Brojni fanovi napali su Netflix zbog vesti da će strimer emitovati blokbaster “Titanik” iz 1997. Džejmsa Kamerona na svojoj platformi od 1. jula.
Ono što je zasmetalo jeste vreme obavljivanje filma, jer dolazi nakon nedavne tragedije u kojoj je pet ljudi poginulo u podmornici OceanGate Titanu misiji istraživanja ostataka Titanika u dubinama Atlantskog okeana.
“Netflix prelazi granice pristojnosti u ovom trenutku. Ljudi su poginuli u tragičnoj nesreći na lokaciji Titanika i sada je više nego neukusno iskoristiti trenutak za privlačenje gledalaca”, napisao je jedan od obožavalaca.
Ni drugi fanovi nisu štedeli Netflix i naveli da je ovaj njihov besraman, da je tajming pogrešan.
Insajderi su u ponedeljak za Variety rekli da je povratak filma u servis posle tragedije OceanGate “potpuno slučajan”.
Izvori su tom izdanju rekli da su dogovori o licenciranju razrađeni mesecima unapred i da je film trebalo da se pojavi na platformi mnogo pre nesreće podmornice Titan, prenosi Daily Mail.
Ova godina se u Sokoju, organizaciji koja štiti kolektivna prava autora muzike, može smatrati prekretnicom. Jer, naplata koja stiže od digitalnih servisa se munjevito povećava.
Prihodi od klasičnih servisa emitovanja ostaju isti kao i ranije. Domaći autori muzike mogu da se raduju svemu tome, jer će sa većom naplatom, oni najuspešniji imati i veće prihode, kaže direktor Sokoja Dejan Manojlović.
– Svesni smo da je internet medij gde se sve više kreira i emituje muzika. Okrenuli smo se ka takvoj budućnosti, kako bi naši autori bili maksimalno zaštićeni. U Sokoju je u proteklih nekoliko godina napravljena dobra organizacija, koja rezultuje rekordnom naplatom koja se povećava iz godine u godinu – kaže on i dodaje:
– Predhodna godina je bila zaista značajna, jer smo uspeli da prihode od digitalne naplate, uvećamo skoro pet puta u odnosu na 2018. godinu. Tarife naše organizacije su pri svemu tome godinama iste. Sa istim cenama, da tako kažem, mi pravimo sve bolje rezultate. Obuhvat korisnika, pa tako i prihoda se naročito popravio u javnom izvodjenju, kao i u domenu digitalnih servisa. Od ugovora koje imamo sa YouTube-om i Dizzer-om, sada već dobro prihodujemo. Uključeni su i drugi digitalni servisi, kao što su Spotify, Tidal itd. Takođe će se podizati prihodi od društvenih mreža na kojima se emituje muzika kao što su TikTok, Instagram, Facebook…
Dejan Manojlović, direktor Sokoja/Photo: Sokoj promo
Dejan Manojlović kaže i da se značajno povećava broj članova Sokoja.
– Broj članova Sokoja, a to su kompozitori, tekstopisci i arandžeri, je trenutno prešao 14.000 i on se takođe povećava. Stare tehnologije, ploče, kasete ili CD, danas su potpuno prevaziđeni. Prihodi koje imamo od takozvanih mehaničkih prava, ploča, kaseta ili CD-ova su drastično pali. Nekada su mehanička prava bila jednako velika kao i mala prava – objašnjava Manojlović.
– Fond iz koga se dodeljuju sredstva za nove projekte naših članova, bilo da su to koncerti, novi studijski albumi ili druge značajne publikacije, raste takođe svake godine. Mi praktično pomažemo domaće autore muzike i ohrabrujemo ih da urade svoja nova dela, koja nisu komercijalna. Ponosni smo na broj ostvarenja koje smo pomogli da nastanu, bilo da je reč o klasičnoj, džez ili pop muzici. Mi ne možemo sa novcem da se takmičimo sa Ministarstvom kulture koje takođe pomaže muzičke umetnike. Bilo bi lepo kada bi postojalo još fondova koji bi podsticali ozbiljno muzičko stvaralaštvo – dodaje direktor Sokoja.
U proteklih godinu dana renovirana je zgrada Sokoja, urađeno je dosta na obnavljanju informacionog centra, radi se na novom softveru koji bi za nekoliko godina trebalo da učini raspodelu tantijema još transparentnijom i tačnijom.
– U momentu kada generišemo dobre prihode, mi smo u prilici da uložimo potrebna sredsva u rekonstrukciju zgrade, softvera i info centra. Ova zgrada je predhodno bila rekonstruisana pre 40 godina, tako da smo morali i za njenu rekonstrukciju da odvojimo sredstva. Takođe smo uradili deo elektronskog poslovanja koji se odnosi na finansije i naplatu. Sledi rekonstrukcija softvera koja se odnosi na sektor za dokumentaciju i raspodelu. Sav novac koji smo izdvojili za ulaganja u razvoj Sokoja, nikako ne utiče na prihode naših autora. Na ovaj način mi radimo na tome da autori budu zadovoljni radom svoje organizacije i da prihoduju više novca. Želimo da svojim nasledicima kad nam se završe mandati ostavimo ozbiljnu, stabilnu i respektabilnu instituciju – kaže Manojlović.
– To je najzabavnija apokaliptična pesma ikad napisana, a mogli bismo je opisati kao lekovito blesavu kompoziciju o vremenu u kojem je moguće da se Donald Tramp i Forest Gamp nađu u istoj strofi sa Zubić vilom, dok ih u stopu prati dragi Bog i vojska online hejtera – kaže Kekin.
“Zubić vila” je pesma koja je posebna po mnogo čemu, ali možda najviše po tome što se po prvi put na velikom ekranu u jednoj od glavnih uloga našla i jedanaestogodišnja Miša Kekin.
– Mislim da dečija naivnost i najbolje ocrtava glupost nas odraslih – prokoemntarisao je Mile
Miša Kekin/screenshot YouTube
Svoju glumačku i pevačku premijeru Miša je odradila kao pravi profesionalac i pesmi dala poseban finalni poen, a da li je “Zubić vila” konačno dobila krila pogledajte u takođe urnebesnom spotu koji je režirao Mark Mrakovčić.
– Spot potpisuje producent albuma “Nježno đonom” i član mog novog sastava Mark Mrakovčić koji se pri izradi uveliko služio AI programima, jer veruje da veštačka inteligencija najbolje prikazuje nedostatak one ljudske – rekao je Mile Kekin
U okviru 30. Festivala evropskog filma Palić, biće predstavljene selekcije Novi evropski dokumentarni film, koji donosi najbolje dokumentarce s evropskog kontinenta, kao i Eco Dox, program baziran na evropskim dokumentarnim ostvarenjima o očuvanju životne sredine.
Selektor oba programa je Igor Toholj.
U okviru Novog evropskog dokumentarnog filma biće prikazani: “U Ukrajini” reditelja Pjotra Pavlusa i Tomasa Volskog u poljsko-nemačkoj koprodukciji, “Zimska priča” Karla Olsona (Švedska, Danska), “Poslednji galeb” Tonislava Hristova (Bugarska, Finska), “Mavena” Andrije Lekića (Srbija, Crna Gora), “Nakon posla” Erika Gandinija (Švedska, Italija, Norveška) i “Posle mosta” koji su režirali Rico i Marcia Toskano iz Italije.
Mavena/ Photo: Promo (kadar iz filma)
Kao specijalna projekcija u ovoj selekciji, biće prikazan film “Prizvan i pozvan” Luke Papića i Srđe Vuča.
– U skladu sa duhom vremena, u ovom programu dominiraju ratne, radnoeksploatatorske, postkapitalističke, posttranzicijske i teme povezane sa posledicama terorizma, kao sumorna rediteljska inspiracija. Razni stilski i vizuelni pristupi su zastupljeni i u ovogodišnjoj selekciji. Od opservacionih dokumentaraca (“U Ukrajini”, “Zimska priča”) koji iz fiksne pozicije kamere predstavljaju dva dijametralno udaljena pola evropske svakodnevice – ratni i mirnodopski, eseja o paradoksu savremene podele rada i introspektivnom, tragičnom doživljaju sveta (“Nakon posla” i “Mavena”), do egzistencijalističkih portreta sa različitim predznacima (“Posle mosta”, “Poslednji galeb”) – istakao je Igor Toholj i dodao:
– Svaki od navedenih filmova predstavlja malu inicijalnu kapislu za dublji promišljaj, samospoznaju i pokušaj razumevanja i tumačenja različitih aspekata i slojeva dramatičnosti našeg vremena.
Selekcija Eco Dox predstaviće ostvarenja “Posetioci” Veronike Liškove (Češka, Norveška, Slovačka), “Nedelja, nedelja“ Laure Garsije Andreu (Španija, Litvanija), “Planeta B” Pitera Van Eka “Južni vetar” Maksima Bertua i Marka Požlepa (Slovenija, Francuska), “Putevi heroja“ Ane Konstantinović (Srbija), “Mali i veliki” Želimira Gvardiola (Srbija) i “Neustrašiva Afrin: Vreme poplave” Angelosa Ralisa (Grčka, Francuska, Nemačka).
Posetioci/ Photo: Promo (kadar iz filma)
Igor Toholj je selekciju filmova za program Eco Dox obrazložio rečima: – Vetar u leđa radikalnom omladinskom ekološkom aktivizmu u jednoj od najrazvijenijih kapitalističkih društava daje angažovani Planeta B. Na programu su i dva filma sa vrlo aktuelnom rečnom tematikom: “Južni vetar” predstavlja esej, roud movie o istraživačkom podvigu savremenih argonauta u otkrivanju ekoloških i antropoloških aspekata gigantskog toka reke Misisipi, dok je nasuprot, “Neustrašiva Afrin: Vreme poplave” apokaliptična slika podivljale reke Bramaputre, koja poplavama apokaliptičnih razmera nepovratno menja i okolinu i život stanonvištva u njenom slivu. “Nedelja, nedelja” je iskren i duhovit portret individualnog odgajivača pomorandži iz Španije, uhvaćenog u ralje birokratske nomenklature EU, a “Posetioci” vizuelno rafinirana posveta socio-antropološkom eksperimentu u kome izolovani stanovnici najsevernijeg ostrvskog arhipelaga Evrope svedoče promenama u otapanju Permafrosta.
U Ukrajini/ Photo: Promo (kadar iz filma)
Toholj je posebno istakao i domaće filmove u ovoj selekciji: – Ove godine, u selekciji su i dva domaća dokumentarca, različitih perspektiva –”Putevi heroja” i “Mali i veliki”. Prvi, debitantski, ponesen je novim aktivističkim optimizmom junaka lokalnih zajednica nekoliko zemalja a drugi, delo autora antologijskih filmova domaće dokumentaristike, daje dramatičan, opominjući i pesimističan pogled na još uvek prisutne ekološke posledice NATO bombardovanja Srbije.
Nakon posla/ Photo: Fredrik Wenzel
Jubilarno 30. izdanje Festivala evropskog filma Palić, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, održaće se od 15. do 21. jula 2023. na Paliću i u Subotici, a bogat predfestivalski program počinje već prvog dana jula.
Na ovogodišnjem festivalskom izdanju očekuje se više od 150 filmskih profesionalaca iz zemlje i inostranstva.
Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama knjiga, radionicama i stručnim predavanjima.
Festival evropskog filma Palić, vizual/ Photo: Promo
Telo, koji je u divljini otkriveno u subotu u blizini planine Boldi, prevezeno je u kancelariju mrtvozornika na identifikaciju, navodi se u saopštenju šerifa okruga San Bernardino.
Džulijan Sands, strastveni planinar, nestao je 13. januara na usponu ka vrhu koji se uzdiže na 3.048 metara, istočno od Los Anđelesa.
“Nastavljamo da čuvamo Džulijana u našim srcima sa svetlim sećanjima na njega kao na divnog oca, muža, istraživača, zaljubljenika u svet prirode i umetnosti, kao i na originalnog izvođača“, navodi se u saopštenju.
Sands (65), glumac rođen u Velikoj Britaniji, najpoznatiji je po ulozi u filmu “Soba sa pogledom” iz 1985. godine.
Bio je oženjen novinarkom Evgenijom Čitkovic i imao troje odrasle dece.
“Mi smo, zaista, i ove godine disali tri dana punim plućima i ceo osećaj nam staje u jednu reč: “sloboda”, barem ona koju želimo da prenesemo mlađima koji menjaju i da se i sami, kao stariji, oni koji podržavaju, podsetimo”.
Ovo je glavni utisak organizatora posle tri festivalska dana AIR Festa tokom kojih se njihalo i pevalo uz jak zvuk i pričalo na važne teme pod otvorenim nebom obrenovačke Zabranske šume.
AIR Fest otvorio svoja vrata u petak najpre za mlađu publiku. Tačno u podne su izašli na binu najmlađi indijanci i indijanke i izneli divne uloge u predstavi pozorišne trupe HATOR. “Indijanske muke” su razne, ali je istina, o tome da je priroda jedna, preneta prisutnima na veoma simpatičan način i iskreno i duboko, kako to samo deca umeju.
AIR fest predstava pozorišne trupe HATOR 1/Photo: Leposava Kolarević
AIR fest predstava pozorišne trupe HATOR 1/Photo: Leposava Kolarević
Od 20 časova kapije AIR Festa su bile otvorene i za posetioce muzičkog programa koji je trajao tri dana tokom kojih se mogao čuti raznolik zvuk na obroncima Zabranske šume.
Prvi dan festivala je možda najviše poneo duh panka sa kojim se krenulo (grupa Blast 77) i završilo (grupa Posno prase), ali je celovečernji “bendovski” program začinio Hor Ars Vocalis i sjajno “bel canto” izvođenje pesama “Bohemian Rapsody” grupe Queen, “Devojko mala” velikih Idola i drugih. Nakon Hora Ars Vocalis, bend E Play je najviše raspevao publiku, a potom su Deca Loših Muzičara digli na noge sve prisutne. Veterani pank zvuka, Posno prase, su zaključili prvo veče AIR Festa na najbolji mogući način – brzo i jako do samog kraja.
AIR fest E Play/Photo: Leposava Kolarević
Drugi dan AIR Festa je krenuo ekološkim prepodnevom. U 12 časova je magistar Dejan Lekić pričao na temu kvaliteta vazduha u Srbiji i o lakom saznanju pravog stanja uz pomoć aplikacija XeCo Vazduh i polen, koje objedinjuju podatke sa brojnih mernih lokacija. Govorilo se i o platformi “Ekstremna ekologija” koja uči i govori o svim važnim komponentama životne sredine, od temperature i padavina, preko buke i zračenja do kvaliteta vazduha, vode i zemlje u našoj zemlji. Više o ekološkoj strani priće možete videti OVDE.
AIR fest KKN/Photo: Leposava Kolarević
Drugo veče je otvorio Šajzerbiterlemon glasno i u lepoti garažnog zvuka i lako nas zavrteo “Na dugačkim poljima” Zabrana. Od ozbiljno jake i dobre alternative se lako prešlo u lepotu beogradske rok poezije grupe Kanda Kodža i Nebojša. Nema ništa lepše nego slušati “Prekidi stvarnosti” pod otvorenim zvezdanim nebom i daleko od uličnih svetala, iako se spustimo lako na osvetljene gradske ulice uz pesme K.K.N. Veliki utisak i isti toliki zvuk je odmah potom ostavila grupa Artan Lili. “Maca” je digla lepšu polovinu publike na noge, a odličan zvuk perfektnog izvođenja je probudio i poslednju uspavanu priču o rokenrolu. Samo je još Cane falio na bini, a publika je postala “Rokenrol posle rokenrola” i dočekala i ispratila u kasne sate sa bine Dža ili Bu koji je na talon AIR fest-a bacio važne teme uz dobro znani zvuk.
Treći festivalski dan je otvorio bend Gluvo doba koji su nesumnjivo ostavili najjači utisak i prisutnoj publici i veteranima rokenola koji su se za to vreme nalazili iza bine (Električni orgazam), jer je ritam sekcija ovog autorskog benda, zahvaljujući četrnaestogodišnjaku Igoru Dragićeviću, učinila početak večeri nadprosečno posebnim.
Obrenovački Bandover je, kao i svake godine, doneo zvuk bluza spakovanog u žestoko rokanje i pripremio publiku na višedecenijske hitove Električnog Orgazma i Vlade Divljana koje su, posle Orgazma, svirali sjajni (Ne)normalni sa Zdenkom Kolarom. “Kenozoik” je na kratko svratio do Zabrana, a uz velike pesme Haustora, koje su bile poklon iznenađenja, publika je do sitnih sati na AIR Festu zatvorila i poslednji festivalski dan.
Pevačica P!nk je na trenutak ostala bez reči tokom nedavnog koncerta u Londonu. Naime, obožavalac je na binu bacio kesu kremiranih ostataka svoje majke (?!)
P!nk je otpevala četvrtu pesmu na festivalu British Summer Timeu londonskom Hajd parku, kada je uzela veliku kesicu belog praha koji je bio postavljen na binu.
– Da li je ovo tvoja mama? Stvarno? – upitala je osobu koja je bacila kesu na binu.
Muzej Jugoslavije i DJ Marko Milošević aka MKDSL vas pozivaju na Kluboslavija matine žurku u četvrtak, 29. juna od 17 časova, u muzejskom Parku skulptura. Ulaz je slobodan.
Šta se desi kada se spoji klabing i Jugoslavija? Kluboslavija – projekat Marka Miloševića, poznatog i kao MKDSL (Mama Kaže Da Sam Lep), koji se bavi klupskom revitalizacijom pesama iz jugoslovenskog perioda.
Kluboslavija, plakat
Vreme i žanr nisu važni, tako da se u setovima nalaze pop, fank, nju vejv, disko, elektro, rok i šlager biseri, a provuku se i narodna, etno, folk i dens blaga.
– Nisam muzički rasista – drag je citat Marka Miloševića, koji koristi svojih 25 godina iskustva u muzičkoj produkciji da tim pesmama na licu mesta nađe odgovarajući densflor puls. Nešto će vas iznenaditi, nešto nasmejati, nešto možda i rastužiti, ali svakako nećete ostati ravnodušni na ritmove Kluboslavije.
Ovaj događaj će otvoriti sezonu matine žurki u Parku skulptura Muzeja Jugoslavije, koje su već prepoznatljivo mesto okupljanja i dobre zabave u letnjim mesecima u Beogradu.
Velikani se uvek u masi prolaznih prepoznaju između sebe. Čak i kad nisu muzički i žanrovski slični, čak i kad imaju ceo okean između sebe i ne odrastaju u istim uslovima i zemljama. Dva takva benda, koja ćemo slušati na Petrovaradinskoj tvrđavi su The Prodigy i Wu-Tang Clan.
Svaki od ova dva sastava je u svom parčetu sveta najveći, simbol za uspeh i standard po kome se meri kvalitet njihovog žanra. Dokazali su to više puta, kroz više decenija.
Oba benda su se predstavila na Exitu 2007, i to u istoj razmeri i danima – The Prodigy su i tada bili hedlajneri prvog, dok su reperi iz Njujorka bili hedlajneri poslednjeg dana. Međutim, tu se ne završava sva konekcija između ove dve skupine neviđeno talentovanih individua, koje svoje najbolje radove izbacuju kada su svi kao jedan zajedno.
Onaj koji vuče sve konce i ideje benda The Prodigy, Liam Howlett, koji se nikad nije upuštao u svetske mainstream tokove i kog nije interesovalo da remiksuje sve i svakoga, da se druži i slika sa „igrala je samo jedno leto“ zvezdama, rešio je da remiksuje upravo jednog od Wu-Tang velikana. Pesma “Release Yo’ Delf“, koju u originalu izvodi Method Man, u Prodigy remiksu od hip-hop bengera postaje klasična prodidžijevska himna nabijena energijom i njihovim karakterističnim zvukom. Kao takva, našla se u prestižnom magazinu NME, na listi50 najboljih remiksa svih vremena.
RZA, veliki mastermind iza Wu-Tanga, rešio je da uzvrati gostovanje u nešto drugačijoj verziji čuvene himne “Breathe“, čiji je original, usput rečeno, svoj live debi imao na koncertu u Beogradu davne 1995. godine. Ovde je malo ritam pomeren i usklađen da bi, kako ga još ponekad zovu, Bobby Digital, mogao da unese novi život u staru himnu, a pesma je spremana i snimljena za soundtrack devetog nastavka “Fast and Furious” franšize.
I to je samo vrh ledenog brega koji krije sitne detalje u kom dva velika benda sastavljena od velikih ličnosti i muzičara uvažavaju jedni druge. Ono što je najbitnije, istorija pop kulture ne može da se zamisli ni bez jednih ni bez drugih.
Ove dve grupe pretalentovanih ljudi uticale su na mnoge muzičare i umetnike širom sveta, ali svakako i na ljude dijametralno suprotnih profesija. Naučili su nas da mislimo svojom glavom i da se borimo za ono u što verujemo i, naravno, da uvek budemo spremi na dobru zabavu.
A dobra zabava je upravo ono što nas čeka u četvrtak, 6. jula i nedelju, 9. jula, kada ova dva benda budu isporučila svoje poruke, pred desetinama hiljada ljudi, na Gorki List Glavnoj bini EXIT festivala.
Poznati muzičar Čet Fejker prvi put je nastupio u Srbiji u ponedeljak, 26. juna pred mnogobrojnim publikom u Hangaru Luke Beograd, u organizaciji Centra beogradskih festivala – CEBEF.
Čet Fejker/ Photo: Marko Edge
Fanovi Četove muzike uživali su u originalnom zvuku i emotivnom soul vokalu ovog kantautora koji je na sceni izvodio svoje hitove: “Oh Me Oh My”, “1998”, “Feel Good”, “Whatever Tomorrow”, “Gold”, “Low”, “The Trouble With Us”…
Čet se zahvalio publici rekavši da mu je drago što je došao prvi put u Beograd, a koncertu je prethodilo DJ muzičko zagrevanje – Holy Dose.
Čet Fejker/ Photo: Marko Edge
Čet Fejker/ Photo: Marko Edge
Čet Fejker/ Photo: Marko Edge
Čet Fejker/ Photo: Marko Edge
Čet Fejker (Nik Marfi), je australijski kantautor koji neguje chill out zvuk za sve generacije.
Godine 2012. osvojio je nagradu za najboljeg novog umetnika godine, a njegov singl “Thinking in Tektures” za najbolji nezavisni singl/EP na dodeli nagrada Australian Independent Records.
Čet Fejker/ Photo: Marko Edge
U 2013. ovo delo je dobilo nagradu za najbolje nezavisno izdanje na Rolling Stone Australia dodeli nagrada.
U septembru 2016. Marfi je napustio ime Čet Fejker da bi počeo da izvodi i objavljuje pod svojim imenom.
Četiri godine nakon što je izbacio nadimak, Marfi je oživeo ime Čet Fejker za izdavanje novog singla “Low”, a 2021. godine objavio je album “Hotel Surrender”.
