko je ovaj album, kao i mnoge do sada, posvetio svom Skoplju i kvartu Taftalidže koji ima posebno mesto u njegovom srcu.
Pesme su zato posebno intimne i lične, a opet tako bliske svima, upravo zbog senzibiliteta koji nosi njegova muzika.
Pored pesama sa aktuelnog albuma, Vlatko će odsvirati i sve one hitove po kojima je poznat: “Čuvam noć od budnih”, “Jovano, Jovanke”, “Uči me, majko, karaj me”, “Kao kakao”, “Čukni vo drvo”, “Skopje”, “Makedonsko devojče”, “Mamurni ljudi”, “Gipsy song”…
Stefanovski je počeo da svira gitaru sa 13 godina, a već sa 18 osnovao je grupu Leb i sol, koja je ubrzo postala jedna od najvažnijih i najpopularnijih rok sastava bivše Jugoslavije, vešto kombinujući makedonsku tradicionalnu i savremenu muziku.
Posle raspada grupe, Vlatko Stefanovski od sredine devedesetih razvija vrlo uspešnu solo karijeru.
Ulaznice po ceni od 1500 dinara možete da kupite u Basement baru (Majke Jugovića 11).
Skromni heroji trip hopa i rasplesani genijalci baroknog džez soul popa stižu u Banjaluku.
Poznati britanski sastav Morcheeba nastupiće u sklopu revijalnog programa 12. Demofesta, najvećeg festivala demo bendova u regionu, koji se ove godine održati od 20. do 22. jula.
Ovaj popularni dvojac zasviraće na tvrđavi Kastel tokom prve festivalske večeri i oni su prvi headlineri ovogodišnjeg izdanja Demofesta.
Morcheeba je bend koji se proslavio albumima s kraja 90-ih utemeljenim na engleskom trip-hopu. Njihova slava je tokom dvadesetogodišnje karijere stalno rasla, a sama muzika od elektronske faze, popa, alternativnog rocka menjala se i razvijala u novi, moderni indie zvuk.
O njihovoj popularnosti najbolje govori podatak da su harizmatična pevačica Skaj Edvards i gitarista Ros Godfri, u poslednje dve decenije prodali više od 10 miliona albuma.
Pored klasičnih hitova “Rome Wasn`t Built In A Day”, “The Sea” i “Gimme Your Love”, Morcheeba će na ovogodišnjem Demofestu svirati i pesme sa novog albuma “Blackest Blue”, koji je njihovo 10 studijsko izdanje.
Budite ovog leta na Kastelu i uživo proverite zbog čega muzička magija benda “Morcheeba” traje skoro tri decenije.
Neki pevači se rađaju sa podsvesnim saznanjem da im je suđeno – da pevaju.
– Uvek sam pevao kao dete – ispričao je Mik Džeger za knjigu “According to the Rolling Stones”. – Bio sam od onih klinaca koji su samo voleli da pevaju. Neki klinci pevaju u horovima, drugi vole da se razmeću pred ogledalom. Bio sam u crkvenom horu i voleo sam da slušam pevače na radiju – BBC ili Radio Luksemburg – ili gledajući ih na televiziji i u filmovima.
S druge strane, nekima je trebalo dosta vremena da prepoznaju snagu, raznovrsnost i delotvornost svojih glasova, često učeći ne kroz formalnu obuku, već putem pokušaja i grešaka.
– Nekada sam bila zadihani mali sopran – rekla je Džoni Mičel za za Rolling Stone 1969. – Onda sam jednog dana otkrila da mogu da pevam tiho. U početku sam mislila da sam zauvek izgubila glas. Mogla sam da pevam ili visoki deo ili hrapavi niski deo. Onda su se to dvoje sami spojili. Neko vreme je bilo neprijatno, ali sam radila na tome i sada imam ovaj glas.
Često se smatra da je posao pevača da artikuliše priču pesme, kao i da emotivno prenese sva osećanja koja pesma zahteva — ljubav i radost, tugu i slomljeno srce, bes i muku, nadu i otpornost. Ove teme se provlače kroz rok muziku — i sve druge žanrove — decenijama, ali je uloga pevača, posebno, poprimila još slavniju ulogu dok je rokenrol “gazio” decenije.
Uzimajući u obzir talenat i zasluge, kao i ukupan stil, prisustvo na sceni i trajni uticaj, u Ultimate Classic Rosk napravio je listu od 40 najboljih rok pevača od 1965. do 1999. godine.
40 najboljih rok pevača:
#40 Pet Benatar
#39 Stivi Vinvud #38 Prins #37 Van Morison #36 Dženis Džoplin #35 Roni Džejms Dio #34 Džef Bakli #33 Pol Rodžers #32 Džef Lajn #31 Tina Tarner #30 Džordž Harison #29 Sami Hagar #28 Sebastian Bah #27 Brus Dikinson #26 Fil Kolins #25 Slaj Stoun #24 Bon Skot
#23 Stiven Tajler #22 Tom Jork #21 Greg Allman #20 Bob Dilan #19 Rob Halford #18 Jon Anderson #17 Tom Peti #16 Stivi Niks #15. Linda Ronštat #14 Piter Gebrijel #13 Roj Orbison #12 Elton Džon #11 En Vilson #10 Eksl Rouz
#9 Džon Lenon #8 Kris Kornel #7 Dejvid Bouvi #6 Džoni Mičel #5 Stiv Peri #4 Mik Džeger #3 Pol Makartni #2 Robert Plant #1 Fredi Merkjuri
U četvrtak, 11. maja u niški AKC Fuzz dolaze dva grčka benda – Allochiria i Their Methlab, dok će lokalna podrška da im bude Bitter Taste.
Allochiria je post-sludge bend nastao 2008. godine u Atini. Objavili su jedan EP (2010) i tri albuma – “Omonoia” (2014), “Throes” (Art of Propaganda, 2017) i “Commotion” (Venerate Industries, 23. april 2023).
Do sada su na mnogim koncertima i festivalima delili binu sa bendovima: Amenra, Social Distortion, Deafheaven, Year of No Light, Altar of Plagues, Toundra, Minsk, Harakiri for the Sky, Deaf Kids…
Nastupali su na festivalima Desertfest Athens (2017), Rockstadt Extreme Fest u Rumuniji (2014, 2018) i Rockwave Festival Athens (2022) i organizovali dve evropske turneje 2015. i 2018. godine.
Njihova muzika je tematska i bavi se ljudima kao društvenim bićima, korupcijom koja ih definiše u modernim društvima, njihovim ispraznim borbama, bolnim rutinama i posledicama njihovog delovanja.
Svoje muzičko putovanje Their Methlab su započeli 2011. godine u severozapadnoj Grčkoj u gradu Janina.
Ovaj deo zemlje obiluje post-apokaliptičinim prizorima, melodičnim vetrom koji topi lice i svemoćnim planinama. Pejzaž, njihov studentski način života i muzička scena grada prvi su uticali na formiranje osnove benda.
Njhova muzika se pojavila u obliku dugih, teških, groovy, psy džemova. Prvi EP objavili su kao samostalno izdanje 2013. godine.
Naredne tri godine bend je bio na pauzi, ali to ih nije sprečilo da podele binu sa velikim brojem sjajnih bendova koji su imali uticaja na njihov zvuk: Jakob (NZ), Toundra (ES), Elder (SAD) i Samsara Blues Experiment (DE).
Od 2017. godine sedište Methlab objekata (i rezidencijalnih i laboratorijskih) preselilo se u centar Atine. The “Last Second”je prvi album benda i došao je kao nagrada posle svih godina stvaranja muzike.
Da bi se “uhvatila” magija, album je snimljen uživo u BlackBox studiju, gde su proveli 14 dana eksperimentišući oko pojačala, mikrofona, zvukova, efekata, cigareta, kafe i dinosaurusa.
Rezultat je mešavina oštrih ritmova, sanjivih, ali agresivnih gitarskih melodija i čvrstih bas linija.
Bitter Taste je nastao 2011. godine u Nišu sa idejom da sviraju ono što vole i osećaju, a to je fuzija metala i hardcorea koja je proizišla iz raznovrsnosti samih članova benda, tako da granica u komponovanju muzike ne postoji.
Pokreće ih interakcija sa publikom tokom nastupa i želja da razmene energiju koja tinja u svima nama.
Bend Bitter Taste je delio binu sa više poznatijih bendova iz regiona i domaće metal scene, kao što su: Almost Failed (Austria), Hardfaced (Macedonia), Overpain (Greece), Void Inn, BiTange, HCZ, Streetcore Unity, Suffering’s The Price…
Album prvenac pod nazivom “Descend“ objavili su su 2020. godine.
Vrata Alternativnog kulturnog centra Fuzz otvaraju se u 21:00 čas, a svika će početi na vreme zbog radnog dana. Cena ulaznice iznosi 500 dinara.
