Dokumentarni film “Gru tu je” autora Bojana Vinulovića i Renea Miskolcija upečatljivo je svedočenje više od 50 ljudi koji su poznavali Dalibora Andonova Grua, kroz koje gledaoci stiču uvid u njegov profesionalni put, te trag koji je ostavio kako svojim radom, tako i svojom ličnošću.
Ne morate biti predani obožavalac lika i dela čoveka koji je, prema “prvostepenim” svedočenjima, rodonačelnik rep muzike na našem prostoru, da bi ste kroz skoro dva sata priče o njemu – stekli poštovanje. Jer, u ovom dokumentarnom filmu, slika je daleko šira. Kroz omaž jednom izvrsnom čoveku, autori nas vraćaju kroz vreme i podsećaju na sve izazove doba devedesetih, jer priča o Gruu je priča o jednoj epohi, o urbanoj kulturi, o društvu u nemilom i izazovnom vremenu, o zajedništvu, podršci, veri u život punim plućima, uprkos svim izazovima.
“Istrajnost na pravom putu – donosi nagradu”. Iz svega rečenog o Daliboru, istrajnost je nešto što provejava u svim segmentima njegovog života. Muzika je bila njegova bit. Sport je bio njegovo utočište. Ekipa je bila njegova energija. Porodica je bila njegova ljubav i snaga.
Na samo početku gledaoci prolaze kroz svojevrsni vremeplov uz reminiscenciju na jedno društveno-politički-kulturalno izazovno, ali estetski i kreativno osvešćujuće vreme. Zaostavšitna Dalibora Andonova Grua prevazilazi okvire muzike i prodire dublje u urbanu kulturu jednog grada, kroz opis građenja identiteta jednog stvaralačkog perfekcioniste, ali pre svega – istinskog gradskog momka.
Bege Fank nas teleportuje na početak devedesetih godina prošlog veka i prvo pojavljivanje Grua na muzičko-vizuelnom projektu grupe Eine Schwitziger, u pesmi “Twin Peaks rep”, dok se Žix Mix Trick priseća atmosfere autentičnog hood bubble-a – novog naselja na beogradskom Vidikovcu gde se okupljala ekipa iz kraja, koja će radikalno tektonski uzdrmati domaću muzičku elektronsku, ali i rep, hip hop i rnb scenu.
Kako je istakao Galeb Nikačević, Gru je bio novi glas generacije koja je stasavala u teškim vremenima. U prilog tome govori i Daliborovo svedočenje o atmosferi u kojoj je nastajao njegov prvi album, o dobu ekspanzije kriminala. Marko Cya, još jedan stožer rep scene s kraja prošlog i početka ovog milenijuma, ističe kao svedok i muzički hroničar tog doba da je zaista bila reč o vrlo mračnim vremenima (a nikakvim “veselim” 90-im, prim. aut). Rep muzika postaje opšti identitet generacije – pored lirike i muzike, uz način odevanja, specifičnu koreografiju, grafitti art, te naposletku i način razmišljanja – tada nov muzički žanr na našem prostoru delovao je kao utočište.
Mišljenje mnogih muzičara (Who is the best, Rythm Attack, Robin Hood…) koji su u vreme kada se Gru pojavio na domaćoj rep sceni bili njegovi savremenici jednoglasno je – umrežavanje, podrška, razumevanje, saradnja, drugarstvo bili su apsolutni imperativ.
Iako je gradio sopstveni put, od samog početka Gru je insistirao i na podršci onima koji su na samom početku, o njegovom davanju šanse i zajedničkim nastupima govorili su mnogi, među kojima i Marko Janković iz benda 187. Pored okupljanja ekipe na sceni, važno je napomenuti, kao što je istakao Ajs Nigrutin, da je Gru bio prvi koji je nastupao – solo.
ITS A MOTHER FUCKIN’ GRU!
Dalibor Andonov Gru bio je revolucionaran u dosta detalja – prvi je izgovarao svoje ime na traci, što je svakako bila značajna promocija iz prvog lica, u antologijskom hitu “Pravo u raj” prvi put je skraćivao reči, no dobio onaj tako neophodni reperski flow, bio je organizator prvih nastupa hip hop muzičara, te kako ističe Kiza Robin Hood – uvek tačno, nepogrešivao znao kada i šta treba raditi!
Kada je reč o njegovom muzičkom stilu, Gru je bio u tom kontekstu itekako “načitan i naslušan” i vrlo vešt u hodanju po žici između sirovog, underground i melodičnog, komercijalnog zvuka. Njegov prvi album, po mišljenju saradnika predstavljao je originalni pristup hip hop muzici, potpuno prilagođen domaćoj publici, kako bi što bolje i brže razumela i prihvatila taj žanr.
Njegova fokus grupa postali su svi – obožavali su ga klinci, osnovnoškolci, bio je uzor adolescentima i mladima, podržavala ga je njegova generacija kao autentičnog muzičkog glasnogovornika.
Uprkos vremenu u kojem nije bilo interneta, tek poneko je imao pejdžer, a mobilni telefoni bili su aksesoar kriminalaca i više “kaste”, sve što je Gru stvarao, kako ističe Ivan Božinović (DJ IKE) išlo je u korak sa svetom, produkcijski, interpretativno – bio je to aposlutni aktuelni svetski trend. Kreirajući besprekorne trake, albume, tekstove, spotove, nastupe…Gru je postao idol jedne cele generacije (DJ Prema), dok se njegov uticaj osetio u mnogim drugim muzičkim žanrovima u to vreme (Struka).
Njegovi bliski saradnici, među kojima i menadžer Saša Dragić skreću pažnju da je Gru kreirao vanvremenske stihove, opisujući jedno doba, atmosferu, energiju, da je bio vrhunski pesnik, emotivac koji je imao šta da kaže i znao kako to da uradi. Bio je iskren, srdačan, pošten i pravdoljubiv, uporan i vredan.
Ikac (VIP), Shorty, Marko Louis, Gazda Paja, Niggor, Smoke Mardeljano, THC…neki su od sagovornika koji jasno ističu neosporan uticaj Dalibora Andonova, ne samo u smislu muzičke kreacije, već i produkcije u širem kontekstu, pozicioniranja u karijeri, komunikacije, odnosa prema publici, medijima…
Sarađujući sa najtalentovanijim dizajnerima (Slavimir Stojanović Futro), fotografima (Aleksandar Kujučev), producentskim kućama (Cyber film), muzičkim producentima (Srđan Babović) Gru je svoj underground muzički identitet podigao na nivo komercijalnog mejnstrim-a. Bio je rodonačelenik jedne inovativne kulture u nastajanju, kako napominje Dragan Ambrozić.
I mada su mnoge obrve bile podignute uz komentare da je omkešao i postao isuvše mejnstrim, Gruova upornost, snaga, sugestivnost i perfekcionizam bili su dominantiji od komentara. I kako je u dokumentarcu rekao Relja Milanković – adaptacija je važna veština, a kunst je bio kreirati muziku koja je atraktivna i interesantna i onima koji nisu zagriženi hip hop fanovi.
SKC 1995.
Kultno beogradsko mesto, epicentar urbane kulture, do aprila 1995. godine bio je žanrovski rock, punk gnezdo. Sećanjem na dinamični nastup Grua i njegovih gostiju, uz prepun prostor SKC-a trajno je utisnut prelomni trenutak u kojem je domaći hip hop „verifikovan“ kao dominatan, neposoran, utemeljen.
U godinama koje su usledile Gru aktivno prati puls publike, dešavanja u zemlji, atmosferu i u skladu sa tim pravi i svoju muziku, te i muzičke spotove. Posebno biranje lokacija, ideje, studioznost, spontanost, smisao za kadriranje i storytelling ono su što ističu sagovornici u filmu “Gru tu je”. Promišljen i mudar, imao je osećaj za muzički biznis i u tom kontekstu okupio istomišljenike kako bi njihov muzički uticaj bio jači na javnost. Projekat “Stara škola – nova škola” bio je njegov jedinstveni stejtment o tome koliko je važan spoj afirmisanih i demo repera – svih na istom zadatku, na licu mesta spontano “baciti rime”. Jedan za sve, svi za jednog.
SPORT
Gruov paralelni univerzum bio je sport. Adrenalinski sport. Kao i u muzici, i u ovom delu svog bića konstantno je pomerao granice i težio da bude što bolji, najbolji. Bilo da je reč o košarci, snow boardingu, kitesurfingu, motorima…brojni prijatelji iz ove sfere Grua determinišu kao energičnost, fokusiranog, analitičnog, strastvenog, pedantnog, borbenog. Fer plej kod njega nije imao alternativu. Kroz sport bio je definicija srećnog čoveka (Dimitrije Kitesurfer) – bilo je to njegovo utočište i strast.
U skladu sa svojim talentom za prilagođavanje vremenu i okolnostima, te nemirnom duhom koji je uvek tražio nove izazove i načine izražavanja Gru se posvećuje intenzivno i DJ-ingu. Ono što je zanimljivo, da su respektabilni DJ-evi itekako prihvatili njegovo angažovanje i posvećenost. Dj Prema ističe kako nije bilo neočekivano da Gru zameni binu DJ pultom – imao je lični staž u klabingu, bio je i reper, autor i producent – imao je sve početne premise.
SASVIM LIČNO
Poslednji minuti upečatljivog dokumentarca “Gru tu je” posvećeni su dvema damama koje su bile stožer i vetar u leđa Daliboru Andonovu Gruu. Njegov najbolji prijatelj i podrška Dragana Bugarčić, koja ga je pratila na svakom životnom koraku, predstavlja nam Grua iz posebnog ugla, vrlo ličnog. Suštinski, to je bio čovek koji je širio samo dobre vibracije, predano popularisao rep muziku, harizmom privlačio ljude, delovao na kulturu i definisao trend jednog doba. Gaga je bila tu i kada je Dalibor ugledao Danicu. Svoju sjajnu zvezdu vodilju. Njih dvoje definicija su jednog funkcionalnog, fer odnosa, punog razumevanja, poštovanja, ljubavi, dobrote. Živeli su zajedno punim plućima, Gru je bio neko ko je umeo da vodi kroz život, da uči, bude nesebičan, pun podrške. U amanet je ostavio suprugu i dvojcu sinova, dobre ljude, kao svoje najveće lično postignuće.
Kao uzor, pozitivni duh, motivator, čovek koji je bio hodajuća pozitiva (Marko Cya), Dalibor Andnovog Gru zaslužuje da mu se ime i delo pamti generacijama. Dokumentarni film “Gru tu je” iz vizure autora, poštovaoca Grua, jeste emotivni podsetnik na život i delo jednog jedinstvenog adrenalinskog asa, jer kako se film završava – “Da znaju mlade generacije da se ne lože na zon IDE GAS, nego da znaju ko je pravi vidikovački AS“. (Mister Hillfinger)
Iz svega ovde navedenog jasan je značaj kreiranja ovakvog dokumentarnog filma. Vidljiv je vrlo ličan pristup autora koji su nedvosmisleno bili poznavaoci i poštovaoci Grua. Segmenti posvećeni muzici, sportu, dj-ingu, ličnom životu jesu dobro zamišljeni, sa adekvatnim sagovornicima, ali se tok povremeno remeti vraćanjem na priču iz prethodnog konteksta, te je to nešto što može na trenutak omesti pažnju gledaoca i poremetiti tako neophodan flow.
Sa akcentom na njegovu profesionalnu karijeru, ono što prosečnom gledaocu koji se prvi put susreće sa ovom temom može nedostajati jeste jasnija hronologija životnih i profesionalnih tačaka. Ipak, neka ovaj domaći dokumentarni film bude prvi i jedan od mnogih koji će se baviti istom ili sličnom tematikom – omažima muzičarima koji su ostavili trag.
Ukoliko ste ikada gledali seriju “Bounty Law” ili filmove “The 14 Fists of McClusky” i “Operazione Dyn-O-Mite!” – znate da je Rik Dalton holivudska legenda. Samo, postoji jedan problem – on nije stvaran.
Reč je zapravo o liku iz filma “Bilo jednom u Holivudu” Kventina Tarantina, ali njegovog tvorca to nije sprečilo da mu osmisli celu karijeru i život do detalja, što se vidi pogotovo u istoimenom romanu i o čemu će biti više detalja u novoj knjizi “The films of Rick Dalton”.
Kventin Tarantino je sa naloga The Video Archives Podcast, podkasta koji vodi sa prijateljem Rodžerom Ejverijem, objavio kako je Rik Dalton – preminuo.
“Tužni smo zbog vesti o smrti glumca Rika Daltona, najpoznatijeg po ulogama u seri Bounty Law i filmskoj trilogiji The Fireman. Rik je mirno umro u svom domu na Havajima i nasleđuje ga supruga Frančeska”.
We are saddened by the news of the passing of actor Rick Dalton, best known for his roles in the hit TV series Bounty Law and The Fireman trilogy.
Rick passed away peacefully in his home in Hawaii and is survived by his wife Francesca.
— The Video Archives Podcast (@VideoArchives) May 19, 2023
Prema informacijama koje su dostupne, Dalton je živeo 90 godina i snimao je filmove do kasnih 80-ih, a jedna posebna epizoda podkasta The Video Archives Podcast biće posvećena baš ovom liku.
“Zbog njegove smrti, odlažemo epizodu o filmu Rollerball. Umesto toga, u utorak ćemo imati memorijalnu epizodu koju je osmislio Kventin i koja obuhvata neke od Rikovih najboljih uloga”.
– Iz svima poznatih razloga u maju nećemo imati nijedan nastup. A razloga je mnogo… U junu sviramo u Elektropioniru u Beogradu, u Tivtu, u Rumi i u Kragujevcu. Nama je izuzetno važno da sviramo i ne pravimo velike pauze između nastupa, jer je muzika koju stvaramo i izvodimo ono što nam pomaže da se koliko toliko osećamo kao obični ljudi, koji trezveno razmišljaju sopstvenim glavama u ovim odvratnim ružičastim vremenima smrti i bahatosti. Vidimo se na koncertu u Beogradu – kazao je kratko Nikola pred junski koncert u Beogradu.
Ulaznice po ceni od 1500 dinara dostupne su u Anti Shopu (Cetinjska 15, Beograd).
Malo koji svetski bend se kontinuirano suočava s pitanjem “Zašto vas toliko mrze?”, ali za Nickelback to je standard u intervjuima i nešto s čime bend već godinama opstaje.
Iako su zapravo vrlo uspešni, iz ovog ili onog razloga, takođe su i jedan od najomraženijih bendova u modernoj istoriji.
Ipak, frontmen Čad Kriger misli da je “mržnja omekšala” u poslednjih nekoliko godina. Tokom Zoom intervjua za radio stanicu KFMA iz Arizone, Kroier je rekao:
– To je nekada bila stvarnost i definitivno je trajala dugo vremena. I mislim da je došlo do slabljenja – stvarno jeste, na sreću – rekao je i nastavio:
– Nisam siguran da li je to zato što nas vole na TikToku ili šta god dođavola jeste, ali iz bilo kog razloga, stvarno je lepo, stvarno je lepo ne biti neprijatelj broj jedan.
Što se tiče izvora te “mržnje”, Kriger je rekao kako veruje da je to zato što su se Nickelbackove pesme neprestano puštale na radiju.
– Kada idete tako daleko i kada vam je opseg tako širok, teško je pobeći od benda čak i ako ga ne volite. I ako pokušate da promenite radio stanicu tri puta, a na rock stanici je njihova rock pesma, njihova pop pesma na pop stanici, a čak ne možete da odete ni na country stanocu i pobegnete od nas, onda je jasno zašto toliki hejt.
On je dodao da mržnja, ipak, nije nikakvo rešenje:
– Ja ne mogu da podnesem nekoliko bendova, ali ne idem na internet i pretvaram se u online ratnika. Jednostavno promienim kanal ili stavim nešto što želim da slušam.
Pre tri meseca, Čad je za radio emisiju Whiplash rekao da je sav negativan hajp oko Nickelbacka zapravo doprineo dugovečnosti benda.
– Ja to govorim godinama. Svi klevetnici, svi mrzitelji, svi heroji na tastaturiti, nemaju pojma koliko nas drže u medijskom krugu. To je urnebesno. Ti ljudi koji bi voleli da nas vide kako odlazimo, ako su stvarno hteli da vide da odlazimo, samo bi zaćutali. Svi ti bendovi koji su se pojavili u isto vreme s nama su nestali, jer niko ništa nije rekao o njima. Svi su jednostavno nestali. Ali mi smo stvarno nekako zavrteli celu ovu negativu u pozitivnu stvar. I evo nas.
Voleli ih ili mrzeli, Nickelback i dalje ne misle da stanu. Upravo pripremaju letnju turneju na kojoj će promovisati novi album “Get Rollin’”, uoči čije objave je Kriger rekao da je bend spreman “da ga svet ponovo mrzi”.
Festival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam biće predstavljen u SKCNS Fabrika u četvrtak, 1. juna u 21:00 čas.
U pitanju je jedinstven festival u Srbiji koji, pored takmičarske i revijalne selekcije muzičkih dokumentaraca, uključuje i promocije muzičkih knjiga, kao i koncerte afirmisanih i neafirmisanih sastava iz regiona.
Rainey, poster/ Photo: Promo
Festival se održava u Beogradu, u Domu kulture Studentski grad, a u septembru 2023. će biti održano njegovo osmo izdanje.
U sklopu predstavljanja festivala, biće prikazani filmovi “Uskrs, grad i rock’n’roll” i “Rainey”, dokumentarci koji su nagrađeni na prethodnim izdanjima Dok’n’Ritma.
Posle projekcija, publika će biti u prilici da razgovara o Dok’n’Ritmu i muzičkim dokumentarcima sa direktorkom festivala Sandrom Rančić i autorima prikazanih filmova.
Sandra Rančić/ Photo: Promo (Dok’n’Ritam)
Satnica: – 21:00 – projekcija filma “Rainey”, autora Miloša Tasića – 21:35 – projekcija filma “Uskrs, grad i rokenrol”, autora Ivana Velisavljevića i Katarine Janković-Popović – 22:00 – razgovor sa Sandrom Rančić, osnivačicom i direktorkom festivala Dok’n’Ritam i autorima filmova Katarinom Janković-Popović, Ivanom Velisavljevićem i Milošem Tasićem
Vlatko Stefanovski, virtuoz na gitari bez premca, koji je popularnost stekao sa legendarnom makedonskom grupom Leb i sol, nastupiće ove subote, 27. maja u Užicu sa svojim Triom.
Poznati gitarista u okviru aktuelne turneje promoviše svoje poslednje studijsko ostvarenje “Taftalidze shuffle”.
Vlatko je ovaj album, kao i mnoge do sada, posvetio svom Skoplju i kvartu Taftalidze (Taftalidže) koji ima posebno mesto u njegovom srcu.
Pesme su zato posebno intimne i lične, a opet tako bliske svima, upravo zbog senzibiliteta koji nosi njegova muzika.
Vlatko Stefanovski/ Photo: AleX
Pored nekoliko numera sa aktuelnog albuma, Vlatko će odsvirati i sve one hitove po kojima je poznat: “Čuvam noć od budnih”, “Jovano, Jovanke”, “Uči me, majko, karaj me”, “Kao kakao”, “Čukni vo drvo”, “Skopje”, “Makedonsko devojče”, “Mamurni ljudi”, “Gipsy song”…
Stefanovski je počeo da svira gitaru sa 13 godina, a već sa 18 godina osnovao je grupu Leb i sol, koja je ubrzo postala jedna od najvažnijih i najpopularnijih rok grupa bivše Jugoslavije, vešto kombinujući makedonsku tradicionalnu muziku i savremeni rok.
Posle raspada grupe Leb i Sol, Vlatko Stefanovski od sredine devedesetih razvija vrlo uspešnu solo karijeru.
Ulaznice po ceni od 1500 dinara su u prodaji i možete da ih kupite na biletarnici GKC. Početak koncerta je zakazan za 21:00 čas.
Posle uspešnog singla “Wings“ i njihovog najsvežijeg hita “Waffle House“, čuveni trojac Jonas Brothers predstavio je studijsko izdanje pod nazivom “The Album“.
Pored prethodno pomenutih singlova, na albumu se nalazi još 10 novih pesama, a sastav trenutno priprema i veliku američku turneju pod nazivom The Tour (kreativno i maštovito kao i naziv album), a na kojoj će imati priliku da svojim fanovima predstave nove numere uživo.
Produkciju albuma potpisuje Džon Belion, a novo poglavlje u njihovoj karijeri ispraćeno je velikim pohvalama kako publike, tako i kritičara.
Jonas Brothers/ Photo: universalmusic.rs
– Putovanje na koje nas je ovaj album odveo predstavlja jedinstveno iskustvo, to što konačno imamo priliku da podelimo ove pesme sa vama nam beskrajno znači. Zahvaljujemo se neverovatnom Džonu Belionu što nam je pomogao da ovo delo oživimo. Jako smo ponosni na ove pesme i nadamo se da ćete ih i vi zavoleti koliko smo i mi. “The Album“ je sada vaš – izjavili su Jonas Brothers.
“The Album“ je prvo izdanje Jonas Brothersa posle albuma “Happiness Begins“ koji se 2019. godine našao na vrhu Billboard 200 top liste. Single sa tog izdanja pod nazivom “Sucker“ brojno je nagrađivani planetarni hit, nominovan čak i za Gremi nagradu.
Ovakav povratak na muzičku scenu i ponovni uspon bend je ovekovečio dokumentarnim filmom “Chasing Happiness“. Izdanje “The Album“ je u Srbiji dostupno na svimstreaming servisima.
Tri benda: The Bite, Mooncage i Rulja Inc. održaće zajednički koncert u utorak, 3. juna u Klubu Fest.
The Bite/ Kan i Lingus Studio
The Bite je riff’n’roll bend iz Beograda. Ideja o bendu koji će imati energiju punka, čvrste rock’n’roll rifove, pevljive refrene i osećajnost bluesa javila se pre mnogo godina.
Ideja je sazrevala, dok su članovi svirali po drugim bendovima, menjala se i The Bite je tražio ljude koji su rasli na ulicama, i koji imaju tu “glad“ potrebnu za dobru svirku, ljudi koji su bili i biće deo ekipe, a opet mogu da doprinesu svojim sopstvenim pečatom, potpisom, ljude koji slušaju, sviraju i žive različitu muziku, a mogu bez problema da stanu rame uz rame i naprave nešto novo…
Posle dva studijska albuma (“Life“ 2015. i “Change“ 2020.) The Bite je u martu 2023. godine objavio EP “Are We Mad?!“ za diskografsku kuću Multimedia Music.
Bend trenutno nastupa u postavi: Ljiljana Zdravković (vokal), Bojan Savić (gitara), Igor Ilić (bas) i Bojan Stevanović (bubanj).
Mooncage/ Photo: AleX
Muzičari koji su dugo putovali stvarajući u raznovrsnim bendovima i tako postali priznati i prepoznatljivi auditorijumu, kako igrokazom života tako i nepresušnom željom za kvalitetnom muzikom, pronašli su se na jednom kreativnom mestu u vremenu i prostoru, koje su radi preciznije orijentacije nazvali – Mooncage.
Bend je nastao 2013. godine na žanrovskoj relaciji Lisabon – San Francisko – Sijetl – Beograd. Propovedaju ideju iskonskog rokenrola oplemenjenog post-grandž i bluz zvukom, svojom vizijom i energijom.
Mooncage se trenutno priprema za ulazak u studio i uskoro će biti objavljene nove pesme koje će biti snimljene u saradnji sa Nenadom Bojkovićem kao producentom.
U planu su i nastupi do kraja godine, među kojima je i festival Lovestock u Kaštelima kod Splita.
Rulja Inc/ Photo: Vukašin Lekić
Rulja Inc. je rokenrol bend nastao u Lazarevcu 2018. godine i od samog početka bio je okrenut isključivo autorskom radu.
Nastao je pod uticajem kultnih bendova sa ovih prostora, poput Partibrejkersa, Bjesova, Block Outa, Braće Left, kao i uzora van granica naše zemlje, poput Queens Of The Stone Age, Guns N Roses, Aerosmith, Led Zeppelin, Kyuss.
Trenutnu postavu čine Ivan Simić (vokal, gitara), Marko Milutinović (gitara), Vuk Stojanović (bas) i Filip Todorčević (bubanj).
Jedan od uživo najenergičnijih novih rok bendova privukao je, i nastupom, ali i svojim autorskim pesmama, veliku pažnju domaće publike.
Posle objavljivanja albuma “Ništa Skriveno” na svim digitalnim platformama u decembru prethodne godine, a zatim i brojnih svirki po klubovima i festivalima širom Srbije, u prodaji je i fizičko CD izdanje albuma.
Početak svirke u klubu Festu zakazan je za 21:00 čas, a cena ulaznice iznosiće 600 dinara.
Detroit Groove Gang, američki rock sastav iz Hrvatske, predstavio je novi singl i muzički spot “Little Barry”, posvećen Beriju Sandersu, legendarnom igraču NFL tima Detroit Lions.
Ovo je prvi put da se u okvirima regionalne muzičke scene spominje američki fudbal.
DGG ovom pjesmom postižu touchdown i u saradnji sa zagrebačkom ekipom američkog fudbala, Zagreb Patriotsima, odaju počast najvećem running backu u istoriji NFL-a. Glavnu ulogu u ovom muzičko-sportskom omažu trči Tomislav Horvath, dok je za snimanje i montažu zaslužan Igor Ilić (Studio DIV).
Detroit Groove Gang, Little Barry, promo
– Setimo li se ikada sebe dok smo bili deca? Pesma “Little Barry” govori o sećanju odrasle osobe na detinjstvo u kome ona mašta kako nosi plavo-beli dres Detroit Lionsa i trči s loptom, čvrsto stisnutom u ruci, po svom dvorištu. Ta slika, taj osećaj slobode, uz mirise slatkih dinja, bili su dovoljni da odbaci svoj odrasli, trenutni život, da ponovo stavi kacigu na glavu, stisne loptu i započne naprirodni trk. Ovaj put trčaće sve dok ponovo ne oseti moćnu slobodu igre – kao kada bi Forest Gamp postao član Fight Cluba u službi američkog fudbala. “With super helmet on I had powers!” – kažu Detroit Groove Gang u svom novom singlu.
Pesma je snimljena u United Pop studiju uz pomoć Luke Parente, Martina Plantaka, Zvonimira Galića i Ivana Celčića. Miks i produkciju potpisuje Detroit Groove Gang.
Posle velikog trijumfa albuma “Live At Rock Starci” i saradnje s Krisom Stejpltonom u Nešvilu, Detroit Groove Gang nastavljaju da rade sjajne stvari a “Little Barry” i novi video spot mogli bi biti prava odskočna daska i moguća ulaznica za nastup na sledećem Super Bowlu.
