Sanitarium pred veliku koncertnu promociju albuma “Udarac glavom”: Kad nas čujete uživo, sve će vam biti jasno…

0
231
Sanitarium/ Photo: A. Ignjatović
Oglasi

Sanitarium sanja svoj san. 1. decembra u Božidarcu će se desiti ono o čemu su maštali dugo i u boji – koncertna promocija debi albuma “Udarac glavom”.

A da bi do toga stigli, stvarno su morali da “udaraju glavom”. Mnogo puta. Ekipa koja pravi “dobru buku” do albuma prvenca stigla je preko malih i velikih bina desetina klubova i festivala, pobeđivali su na takmičenjima gde god su se pojavili, ali ništa se konrektno nije desilo sve dok nisu oduvali konkurenciju na Mobil Music Festu #2, što im je donelo ugovor sa Headlinerom i izdavačkom kućom Multimedia Music i, konačno, toliko čekani album.

Sanitarium – Udarac glavom, CD

Predstojeći koncert u Božidarcu sigurno će biti jedan od onih koji će pamtiti celog života, i oni i publika, a ima li bolje prilike da se proćaska sa ekipom koja će “na teren istrčati” u sastavu: Marko Narančić Narke (gitara), Viktor Kiralj Vik (bas), Uroš Pajić Paja (gitara), Petar Dajić Peca (bubnjevi), Luka Radovanović (novi vokal) i Nenad Živković Žile (vokal na privremenom radu u Nemačkoj).

Veliki beogradski koncert grupe Sanitarium 1. decembra u Božidarcu

Pobedili ste na mnogo takmičenja demo bendova, u čemu je tajna, kako ste postali festivalski demo rekorderi? Koji savet možete da date mlađim bendovima, koji tek kreću putem koji ste vi prošli…
Žile: Pobede su došle kao plod velikog rada i truda. Ljudi su to prepoznali, ali mislim da su pre svega prepoznali našu ludačku energiju koja se primeti odmah po izlasku na binu. Taj prvi utisak je nešto čime smo dali poverenje da jednostavno nastavljamo dalje i da Sanitarium neće biti samo bljesak, već nešto što će biti energija koja će se tražiti iznova i iznova. Što se tiče saveta za mlađe bendove: “Ako niste spremni da istrajete, da date sve i preko toga, a da pritom ne očekujete ništa – ne počinjite!“
Narke: Nema tu neke “tajne”. Izađite na binu, budite ono što van bine niste. Bina će iz vas izvući ono što treba. I pijte rakiju. Ili vinjak, ko šta voli.
Vik: Ja mislim da je tajna dobra energija. Na većini tih festivala je bilo bendova koji su itekako bili instrumentalno bolji od nas, ali mislim da je naša luda energija i udaranje glavom dalo koji poen više. Što se tiče saveta za mlađe kolege: Samo svirajte i uživajte u tome! Na kraju krajeva, i pomenute nagrade su rezultat ličnog ukusa i mišljenja od par individua – ne dozvolite da vas to menja!

Sanitarium/ Photo: A. Ignjatović

Kad ste nastali, pre 7,8 godina, gde ste mislili da ćete biti 2023?
Žile: Velika je razlika od nastanka pa do danas. U početku uvek želite samo da svirate,bilo kad i bilo gde. Međutim kako su se ostvarivala brojna učešća na festivalima, pa zatim i pobede, nagrade. Onda shvatite da želite da sve ode na neki viši nivo.
Svakako nas je vodila ideja o velikim binama i što brojnijim nastupima, to je nešto sto nas je uvek krasilo kroz sve postave Sanitariuma pa do danas. Išli smo uvek korak po korak, ali ne baš iskreno toliko daleko. Najbitnije što nam je takođe uvek predstavljalo zadovoljstvo jeste da Sanitarium nastavi da živi bez obzira ko se od nas na bini našao i to je ono što je naša suština. Što mogu slobodno da kažem da to očekujemo i vidimo u narednim, iskreno se nadam, godinama.
Narke: Te ne tako davne 2016. godine, kada smo se okupili, cilj nam je bio čisto da sviramo. Da stvaramo muziku. Ideja je došla, verovali ili ne, posle koncerta benda Brkovi. Žile je jedne večeri, kada smo pili čokoladno mleko predložio da mi napravimo neki bend da se zezamo i sviramo Brkove i tako nešto. Ali od toga nije bilo ništa, već odmah je zacrtano – ovo će biti autorski bend.
Vik: Ja lično nisam učestvovao u procesu stvaranja, ali sam se pridružio ekipi jako brzo nakon začetka i na osnovu toga mogu reći samo da bi mali Mađar iz Šumadije bio ponosan na sebe i svoju sanitarium braću. 😀

Koliko puta ste do sada pomsilili da odustanete i zašto niste? Šta vas je guralo napred…
Žile:
Bend je prošao razne faze, pred kraj 2016. godine je to bilo najteže. Nije sve funkcionisalo ovako kao danas. Napred nas je vukla misao o interesu benda,koji i dan danas ostaje na prvom mestu. I naravno velika želja da sve što smo stvorili jednostavno ne propadne…
Narke: Nula. Odustajanje jednostavno nikada nije bila opcija. Da, bilo je teških trenutaka, logično, ali odustajanje nikada nije dovedeno u pitanje. Da citiram jednu poganu izreku, ali malo da je izmenim “I posle Sanitariuma – Sanitarium”. Trajaće Sanitarium i posle nas… pazi šta ti kažem.
Vik: Apsolutno se slažem sa svojim kolegama, teških trenutaka je bilo, ali odustajanje zaista nikada nije bila opcija. Neko interno verovanje je da ova priča mora opstati (čak i bez nas), s tim na umu svaki problem je rezultirao rešenjem!

Čega ste sve morali da se odreknete zbog benda, a čega ipak niste…
Žile: Kada stavite bend na prvo mesto, onda gledate da sve što radite ostavi najviše prostora za bend. Najviše odricanja je bilo u pogledu radnih mesta, selidbi, porodičnih okupljanja. Jedino se još sebe nismo 100% odrekli.
Narke: Bilo je tu svega i svačega. Pre svega, kada smo krenuli ovim putem, definitivno je da smo se odrekli tog nekog “slobodnog vremena” pre svega. Odrekli smo se kostiju u kičmi, vrat je takođe tu u kolateralnoj šteti… Ali niko od nas se ne žali, jer da je teško odreći se nečega zbog svirke – bataljuj, motaj kablove.
Vik: Koliko god to zvučalo kao kliše – nama bend predstavlja jednu od najbitnijih stvari u životu. Ljudi to ne razumeju, ceo život nas prate pitanja “Zašto radite to, nikada dinara nećete videti” ili “Zar ne možeš jednu svirku otkazati i ispoštovati porodičnu proslavu“. Zaista se trudimo da nađemo savršen balans, ali prosto zakazana svirka je uklesana na prvo mesto prioriteta. Naravno, dešavalo se da neko otkaže probu i ode na vašar na Tresijama (ne, ne uperujem prst u Narketa, čini vam se) ali sve je to okej kada prethodno radite jako naporno.
Do sada se nismo odrekli sebe, niti ćemo ikada!

Sanitarium/ Photo: A. Ignjatović

Koje biste momente izdvojili kao ključne u dosadašnjoj karijeri?
Žile: Pre svega prijateljstvo sa svim ljudima koji su bili i koji su sada deo Sanitarium benda, to je za mene iskreno najviše obeležilo moju muzičku karijeru. Jer bez njih ništa ovo ne bi imalo smisla i ne bi išlo u dobrom smeru u kom sada ide…
Pobede i učešćale na brojnim festivalima .
Takođe poseban momenat je saradnja sa portalom Headliner.rs i izdavačkom kućom Multimedia Music.
Narke: Auh…pa bilo ih je. Možda prvi put svirati pred par hiljada ljudi? Prve pobede? Prvog albuma? Uglavnom – ti neki lepi “prvi” momenti.
Vik: Ako pričam o svojoj ličnoj karijeri, svakako ispunjavanje nekih dečačkih snova je nešto što bih spomenuo. U jednom trenutku na letnjem raspustu gledate najavu Zaječarske gitarijade na televiziji, nekoliko godina kasnije osvajate nagradu publike sa svojim bendom! Da li je potrebno reći nešto više? 🙂

Album “Udarac glavom” zvuči dosta zrelije nego debi albumi na kakve smo navikli od drugih bendova… šta je razlog za to? Kako se to postiže…
Sanitarium: Dobrodošli u Sanitarium kuhinju! Evo vam recept našeg albuma prvenca:
Lagano dinstanje na srednjoj temperaturi u trajanju od 7 godina. 🙂 I da, ne štedite na masti!

Neke revolucije ovako počinju… Sanitarium promovisao album “Udarac glavom”

Zašto ste album baš tako nazvali?
Narke: Au bre, pa zar mora da se objašnjava? Isn’t it self explanatory?
Vik: Matematika je prosta. Šta se radi na koncertima Sanitariuma? Headbanguje se! Headbang = Udarac glavom.

Obično vas promoteri i novinari svrstavaju u “teškaše”, “razbijače”, “bend koji pravi buku”… da li su u pravu?
Žile: Apsolutno!!!
Narke: U svakom smislu. Evo ja, težak, masan, razbijam (ne kako sviram, nego ovako inače). Plus kad krenu brejkovi, moji testisi se uvećaju 10 puta.
Paja: Da 🙂

Utisak je, na albumu ali pre svega na svirkama, da vas pokreće bes i da je publika to prepoznala.. Zašto bes? Dokle bes? To je destruktivna sila…
Žile: Bes jeste deo nas i ovo sto mi radimo je jedan od načina da on izađe van. Ljudi često traže taj izduvni ventil, nagomila se u čoveku sve i on ukoliko trpi postane bomba koja se ne može kasnije obuzdati. Mi smo našli način da bez povređivanja ikog on izađe iz nas. Naravno da on nije rešenje, ali je u kombinaciji sa nepravdom veoma opasan i podmukao. Kod besa je bitno da je obuzdan, tako da ne brinite neće nas poremetiti niti uništiti.
Narke: Bolje da bes i negativnu energiju izbacimo na bini nego kući da bijemo žene. Šalim se naravno, pa zar ne treba svakom neki izduvni ventil? Muzika, sport, igrice, pecanje… sve su to ventili.
Vik: Kad Narke ne bi pecanje spomenuo, tačno bi mu guma pukla (o wait, pa i pukla mu je juče 😀

Godinama negujete prepoznatljiv “bolnički” imidž sa mantilima i maskama, publika vas dobro zna po tome, a sada ste rešili da to promenite. Zašto?
Narke:
Ja prvi put čujem da ćemo menjati. Imaš li ti neki info koji ja nemam?
Vik: Lažu dušmani, Sanitarium ostaje beo!

Sanitarium/ Photo: A. Ignjatović

Koje su vam ambicije, gde vidite Sanitarium za 5, 10 godina…?
Žile:
Ambicije su svakako pravljenje novih pesama, snimanje spotova, albuma i neograničena količina nastupa. Sebe vidimo uglavnom na binama širom Srbije, ako se ukaže prilika i na binama van granica naše zemlje.
Narke: Mnogo velikih bina, još bar dva albuma. Voleo bih da sviramo na nekom ogromnom metal festivalu, Wacken, Rock Am Ring…. što da ne?
Vik: Ja se nadam bar još jednom albumu! I da, mislim da je red proputovati tu Evropu!

Da li ste vi sad bend sa dva pevača…? Objasnite ljudima koji dolaze na vaše svirke.
Žile: Ako potrebe benda budu takve biće ih i više 🙂 Tako je, bend smo sa dva pevača, Žile i Luka su tu. S tim što zbog Žiletovog preseljenja u Nemačku on nije uvek u situaciji da dolazi na probe i nastupe. Zato je bend odlučio da Luka bude taj koji će biti tu ne samo dok Žile ne dođe, već je Luka pevač koji će moći da radi sa bendom bez zastoja na tom polju. Jedva čekamo da budemo zajedno na bini, do sada nismo bili u situaciji da gledamo dva pevača u belom kako melju binu 😉
Narke: Da, ali… Žile zbog posla sada živi u Nemačkoj pa nije tako često tu. Luka je došao kao melem na ranu. Prošla sezona bez Žileta je bila pretrpana festivalima, iako iskreno – prijalo mi je taj osećaj “biti frontmen” ali pevati i svirati nije ni malo lako, skidam kapu svakome ko to može da izvede. Nisam imao pojma koliko je teško.
Ali skrenuo sam sa pitanja, da, Sanitarium sada ima dva DERAČA i jedva čekam da ih vidim kako zajedno ruše binu.

A.S.I. za HL

Oglasi

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite vaš komntar!
Unesi svoje ime