Mostarski bend Splesh objavio je sing “Zemlja”, kojim najvljuju debi album “Domaće neprskano”.
Splesh je počeo s radom 2024. godine, a žanrovski se najbolje može opisati kao alt-rock fusion, jer uz rock i metal koriste elemente etno muzike. Tekstovi pesama su prilično buntovni, jer predstavljaju odgovor mladog čovjeka na društvenu i političku svakodnevnicu.
Godine 2025. osvajaju nagradu i prvo mesto na mostarskoj gitarijadi “Na putu za jug”. U januaru 2026. godine snimaju svoj debitanski album “Domaće neprskano” u Muzičkom centru Pavarotti u studiju “A”. Bend čine: Petra Banović – bubnjevi , Luna Katarina Karan – bas gitara, Mate Bazina – gitara, Vedrana Falak – gitara i pratećim vokal i Darija Matijević – glavni vokal.
Spesh/Photo: Nika Banović
“Zemlja” je prva pesma koju je bend stvorio na samom početku rada. Tekstualno opisuje odnos društva prema prirodi, planeti Zemlji, te je samim tim kritika na ovaj svakodnevni problem. Pažljivim odabirom publici predstavljaju ovu pesmu kao uvod u ostatak tema koje se prožimaju u njihovom albumu. Ostale pesme, zajedno sa ovom, u celini predstavljaju konceptualni rad ovog sastava. Tekstovi su propraćeni instrumentalnim deonicama koje dinamički i melodijski dočaravaju njihovu celu priču.
Američki glumac Majkl Džej Foks demantovao je navode o svojoj smrti nakon što je televizija CNN greškom objavila video posvećen njegovom životu.
Glumac je poručio obožavaocima da je “živ i dobro”, nakon što je CNN izazvao zabunu objavivši video pod naslovom “Sećanje na život glumca Majkla Džeja Foksa”.
Foks se oglasio na društvenim mrežama, gde je kroz šaljivu poruku reagovao na nastalu situaciju.
“Kako reagujete kada uključite televizor, a CNN izveštava o vašoj smrti?”, upitao je pratioce, navodeći nekoliko humorističnih opcija, uz zaključak da se takve greške dešavaju “otprilike jednom godišnje”.
Portparol CNN-a saopštio je da je sporni video objavljen greškom.
“Prilog je objavljen nenamerno; uklonili smo ga sa naših platformi i upućujemo izvinjenje Majklu Džeju Foksu i njegovoj porodici”, navodi se u saopštenju koje prenosi People.
Veče pre nego što je došlo do zabune, Foks se pojavio na festivalu PaleyFest u Los Angeles, gde je zajedno sa kolegama predstavio treću sezonu serije “Shrinking”.
Tomi Emanuel, jedan od najvećih virtuoza gitare današnjice, ponovo će nastupiti u Beogradu – ovog puta u okviru aktuelne turneje “Living In The Light” u Plavoj dvorani 8. novembra 2026. godine.
“Living In The Light” je i naziv njegovog novog albuma, izdatog 2025. godine, pa će beogradska publika upravo u Sava Centru imati priliku da uživo čuje izvođenje numera sa ovog albuma.
Emanuel važi za jednog od najboljih akustičnih gitarista na svetu, čiji se stil sviranja zasniva na fingerstyle tehnici, pri kojoj istovremeno izvodi melodiju, bas liniju i ritam, stvarajući utisak kao da svira nekoliko gitarista odjednom. Najveći uticaj na njegov muzički razvoj imao je legendarni Čet Atkins, koji mu je kasnije dodelio prestižnu titulu CGP (Certified Guitar Player) – priznanje koje dobijaju samo izuzetni gitaristi i koje Emanuela svrstava u vrlo mali krug odabranih.
Tomi Emanuel/Photo Credit Simone Cecchetti
Tokom svoje karijere Emanuel je izgradio globalni ugled neprestanim koncertiranjem širom sveta i objavljivanjem brojnih studijskih i koncertnih albuma. Njegova muzika obuhvata širok spektar stilova, uključujući country, jazz, blues, rock i pop, a poznat je po tehničkoj preciznosti, brzini i izuzetnoj muzikalnosti.
Dobitnik je nagrade Grammy, a tokom višedecenijskog rada sarađivao je sa impresivnim nizom muzičara kao što su Stivi Vonder, Erik Klepton, Mark Nofler, Džordž Harison, Bili Strings, Majkl mekdonald i Jorma Kaukonen.
Pored tehničke virtuoznosti, Emanuel je cenjen i zbog svoje posvećenosti instrumentu i muzici uopšte. Njegov pristup sviranju temelji se na ideji da gitara može biti orkestar sama za sebe, a njegovo stvaralaštvo često se smatra referentnom tačkom za savremene akustične gitariste širom sveta.
Ne propustite priliku da u okviru turneje “Living In The Light” uživate u koncertu i nezaboravnom izvođenju legendarnog Tomija Emanuela. Upravo te večeri u Sava Centru osetite energiju jedinstvenog akustičnog iskustva i uverite se zašto se ubraja među najbolje gitariste sveta.
Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (ANKSS) saopštila je da je 1. aprila dobila poziv programskog tima Specijalizovane izložbe EXPO 2027 za uspostavljanje saradnje sa organizacijama članicama te mreže.
Kako navode, poziv dolazi u trenutku ozbiljne krize u kulturnom sektoru.
“Poziv članicama mreže na sastanak radi kreiranja programa za specijalizovanu izložbu EXPO 2027 pokazuje zapanjujuće ignorantski stav prema svim aktuelnim dešavanjima u društvu, političkoj represiji, uništavanju čitavog umetničkog i kulturnog sektora u zemlji”, navodi se u saopštenju.
Prema dostavljenim informacijama, EXPO 2027 biće održan od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, pod temom “Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve”.
Iz ANKSS podsećaju da su konkursi za finansiranje projekata poništavani bez obrazloženja, što je imalo direktne posledice po rad organizacija i umetnika.
“U uslovima u kojima su javni konkursi za sufinansiranje kulturnih projekata na lokalnom i nacionalnom nivou poništavani bez obrazloženja, čime su prekinuti već započeti procesi rada i razvoja projekata, nije moguće govoriti o ‘moći’ bilo kakvog zajedničkog delovanja”, navodi ANKSS.
U odgovoru programskom timu EXPO 2027, ova asocijacija posebno ukazuje na ton i kontekst upućenog poziva.
“Sa čuđenjem konstatujemo vaš dopis, čiji je entuzijastičan ton potpuno nesrazmeran stvarnosti u kojoj se nalazi nezavisna kulturna scena kojoj se obraćate”, poručuju.
Dodaju i da institucije “godinama sistematski potiskuju i uništavaju svaku nezavisnu umetničku produkciju”, dok se istovremeno, kako navode, njihov rad delegitimiše u javnom prostoru.
“U takvim okolnostima, vaše ‘srdačno’ obraćanje deluje kao ignorisanje činjenice da funkcionišete pod okriljem institucija koje su poništavale konkurse, gasile programe i ostavljale autore bez elementarnih sredstava za rad i život”, navodi se u odgovoru.
ANKSS ističe i da su odluke o konkursima imale ozbiljne egzistencijalne posledice.
“Prošlogodišnje poništavanje gradskog konkursa, kao i potpuno ignorisanje konkursa Ministarstva kulture, uništili su naše planove, rad i egzistenciju na stotine autora, saradnika i njihovih porodica”, navodi se.
U saopštenju se dodaje i da, “s obzirom na to da su sredstva namenjena nezavisnoj sceni očigledno preusmerena ka vašim projektima, rado ćemo vam dostaviti račun na koji ih možete vratiti”.
Zaključuju da u takvom kontekstu poziv na saradnju ostaje bez stvarnog uporišta, uz poruku: “I vi sad kažete: ‘Hajde da se igramo’?!?!”.
Posle gotovo tri godine stvaralačke tišine, riječka indie electro pop grupa Atmospheric vraća se na scenu novim singlom i videospotom “Mi smo začarani krugovi”. Pesma je dostupna na svim streaming platformama, dok je istovremeno predstavljen i prateći muzički video.
Ovaj zarazni, moderni indie electro pop singl donosi svež i energičan zvuk koji osvaja već na prvo slušanje i, kako sam bend navodi, “tera na repeat”. Duet koji čine Lado Bartoniček i Martina Majerle ovim izdanjem ujedno najavljuje početak rada na novom studijskom albumu.
Autor muzike, teksta, aranžmana i produkcije, Lado Bartoniček, otkriva da je pesma nastala spontano:
– Dok sam stvarao nove materijale za bend, već smo snimili nekoliko pesama i odabrali singl. Radeći na jednom aranžmanu improvizovao sam na klavijaturama novu melodiju koja me je odvela u drugom smeru. Tako je nastala ‘Mi smo začarani krugovi’, pa smo odlučili da prvo nju objavimo jer je brza i radiofonična.
Za singl je snimljen i vizuelno upečatljiv spot koji potpisuju Lado Bartoniček i Jasmina Štefović, a koji prati atmosferu pesme i dodatno naglašava njen pulsirajući ritam i emotivnu dinamiku.
“Mi smo začarani krugovi” predstavlja novi kreativni početak benda Atmospheric i otvara vrata njihovom narednom muzičkom poglavlju.
Nekada su vinilne ploče bile srž muzičkog doživljaja, ali danas se sve češće pojavljuju kao kolekcionarski predmeti u domovima širom sveta.
Dok statistike pokazuju da prodaja vinila beleži rast, posebno na zapadu, primećuje se zanimljiv obrt: veliki deo kupaca kupuje ploče ne da bi ih slušao, već kao suvenir ili znak identiteta.
Takve ploče često ostaju neotpakovane na policama, što otvara nova pitanja o njihovoj ulozi i simbolici u savremenom društvu, posebno među mlađim generacijama koje traže fizički trag u svetu digitalne muzike.
LP ploče, vinil/Photo: Freepik
Novi ritual: Kupovina vinila bez namere za slušanje
Ono što se danas često može primetiti jeste da vinilne ploče postaju predmet želje ne zbog zvuka, već zbog njihove fizičke i simboličke vrednosti. Ljudi ih kupuju kao potvrdu svoje muzičke pripadnosti, nostalgije ili jednostavno zbog estetske privlačnosti omota i dizajna. Na prodajnim mestima i u anketama, mnogi kupci otvoreno priznaju da ploče uglavnom završavaju na policama, neretko neotpakovane, jer ih vide kao deo ličnog identiteta ili znak pripadnosti određenoj kulturi.
Taj impuls nije ograničen samo na muzičke kolekcionare. Slično ponašanje može se zapaziti i kod ljubitelja sportskih memorabilija ili igara na sreću, gde je važan osećaj posedovanja predmeta koji ima simboličku vrednost. Na primer, oni koji redovno prate kvote na https://geek.hr/jackpot/kladionica/ često prikupljaju karte ili druge predmete bez obavezne upotrebe, već kao deo lične zbirke ili statusnog simbola.
Umesto klasične upotrebe, vinil danas za mnoge predstavlja znak društvenog statusa i estetskog ukusa. Sama ploča često ostaje neotpakovana, služeći kao suvenir, ukras ili razgovorni predmet, dok se slušanje muzike uglavnom premešta na digitalne platforme. Ovaj trend jasno pokazuje kako se menja odnos prema muzici i načinu na koji definišemo svoju pripadnost zajednici ljubitelja umetnosti.
Simbol prestiža i zaokret u muzičkoj potrošnji
Ovakva promena uloge vinila vidi se i u globalnim trendovima, gde fizički nosači zvuka više nisu nužno povezani sa svakodnevnim slušanjem muzike, već sa društvenim statusom i ličnim identitetom. Sve češće ploče završavaju na policama onih koji ni nemaju gramofon, već ih koriste kao vizuelni akcenat u prostoru ili temu za razgovor. Ovaj fenomen je posebno izražen u Sjedinjenim Američkim Državama, gde više od polovine kupaca zapravo ne poseduje uređaj za reprodukciju, što potvrđuju i podaci o kupovini vinila u SAD-u.
Luksuzna i limitirana izdanja postaju posebno tražena među kolekcionarima, a sam proces nabavke ploča dobija novu dimenziju – važan je osećaj ekskluzivnosti i pripadnosti određenoj grupi. U međuvremenu, svakodnevno slušanje muzike migrira na digitalne servise, što dodatno naglašava simboličku, a ne funkcionalnu vrednost vinila.
Ploća. vinil, gramofon/Photo: Pixabay
Tržište odgovara na ovaj zaokret raznovrsnom ponudom dizajnerskih omota, potpisanih izdanja i serija sa ograničenim tiražima, podstičući osećaj posebnosti kod kupaca. Tako vinil postaje predmet prestiža, pokazatelj ukusa i kulturne orijentacije, dok mu njegova izvorna funkcija često ostaje u drugom planu.
Uspon prodaje i nostalgične vrednosti u globalnom kontekstu
Rast interesovanja za vinil postaje vidljiv na svetskoj sceni, a posebno upečatljiv primer dolazi iz Velike Britanije, gde je zabeležen značajan skok prodaje tokom poslednje godine. Ova tendencija nije ograničena samo na strastvene ljubitelje zvuka, već okuplja i nove generacije koje kroz fizičke ploče žele da dožive deo muzičke istorije. Potvrdu o ovom trendu donosi podatak da je prodaja vinilnih ploča u Velikoj Britaniji dostigla najviši nivo u poslednje tri decenije.
Za mnoge, vinil više nije samo medij za reprodukciju muzike, već je postao predmet sa emocionalnom i simboličkom vrednošću. Omoti ploča, njihova veličina i dizajn predstavljaju vizuelni identitet albuma koji se ne može preneti digitalnim formatima. Upravo ta kombinacija nostalgije i estetike čini da ploče zauzimaju posebno mesto u kolekcijama, često ostajući neotpakovane kao svedočanstvo jednog vremena.
Ovaj globalni povratak vinila oslikava širu potrebu za fizičkim tragom u eri digitalnog sadržaja. Za mlade kolekcionare i zaljubljenike u muziku, posedovanje ploče znači povezivanje sa prošlošću, ali i izražavanje ličnog ukusa. Tako vinil postaje most između generacija, simbol zajedničke muzičke baštine i odgovor na potrebu za autentičnim iskustvom u savremenom društvu.
Vinil/Photo: Unsplash.com
Šta nas privlači vinilu: Kultura, estetika i večiti povratak
Ta potreba za autentičnim iskustvom nije samo lokalni fenomen – ona je prisutna i u globalnim muzičkim tokovima. Vinil se danas istražuje i analizira na muzičkim portalima, forumi su prepuni rasprava o reizdanjima i retkim tiražima, a albumi neretko završavaju na rang listama i u kritikama koje ističu njihovu umetničku vrednost. Fizički objekat postaje mnogo više od nosača zvuka; on je deo kulturnog identiteta, predmet razgovora i povod za okupljanje ljubitelja muzike različitih generacija.
Zanimljivo je da se rasprava o vinilu danas vodi i oko pitanja šta znači slušati muziku na ploči, posebno kada znamo da mnogi kupci svoje ploče ne otvaraju, nego ih čuvaju kao deo lične kolekcije ili kao umetnički predmet. Povratak vinila često se povezuje sa željom za predmetima koji nose priču, bilo zbog dizajna omota, legendi oko izdanja, ili sentimentalne vrednosti koju imaju za vlasnika. Ova sfera priče i značenja daje vinilu specifičnu draž koju digitalni formati teško mogu zameniti.
Vinil tako postaje mesto susreta kulture i estetike, nešto što podstiče kolektivnu nostalgiju, ali i stalno vraća pitanje – zašto nam je važno da posedujemo fizičku muziku u digitalnom dobu? O tome se sve više govori u stručnim tekstovima i analizama, a rekordi u prodaji dodatno podstiču interesovanje, što potvrđuje i povratak otpisanog formata. Ta večita privlačnost vinila, između lične priče i globalnog trenda, čini ovaj format trajno relevantnim u savremenoj kulturi.
Najčešći razlozi zbog kojih ljudi biraju vinil danas su:
Povezanost sa muzičkom istorijom i tradicijom
Estetska vrednost omota i samih izdanja
Kolekcionarska draž i osećaj ekskluzivnosti
Potreba za fizičkim predmetom sa pričom
Simbol kulturnog identiteta i statusa
Vinil, LP ploče/Photo: freepik
Zaključak: Vinil kao ogledalo novih kulturnih navika
U eri kada je muzika dostupna na klik, vinilne ploče nastavljaju da zauzimaju posebno mesto u kolektivnoj svesti kao simbol trajnog identiteta i nostalgične vrednosti. Iako su nekada bile deo svakodnevnog muzičkog iskustva, sada se sve češće pojavljuju kao suveniri, elementi dekoracije ili jednostavno predmeti za razgovor.
Popularnost vinila pokazuje koliko ljudi i dalje žele opipljiv trag u digitalnom dobu, gde je svaki album fizički dokaz ličnog muzičkog ukusa i deo šire kulturne priče. Ovaj fenomen prelama se kroz nove navike i načine potrošnje umetnosti, stvarajući most između prošlih i sadašnjih generacija.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će vinil nastaviti da živi kao neotpakovani suvenir ili će ponovo postati autentičan način slušanja muzike, o čemu često raspravljaju i šampioni vinila i entuzijasti širom sveta.
Riječki bend Mrave Brojim objavio je singl “Igračka”, kojim najavljuje svoj drugi studijski album “Nezavisna Država Dvorište”, čije je objavljivanje planirano za početak maja.
Od objave debitantskog albuma “Zemlja Kamenog Bizona” (2021), kao i niza singlova koji su usledili, Mrave Brojim su postepeno razvijali svoj zvuk i prolazili kroz promene u postavi.
“Igračka” donosi razigraniji i dinamičniji vokalni pristup, u skladu sa samim naslovom pesme. U tekstu se pojavljuju i filmske reference, među kojima se izdvaja Aki Kaurismäki, kao deo atmosfere koja naglašava minimalističan i mračnije sugestivan ton.
Danas bend funkcioniše kao duo koji čine Klas i Neira. Njihov zvuk razvija se izvan čvrstih žanrovskih okvira, kroz spajanje različitih alternativnih uticaja u prepoznatljiv, ali teško svodiv muzički izraz.
Album “Nezavisna Država Dvorište” biće dostupan početkom maja, i to i na vinilu, u izdanju Mravonauk Records i PDV Records.
Bend The Strokes objavio je novi singl “Going Shopping”, kojim najavljuje svoj naredni studijski album “Reality Awaits”, zakazan za 26. jun. Pesma je od srede dostupna na svim streaming platformama.
Album je sniman u Kostariki sa producentom Rikom Rubinom, a dovršen na više lokacija širom sveta. “Reality Awaits” predstavlja prvo novo izdanje benda nakon hvaljenog albuma “The New Abnormal” iz 2020. godine, kao i velike svetske turneje koja je usledila.
Uporedo sa objavom novog materijala, The Strokes nastavljaju i sa intenzivnim koncertnim aktivnostima. Tokom proleća i leta nastupiće na nekim od najvećih svetskih festivala, među kojima su Coachella, Bonnaroo, Outside Lands i Summer Sonic 2026.
Od svog debitantskog izdanja 2001. godine, The Strokes ostaju jedan od ključnih bendova svoje generacije, sa diskografijom koja je trajno obeležila savremeni rok zvuk.
Legendarni novosadski pank-rok bend Atheist Rap posle godinu i po dana ponovo gostuje u klubu Fest u Zemunu u subotu, 18. aprila.
Obeležavanje jubileja Festa nije moglo da prođe bez nastupa Ateista, jer bend i klub veže višedecenijsko prijateljstvo i saradnja, a sjajna atmosfera sa svih prethodnih nastupa najbolja je pozivnica za ovaj događaj. Ateisti su se rado odazvali i obećali da će u svom dvočasovnom nastupu izvesti najznačajnije numere iz svih perioda karijere.
Prvi nastup benda Atheist Rap održan je 22. maja 1989. godine u Novom Sadu, što se ujedno smatra i zvaničnim rođendanom benda. Tokom karijere objavili su šest studijskih albuma, zajedničko izdanje sa nemačkim bendom Defenders of the Universe, koncertni DVD, live album sa nastupa u Beču, kao i monografiju povodom 20 godina rada.
Atheist Rap/Photo: Una Malbašić
Važe za jedan od koncertno najaktivnijih domaćih bendova, sa velikim brojem nastupa širom regiona i Evrope. Tokom prethodnih godina realizovali su i više evropskih turneja, nastupajući u zemljama poput Engleske, Nemačke, Švajcarske, Austrije, Slovačke, Češke, Mađarske, Bugarske i Rumunije, a nedavno su zabeležili i svoj prvi koncert van Evrope – u Dubaiju.
Kao predgrupa nastupiće pank/ska bend Ukratko Štef iz Pančeva.
Nagrada za književnost “Momo Kapor” uručena je Sanji Savić Milosavljević za roman “Martin udio” na svečanosti koja je održana 8. aprila u Skupštini grada.
Plaketu od srebra sa motivom školice dobitnici je uručio Matija Bećković, predsednik Upravnog odbora Zadužbine “Momčilo Momo Kapor”, a novčanu nagradu u iznosu od 240.000 dinara Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka sektora Marketinga i komunikacija Erste Banke, koja je dugogodišnji pokrovitelj nagrade. Svečanost je protekla u znaku Kaporove ideje da umetnost ostavlja trag tih, ali postojan i da dobra knjiga nastavlja da govori i kada se sve utiša.
Uručenje nagrade Momo Kapor/Photo: Anja Zelić
Dobitnica Sanja Savić Milosavljević, u svom obraćanju, je podsetila da književnost ostaje tamo gde prolaznost pokušava da zatvori krug i da se reči, jednom napisane, odupiru tišini.
– Ako bih morala da nađem pisanju neki smisao, sigurno je da bih se zadržala na tome da je pisanje i umjetnost uopšte čin odupiranja smrti. Čitajući iznova Kaporovu “Hroniku izgubljenog grada”, osvjedočila sam se da riječi bivaju žive čak i kada onaj koji ih je napisao fizički više nije sa nama. Možda baš zato – što i njegove rane bivaju žive. Momo Kapor je na jednom mjestu kontemplirao o tome kako je važno sve napisati, bez zadrške i bez skrivanja. Pisati – ispovijedati se. I baš tako. Skitao je i pisao, slikao raspetljavajući čvorišta iz djetinjstva, možda tek nalazeći najbolji ugao iz koga će sagledati sopstvenu dušu. Sva ta skitanja ostala su zabilježena u njegovim knjigama i na platnima, koja i danas plijene snagom istine. Neka njegova Zadužbina živi kao što živi njegovo djelo. Uticaj će biti nezamjenljiv ukoliko bude barem upola intenzivan, kakav je bio inspirišući moju čitalačku generaciju – poručila je Sanja Savić Milosavljević.
Odluku o laureatkinji jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Muharem Bazdulj (predsednik), Radmila Stanković i Vule Žurić. U obrazloženju odluke, žiri je istakao umetničku verodostojnost i samosvojnost autorkinog pripovedanja, kao i sposobnost da kroz više glasova, intimno i precizno, ispriča priču o „malim ljudima“ čija se ljudskost pamti. Roman “Martin udio” prepoznat je kao delo koje iz ličnog iskustva otvara širi, zajednički prostor sećanja i nade.
Uručenje nagrade Momo Kapor/Photo: Anja Zelić
Sanja Savić Milosavljević jedna je od najznačajnijih autorki svoje generacije, a njen rad podjednako pripada književnosti i savremenom pripovedanju za film i televiziju.
Zajedničkim radom Zadužbine “Momčilo Momo Kapor” i Erste Banke, nagrada ostaje živa veza između nasleđa i savremenog stvaralaštva, podsetnik na Kaporovu radoznalost i podrška onima koji danas pišu, slikaju i svedoče o vremenu u kome živimo.
Uručenje nagrade Momo Kapor/Photo: Anja Zelić
Govoreći o značaju podrške savremenom književnom stvaralaštvu, Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka sektora Marketinga i komunikacija Erste Banke, poručila je:
– Umetnici i pisci koji danas stvaraju zaslužuju mnogo veći prostor, podršku i podstrek. Njihov rad obogaćuje svakodnevicu, čuva našu tradiciju i otvara nova mesta za dijalog i razumevanje. Zato je za nas u Erste Banci posebno važno da budemo uz nagradu „Momo Kaporˮ, koja već godinama afirmiše hrabrost, autentičnost i stvaralački duh naših autora. Ovogodišnja nagrada za književnost odlazi u ruke Sanje Savić Milosavljević, i iskreno smo uzbuđeni što imamo priliku da podržimo autorku čije delo nadahnjuje, pokreće i snažno obogaćuje kulturni identitet našeg društva.
