Nikola Vranjković sa svojim bendom odsviraće 3. septembra u Botaničkoj bašti “Jevremovac” najtiši koncert u ovoj godini.
– Mislim da je Botanička bašta idealan prostor za jedan takav koncert. Sve smo to već proverili prošle godine. Atmosfera je intimnija, koncert počinje po danu, doći će puno roditelja sa decom, jednostavno sve je drugačije nego na koncertima koje sviramo tokom godine – kazao je Vranjković i dodao: – To je jedini način da odsviramo dosta pesama koje ljudi traže da čuju uživo, a ne uklapaju se u neki naš standardni koncertni rok repertoar.
Nikola Vranjković, Botanička Bašta/ Photo: AleX
Na pitanje šta mu više prija – klupska energična svirka ili akustične balade u nekom mirnijem prostoru, Vranjković je rekao: – Apsolutno mi prija i jedno, i drugo. Srećan sam što ovaj bend podjednako kvalitetno može da odsvira i jednu, i drugu vrstu koncerta.
A, šta publika može da očekuje? Kojih pesama da se podseti za ovaj koncert, s obzirom na to da je najavio da će “izvesti pesme koje retko sviraju”?
– Sviraćemo dosta pesama sa mog prvog solo albuma “Zaovdeilizaponeti”, zatim priličan broj balada iz Block Out perioda, kao i neke laganije pesme sa poslednjih nekoliko albuma.
Ulaznice za koncert Nikole Vranjkovića u Botaničkoj bašti koštaju 2.000 dinara i mogu da se kupe putem mreže Tickets.rs.
Godine 1985. – dve godine nakon objavljivanja albuma “The Final Cut”, frontmen Rodžer Voters je bez ceremonije napustio grupu Pink Floyd. Njegova odluka dovela je do kraja klasične ere benda, u kojoj su bili Voters uz Gilmura i bubnjara Nika Mejsona. Klavijaturista Ričard Rajt, koji je takođe bio važan deo originalne postave Pink Floyda, već je otišao 1981.
Uprkos odlasku Votersa – koji je nosio mnogo “šešira”, kao basista, primarni tekstopisac i povremeni vokal – doneta je odluka da Pink Floyd nastavi dalje. Ovaj potez ostavio je Gilmura u nepoznatim vodama.
– Bio sam gurnut da budem vođa benda Pink Floyd – priznao je roker tokom nedavnog razgovora za The Sun. – Ali osećam da je više saradnički pristup bolji za mene.
Rajt se na kraju vratio da pomogne da podnese deo Gilmurovog tereta. Uspeh filma “A Momentary Lapse of Reason” iz 1987. pokazao je da Pink Floyd i dalje može da bude velika sila, čak i ako ne na umetničkim visinama ere Votersa. Stvari su krenule još bolje sa “The Division Bell” iz 1994. godine, koji je na kraju bio poslednji bljesak benda.
U razgovoru za The Sun, Gilmur je izrazio iznenađenje načinom na koji je uticaj Pink Floyda izdržao test vremena.
– Pridružiti se bendu i provesti ceo život sa njim je bilo divno – priznao je roker. – Uvek mi je neverovatno da Pink Floyd nije propao kao drugi bendovi. Na neki način, to traje do danas.
Gilmur će ove jeseni biti na turneji u znak podrške svom predstojećem petom solo albumu “Luck and Strange”. Roker će održati niz koncerata u Italiji i Londonu pre nego što ode u SAD u oktobru, što će biti njegovi prvi nastupi uživo u SAD posle osam godina.
Promocija albuma “Prohodavanja“ beogradske grupe Lisilo biće održana u sredu, 11. septembra u 18:00 časova u Multimedia Music Record Store (Sremska 2).
Na promociji će, pored članova benda, govoriti Rodoljub Stojanović (Multimedia Music) i Aleksandar Saša Ignjatović (Headliner.rs).
Alternativni rok bend Lisilo objavio je debi album “Prohodavanja“kao digitalno i CD izdanje u saradnji diskografske kuće Multimedia Music i portala Headliner.rs, kao nagradu za pobedu na Mobil Music Festu.
Album sadrži osam pesama koje su snimljene u Multimedia Music studiju. Snimanje i miks potpisuju Nebojša Brdarić, Damnjan Aksentijević i Luna Škopelja, a master Boris Krstajić i Boris Jovanović iz Master Blaster studija.
Album je ispratilo objavljivanje remasterizovane verzije starog spota za pesmu “Pater Familias“, a nedavno je objavljen i za pesmu “Sinoć“.
Album “Prohodavanja“ grupe Lisilo dostupan je na You”ube kanalu Multimedia Music i na svim relevantnim muzičkim platformama, a kao fizičko CD izdanje možete ga kupiti na prodajnim mestima Multimedia Music i online.
Druženjem sa novinarima, prijateljima i fanovima u Multimedia Music Record Store 11. septembra Lisilo i zvanično započinje jesenju live promociju debi izdanja.
Dva dana kasnije, 13. septembra, očekuje ih nastup na Rokerijadi u Petrovcu na Mlavi, a ostali datumi turneje biće uskoro najavljeni.
Zappa Baza će u četvrtak, 26. septembra, biti domaćin muzičkom događaju Reggae Live Show sa legendarnim Jah Masonom i Hornsman Coyoteom.
Početak koncerta je u 21:00 čas i tada će prvi put ovi umetnici nastupiti zajedno na sceni u Beogradu.
Jah Mason, prepoznatljiv po svom autentičnom roots reggae zvuku, prvi put je posetio Beograd pre 11 godina, kada je spontano nastao hit “Belly of the Beast” u saradnji sa Hornsman Coyoteom.
Milionski pregledi pesme “Belly of the Beast” na YouTubeu i komentari na nekoliko jezika dokazuju da je pesma slušana u svim krajevima sveta.
Dosadašnja saradnja Masona i Coyotea na svetskoj reggae sceni uključivala je nastupe na najvećim festivalima, turneje u Južnoj Africi, i naravno, na Jamajci.
Beogradski koncert će pružiti jedinstvenu priliku fanovima da uživaju u njihovom velikom hitu i da dožive originalni roots reggae sa autentičnim Jamajčaninom, koji će po prvi put nastupati u Srbiji.
Jah Mason je rođen u okrugu Manchester na Jamajci i odrastao je u hrišćanskoj porodici. Tokom detinjstva, dobio je nadimak Peri Mejson zbog svoje sposobnosti da rešava konflikte, a pod tim imenom je objavljen njegov debitantski singl “Selassie I Call We” 1991. godine, na Junior Reidovom JR izdanju.
Godine 1995. pridružio se redovima Bobo Ashanti unutar Rastafari pokreta i počeo je da nastupa i snima kao Jah Mason nakon što je postao član David House grupe.
Postao je poznat na Jamajci sa hitovima “My Princess Gone” i “Lion Look”, i takođe je imao gostujuće nastupe na singlovima svog prijatelja Jah Curea.
Njegovi prvi albumi, “Keep Your Joy” i “Working So Hard”, objavljeni su 2002. godine. Od tada je izdao albume brzinom većom od jednog godišnje, uključujući “Wheat and Tears” i “Princess Gone…The Saga Bed”, oba objavljena 2006. godine, prvi za Greensleeves Records, a drugi za VP Records, pri čemu je drugi distribuiran preko Warnersa.
Vizual/ Photo: Promo
Ulaznice za ovaj koncert su već u pretprodaji po ceni od 1800 dinara i mogu se kupiti u Zappa Baru (Kralja Petra 41).
Na dan nastupa i na ulazu Zappa Baze, ulaznice će biti dostupne po ceni od 2400 dinara.
Zagrebačka supergrupa Dark Tree Bark nedavno je objavila svoj album prvenac pod imenom “Kameni spavač” za izdavačku kuću Geenger Records.
Muzika koju sviraju se može svrstati u post rock, progresivni rock, jazz rock, a zvaničnu promociju albuma imaće 19. septembra 2024. u klubu Močvara u Zagrebu.
Trenutnu postavu čine muzičari s pozamašnim brojem bendova i projekata iza sebe – Marco Quarantotto (Roj Osa, Urok, Elektrostahl, CRIO – Croatian Improvisers Orchestra, Nola, Goribor, East Rodeo i dr.), Konrad Lovrenčić (Elemental, Kries, Chui, Mixed up Mary i dr.), Leo Beslać (Povraccio di Colteo, Peglica i Komandos, Nemanja, Anti – Teleological Rock Combo, Krv u stolici, Mangroove, Mimika Orchestra, CRIO Orchestra, Nina Romić i dr.), Jakov Košćak (Skotni vrag, Spotty Mug, Druyd, Iga Doguba i dr.), Josip Šustić (Skotni vrag, Mimika Orchestra, On, CRIO Orchestra, Cvjetno nasilje, The Gentleman, Živa voda, Šumski i dr.).
Dark Tree Bark/Photo: Marina Uzelac
Album je otisnut na pločama čiji dizajn omota potpisuje Ivan Čadež. Sniman je kod Hrvoje Nikšića u studiju Kramasonik i kod Ivana Manjkasa u Wood Room Studio. Za miks albuma zaslužni su Hrvoje Nikšić i Luka Čapeta a mastering je odradio legendarni inženjer Carl Saff iz Chicaga.
Muzika se poigrava sa raznim stilovima i formama progresivnog rocka uranjajući u vrlo širok spektar uticaja iz post rocka, math rocka, kraut rocka, psihodeličnog rocka, eksperimentalnog rocka i jazz rocka. Kompletan album je snimljen s analognim instrumentima i opremom.
“Kameni spavač” se odmiče od ustaljenih mainstream formi i izražaja i pritom se služi konceptualnimnarativom koji kroz muziku, tekstove i cover objedinjuje tematiku albuma, istovremeno ostavljajući prostora za interpretaciju slušaoca. Na albumu su gostovali i etablirani muzičari sa scene: Valdemar Kušan, Mak Murtić, Luka Žužić, Jurica Rukljić i Tomaž Zevnik.
Dr Nele Karajlić, čovek koji je svojom specifičnom harizmom, velikim hitovima ali i upečatljivim tekstovima najviše proslavio Zabranjeno pušenje, održaće koncert 20. septembra na Paliću u pratnji svog sadašnjeg benda Osiromašeni uranijum.
Nele će na Paliću otpevati najveće hitove iz svoje višedecenijeske karijere, a prisutni će moći da uživaju u pesmama iz vremena originalnog Zabranjenog Pušenja, njegove druge beogradske verzije, kao i pesmama iz opusa No smoking orkestra.
Rock maraton – Nele Karajlić/Photo: Alex
Dr Nele Karajlić, tj. Nenad Janković je muzičar, pisac, režiser i kompozitor rođen 1962. godine u Sarajevu.
Tokom 80-ih godina prošlog veka proslavio se kao pevač jedne od najpopularnijih jugoslovenskih grupa tog vremena Zabranjenog pušenja, ali i kao tvorac i glumac u kultnom serijalu Top lista nadrealista. Smatra se jednim od utemeljivača pokreta Novi primitivizam.
Koncert Neleta i Osiromašenog uranijuma počinje u 20:00 časova, a ulaznice po ceni od 2.000 dinara možete da nabavite na svim prodajnim mestima GigsTixa, kao i online.
Subotičani ulaznice mogu da kupe u kafeu Lokal (Branislava Nušića 1), kao i u kafeu Brokat (Somborski put 9).
Kanadski muzičar, tekstopisac i gitarista Grejem Ero, koji nastupa pod scenskim imenom Devarrow, održaće premijerni nastup u Kikindi kao i u nekoliko gradova u Srbiji (i po Evropi, jer je trenutno na evropskoj turneji).
10. septembra 2024. godine nastupiće u Max Music Clubu (Trg Srpskih Dobrovoljaca 56) sa početkom u 21 čas u organizaciji Terre, Max Music Cluba i koncertne agencije Rock svirke, gde će promovisati predstojeći album “Heart Shaped Rock”.
Satnica: 20:00 Ulaz 21:30 Devarrow (CAN)
Ulaz je besplatan ali je donacija vrlo dobrodošla, ko je koliko u mogućnosti.
Devarrow će predstaviti konciznu fuziju folka, roka i psihodelije u ogoljenoj verziji, kako samo on ume. Odrastao je u Monktonu, tokom devedesetih i dvehiljaditih, njegov rani period života obeležen je kontrastima. Imao je roditelje boeme, koji su podsticali umetničko izražavanje, otvorenost uma i nomadski način života. S druge strane, on se osećao čudno po pitanju anksioznosti, izolacije i društvenog pritiska koje donosi život u predgrađu.
Zajedno sa ovim kontrastima i pod uticajem umetnika kakvi su Nil Jang, Šejki Grejvs i Fleet Foxes, Devarrow stvara muziku koja je lirski i zvučno inspirisana pokušajem da se pomiri lutajući duh sa zahtevima savremenog sveta.
“Heart Shaped Rock” biće objavljen 4. oktobra za Paper Bag Records. Album nasleđuje iznenađujuće aprilsko izdanje “A Long & Distant Wave”, kao i njegov eponimni album iz 2019. godine.
Snimljen je u njegovom preuređenom školskom autobusu pretvorenom u muzički studio i uranja duboko u introspekciju seoskog primorskog načina života Devarrowa, kao stolara i strastvenog surfera. Najavni singl “Likewise” stiže zajedno sa spotom u režiji Rajlija Lamarša.
– Odražavajući etos pesme i njen pomalo apstraktan i besmislen početak, video je nastao na sličan način – rekao je Ero o pesmi. – Napuštajući snažne narative, Rajli se više fokusirao na stvaranje videa koji deluje apstraktno, ali istovremeno i ljudski. Radi se o životu u malom gradu, ali ne samo o tome; biti autsajder, ali i ne; radi se ni o čemu i mnogo čemu, sve u isto vreme.
Možda je neodvojiv od duboko eksperimentalnog duha 1960-ih i godina formiranja metala, ali Riči Blekmur je uvek prisutan u muzici otkako je prvi put nastupio sa Deep Purple. On je jedna od retkih zvezda svoje generacije koja je uspela da nastavi da se umetnički razvija, pronalazeći uspeh uprkos promenama vremena i ukusa slušalaca.
Činjenica da je ostao na svom mestu tokom muzičke metamorfoze od svog vrhunca znači da je Blekmur video da se svet popularnog zvuka i kulture značajno promenio. Iako je možda eksperimentisao sa mnogim žanrovima – takođe je bio svedok nekoliko muzičkih zeitgeistova od kojih se gnušao.
Sve je počelo sa dubokim preokretom koji je doneo pank pokret. S obzirom na to da je Blekmurova generacija bila u žiži, pankeri su na ove etablirane rok ikone gledali kao na amblematsku eru koja je predugo dominirala. Oni su ove klasične rok figure videli kao odraz šire društvene slabosti i krenuli su da razbiju njihovu vladavinu, na kraju uspevši da ih svrgnu i promene kulturni pejzaž. Klasični rok više nije bio kul, a mnoge od njegovih vodećih ličnosti su se mučile dok su se pokušavala da sebi pronađu mesto krajem 1970-ih i početkom 1980-ih. Post-pank pokret je nastavio da osnažuje muziku, udaljavajući je od dana “Smoke on the Water”, “Stairway to Heaven” i arhetipskog ponašanja rok zvezda koje je nekada definisalo žanr.
Tokom post-pank ere, on je “premestio” Rainbow iz hard rok benda u grupu fokusiranu na melodije, koja je u velikoj meri koristila sintisajzere, kao što je tipičan singl “Street of Dreams” iz 1983. Pa ipak, iako će Blekmur kasnije tu pesmu nazvati svojom omiljenom, jer je to značilo da se konačno pozicionirao u kreativno područje koje je oduvek želeo – i činjenica da je pomerila bend u skladu sa mejnstrim rok stilovima maka. ere – tokom ovog perioda mrzeo je ono što se dogodilo muzici. Gitarista, koji je uvek bio bez dlake na jeziku, je za ovo okrivio jednu grupu: Police.
Iako se bend Stinga, Endija Samersa i Stjuarta Koplenda raspao godinu dana ranije – 1987. – Blekmur je razgovarao za Metal Hammer izložio svoju čistu mržnju prema grupi, pesmi “Roxanne”, i njihovim uglađenim, lukavim potezima. Kada su ga pitali da li sumnja u uspeh ponovnog okupljanja Deep Purple 1984. godine, tada je iskoristio priliku da otkrije da je shvatio da je grupa na pravom putu jer je The Police promenila muziku – na gore.
– Mislim da je to bilo na prvom delu turneje, u Australiji. Odjednom sam shvatio da postoji jaz između ove dve vrste muzike, jer su samo ZZ Top radili te agresivne stvari. Svi drugi su svirali kao Police. I mogu li ovde da kažem da mrzim Police?
– Jednostavno nije postojao bend koji nije svirao taj uglađeni rok. A naša muzika nije toliko “izmaštana” i nema tog sjaja – nastavio je Blekmur.
Kada je komentarisao “plastičnu” prirodu rok muzike nakon pojave The Police, podsetio se primedbe basiste Rodžera Glovera. On je tvrdio da će grupe poput Deep Purple uvek postojati jer su svetu potrebne kao odgovor “Walking on the Moon” autfit.
Blekmurova perspektiva je svakako intrigantna. Dok su The Police nesumnjivo bili jedan od najpopularnijih bendova koji su izašli iz post-pank ere, malo ko bi, osim nekadašnje legende Deep Purplea, tvrdio da su sami preusmerili tok roka 1980-ih nakon svog debija 1978. “Outlandos d’Amour”, i njihova kasnija evolucija u veštiju i, ponekad, pretencioznu teritoriju.
Iako je globalni hit iz 1983. “Every Breath You Take” doprineo rastućem apetitu za fuzijom čistog novog talasa i mekog roka, The Police je bio samo jedan deo mnogo veće slagalice. Širi trend je uključivao uticajne grupe kao što su Talking Heads, ceo New Romantic pokret i grupe poput Simple Minds, od kojih su svi igrali značajnu ulogu u oblikovanju muzičkog pejzaža 1980-ih.
Sinoć je pobedom beogradske grupe Ascend i sjajnim nastupima Onslaught, Sunshine i Ronija Romera zvanično završena ovogodišnja Gitarijada u Zaječaru.
Beogradsko-aranđelovački bend pobedio je jednoglasnom odlukom žirija, dok je nagradu “Momčilo Moša Radenković” za najbolji vokal osvojio Jovan Daljević iz sastava Kočije. Prema mišljenju publike, najbolja grupa je Moxi 8 iz Zagreba.
Rokonačelnik Roni Romero uručio je nagradu pobednicima, istakavši da se nada da je ovo samo početak građenja uspešne karijere za mladu grupu.
U revijalnom delu programa, ne zna se koji bend je bio bolji – Sunshine su se potrudili da dostojno zamene Ritam Nereda, koji su zbog bolesti svojih članova bili primorani da otkažu nastup na Gitarijadi. Bane Sunshine, Kiza Iskaz, Kojot i ekipa proveli su publiku kroz svoj opus svirajući “’Ombre” i “Budi tu”, a bilo je tu i repovanja na hit “Riders On The Storm” legendarne grupe Doors.
Gitarijada Sunshine/ Photo: Mima Ilić
Britanske trash metal legende Onslaught su već sa prvim taktovima zagospodarile binom, što je raspoložena publika jedva dočekala – mudro odabrana set lista sa hitovima “Power From Hell”, “Let There Be Death”, “Metal Forces” i “Killing Peace” dovela je atmosferu na Kraljevici do usijanja i osvojila titulu najžešćeg koncerta ikada odsviranog na Gitarijadi.
Onslaught/ Photo: Mima Ilić
Momci su bili oduševljeni srpskom publikom i poručili s bine;
– Putovali smo 17 sati iz Engleske, nismo spavali, zagubili su nam pedale za gitare na aerodromu u Sofiji, ali vredelo je – vi ste fenomenalni, a pivo vam je odlično!
Onslaught/ Photo: Mima Ilić
Čast da svojim nastupom zatvori 57. Gitarijadu dobio je rokonačelnik Roni Romero, koji je na pravi način nagradio fanove – svoju set listu maksimalno je prilagodio željama obožavalaca, koji su mu danima pre toga slali spiskove pesama koje bi voleli da čuju.
Gitarijada Roni Romero/ Photo: Mima Ilić
Tako smo imali priliku da čujemo legendarne hitove grupa Rainbow, Whitesnake i Deep Purple koje više niko ne izvodi, a vrhunac večeri bila je njegova verzija rok himne “Child In Time”, tokom koje je gitarista Hose Rubio sišao u publiku i odvirao čuveni solo skoro isto kao Riči Blekmur.
Za sam kraj Romero je ostavio “Separate Ways” benda Journey, koja je izazvala ovacije i publika je tražila bis, iako je bilo skoro dva sata nakon ponoći.
Bend Ronija Romera/ Photo: Mima Ilić
Opšti utisak je da je Gitarijada opravdala sva očekivanja i da se ponovo vraća nastupima stranih grupa na zahtev srpskih i inostranih posetilaca.
Krimići, komedije, horori ili dokumentarci? Vaš omiljeni filmski žanr otkriva mnogo o tome kako vaš mozak funkcioniše, pokazalo je novo istraživanje.
Studija koju su sproveli stručnjaci Univerziteta Martin Luter u Haleu upoređivala je filmski ukus kod 260 ispitanika sa očitavanjima njihove moždane aktivnosti.
Oni su otkrili da osobe koje vole akcione filmove i komedije, vrlo snažno reaguju na negativni stimulans, dok učesnici koji prednost daju dokumentarcima i krimićima i trilerima, pokazuju znatno slabije reakcije. Rezultati su objavljeni u časopisu Frontiers in Behavioral Neuroscience.
– Oni su fascinantni jer ne samo da prikazuju svaku ljudsku emociju, nego ih takođe i pobuđuju. Negativne emocije poput besa i straha, igraju centralnu ulogu u mnogim filmovima – kaže za Science Daily Ester Cviki, psihološkinja koja je radila na ovoj studiji.
Sve do nedavno znalo se veoma malo o tome kako način na koji mozak prerađuje negativne emocije utiče na preferencije kada je reč o filmovima.
Istraživači su ovog puta detaljno analizirali podatke o 257 učesnika studije, koji su u okviru jednog šireg istraživanja takođe ostavljali informacije o svom ukusu kada je reč o filmovima.
Pored toga, merena je njihova moždana aktivnost uz pomoć funkcionalne magnetne rezonance i to dok su im prikazivane različite emocije na filmu – na primer, zastrašen ili besan izraz lica, kao i neutralni geometrijski oblici.
– Uz pomoć ovog testa mogli smo da merimo kako mozak prerađuje emocionalne stimulanse – kaže Cviki.
Rezultati su bili iznenađujući. Ispostavilo da su se kod ljubitelja akcionih filmova “aktivirali” delovi mozga koji izazivaju brze reakcije u slučaju opasnosti, ali i oni koji su zaduženi za osećaj nagrade.
– To nismo očekivali, jer akcioni filmovi obično daju mnoge stimuluse. Zato bi bilo očekivano da ljubitelji akcionih filmova nisu tako lako podložni tim reakcijama – objašnjava Cviki.
Ipak, rezultati sugerišu da su baš oni naročito podložni emocionalnim stimulansima i da takvu vrstu stimulacije smatraju privlačnom.
