Još od 2000. godine, mostarska grupa Zoster je, kako kažu “naša grupa”. Rasprodat beogradski koncert i nepregledni, spiralni redovi ispred Dorćol Platza to i dokazuju.
Mostarski Zoster predstavio “Najgori” album i već rade na novom…
Oni možda nisu “Najgori” bend, ali njihov peti studijski album svakako jeste. Barem po nazivu. Upravo zato su tu – da ga prvi put odsviraju celog, od početka do kraja, pred našom publikom.
Verna publika dobro zna kako se ide na ovakav koncert – u velikom društvu, šarenoj košulji i dobrog raspoloženja. Čak i da neko dođe sam, kući se vraća sa novim poznanstvima.
Svi smo ovde “Imači kada” i znamo zašto smo tu (i za što tačno “imamo kada”), da slučajno polijemo pivo u zanosu, da igramo i crpimo fenomenalnu energiju frontmena, Maria Knezovića.
Već sa prvom pesmom, mozak je otišao daleko na pašnjak, a sva ona gužva sa početka je nestala, te se stvorilo sasvim dovoljno prostora za ples.
– Jao koliko vas je! Svi ste došli! – simpatično je primetio Mario.
Iz njegovog ugla, verovatno se činilo da publika ide unedogled. Kasnije, kada je ispred sebe imao masu koja se plešući u ritmu pomera kao jedna celina, ili koja peva toliko glasno da morao da pojača signal koji je dopirao iz monitora, možda je i bio u pravu.
Možda se zaista činilo kao da smo svi tu.
“Mozak na pašnjak”, nego šta…. Zoster predstavio novi video singl
Kao da smo 23. februara svi otišli na egzotični, “otok pusti”, pa se tako, samo na trenutak, činilo kao da je leto.
Znajući njihovu prirodu i duh njihovih pesama, nije to ništa novo. Sasvim je normalno da služe kao sredstvo koje vraća i podseća na leto, kad mu vreme nije.
Iako ga, kako kaže, ostali momci iz benda “teraju” da više priča između pesama, Mario je s vremena na vreme proveravao kako smo, da atmosfera slučajno ne bi otišla pogrešnim putem i između toga, na sebi svojstven način, fletrovao sa publikom.
Bili smo sve bolje i bilo nam je sve toplije. I nikako nam nije bilo dosta.
“Čovjek želi da je ptica”… Stigao novi video singl grupe Zoster
Kada je vrućina konačno zahvatila i binu, Mario je za trenutak nestao, a onda vratio u svom prepoznatljivom mantilu, koji je vremenom postao njegov zaštitini znak.
Taj stajling ostao je od pesme “Čovek želi da je ptica”, pa sve do kraja. Da li smo želeli da budemo ptice? Nije potvrđeno. Ali smo želeli da budemo tačno tu gde jesmo.
Niko nije zamerao ni simpatično zaboravljen deo teksta pesme “Banana Stejt”, jer sve je to deo neverovatnog šarma koji ovaj bend nosi sa sobom.
Još jedno u nizu lepih iznenađenja iz Dorćol Platza bilo je to što je u publici bio jako mali broj mobilnih telefona. Retko ko je držao telefon u ruci, a sve ruke su bile visoko u vazduhu, uvek u dobrom ritmu.
Polako, preko “Američkog filma”, približavali smo se kraju. Samo formalno, naravno, jer Beograd ovakav bend ne pušta kući bez bisa.
Zahvalni, odsvirali su bis od čak četiri pesme: “Gavrilo”, “Bezbolnim palicama” i “Plačeš”. Za sam kraj, posali su prilično kliše, ali ne i manje važnu poruku – “Budi svoj”.
U nadi da će sledeći album biti najbolji, jer, ako je ovo “Najgori”, ne možemo ni da zamislimo šta nas čeka na drugoj strani, mi ćemo biti svoji, a oni će biti naša grupa.
J. Ilić za HL
