Francuski romanopisac Mišel Uelbek objaviće početkom marta muzički album “Sećajte se čoveka” (Souvenez-vous de l’homme), a očekuje se da će prva pesma sa albuma biti objavljena na striming platformama pre kraja januara.
Album je nastao u saradnji sa kompozitorom Frederikom Loom, sadrži 12 pesama, a Uelbek pesme uglavnom recituje, prenosi Figaro.
Uelbek i Lo planiraju da održe 10 promotivnih koncerata u Parizu u aprilu, a nakon toga i turneju. Kako navodi francuski list, Uelbek je i ranije objavljivao svoje recitale u pratnji elektronske muzike.
On je jedan od najprevođenijih i najkontroverzinijih pisaca. Za roman “Karta i teritorija” 2010. dobio je nagradu Gonko.
Roman “Pokoravanje”, u kojem muslimanski kandidat postaje predsednik Francuske, objavljen je 7. januara 2015, istog dana kada je izvršen teroristički napad na redakciju satiričnog časopisa Šarli Ebdo, što je izazvalo velike kontroverze, a Uelbek i izdavači dobili policijsku zaštitu.
Lo je u prošlosti sarađivao sa britanskim muziračem Pitom Doertijem.
Nakon 13 i kusur godina besomućnog rokenrolanja, preko 500 koncerata (prestali smo da brojimo tu negde) i šest albuma, odlučili smo da se malo odmaknemo od svega toga i krenemo u nove pustolovine daleko od svetla pozornice. Hvala od srca svima koji su bili deo toga na bilo koji način. Čuvajte se! Možda se još vidimo, a možda se i ne vidimo. Oprostite za rokenrol!
Vole vas John, Zvrk, Kikos i Mile”.
Ne znamo šta su tu “dobre vesti”, ali ako oni tako kažu…
Na Bandcampu više nema mesta za AI muziku. Odluka je saopštena 13. januara, a iz kompanije su naveli da su impresionirani “ogromnom količinom ljudske kreativnosti i strasti koju umetnici svakodnevno izražavaju na našoj platformi”.
Dodali su i da je činjenica da je Bandcamp “dom jedne izuzetno žive zajednice stvarnih ljudi koji prave neverovatnu muziku nešto što želimo da zaštitimo i očuvamo”.
Kao rezultat toga, Bandcamp je uveo potpunu zabranu muzike nastale uz pomoć veštačke inteligencije, naglasivši da muzika i audio-sadržaji koji su u potpunosti ili u značajnoj meri generisani AI tehnologijom nisu dozvoljeni na platformi.
Takođe je saopšteno da je svaka upotreba AI alata za imitiranje drugih izvođača ili muzičkih stilova “strogo zabranjena, u skladu s postojećim pravilima koja zabranjuju lažno predstavljanje i kršenje prava intelektualne svojine”. U saopštenju se dodaje i sledeće:
“Ako naiđete na muziku ili audio-sadržaj koji izgleda kao da je napravljen u potpunosti ili uz veliko oslanjanje na generativni AI, molimo vas da koristite naše alate za prijavljivanje kako bi naš tim pregledao sadržaj. Zadržavamo pravo da uklonimo bilo koju muziku za koju se sumnja da je generisana uz pomoć AI-ja.”
Upotreba veštačke inteligencije već duže vreme izaziva brojne kontroverze u muzičkoj industriji. Prošlog jula je i striming servis Deezer otkrio da je čak 28 odsto muzike dodate na njegovu platformu u potpunosti generisano veštačkom inteligencijom.
EXIT festival osvojio je sinoć u Groningenu nagradu za Najbolju event organizaciju u Evropi (Promoter of the Year), dodeljenu u finalu najprestižnijeg evropskog festivalskog takmičenja, European Festival Awards. Posebnu težinu i značaj ovoj nagradi daje činjenica da je EXIT prošle godine zbog podrške studentskim protestima praktično oteran iz Srbije.
Svečana dodela održana je 14. januara na otvaranju Eurosonic Noorderslag manifestacije u holandskom gradu Groningenu, koja svake godine okuplja najuglednije aktere muzičke industrije. Nagradu Promoter of the Year (Najbolja event organizacija Evrope) dodeljuje stručni žiri više desetina vodećih eksperata iz evropske muzičke industrije sa ciljem da prepozna i nagradi event organizacije, koje su pomerile granice mogućeg kako bi publici priredile nezaboravna iskustva. U izuzetno snažnoj konkurenciji u kojoj su se našli Tomorrowland, Sziget, kao i vodeća nemačka event organizacija FKP Scorpio i austrijska koncertna i produkcijska kuća Barracuda, EXIT je proglašen najboljom event organizacijom Evrope, ostvarivši jednu od najznačajnijih pobeda u svojoj istoriji.
U ime Exita, priznanje su primili osnivači Ivan Milivojev i Dušan Kovačević, uz Ognjena Tomaševića, člana festivalskog tima. Milivojev se tom prilikom obratio u ime organizacije, poručivši:
– Ovo je prvi put u našoj istoriji da ove godine nećemo biti na Tvrđavi, usled odmazde zbog podrške studentima, kojima posvećujemo ovo priznanje.
Exit, nagrada/Photo: European Festival Awards
Zahvaljujući na nagradi, Kovačević je istakao da je jubilarno, 25. izdanje bilo najizazovnije u njegovoj istoriji.
– Ovde se ne radi samo o Exitu: svi izvođači, kulturne organizacije i kulturni radnici koji su podržali studente su na crnim listama i više od godinu dana su ostavljeni bez gotovo ikakvih primanja. Čitava slobodnomisleća scena Srbije je na rubu istrebljenja i zato koristimo ovu priliku da pozovemo Evropsku uniju da svojim mehanizmima pruži podršku kulturnoj i kreativnoj sceni u Srbiji – poručio je Kovačević, zaključivši: – Ujedinjena muzička industrija jača je od bilo koje vlasti na svetu.
Na kraju obraćanja, Tomašević je poruku zahvalnice Exitovom timu i mladima Srbije završio rečima: – Vratićemo se, to je sigurno.
Jubilarno, 25. izdanje EXIT festivala proteklo je u simbolici podrške studentima sa snažnim porukama solidarnosti. Od ceremonije otvaranja uz Galu i himnu studentskih protesta „Freed from Desire”, studentske bine i studentskih izložbi o protestima, do zvaničnog zatvaranja uz Marka Luisa i pesmu „Vatra u mraku” koju je izveo zajedno sa studentima u blokadi na glavnoj festivalskoj bini. Podršku studentskoj borbi sa glavnih bina dale su i velike svetske zvezde među kojima je čuveniosnivač Live Aid-a Bob Geldof, preko italijanske techno dive Indire Paganotto do legendarnog pank benda Sex Pistols i brojnih domaćih izvođača, među kojima su Ritam Nereda, Goblini, Atheist Rap, Nikola Vranjković, KKN i drugi, kojima je EXIT bio jedna od retkih oaza slobode gde su mogli da nastupe u Srbiji prethodne godine.
Od svog nastanka 2000. godine, EXIT nije bio samo muzički događaj, već pokret izrastao iz studentske borbe za slobodu, demokratiju i pravo na drugačiju budućnost. Već od prvog dana, kroz svoje nulto izdanje održano u Univerzitetskom parku u Novom Sadu, EXIT je okupio više od 200.000 ljudi ipostao simbol generacije koja je kroz umetnost i muziku tražila izlaz iz decenijskog bezumlja, izolacije i straha jednog društva u kojem je tadašnja omladina smogla snage da podigne glas. Svega dva dana nakon završetka festivala, Srbija je zakoračila u period velikih društvenih promena.
Iz godine u godinu, festival je rastao zajedno sa svojom publikom, pažljivo gradeći identitet i vrednosti koje su postajale veće od samog muzičkog programa. Tokom narednih 25 godina, festival je evoluirao u jednu od najuglednijih i najuticajnijih platformi u Evropi. Sa tog istorijskog utvrđenja, tokom više od dve decenije, publika je sakupljala nezaboravna iskustva, a produkcija podizala umetničke standarde gradeći kulturno nasleđe koje je oblikovalo čitave generacije, učinivši taj prostor mestom susreta slobode i pripadnosti. Na taj način, svetu je poslata jasna poruka da i sa Balkana mogu nastajati ideje koje inspirišu evropsku i svetsku festivalsku i muzičku industriju.
Danas, EXIT predstavlja jednu od vodećih platformi za kreativne industrije u regionu i šire, ali i simbol vere da je moguće iz Srbije graditi međunarodni ugled bez odricanja od vrednosti sa kojima je sve počelo, na taj način žrtvujući postojanje festivala u sopstvenoj zemlji. Kao organizacija, do sada je realizovao više od 200 događaja u preko 20 zemalja sveta, kao i brojne društveno-odgovorne i edukativne inicijative kroz fondacijsku delatnost.
Uz dva najprestižnija evropska festivalska priznanja za Najbolji veliki festival, EXIT je tokom godina osvajao i niz drugih uglednih međunarodnih nagrada, među kojima se izdvaja Take a Stand Award na European Festival Awards za društveno-odgovornu kampanju „Živi uživo“, realizovanu u saradnji sa UNICEF-om, zatim titula Best European Festival u okviru Britanskih festivalskih nagrada, kao i priznanje Saveta za regionalnu saradnju za doprinos povezivanju i kulturnoj saradnji u jugoistočnoj Evropi. Uspeh EXIT platforme potvrđen je i kroz njene druge festivalske projekte. Sea Dancefestival je 2015. godine proglašen Najboljim evropskim festivalom srednje veličine, a beogradski No Sleep festival četiri godine kasnije Najboljim novim festivalom u Evropi.
U kontinuitetu priznanja, ovogodišnja odluka publike i stručnog žirija predstavlja omaž ideji koja je opstala, rasla i ostala verna početnoj viziji. Takođe, ona je osnaženje novom poglavlju razvoja u koje EXIT ulazi. To poglavlje biće obeleženo Svetskom turnejom, sa prvim najavljenim događajima koji će biti realizovani u Malti, Egiptu, Indiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji, dok će dodatna lista zemalja uskoro biti objavljena.
Slavnom glumcu uloge kostimiranih junaka i zlikovaca nisu strane, s obzirom na to da je igrao Bakija Barnsa, poznatog i kao Zimski Vojnik, u brojnim Marvelovim filmovima.
Za sada nije poznato koga će igrati u novom filmu o Betmenu – da li će biti saveznik ili novi, opasni protivnik Brusa Vejna.
Glumačka ekipa je impresivna. Nedavno joj se pridružila i Skarlet Johanson kao Žena mačka, a svoje uloge repriziraće Kolin Farel kao Pingvin, Džefri Rajt kao Džejms Gordon i Endi Serkis kao Alfred Penivort. Očekuje se i povratak Berija Kogana kao Džokera.
Snimanje nastavka, koji ponovo režira Met Rivs, trebalo bi da počne sledećeg proleća, a svetska premijera je zakazana za oktobar 2027. godine.
Uprkos tome što njegovi počeci potiču iz sveta progresivnog roka, u kojem su bombastičnost i složene strukture bile uobičajen način rada, Fil Kolins je tokom karijere dokazao da je jednako vešt u pisanju srceparajućih balada.
Za nekoga ko je započeo kao bubnjar grupe Genesis, njegov kasniji prelazak na mesto glavnog vokala i istaknutiju autorsku ulogu u bendu, nakon odlaska Pitera Gejbrijela, mogao je delovati kao iznenađenje. Ipak, što se bend više udaljavao od svog ranog identiteta, to je postajalo očiglednije da Kolins ima interesovanje da se okrene stilu bližem pop muzici, piše Far Out magazin.
Kada je na kraju odlučio da paralelno sa nastavkom rada Genesis kao grupe započne i solo karijeru, njegov samostalni rad bio je daleko manje progresivan u pristupu. Dok se bend ranije mučio da se nametne kao izvođač sposoban za visoke pozicije na top-listama, Kolins je počeo da objavljuje pesme koje su se borile za sam vrh, ne samo na britanskim, već i na inostranim listama.
Njegov debitantski solo singl iz 1981. godine, “In the Air Tonight”, ostao je jedna od njegovih najpoznatijih pesama i stigao je do drugog mesta u Velikoj Britaniji, što je bio daleko veći uspeh od svega što je postigao sa Dženesisom. Već naredne godine osvojio je prvo mesto obradom pesme Dajane Ros “You Can’t Hurry Love”, čime je dodatno dospeo u centar pažnje zahvaljujući sve izraženijem koketiranju sa pop zvukom.
Ipak, činjenica da je promenio stil nije bila potpuni odraz njegovih ličnih ukusa. Uprkos brzom prelasku sa progresivnog roka na pop, iz drugih izjava koje je Kolins davao tokom godina jasno je da je oduvek bio ljubitelj jednostavnog pisanja pesama, naročito onih koje lako mogu da izazovu snažne emocije.
Ali šta je to tačno u jednoj pesmi što u Kolinsu budi takva osećanja i koje pesme, po njegovom mišljenju, imaju moć da ga rasplaču svaki put kada ih čuje?
U intervjuu za UK Music Reviews rekao je da ga muzika vrlo lako može dirnuti i otkrio jednu numeru koja to uspeva svaki put.
– Iskreno, mogu da zaplačem na prvi takt dobre muzike – rekao je Kolins.
– Ne znam koja je bila poslednja pesma zbog koje sam zaplakao, ali uvek mi navru suze kada čujem ‘I Can’t Make You Love Me’ Boni Rejt.
Istu pesmu pomenuo je i u kasnijem intervjuu za SiriusXM, gde je ispričao sličnu priču o tome kako je prvi put naišao na nju i ostao bez reči pred njenom lepotom.
– Bez ikakvog posebnog razloga prebacivao sam kanale na televizoru – prisetio se. – Bilo je negde usred popodneva i listao sam programe. Naišao sam na neku senovitu figuru za klavirom i odmah sam prepoznao da je to Brus Hornsbi, pa sam ostao da gledam. Onda se uključio glas Boni Rejt i ja sam se, praktično istog trenutka, potpuno istopio. Samo sam pomislio da su ta pesma i njeni stihovi jednostavno najbolji.
Iako su mnogi drugi izvođači pokušavali da obrade ovu pesmu, Kolins čvrsto veruje da je verzija Boni Rejt superiorna interpretacija i da upravo s njom ima tako snažnu emotivnu vezu. – Nikada nisam čuo da je neko izvodi kao ona – dodao je.
Pošteno govoreći, vrlo malo ljudi je sposobno da uradi ono što Boni Rejt radi, i ako je neka pesma morala da rasplače Fila Kolinsa, sasvim je prikladno da to bude upravo ovako emotivna numera.
Bend Sikk je za Božićne praznike i novu godinu objavio prazničnu mamurnu baladu “(Not So) Silent Night” koja je izašla na digitalnim platformama i na YouTube kanalu benda.
Snimljena u studiju Mašina 23 producenta Saše Otaševića i predstavlja mali praznični poklon slušaocima i uvertiru pred promociju ’’12 EP-a “Rockin` Rollin` Bovver Riot!” koji je objavila nemačka diskografska kuća Try and Stop Me Recods i “7 Sikk Hail!/Friday Freakout koja je izašla za Lionheart Records takođe iz Nemačke.
Sikk je nova senzacija na srpskoj ali i evropskoj uličnopankerskoj sceni. Mlad bend, ali su članovi svirali i sviraju u mnogobrojnim grupama od ’90-ih pa na dalje, a oni su: Cobe, Darko, Ogi, Terza i Dane.
Ako volite zvuk akustične gitare i čuvene rok i pop hitove, nemojte propustiti koncert jednog od najboljih svetskih akustičnih gitarista, Luke Strikanjolija.
Luka je svojevrsan muzički fenomen – svira više gitara istovremeno jedinstvenom tehnikom, koristi gudala i kapodastere, a ono što će publika imati priliku da vidi u Zappa Bazi 20.februara je svirka na instrumentima koje je Strikanjoli izumeo – gitari sa obrnutim trostrukim vratom i gitari sa obrnutim slajd vratom.
Oni koji su gledali legendarnog Stiva Vaja na čuvenoj Hidra gitari svakako će biti impresionirani Lukinim neobičnim instrumentima i zvukom istih.
Strikanjoli ima više od 200 miliona pregleda svojih spotova i nastupa na internetu, a njegove koncerte šerovali su čuveni bendovi poput Metallice, Muse i Red Hot Chili Peppersa.
Luka Strikanjoli/ Photo: Meg Pfeiffer
Luka je započeo svoju karijeru još kao desetogodišnjak, kada je upisao klasičnu gitaru na čuvenom italijanskom Konzervatorijumu.
Godinama je pobeđivao na takmičenjima klasične muzike, da bi otkrio fingerstajl gitaru i proveo sate gledajući You Tube tutorijale.
Susret sa graditeljem gitara, Davidom Seraćinijem, bio je presudan i Luka kreće sa svojim izumima.
Luka Strikanjoli/ Photo: Meg Pfeiffer
Ono što je fascinantno na njegovim koncertima je da zvuči kao ceo bend, a njegova virtuoznost i specifičan stil ne mogu se porediti ni sa čim do sada viđenim. Bilo da svira AC/DC…
Ili Majkla Džeksona…
Eminema…
Ili Iron Maiden…
Strikanjoli u svaku numeru utka svoju energiju i zadivljujuću kreativnost.
Luka prvi put nastupa u Beogradu u okviru svetske turneje “High Voltage“ i namerno je odabrao rokersko mesto za koncert da bi razbio predrasude koje većina ljudi ima prema akustičnim koncertima.
Lazarevački bend Rulja Inc. Objavio je spot za pesmu “Čekam dan“, sedmi singl sa albuma “Izmešane kože“ (Multimedia Music).
“Čekajući dan“ snimljena je početkom maja 2024. godine, a kompletnu produkciju, snimanje, miks i master potpisuje Boris Šurlan. Spot je realizovan početkom avgusta 2024. u prostorijama Centra za kulturu Lazarevac.
Kao i na spotovima sa prethodnog albuma “Ništa skriveno“, autor ideje, snimatelj i montažer je Milan Savić Dexter, čiji prepoznatljiv vizuelni izraz i ovog puta prati mračniju i introspektivnu atmosferu pesme.
Rulja Inc, kadar iz spota/ Photo: Promo
– Pesma je prožeta doom momentima, a sama tematika se odnosi na trenutak u životu pojedinca, kada pokušava da se oslobodi prethodnih poroka, stega i dilema koje je skupio usput u životu, i da svane taj dan kada će ostatak svog života živeti bez tog tereta, kao ptica koja slomi svoju ljusku i pomoli glavu iz jajeta u nepoznato. Jer nam se ta rađanja dešavaju više puta u životu, ako imamo dovoljno sreće – kazao je bend o pesmi “Čekam dan“.
“Čekam dan“ je jedna od prvih pesama nastalih tokom rada na albumu “Izmešane kože“. Uvodni, a ujedno i vodeći rif potpisuje gitarista Marko Milutinović, dok je bend zajednički radio na ostatku aranžmana, uz tekst Ivana Simića.
Bend Rulja Inc. su: Ivan Simić (vokal, gitara), Vuk Stojanović (bas gitara, prateći vokal), Marko Milutinović (gitara, prateći vokal) i Filip Todorčević (bubnjevi).
Spot za pesmu “Čekam dan“ dostupan je na YouTube kanaluMultimedia Music.
Nulto izdanje Alter Rock Ego festivala biće održano kroz tri večeri u tri grada: 20. februara u Požarevcu nastupiće PetarZ i Deca loših muzičara, 21. februara u Smederevu ZHIVA i DRAM, a 28. februara u Beogradu Markotik, Natalee, Bohemija i Veliki Prezir.
Alter Rock Ego festival okuplja domaće alternativne izvođače koji istražuju različite stilove – od indie roka, preko fanka i soula do elektronike – spajajući ih u jedinstven kantautorski izraz. Cilj festivala je da poveže bendove i kantautore sa klubovima i publikom van komercijalnih tokova, ali i da podstakne razmenu iskustava i afirmaciju izvođača, omogućavajući im da predstave svoj autorski rad u različitim sredinama.
Alter Rock Ego festival
Festival donosi koncept “decentralizacije rokenrola” – startuje u Požarevcu, Smederevu i Beogradu, a plan je da se naredna izdanja šire i na druge gradove i region, sa ciljem da podstaknu razvoj malih muzičkih klubova kroz povezivanje sa umetnicima.
Prve večeri, 20. februara u KB klubu u Požarevcu, će nastupiti PetarZ sa svojim kolektivom i Deca loših muzičara
Petar Z (Petar Zorkić) je srpski multiinstrumentalista, kompozitor, aranžer, tekstopisac i vokalni umetnik a njegov muzički stil karakteriše fuzija fanka, regea, soula, popa i latino ritmova, uz snažnu emotivnu i društvenu poruku. Autor je nekoliko albuma i singlova, među kojima su i singlovi “Vreme curi” i “Psihički labilan”, a uskoro najavljuje i svoju novu ploču “Altruizam i strpljenje” – delo protkano aktuelnim temama, snažnim ritmom i porukama o društvu i međuljudskim odnosima.
PetarZ/Photo: Dragica Radosavljević
Potom se na sceni priključuje jedan od najuticajnijih beogradskih fank-rok bendova, aktivni još od kraja osamdesetih, Deca loših muzičara. Nakon 20 godina pauze, bend se vrati sa novim albumom “Ustani Slaj Stoune, Srbija te zove”.
Materijal je objavljen u aprilu 2025. i sastoji se od devet novih pesama koje odišu prepoznatljivim DLM šmekom: snažnim ritmom, zaraznim melodijama i duhovitim, angažovanim tekstovima.
Drugo festivalsko veče seli se u Smederevo, gde će 21. februara u Klubu Kombinat nastupiti ZHIVA i DRAM
ZHIVA (Iva Pažin) je jedno od najautentičnijih i najintrigantnijih novih imena regionalne alternativne scene. Prepoznata je po žanrovski otvorenom izrazu koji spaja alternativni pop, džez, hip-hop i drum’n’bass, elektroniku, pa i rege u snažnu emotivnu i ličnu naraciju.
ZHIVA, Dom omladine Beograda/ Photo: AleX
Značajan iskorak na domaćoj sceni napravila je objavljivanjem debitantskog albuma “Preterujem” (2023), a zatim i izdanja “ZHIVA ZDRAVA” (2024).
Veče će upotpuniti beogradski indie rock bend DRAM, poznat po energičnim nastupima i spoju gitarskog zvuka, sintetičkih tekstura i izraženog plesnog naboja.
Dram, Arsenal Fest 2025/ Photo: AleX
Od debitantskog albuma “Nećemo promeniti svet” do izdanja “Previše svega”, DRAM je izgradio prepoznatljiv autorski izraz, potvrđen i nagradom “Milan Mladenović” za singl “Daj mi sve”. DRAM je više rokenrol nego ikad pre i intenzivno radi na trećem albumu, a koji najavljuju singlovi “U ovoj sobi”, “Vanja” i “Vazduh miriše na ludilo”.
Finale Alter Rock Ego festivala donosi četiri benda i održaće se u Beogradu, 28. februara, u novom prostoru Zappa Barke kod Nebojšine kule.
Ovo veče predstavlja svojevrsni susret različitih generacija i muzičkih izraza domaće alternativne scene, a na sceni će se smenjivati Bohemija, Veliki Prezir, Markotik i Natalee.
Bohemija/Photo: Marko Marijanović
Bend koji ne igra na sigurno, Bohemija, albumom “Odiseja u nemiru” pozicionirao se kao jedno od upečatljivijih imena savremene domaće pop-rok scene.
Na binu donose zvuk karakterisan melodičnim refrenima i izraženom emotivnom dinamikom, a poznati su po iskrenim i intenzivnim live nastupima, sa hitovima poput “Voli me”, “Izađi mi iz glave”, “Putujemo” i “Sidro”.
Markotik, kantautor čiji se izraz gradi na spoju alternativnog roka, indie-popa i introspektivne lirike, debitovao je 2025. godine albumom “Neželjena dejstva” u izdanju PGP RTS-a.
Njegov nastup predstavlja susret autorske zrelosti, savremenog zvuka i intimne energije.
Kantautorka, gitaristkinja, bendliderka i vizuelna umetnica, poreklom iz Svrljiga, Natalee, na bini će predstaviti zvuk koji opisuje kao srpski soul i moderni sevdah.
Nataleé/ Photo: Sonja Denda
Njen izraz ne koristi parole, ali odiše jasnim stavom i iskrenom energijom – muzika prožeta južnjačkom emocijom i ličnim iskustvima, obogaćena uplivima pop-regea, hip-hopa i savremenog bluza.
U Novoj Zappa Barci nastupiće i Veliki prezir – jedan od najznačajnijih indie/pop/rok sastava domaće scene, bend koji već tri decenije dosledno gradi prepoznatljiv i autentičan muzički izraz.
Veliki Prezir, promo (via Udruženje “Štek House” Niš)
U svojoj dosadašnjoj karijeri objavili su niz albuma i singlova, a novim singlom “U snu sna”, najavljuju predstojeći album koji otvara novo poglavlje u radu benda – zrelije i atmosferičnije uz zadržavanje prepoznatljive poetike.
Ulaznice za sve tri večeri Alter Rock Ego festivala dostupne su na prodajnim mestima Ticket Vision, kao i putem online platforme www.tickets.rs.
