Đorđe Balašević je tokom svog života napisao veliki broj pesama, a list “Danas” došao je do onih numera koje je slavni kantautor stvorio dok je bio gimanzijalac.
Legendarni Đole je odlično baratao srpskim jezikom, što je i pokazao dok je pohađao gimnaziju “Svetozar Marković Toza” u Novom Sadu.
TRI BALAŠEVIĆEVE PESME U UDŽENICIMA ZA OSNOVNU ŠKOLU…
OLIVERA BALAŠEVIĆ: SA PLAFONA KRENE VODA PO KUĆI, POPLAVA, A ĐOLE NAPIŠE “RINGIŠPIL”…
Naime, brojne njegove pesme izašle su u godišnjaku gde obrazovne ustanove. Đole je pisao o svemu i svačemu, ali, kako može da se primeti, u prvom planu bili su muško-ženski odnosi.
Tim povodom, evo i nekih Balaševićevih pesama koje je napisao tokom gimnazijalskih dana, kada je bio učenik odeljenja IIa.
Par reči o našoj ljubavi
Ja sam pretežno težio ka seksu,
Ti si volela ukršetne reči,
U redu, priznajem,
Možda se nismo voleli,
Baš kao golub i golubica,
Ali smo se voleli
Kao neke druge životinje,
I bilo nam je lepo.
Ja sam pretežno težio ka seksu,
Ti si volela ukršetne reči,
Tvoja mama je zbog mene
Dobijala lupanje srca
I zbog nje sam konačno uspeo da shvatim
Sve one silne viceve o taštama.
Tek,
Ja sam pretežno težio ka seksu,
Ti si volela ukršetne reči,
Eto, to radimo i danas,
Ali više ne u duetu.
Đorđe Balašević IIa
Ako ti je srce od kamena
Ako ti je srce od kamena,
Ne brini,
Ima još kamenoloma.
I kamenorezaca,
Još se tu mogu izvršiti
Neke izmene i dopune
U cilju opšteg poboljšanja.
Ako ti je srce od kamena,
Ne brini,
Nego stvori i kamen u bubregu
Pa onda počni da skupljaš
Svo ostalo kamenje,
I stalno ponavljaj:
– Kame po kamen – palača –
I tako dalje.
Ako ti je srce od kamena,
Ne brini.
Đorđe Balašević IIa
Da ti imaš telefon
Da ti imaš telefon
Ja bih bio slušalica
I mislio bih da sve meni pričaš,
Pa bi me disala i spuštala
I čistila me uoči male gospojine kad nam dolaze gosti.
Da ti imaš telefon
Bio bih ja i imenik
I baš za inat sa štamparskom greškom
Bes onog broja koji tražiš
I onda bi me listala i listala
I kad bih bio u tvojim rukama.
Da ti imaš telefon
Ja bih bio i najbolji korisnik
telefonskih govornica
I odneo bih tamo krevet i bokal vode
Pa bih ti ceo dan telefonirao
A u pesmama bih se odmarao
I pio vodu is bokala
Jao, samo da ti imaš telefon,
Bio bih onaj automat za tačno vreme
Pa bih rekao kad se javiš
Pa bih rekao kad se javiš
Već toliko sati, toliko minuta i toliko sekundi
Te volim.
“O, kakav dražesan automat”
Govorila bi ti, spuštajući slušalicu,
A to sam ja, i slušalica i automat.
Pa sticajem okolnosti imaš telefon
Onda bih ja bio centrala
Pa bih ukinuo sve telefone na svetu,
Samo bi jedan ostavio tebi
I jedan meni
E, da ti imaš telefon
Mnogi bi doprineli čovečanstvu.
Đorđe Balašević IIa
Tvoja fotografija
Dok gledam u tebe, u svo moje blago,
Životu u liru sreće počinje da svira
I shvatam kako čoveku može biti drago
Jedno malo, obično, parčence papira.
Puštaš gitaru na žicama jeca
dok pesma teče uz sablasni smeh
Pred kojim to Bogom koleno ti kleca
iz kojeg od njih ti moliš za greh?
Zar kriv je neko što u ponor padaš,
što nekoć nesta tvoga oka sjaj?
Ne reci samo da sve poče onda
kad crnim tušem preko toga pisma
očajnim gestom uz lomljenja pera
sa krikom bola ti napisa: KRAJ!
