U Bioskopu Balkan, u organizaciji Fondacije Saša Marčeta, 6. juna biće otvorena izložba “Hvatač snova”, posvećena Aleksandru Zografu, jednom od najznačajnijih predstavnika alternativne i autobiografske strip scene u regionu i šire.
Kroz crteže, faksimile, publikacije i prateće materijale, izložba prati Zografovu višedecenijsku umetničku karijeru u kojoj strip postaje i dnevnik i hronika i sanovnik.
Fokus izložbe je na snovima — tematskom i formalnom polazištu brojnih Zografovih stripova, koje autor beleži iz takozvanog hipnagogičkog stanja, između jave i sna. U tom smislu, naziv izložbe “Hvatač snova“ upućuje na Zografovu ulogu snohvatica, umetnika koji slike iz nesvesnog pretače u narative svojim autorskim jezikom.
Izložba Aleksandra Zografa, vizual/ Photo: Promo
Aleksandar Zograf prisutan je na međunarodnoj strip sceni od 1990-ih, kada njegova dela počinju da se objavljuju u SAD i širom Evrope.
Tokom NATO bombardovanja, postaje jedan od prvih strip autora koji ratnu stvarnost beleže i objavljuju u realnom vremenu, putem elektronskih biltena i stripova koji su istovremeno izlazili u inostranstvu.
Njegovi radovi “Život pod sankcijama”, “Psihonaut”, “Pozdravi iz Srbije” i “Dream Watcher”, objavljeni su u mnogim zemljama, dok je izlagao u galerijama od Beča i Pariza do San Franciska i Soluna.
Izložba Aleksandra Zografa, vizual/ Photo: Promo
Kustos izložbe, Stevan Vuković, u svom pristupu kombinuje formalističke i psihoanalitičke teorije stripa, osvetljavajući Zografovo stvaralaštvo kao istovremeno intimno i univerzalno, kao prostor susreta ličnih snoviđenja i kolektivne stvarnosti.
Pored Zografovih radova, posetioci će moći da vide i vizuelne interpretacije njegovih strip scena u tekstilnim radovima Gordane Baste, koja kroz tradicionalne tehnike veza prenosi motive iz crteža u taktilni medij.
Tokom izložbe posetioci će imati dva stručna vođenja sa umetnikom i kustosom i to 12. i 24. juna u 19:00 časova. Za utorak, 24. jun, pored stručnog vođenja, planirana je i promocija kataloga.
Izložba Aleksandra Zografa, vizual/ Photo: Promo
Izložba će biti otvorena do 28. juna, a ulaz je slobodan.
Početkom godine, Bili Džoel je odložio više konceratazbog tada nepoznatog zdravstvenog problema.
Sada su ti nastupi i zvanično otkazani, a javnosti je saopšteno da muzičar boluje od normotenzivnog hidrocefalusa (NPH) — oboljenja koje utiče na mozak.
“Stanje se pogoršalo usled nastupa u poslednje vreme, što je dovelo do problema sa sluhom, vidom i ravnotežom”, stoji u saopštenju njegovog tima. “Po savetu lekara, Bili je započeo specifičnu fizikalnu terapiju i preporučeno mu je da se privremeno povuče sa scene kako bi se oporavio”.
Džoel je u februaru održao dva koncerta pre nego što je ostatak turneje prvo odložio, a potom i potpuno otkazao. Sve kupljene ulaznice biće automatski refundirane.
U saopštenju se dodaje da je Bili zahvalan na vrhunskoj nezi koju dobija, i da mu je trenutno prioritet zdravlje. Takođe se zahvalio fanovima na podršci i izrazio nadu da će se uskoro ponovo vratiti na scenu.
– Iskreno mi je žao što razočaravam publiku i zahvaljujem vam na razumevanju – poručio je Bili Džoel.
Mostarski bend Zoster gledaćemo i slušati ponovo, na ogromnu radost brojnih fanova u Srbiji, 6. juna u Luci Beograd, u organizaciji producentske kuće Long Play.
Pred ovaj koncert kojim će Zoster ekipa iznova potvrditi status koncertne atrakcije koja na bini daje sve, ali i od publike traži isto, popričali smo sa frontmenom benda Mariom Knezovićem o koncertu, naravno, o muzici, naravno, ali i o mnogo čemu drugom.
Šta (ili ko) je vaša Utopija, a gde puštate mozak na pašnjak? – Moja utopija je ujedno i mjesto gde puštam mozak na pašnjak. To je moj vrt u Mostaru, gdje rastu trešnje i narovi i gdje dolaze meni dragi ljudi.
Od čega zavisi stajling koji ćete odabrati za nastup? – Od toga gdje je nastup, kako se osećam u tom trenutku i šta mi je dostupno za odabir.
Šta stvara vašu jedinstvenu energiju koja je prisutna samo na nastupima? – Vjerujem da je u pitanju svijest o prolaznosti i prepuštanje vremenu i prostoru u kom se nalazimo.
Publika često opisuje vašu muziku kao beskrajno pozitivnu, onu koja ostavlja utisak nekoliko dana i bez izuzetka popravlja raspoloženje, možda čak možemo i da primenimo izraz “feel-good”. Dakle, šta je za vas ono što je svima ostalima Zoster? Šta je vaš feel-good. – Naš feel-good je življenje ovoga što radimo. Idemo i popravljamo kišobrane i raspoloženje.
Dobra atmosfera je, naravno, rezultat razmene obostrane dobre energije. Da li više volite festivalske, na otvorenom, ili koncerte u dvoranama? – Ljeti više volimo biti vani na otvorenom, a zimi na zatvorenom, iz očiglednih klimatskih razloga, jer je tako ugodnije.
Rock maraton – Zoster/Photo: Alex
Znamo odakle dolazi ime grupe. Šta mislite da je sada potrebno društvu, kako bi podiglo imunitet? – Potrebno je više angažmana da razumemo druge, više zagrljaja, toplih riječi i više solidarnosti.
Da li postoji dovoljno bendova na mostarskoj mladoj alternativnoj sceni? – Nikad ne postoji dovoljno bendova. Poslušajte bend Pahor i njihov album “Bezdan”.
Šta biste poručili ambicioznim bendovima iz manjih sredina, kako da istraju do uspeha? – Moraju raditi i stvarati muziku do iznemoglosti.
U jednom od intervjua ste rekli da ste poželeli da se bavite muzikom pod uticajem benda Guns N’ Roses. To znači da se vidimo na njihovom koncertu u Beogradu? – Nažalost ne. Malo se plašim da ne srušim tu iluziju kad sam bio dječak.
Znamo da je poslednji album grupe Zoster “Najgori”. Koji je najbolji? – Nadam se da najbolji još nije snimljen.
Da li mislite da nam nedostaje konceptualnih albuma na ovim prostorima? – Ako ima potrebe da se stvara, treba da se stvara, ako ne – ne treba. Očito da ta potreba ne postoji u dovoljnoj mjeri.
Kada je reč o vašoj muzici, mnoge pesme su apsolutno “sing-along”, dok je skoro svaka “favorit” publike. Da li se desilo da vas nekada iznenadi da je neka pesma korespondirala sa publikom bolje nego što ste očekivali? – Nismo nikad unapred proračunavali. Pravimo muziku koja nam se sviđa, bez podilaženja ukusu publike. Najbolje je ako se dogodi da se te dve stvari poklope.
S tim u vezi, da li se dešava da vam nekada dosadi da svirate neku od pesama koje publika obožava? – Sve pjesme koje izvodimo su podložne reinterpretaciji, tako da ih uvjek iznova proživljamo. Ta dinamika se menja sa stvaranjem novih pjesama.
Da li je teže biti glavni glumac ili frontmen? – Teže možda nije komparacija koja je prikladna. Koliko je izazovno zavisi kakva je uloga, a frontmen sam već 25 godina.
Šta možemo da očekujemo 6. juna u Beogradu? – Možemo očekivati dobru zabavu, i publika i mi.
Budni, alternativni rok bend iz Beograda, objavio je prvi EP pod nazivom “Svet” u formatu CD-a i na digitalnim platformama za distribuciju muzike.
Izdanje je objavio Fidbox, na čijem je YouTube kanalu dostupan i prvi video singl benda – “Hrast”.
Muziku za sve četiri pesme potpisuju članovi benda, a autor tekstova je Darko Tomić. EP je producirao Ivan Petrović, poznati srpski producent sa bogatim iskustvom na alternativnoj muzičkoj sceni.
Budni /Photo: Filip Nakić
Grupa Budni osnovana je 2021. godine. Njihov zvuk kombinuje elemente novog talasa, post-panka i alternativnog roka.
Ekipu čine: Darko Tomić (vokal, gitara), Mirjana Konjikovac (klavijature, vokal), Bojan Krivaja (gitara), Igor Vuković (bas gitara) i Dragomir Marković (bubnjevi).
Izdanjem “Svet” bend pokazuje sposobnost da spoji atmosferične dubine sa energičnim zvukom, oslanjajući se na nasleđe alternativne muzičke scene osamdesetih godina.
Do sada su nastupali na različitim nezavisnim muzičkim događajima u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu i Sarajevu, a posle objavljivanja ovog EP-ja, Budni planiraju da prošire svoju prisutnost na regionalnoj muzičkoj sceni, istražujući mogućnosti za promociju i nastupe na festivalima.
Dom omladine Beograda i tokom 2025. nastavlja sa programom pod nazivom “Rokenrol škola”, u okviru kojeg jednom mesečno organizuje koncerte talentovanih mladih domaćih bendova.
Učenici gimnazija i srednjih škola dobijaju priliku da prvi put predstave svoj autorski rad i muzičko umeće u Klubu DOB, mestu na kojem su stasavale generacije domaćih rokera.
Photo: Promo
Program“Rokenrol škola“realizuje se u saradnji Doma omladine i BG invazije, gradskog takmičenja srednjoškolskih bendova u organizaciji Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije.
Na četvrtoj Rokenrol školi u 2025. godini predstavljamo neke od najboljih mladih vokalnih solistkinja iz Srbije: Pavlu Rakić (Požarevac), Vidu Despot (Beograd) i Unu Dimitrijević (Niš).
Ove tri mlade muzičarke, kroz širok spektar žanrova od roka, preko popa do džeza, pokazuju svoj neverovatan talenat, vokalne sposobnosti i scenski nastup, koji prevazilaze i već oformljene iskusne profesionalce.
Pavla Rakić/ Photo: Jelena Rakić
Vida Despot/ Photo: Nidia Moya
Una Dimitrijević/ Photo: Jelena Vučković
Ulaznice po ceni od 300 dinara su u prodaji preko eFinity prodajne mreže ionlajn.
Poznati engleski rok bend Pulp objavio je novi video singl pod nazivom “Got To Have Love”(Rough Trade Records).
Pomenuta pesma je drugi uvid u novi album “More”, prvi posle skoro 24 godine, koji izlazi 6. juna, a dolazi posle njihovog povratničkog singla “Spike Island” objavljen u aprilu.
– Reč “ljubav” nisam mogao da izgovorim sve dok nisam napunio skoro 40 godina. Neprestano sam slušao ljubavne pesme, ali nisam mogao da koristim tu reč u stvarnom životu. Tekst ove pesme je moj razgovor sa samim sobom o toj situaciji. Dobro sam se izribao. Sada sam naučio kako da je izgovorim bez da se zacrvenim – kazao je Džarvis Koker i dodao: – “Got To Have Love” je pomalo histerična pesma koja pokušava da govori o ljubavi onako kako je ja sada vidim – otkriva Džarvis Koker, a pesma već deluje kao budući koncertni hit kad bend bude započeo svoju turneju po Britaniji i Irskoj u junu (detalji u nastavku), uz još više nastupa, uključujući kompletnu turneju po Severnoj Americi krajem godine.
Za spot, koji je režirao sam Džarvis Koker, korišćeni su snimci iz kultnog dokumentarca “Wigan Casino” iz 1977. godine u režiji Tonija Palmera. Kombinujući kadrove plesača iz Northern Soul ere sa muzikom benda Pulp, video dodatno naglašava plesni potencijal pesme “Got To Have Love”.
– Obožavam plesnu igru – i ovo su najbolji snimci plesne igre koje sam ikada video. Prvi put sam ih video u videu Marka Lekija “Fiorucci Made Me Hardcore” – kazao je Džarvis.
Posle zapažene objave albuma “Analogna rasa”, kao i uspešnih promocija u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, kao i intimne unplugged turneje širom Srbije, Zoran Predin i Nikola Čuturilo nastavljaju svoje koncertno putovanje — ovog puta u okviru 025 TOUR, koja će obuhvatiti festivalske i koncertne nastupe tokom leta i jeseni 2025.
Turneju započinju učešćem na festivalima, kao i najavom velikog beogradskog koncerta u MTS Dvorani.
Bend, puls, filozofija — Analogna rasa donosi toplinu i autentičnost analognog zvuka u oštar fokus savremene, digitalno rođene publike. Spojem retro estetike i modernog pripovedanja, istražuju bezvremenske ljudske teme kroz sirovu instrumentaciju i snažnu energiju nastupa uživo.
Album “Analogna Rasa” objavljen je u izdanju dve diskografske kuće – Croatia Records i Lampshade Media. Fizička izdanja, na CD-u i vinilu (LP), dostupna su u prodavnicama, kao i na službenom webshopu Croatia Recordsa.
Najbolje od alternativne i urbane scene na Garden Stage-u povodom 15 godina Arsenal Festa
Arsenal Fest, jedan od najznačajnijih muzičkih festivala u regionu, ove godine slavi 15 godina postojanja. Od 26. do 28. juna 2025. godine, Knežev Arsenal u Kragujevcu biće domaćin spektakularnog muzičkog događaja koji spaja svetske i domaće muzičke ikone, a za otvaranje Garden Stage-a pripremljena je prava ekskluziva.
Naime, program na ovoj bini će, 26. juna od 19 časova, otvoriti kragujevački bend Fraktal koji će premijerno predstaviti kompoziciju “Vreteno (Biska 8)” čiji je autor muzike legendarni gitarista Radomir Mihailović Točak.
Smak (Kraguevac)/ Photo: AleX
Aranžman za ovu pesmu su radili svi članovi Fraktala, a tekst je napisao Ivan Ristić, takođe član benda. U izvođenju ove kompozicije na bini Arsenal Festa učestvovaće Hor Prve kragujevačke gimnazije čiji je dirigent prof. Suzana Jevtović. Aranžman za hor su raspisali Radomir Mihailović Točak, prof. Jelena Magleševa, kompozitor Marko Matović i Ivan Ristić. Dodatna zanimljivost je da će na ovom nastupu Fraktala kao gost klavijature svirati prof. Marija Mihailović – ćerka R. M. Točka.
Prvog festivalskog dana, na Garden Stage stiže i Ida Prester sa svojim bendom Lollobrigida, donoseći energičnu kombinaciju indie popa i elektronskog zvuka. Neki od od najpoznatijih hitova kao što su “Bivša cura”, “Ja se resetiram”, “Pilula”, “Sutra”, biće savršen uvod u muzičku atmosferu prve festivalske večeri. Zatim će bublika moći da uživa u muzici Nikole Vranjkovića, kompozitora, producenta i pesnika poznatog po dubokim i emotivnim baladama, koji nastavlja program sa svojim hitovima pooput “Dve reči”, “Nagrada za strah”, “Zadrži svoj dah”, “Sretenje” i mnogi drugi.
Nikola Vranjković, MTS dvorana/ Photo: Alex
Garden stage će obeležiti i predstavnici alternativne rock scene kao što je Vizelj koji donosi prepoznatljivi eksperimentalni alternativni rok zvuk koji će sasvim sigurno već prvog dana festivala osvojiti publiku. Tu je i Dram– bend koji spaja elemente post-punka i indie roka i obećava energičan nastup, dok Škofja Loka donosi svoj “promenljivi zvuk i čvrst stav”. Analogna Rasa zatvara veče sa svojim jedinstvenim zvukom koji donose velikani jugoslovenskog rock‘n roll-a, Nikola Čuturilo i Zoran Predin.
Zoran Predin, i Nikola Čuturilo, promocija albuma Analogna rasa, SOKOJ/ Photo: AleX
Drugog dana festivala, 27. juna, Garden Stage otvara Sajsi MC, pionirka ženske hip-hop scene, koja svojim energičnim nastupom i pesmama koje govore o svakodnevnim temama hipnotizira publiku. Zatim će publika imati prilike da prisustvuje nastupu Kande, Kodže i Nebojše, koji nastavlja program sa svojim hitovima kao što su: “Odnose me”, “Tajne letenja”, “Slooboda i ljubav” i mnogi drugi koji su obeležili njihovu karijeru dugu preko 30 godina.
Ove godine će Garden stage razdrmati po prvi put Crni Cerak, popularna trep grupa koja je stekla ogromnu popularnost svojim društveno angažovanim tekstovima i dril stilom koji odlikuje ekslozivnost.
Tu su i Bjesovi – grunge rock bend koji pruža zaista energičan nastup, dok KBO! donosi punk zvuk na scenu. Lavina zatvara veče sa svojim jedinstvenim metal zvukom.
Bjesovi/ Photo: Vovka Čudinov
Završnog dana, 28. juna, Garden Stage će obečežiti nastup Ramba Amadeusa, muzičkog provokatora poznatog po satiričnim tekstovima i energičnim nastupima koji će uz dozu humora i kritike društva izvesti neke od svojih najvećih hitova pred publikom u Kragujevcu.
Orthodox Celts, pioniri celtic rocka u Srbiji, nastavljaju program sa pesmama koje kombinuju tradicionalne irske melodije sa energijom rock muzike. Njihov najpoznatiji hit “Wild Rover” i mnogi drugi pokrenuće još jednom posebnu energiju njihove verne publike. Bad Copy, kultni hip-hop trio, poznat po svom autentičnom nastupu i pesmama koje kombinuju humor i društvenu kritiku, obeležiće poslednje veče na Garden-u.
Orthodox Celts, Amerikana/Photo: Alex
KOIKOI, nesvakidašnje originalan alternativni rock bend koji koketira sa raznim žanrovima kao što su indie rock, psihodelija i disco-punk, nastupiće na Gardenu poslednje festivalske večeri, odmah nakon Orthodox Celts-a, a publici su poznati po svoji hitovima kao što su: “Misisipi”, “Hrast”, “Ogledalo je zrcalo”, “Krinolina”.
Program Garden-a na ovogodišnjem jubilarnom Arsenal Festu zatvoriće Six Pack koji za kraj donosi energičan punk zvuk na scenu.
Six Pack, Priča 2024/ Photo: AleX
Ulaznice su dostupne putem servisa Tickets.rs i na svim prodajnim mestima Ticket Vision-a. Za detaljan program, ulaznice i dodatne informacije, posetite zvanični sajt festivala: arsenalfest.rs
Poznata francuska glumica, Beatris Dal (Béatrice Dalle), biće gošća osamnaestog Beldocs festivala, povodom promocije filma “Pasija po Beatris Dal”, koji će biti prikazan u subotu, 24. maja u Jugoslovenskoj kinoteci. Osim nje, Beldocs će posetiti i reditelj ovog filma, Fabris di Velc (Fabrice Du Welz).
“Pasija po Beatris Dal” nas vodi na emotivno i poetsko putovanje kroz Italiju, gde glumica pokušava da dosegne suštinu stvaralaštva Pjera Paola Pazolinija – jednog od ljudi koji su je najviše inspirisali u životu. Kroz crno-belu kameru i autentičan pristup, film je svojevrsna ispovest žene koja nikada nije pravila kompromise i koja pred kamerom ogoljava svoju dušu, upuštajući se u duhovnu potragu za sobom kroz lik umetnika koga obožava. Film je prikazan na filmskom festivalu u Lokarnu i oduševio je kritiku i publiku.
Beatris Dal je proslavio film “Beti Blu” iz 1986. godine. Film je bio nominovan za nagradu BAFTA i za Oskara za Najbolji film na stranom jeziku. Posle ovog filma glumica je nastavila sa nizom glavnih uloga, uključujući i film “Chimère” iz 1989. godine, koji je uvršten na Kanski festival iste godine. Značajnu ulogu ostvarila je i u kultnom filmu “Noć na zemlji” Džima Džarmuša iz 1991. godine. Snimila je 75 filmova.
Njena životna priča je prilično uzbudljiva. Od kuće je pobegla kada je imala samo 14 godina i otišla u Pariz, a kako kaže, tamo je živela od krađa. Poznata je i po burnom ljubavnom životu, a možda je jedan od poznatijih podataka da je bila u vezi sa glumcem Rupertom Everetom.
Pasija po Beatris Dal, promo (via Beldocs)
U brojnim intervjuima napominjala je da su najveće inspiracije i muškarci njenog života Pjer Paolo Pazolini i Kurt Kobejn.
Film “Pasija po Beatris Dal” na Beldocsu je u subotu, 24. maja u 20.30 u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova 1) u okviru programske celine Vatromet.
Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava autora muzike SOKOJ proslavila 75 godina poslovanja, a istovremo je proslavljeno i osamdeset godina rada Udruženja Kompozitora Srbije.
Program proslave trajao je nedelju dana, uključio je Konferenciju medjunarodne organizacije CISAC, sastanak regionalnih organizacija srodnih Sokoju, dodelu nagrada za istaknute autore, poslovne partnere i prijateljske kompanije, kao i izuzetan koncert međunarodno poznatog pijaniste Kemala Gekića.
Direktor organizacije Dejan Manojlović potvrdio nam je da je godina za nama bila izuzetno uspešna na svakom planu.
– Prezadovoljan sam kako smo organizovali sve dogadjaje povodom 75 godišnjice Sokoja. Kruna svega bio je vrhunski nastup Kemala Gekića koji je svirao program sastavljen isključivo od klavirskih kompozicija istaknutih Srpskih autora. Krovna svetska zajednica svih kolektivnih organizacija Cisak, kojoj pripada i Sokoj je u Beogradu napravila poseban događaj kome su prisustvovale organizacije iz Regiona, ali i nadležne državne organizacije kao što je naš ZIS. Sve to smo uradili zajednički sa našim kolegama iz Udruženja Kompozitora Srbije koji takođe proslavljaju značajan jubilej – osamdeset godina svog postojana. Oni su izvorni osnivači Sokoja. Kroz sve ovo želimo da prikažemo koliko Sokoj u ovom trenutku dobro posluje. Stigli smo do toga da organizacija podiže lestvicu godišnjih prihoda na više od tri milijarde dinara.
Dan Sokoja/Photo: Sokoj promo
Organizacija Sokoj uspešno se nosi sa digitalnom sferom.
– Mi smo u Sokoju uspeli da sustignemo digitalni napredak i promene i da kontrolišemo veći deo naplate koji stiže preko digitalnih servisa kod nas i u svetu. Preko interneta se trenutno emituje i strimuje veliki broj muzičkih dela. Zaključili smo ugovore sa svim velikim digitalnim servisima od Spotifaja, preko Jutjuba, Deezera, Tidel-a, do Netfliksa. Imamo partnersku organizaciju koja se zove “Mint” koja operativno obradjuje sve informacije o digitalnom emitovanju, te preko koje vršimo obradu i realizujemo naplatu iz celog sveta. U ovom delu, Sokoj je sustigao sve razvijene zemlje Evropske unije. Po prihodima smo na primer sustigli srodno društvo iz Hrvatske koje je godinama stajalo znatno boje od nas. Zahvaljujući tome smo podigli naplatu u ogromnim procentima. Mi samo sledimo rešenja razvijenijih srodnih društava, tako da imamo značajan napredak.
Photo: Promo
Direktor organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih prava muzičkih autora Srbije – Sokoj, bio je deo radne grupe koja je pripremila novi Zakon o autorskim i srodnim pravima. Direktive Evropske unije, kao i sve pretežnije digitalno slušanje muzike donelo je brojne novotarije u ovu oblast, pa je usvajanje Zakona neophodno.
– Situacija sa zakonom je prilično neizvesna. Ministarstvo Privrede, kao nadležni predlagač zakona i Vlada Srbije, ne bave se temama kao što je Zakon o autorskom i srodnim pravima. Na izradi novog zakona se počelo krajem 2021. godine, formiranjem radne grupe koja je, na osnovu predloška koji je izradio Zavod za intelektualnu svojinu, trebala da napravi predlog novog zakona. Postoji i deo procedure koji ide pred Evropsku komisiju, jer je važno harmonizovati zakone Srbije sa zakonima Evropske unije. Donošenje ovog zakona je jedan od uslova pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U taj zakon je trebalo da budu unete i dve direktive Evropske unije, koje se odnose na regulativu vezanu za autorska i srodna prava, odnosno kolektivno ostvarivanje tih prava – kaže Manojlović i dodaje:
– Radna grupa je završila svoj posao u dva mandata, brojni članovi su uspešno formulisani i Zakon je krenuo u proceduru usvajanja. Prvo ka kancelariji Evropske komisije, pa zatim nazad sa njihovm odgovorom, dalje ka Ministarstvu pravde i Vladi Srbije, te konačno ka Skupštini koja bi taj zakon trebalo da izglasa. Prošlo je već više od dve godinu dana od tada. Međutim, mi u ovom trenutku ne znamo u kojoj fazi procedure se Zakon nalazi. U međuvremenu su u Evropskoj uniji donete još dve direktive koje bi trebalo implementirati u novi zakon. Važeći zakon o autorskom i srodnim pravima je iz 2009. godine, sa par izmena od kojih je poslednja iz 2019. godine, pa je samim ti poprilično prevaziđen, pogotovo u oblastima novih tehnologija korišćenja muzičkih autorskih dela.
