Samostalna izložba “U potrazi za nečim” jednog od najistaknutijih vajara današnjice, Ričarda Dikona (Vels, 1945) biće otvorena 19. septembra u 19:00 časova u Galeriji DOTS na Donjem Kalemegdanu.
Ričard Dikon, vodeći britanski vajar i dobitnik brojnih prestižnih nagrada, svojom prvom samostalnom izložbom u Srbiji predstaviće radove iz pet ciklusa nastalih u prethodnih nekoliko godina, koji nisu do sada bili izlagani. Kustoskinje izložbe su Mirjana Dušić i Ljuba Jovićević.
Ričard Dikon/ Photo: Ken Adlard
Beogradska publika će imati priliku da se prva susretne sa medijski raznovrsnim radovima koji su nastali u pandemijskim uslovima vraćanja sopstvenim resursima.
Izložbom će biti obuhvaćena dela od otisaka na poliesteru (“Drugi motiv”), monumentalnih skulptura u drvetu (“UV84DC br. 18, 19, 20.”), keramičkih radova (“Sačinjeno od ovoga”), zatim kompozicija proisteklih iz eksperimenata tokom sečenja drveta (“U šumi”) do ciklusa skulptura valovitih površina koje reflektuju umetnikovo razmišljanje u izolaciji na temu otisaka ljudskog stopala (“Hod”).
Odande-dovde/ Photo: AleX
Ričard Dikon je već dugi niz godina prisutan u vizelnom identitetu Beograda, zahvaljujući skulpturi “Odande-dovde” koju je u saradnji sa srpskim vajarom Mrđanom Bajićem postavio na Kalemegdanskoj pasareli (2019).
U toku višedecenijske karijere, Dikon se izdvojio po svom prepoznatljivom skulptorskom pristupu, konstantno se poigravajući upotrebom različitih materijala poput laminiranog drveta, polikarbonata, tkanina i gline, zatim kombinovanjem organskih formi i tehničkih elemenata, kao i uspostavljanjem jednog promišljenog odnosa prema jeziku kao strukturi u kojoj traga, ali i gradi značenja svojih apstraktnih dela.
Sačinjeno od ovoga/ Photo: Mareike Tocha
Jednom stilskom oznakom ili temom nemoguće je obuhvatiti Dikonov stvaralački opus koji karakteriše fluidnost u pristupu, oblikovanu odabirom samog materijala na početku stvaralačkog procesa.
Smelost u umetničkom eksperimentu i osoben crtež prepoznaju se kao jedina konstanta u umetnikovom radu.
U Beogradu je danas preminula Rada Đuričin, jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica i dugogodišnja članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozoršta, saopštili su iz JDP-a.
Radojka Rada Đuričin je rođena 31. maja 1934. u Vršcu, u kom je završila osnovnu školu i gimnaziju. Studije glume upisala je 1954. nа Аkademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Josipa Kulundžića, zajedno sa Radmilom Andrić, Nikolom Simićem, Ružicom Sokić, Batom Živojinovićem…
Glumu je diplomirala 1958, a sledeće godine i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Debitovala je 1958, ulogom Ane Frank u predstavi “Dnevnik Ane Frank” Narodnog pozorišta u Beogradu. Članica ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta bila je od 1958. do 1998. godine.
Sarađivala je sa našim najuglednijim rediteljima, kao što su bili Hugo Klajn, Mata Milošević, Bojan Stupica, Miroslav Belović, Branko Pleša, Dejan Mijač, Boro Drašković, Ljubiša Ristić, Milenko Maričić, Vida Ognjenović, Ljubomir Draškić, Jagoš Marković…
Tokom svoje duge karijere, igrala je i u predstavama Narodnog pozorišta u Beogradu, Ateljea 212, Zvezdara teatra, KPGT-a, Bitef teatra, Malog pozorišta “Duško Radović”, Narodnog pozorišta u Nišu i u Užicu, Madlenijanuma, i drugih, manjih i nezavisnih pozornica.
Ali najviše uloga, preko četrdeset, odigrala je na scenama svoje kuće, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u predstavama kao što su bile: R. Petrović “Sabinjanke” (1959), Dž. B. Šo “Nikad se ne zna” (1960), F. M. Dostojevski Krotka/A. Strindberg “Gospođica Julija” (1961), F. G. Lorka “Dona Rosita ili Govor cveća” (1962), Molijer “Tartif” (1964), N. V. Gogolj “Mrtve duše” (1965), O. Vajld “Važno je zvati se Ernest” (1966), J. Kolundžić “Klara Dombrovska” (1967), Š. O’Kejsi “Junona i paun” (1968), D. Mihailović “Kad su cvetale tikve” (1969), B. Breht po V. Šekspiru “Koriolan” (1970), F. M. Dostojevski “Zločin i kazna” (1971), Ž. Fejdo “Buba u uhu” (1971), A. N. Ostrovski “Vuci i ovce” (1974), M. Gorki “Vasa Železnova” (1976)…
Rada Đuričin ostvarila je veliki broj uloga i u drugim medijima, u skoro trideset igranih filmova i u pedeset televizijskih produkcija.
Film “Osma vrata” doneo joj je Debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli 1959. godine, a Nagradu za epizodnu ulogu u filmu “Parlog” dobila je na Filmskim susretima u Nišu 1974.
Dobitnica je Godišnje nagrade JDP-a za ulogu u predstavi “Kraj vikenda” (1983) i Specijalne godišnje nagrade JDP-a za dramatizaciju i ulogu u predstavi “011” (1992), Zlatnog beočuga za trajni doprinos kulturi Beograda (1998), Specijalnog priznanja za veliki doprinos razvoju kulture grada Vršca (2004), Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srblju i svesrpskom kulturnom prostoru (2007) i drugih priznanja.
Ukazom Predsednika Republike Srbije, 2018. godine, Rada Đuričin je dobila Zlatnu medalju za zasluge.
Rada Đuričin je napisala i objavila dve knjige: “Tajna crne ruke: dnevnik jedne glumice” (1999) i “Moje monodrame” (2005).
Prevela je dela “O ja sam vrlo, vrlo srećna” Daria Foa i Franka Rame i “Isidora” Martina Šermana. Bila je i novinar-voditelj u Radio Beogradu.
U sredu, 25. septembra u 20:00 časova, Velika dvorana Kolarčeve zadužbine ugostiće renomiranog kompozitora primenjene muzike Ostina Vintorija i orkestar Fame’s Institute iz Makedonije koji će izvesti muziku iz nekih od najpoznatijih video igrica.
Ovaj događaj je posebno značajan zato što će Vintori, poznat po radu na igrama kao što su “Journey” i “Assassin’s Creed Syndicate” prvi put nastupiti u regionu i dirigovati simfonijskim orkestrom Fame’s Institute iz Makedonije.
Na Level One koncertu biće izvedena muzika iz popularnih video igricara poput “Journey”, “Bioshock”, “Assassin’s Creed”, “Ori and the Will of the Wisps”, “BattleTech”…
Zanimljivo je istaći da je saradnja između Ostina Vintorija i orkestra Fame’s Project počela pre 15 godina, kada je ovaj orkestar izveo i snimio njegovu muziku za video igru “Journey”, za koju je Vintori bio nominovan za prestižnu nagradu Grammy i postigao svetsku popularnost.
Photo: Promo
Dan posle koncerta, 26. septembra, održaće se vođeni razgovor sa Ostinom Vintorijem u Beogradu.
Ovaj događaj će biti otvoren za sve kompozitore, producente muzike, kao i sve zainteresovane za umetnikov rad. Ulaz na razgovor je besplatan, ali će prijave biti obavezne.
Ulaznice za koncert “Level One Concert – A Journey Through Video Game Music” dostupne su na biletarnici i sajtu Kolarčeve zadužbine.
Svakoj generaciji iz provincije, ili onoj koja dolazi iz provincije bio je potreban glas koji će da joj poruči da nisu sami i da nas zapravo ima mnogo više nego što mislimo, samo smo kvalitetno raspoređeni tako da nas nigde ne manjka, kad nas već nema viška. Jer, složićemo se, rokenrol nije stvar samo finansijske elite, i uskog kruga ljudi koji prebacuju lopticu moći preko mrežice sa jednog kraja terena na drugi dok ih njihov uzak krug ljudi posmatra sa tribina i divi se njihovim (zajedničkim) uspesima.
Piše: Nenad Baraković Bara, novinar i muzičar
Rokenrol se, o i te kako, tiče i prizemnosti, margine, periferije, ulica, studentskih soba, javnih prevoza, neplaćenih računa, nesređenih života, i onih koji nisu prinčevi i princeze – nego više naginju ka tamnoj strani meseca, što ne znači da je nužno tama. Nego jednostavno, nreprilagođeni mladi ljudi ili neprilagođeni malo stariji ljudi- što aludira i na njihovu večitu Petar Pan mladost.
Svakoj generaciji je potreban jedan takav glas, moja ga nije imala pa smo pozajmili taj glas od generacije pre nas. Promukao poput Džo Kokera koji prvi progovara poezijom ulice o smrti kao sredstvu zarade, o devojkama elastičnog morala koje ne moraju nužno biti antiheroji, naprotiv. Precizno oslikane zadimljene kafane i pomračeni umovi matoraca gde mlad čovek što zbog dosade, što zbog osećaja nadolazećeg beznađa obično boravi pokušavajući da se utopi u okolini ili čaši pa tako spreči ono što dolazi. Prvo zbog malih problema, ona velikih, a posle? Posle nije ni bitno zašto smu došli tu gde jesmo. Bitno da nam je lepo, ili da smo na koji sat zaboravili da nam je teško.
Prvi put sam postajo zaražen virsom Riblja Čorba kada sam na TV-u video spot za pesmu “Ostaću slobodan”, tada već 20 godina star spot ali u meni se nešto tada promenilo. Vidim mlade ljude koji jurcaju ulicama, dobro se provode i prave gluposti. Isto ono što i ja radim sa mojim tadašnjim prijateljima od 12-13 godina, tako da jednoglasno odlučujemo da ta pesma postaje saundtrek naših života. Ali ne samo ona. On je imao saundtrek za svaku situaciju u životu mladih ljudi – i te stvari su postajale naše himne, hteli mi to da priznamo ili ne.
Naravno da su naša prva ostajanja na ulici do jutra, pratili cvrkut ptica i gudački kvartet koji kreće iz C-dura, a mi sa cigaretama u ustima želimo da budemo stariji no što jesmo.
Da, naravno da su se prvi, naivni i gotovo smehotresni mamurluci lečili lakše uz “Nemoj srećo nemoj danas”, gde nam kao lađe tonu, a još nismo ni zaplovili kao ljudi.
A posle trežnjenja dolaze ljubavne glavobolje. Uz njegove stihove smo naučili da ona ne mora biti nužno lirska i mlaka, nego i epska i nezgodna sa uspešno izbegnutom patetikom a opet izrečeno do same srži.
Naravno da se život dešavao na ulici, naravno da su se tamo pravili prvi bendovi, upoznavale prve devojke, rasturale prve veze i dobijale prve batine. Ulica za nas zaista jeste bila jedan novi svet jer smo zahvaljujući pomenutim saundtrekovima umeli da napravimo kvalitetan sadržaj za malo love jer parola “važno je samo dobro se zezati” je bila ozbiljno shvaćena od mladih ljudi, jer smo bili ozbiljni mladi ljudi sa ozbiljnim planovima. Na ulici. Sa ulice.
Tako na velika vrata u naše živote ulazi rokenrol, poezija ali i književnost a da mi toga nismo ni svesni, jer u periodu pokušaja zrelosti da dopre do nas neće nam biti teško da vidimo kakva je to knjiga “Istočno do raja” i šta je to “Na zapadu ništa novo”.
On opismenjuje i politički čitave generacije publike u jednopartijskom sistemu jer dok čitav Balkan zahvata virus plesa i razbibrige, on ipak pokušava da otpeva konkretnije stvari, ali i upozorava na nadolazeće probleme.
Pobeći negde, daleko što dalje. Tamo gde nema taksija, tamo gde nema majmuna, tamo gde ne trebaju pilule za spavanje, ili pilule za buđenje, i pojas za spasavanje. Tamo gde konobari ne kradu, tamo gde nema silovanja po ulicama.
I ako tada, već dosta stariji i umorniji od moje generacije on uspeva kroz svoju nekadašnju mladost da komunicira sa nama, kao neki dobar stariji lik koji gotivi nas klince, pa nam nekada i kaže nešto da se zamislimo a ne samo, jelte, da jurcamo i “dobro se zezamo”.
Postoji ona da “čovek ne može biti prorok u svom selu”, on je to uspeo. Zavoleo ga je narod, koliko god to metafizički zvučalo. Onaj, običan narod koji srećemo po ulici, koji često potcenjujemo, naše komšije, rodbina i poznanici kojih se kao fol stidimo. Svirajući rokenrol postao je narodni tribun, što nije mala stvar i što jeste velika odgovornost. Da, rokenrol nije elitistička muzika ali nije ni, složićemo se, muzika opšteg mesta koja je dobrodošla svuda u svakome trenutku. Ili jeste, ako je u pitanju Bora Đorđević?
Nije mala stvar kada uspeš raketu poput rokenrola da uzemljiš pa je približiš ljudima, ali ne samo rokenrol nego i poeziju. Napraviću jednu paralelu. Stiven King je uspeo da Lavkraftovu stravu izmesti sa planina i zamaka i ubaci u svaku američku kuću, tako da je strava mogla da se dešava upravo tu, u svačijem komšiluku a stvoritelj strave je mogao postati svačiji fini komšija.
Tako je Đorđević rokenrol i poeziju izmestio iz zamkova sa Dedinja gde se ispijao viski i čitao Bodler, do stanova i zgrada gde se pije rakija, gleda Dnevnik 2, sluša Lepa Lukić i zaista iz srca navija za neki fudbalski tim. Iz čega proizilazi da je radničkoj klasi pokazao da može i da treba drugačije jer je do njih dolazio njegov promukao glas, ili neki bezobrazan stih, ili neka precizna psovka.
Napustio nas je Bora Đorđević, pevač jednog od najvećih bendova na Balkanu, jedan od najvećih autora na Balkanu čiji su bend slušali ljudi na čitavom Balkanu. Jedan od nas. Čovek od krvi i mesa.
*Nek o tebi kruže priče, šta se sve to tebe tiče, mirno spavaj
Na obali Dunava, nedaleko od Srebrnog jezera, između Ramske i Golubačke tvrđave, nalazi se Veliko Gradište, a u njemu – Velikogradištanska gitarijada.
Ove godine beše osma, mada traje devet godina (2020. nije održana zbog svima poznatih razloga). Veliko Gradište je varoš sa ozbiljnom rokenrol tradicijom i to je potvrđeno i ove godine. Gitarijada tradiconalno počinje Nedeljom rokenrola, a ove je godine počela promocijom knjige “Kako smo propevali”, Ivana Ivačkovića. U prostorijama biblioteke “Vuk Karadžić” je manjkalo stolica da zadovolji potrebe broja posetilaca koji su, sa velikom pažnjom i uživanjem, ispratili ovaj događaj.
Velikogradištanska gitarijada/Photo: RTV Mlava
Nakon toga, u sredu je održan pab-kviz humanitarnog karaktera, pa nas je u četvrtak čekao prvi dan muzičkog programa. Nastupi bendova Corner, Porock, Planet Caravan, Nezvani Gosti, Mali Demon, Gajbraš Tripvud i Hosenfefer bili su više nego dobar razlog da mnoštvo ljudi, uprkos sutrašnjem random danu, četrtak noć provedu u gradištanskom parku.
Petak je doneo prvi takmičarski dan. Program su otvorili vicešampioni od prošle godine. U pitanju je grupa D.R.T. iz Banja Luke. Njihov visokooktanski gitarski pank beše sjajan booster za ono što je usledilo – takmičenje bendova.
Korner, Velikogradištanska gitarijada/Photo: RTV Mlava
Bendovi 557, Antitela, Tomato, Logička Greška, Dividing the Core, Maktu, Zauške i Nevreme bili su, najblaže rečeno, na visini zadatka. Svaki bend je tonsku radio pre samog nastupa. Tom prilikom, svi su pokazali izuzetnu profesionalnost. Nijedan nastup nije bio puko odrađivanje posla, već materijalni dokaz da ovdašnja rokenrol scena nema razloga za zabrinutost, makar kada su talenat, predanost i posvećenost u pitanju.
Porock, Velikogradištanska gitarijada/Photo: RTV Mlava
Kada je završen takmičarski deo programa, usledila je višesatna punk poslastica u vidu izuzetnog koktela: Po kratkom postupku, Cepeni ćunci i Lutke na koncu.
Kako su se ređali bendovi, tako je atmosfera dostizala vrhunac. Po kratkom postupku objasniše, onako kako im ime i govori, šta misle, te uz jako dobru komunikaciju sa publikom nateraše i one najstegnutije da se zainteresuju za ono što oni imaju da kažu.
Cepeni ćunci su bili sledeći (ovde treba pomenuti kolegijalnost momaka iz Po kratkom postupku koji su bez frke ustupili doboš i još nekoliko delova za bubnjeve), pa su svojim setom dodatno zaprižili ionako psremnu publiku. Trenutak vredan pomena beše pesma “Dečko koji ne obećava”, a za njom i sevdah momenti kada smo, ubeđeni da je svirci kraj, bili počašćeni klasikom “Bugarska Politika”.
Na sve ovo, Lutka na koncu legoše k’o prase na ražanj, pa je od prvih taktova bilo jasno da nas očekuje nastup koji će obilovati singalogovanjima i krljanjem. Momci iz benda behu dobro raspoloženi, ali im se tokom nastupa raspoloženje dodatno popravljalo, što je najbolji pokazatelj atmosphere koja je preovladavala tokom njihovog nastupa, ali i čitave Gitarijade kao takve.
Lutke na koncu, Velikogradištanska gitarijada/Photo: RTV Mlava
U jednom trenutku, Lutke zovu da im se na bini pridruži “matora jajara” iz prvog reda. Nakon nekoliko sekundi tišine, neko iz publike progovara da ima mnogo matorih jajara, te da gospoda iz benda moraju biti preciznija. Bend tada imenom poziva Mišu (Miomir Mišatx Jovanović) da im se priduži u izvedbi čuvene “Repo, vrati se”. Miša radi sjajan posao, Lutke nastavljaju dalje i, nakon dva bisa, završavaju nastup i zatvaraju tu noć.
Sledećeg dana, u subotu, sve počinje nastupom prošlogodišnjih pobednika (reč je o grupi Ascend), a za njima kreće takmičarski deo gde su nastupali: EnKor, Red Danger (veliki plus za piritehniku koju su organizovali), Možpit (sjajna atmosfera, zezanje, prljavi rokenrol, silazak u publiku, ludilo), Herc, Latebloom i Bordo. Iz nepoznatih razloga, nisu nastupili bendovi Pijatreni (Veliko Gradište) i Katul Ferman (Šabac; njihove su mi se pesme veoma dopale kada sam preslušavao materijale).
Nakon takmičarskog dela u subotu, lokalni bend Corner je ponovo pokazao da gradištanski rokenrol ima budućnost, a onda je na binu izašla YU grupa i svima priredila nastup za pamćenje. Nakon njih, strpljivo čekajući svoj trenutak, nastupila je grupa Fighting Sparrow iz Niša i nisu bili jedini koji su čekali, jer je veći deo publike ostao ispred bine i uživao u zvucima irskog rokenrola sa Nišave.
YU grupa, Velikogradištanska gitarijada/Photo: RTV Mlava
Na kraju ovog reporta moramo pomenuti da je treće mesto na ovogodišnjem takmičenju osvojio bend Latebloom iz Novog Sada, drugo mesto bend Maktub iz Niša, a da je pobedio bend Logička greška iz Beograda.
Logička greška, Velikogradištanska gitarijada/Photo: RTV Mlava
Tradicionalno, svake godine, Velikogradištanska gitarijada dodeljuje i nagradu za najboljeg gitaristu. Ove godine, to je bio mladi Aleksandar Đorđević iz sjajnog požarevačkog benda Herc.
Aleksandar Djordjevic najbolji gitarista, Velikogradištanska gitarijada/Photo: RTV Mlava
I sada, na kraju, na pravom kraju ovog raporta, ostaje poziv svima da posete Velikogradištansku Gitarijadu, jer će moći da uživaju besplatnom kampu, bespatnom ručku, hladnom pivu, divnoj atmosferi i – naravno – dobroj svirci. Vidimo se!
Autor teksta: Nikolas Boleslavski, muzičar iz Golupca j jedan od orgnizatora Velikogradištanske gitarijade
Frontmen benda Green Day Bili Džo Armstrong nedavno je podelio fotografiju iz mladosti sa svojim starijim bratom. Priznao je da su se nekada jako dobro družili i da su želeli da budu kao Van Halen.
“Ovo je moj stariji brat Dejvid. On je u najmanju ruku kul momak”, podelio je roker na Instagramu. “Delili smo spavaću sobu tako da je verovatno moj prvi cimer. Veliki sportista. Takođe prokleto dobar bubnjar. Nekada je svirao sa mnom i Majkom… Hteli smo da budemo kao Van Halen! Jednog dana bi trebalo da snimimo nešto zajedno. Volim te, brate”.
Mnogi fanovi su istakli da je to zapravo referenca na Oasis.
Armstrong je tokom intervjua rekao da je Van Halen bio njegov omiljeni bend tokom odrastanja. Dvojica gitarista, Armstrong i Edi Van Hejlen, zapravo su se sreli. Međutim, bilo je mnogo emotivnije nego što je Armstrong očekivao.
– Prvo sam upoznao Edijevog sina Volfganga, koji je bio super, a onda su mi rekli: ‘Želiš li da upoznaš Edija?’ tokom intervjua. I tako je došao tamo, i uključio svoju gitaru, i kao priča mi nešto i “drobi” gitaru u isto vreme, a ja sam samo mogao da kažem: ‘O moj Bože!’
Roker je napomenuo da je primetio da Edi ima “gigantske” ruke.
– Uhvatio sam ga za ruke i pogledao ih, i bio sam kao, ‘Čoveče, tvoje ruke su tako…’ On je rekao nešto kao, ‘Oh, sada imam artritis i bla bla bla’. A onda se, kao, desila jedna stvarno luda stvar , gde je nekako počeo da plače.
– Pogledao me je, stavio mi ruku iza vrata i rekao: ‘Ti si jedini koji me razume.’ Suze su mu krenule niz oči. Nisam znao šta da kažem – dodao je Bili.
Green Day su trenutno na turneji. Bend će nastupiti u Komerika parku u Detroitu 4. septembra, a turneja će se završiti u Jokohami u Japanu 26. februara.
Najveća i najatraktivnija naučno-zabavna manifestacija u zemlji, Evropska noć istraživača, biće održana petnaesti put ove godine, 27. septembra u 16 gradova širom Srbije pod sloganom “Pažnja! Nauka na putu”.
Obnovljivi izvori energije, gorivo budućnosti, mikroplastika, tečno drvo, biblioterapija, dekodiranje tajni života, medonosne pčele, bubice plastikožderi, insekti forenzičari, tajne nebeskih lovaca, veštačka inteligencija i putovanje kroz vreme samo su neke od tema u fokusu ove manifestacija.
Evropska noć istraživača istovremeno se održava u više od 400 gradova u 23 zemlje Evrope, a u Srbiju donosi nove interaktivne radionice, zapanjujuća saznanja, naučne izazove i nezaboravne trenutke.
Noć istraživača/ Photo: Tanja Drobnjak
Naučne avanture biće održane u Beogradu, Smederevu, Kragujevcu, Čačku, Kruševcu, Ranovcu, Zaječaru, Nišu, Pirotu, Leskovcu, Subotici, Mokrinu, Kikindi, Novom Sadu, Inđiji i Šapcu.
Naučnici će nam i ovoga puta otkrivati tajne sveta oko nas i podučiti kako da čuvamo svoje zdravlje i okolinu. Pokazaće da nauka može i te kako biti zabavna, kreativna i magična kroz razne radionice, igre, izložbe, sobe za bekstvo, kvizove i, naravno, neizostavne atraktivne eksperimente!
– Ne propustite priliku da prisustvujete jedinstvenom događaju u celoj Evropi na kojem će istraživači svoje laboratorije preneti na javna mesta, a svoja znanja, iskustva i dostignuća podeliti sa vama na zabavan i kreativan način. Dođite da se družimo i kroz nesvakidašnju zabavu puno toga naučimo iz magičnog sveta nauke – poručila je dr Jasmina Nestorović Živković, koordinator projekta ReFokus FLOW.
Program u Beogradu biće održan u Evropskoj kući, gde će biti i upriličeno svečano otvaranje manifestacije uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji, zatim na platou ispred Narodnog muzeja na Trgu republike i Matematičkom fakultetu, u Prirodnjačkom muzeju, Beogradskom zoo vrtu, Naučnom klubu Centra za promociju nauke, Opservatoriji Astronomskog društva “Ruđer Bošković“ na Kalemegdanu, Botaničkoj bašti “Jevremovac“ i TC Big fešn.
Noć istraživača/ Photo: Tanja Drobnjak
Novi Sad ugostiće Noć istraživača u Prostoru na Petrovaradinu i TC Big. Lokacije u Nišu biće Narodni muzej, Univerzitetska biblioteka, Naučni klub i TC Delta planet.
Plato ispred Doma kulture i Muzej Ponišavlja biće središta dešavanja u Pirotu, TC Big fešn u Kragujevcu, Mokrin kuća zastupaće Kikindu, Pionirski park biće mesto okupljanja u Kruševcu, a Gradski trg u Leskovcu.
Čačak će ovu manifestaciju održati na gradskoj obali Zapadne Morave, Gradskom trgu i u Naučno-tehnološkom parku. Kulturni centar i gradski trg glavne su lokacije u Šapcu, dok će Ranovac Noć istraživača obeležiti na Gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi.
Regionalni centar biće domaćin ove naučne avanture u Smederevu, Ulica Vojvode Stepe naukom će biti osvetljena u Inđiji, a srednjoškolski centar u Zaječaru.
Noć istraživača/ Photo: Tanja Drobnjak
Nastavljajući tradiciju, kao uvod u Evropsku noć istraživača, od 23. septembra u skoro svim pomenutim gradovima biće održana Evropska nedelja istraživača.
Evropska noć istraživača organizuje se uz podršku Evropske komisije širom Starog kontinenta, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru.
Na ovogodišnjoj Evropskoj noći istraživača biće predstavljeni i aktuelni programi i fondovi Evropske unije dostupni za realizaciju naučnih, umetničkih, preduzetničkih i drugih ideja, kao i podrška Projekta SAIGE (Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project) posvećenog jačanju naučnih istraživanja i inovativnog preduzetništva u Republici Srbiji koji zajedno realizuju Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Svetska banka i Evropska unija.
Kao i svake godine, programi će biti potpuno besplatni za posetioce.
Posle prikazivanja na više međunarodnih festivala, konačno, dokumentarni film “Gru tu je” će videti i brojna publika 9. septembra od 22h na TV Prva.
Željno iščekivan film reditelja Bojana Vinulovića i Renea Miškolcija će se emitovati na petogodišnjicu od tragedije. Javnost će se podsetiti, mnogi i iznenaditi, saznati nešto novo o brojnim detaljima iz života i rada Dalibora Andonova Grua.
Autori su sportski novinar i šef deska Sportal.rs Bojan Vinulović, kao i reditelj spotova Rene Miškolci, koji su snimali film dve godine bez sredstava. Iz čistog entuzijazma su izneli ovaj projekat, iako samog Grua nisu ni poznavali.
Snimljeno je više od 10 sati razgovora sa više od 50 sagovornika. Koristeći se neobjavljenim arhivskim snimcima, kao i ekskluzivnim intervjuima i svedočenjima Gruovih prijatelja i saradnika – uglavnom istaknutih muzičara, sportista i kulturnih radnika, autori stvaraju narativ o čoveku koji je još u svojim ranim dvadesetim, sredinom ’90ih, udario temelje repa u Srbiji, ali i šire.
Film je dokumentarni omaž koji je obuhvatio više aspekata Gruove ličnosti, a poseban pečat filmu daje činjenica da nema naratora – tu ulogu odigrali su sami sagovornici.
Priča koja se razvija i gradi mnogim novootkrivenim činjenicama i uvidima, predstavlja Grua kao čoveka koji je, vođen svojim brojnim talentima i strastima i ovenčan profesionalnim uspesima, prepoznat kao simbol značajnih kretanja u urbanoj kulturi i kulturi mladih na našim prostorima.
Priče o njegovim pionirskim poduhvatima, kako u muzici, tako i u mnogim ekstremnim sportovima, potkrepljuju ne samo stav da je sebe ugradio u pogled na svet nekoliko generacija ili proživeo više od jednog života, već i da će zauvek biti tu.
Lični i karijerni pečat, između ostalih, dali su menadžer Saša Dragić, DJ Munja, Juice, Ajs Nigrutin, Kiza Robin Hud, Leontina, Niggor, Bane MVP, Edin Škorić, ali i mnogi koji su sada zvezde repa, a bili su fanovi i tinejdžeri kada se ova muzika tek rađala na ovim prostorima. Sportski i košarkaški ugao dali su Duško Vujošević, Bogdan Bogdanović i Slobodan Šarenac, kulturološki Galeb Nikačević i muzički kritičar Dragan Ambrozić, uz prijatelje iz sveta ekstremnih sportova.
– Film je dokumentarni rolerkoster i omaž čoveku koji je obeležio jednu eru i početak rađanje nove supkulture na prostorima bivše Jugoslavije. Sve što ćete videti, obuhvatiće celu jednu eru muzike, priču o duhu Beograda, rađanju rep kulture i razgranavanju scene koja je u najtežim vremenima mogla da parira mnogima na svetskom nivou, po izrazu, zvuku i porukama koje se šalju. Po utiscima posle premijere filma, čini se da je film kod mnogih koji su ga odgledali, zacementirao njegov status kao utemeljivača i “tate” repa. Ceo film je zapravo i jedan “adrenalin džanki” posle kog će se mnogi zapitati – da li je Gru u jednom životu proživeo 50 života, s obzirom na to da je stigao da uz rep bude i među začetnicima brojnih ekstremnih sportova u Srbiji. Takođe, posebno mesto u filmu zauzima spona između repa i košarke, odnosno KK Partizan koji je fanatično pratio. I sami smo se tokom rada na filmu iznenadili kada smo videli kakvi su se VHS snimci pronašli na različitim stranama – prašina sa njih je obrisana, pronašli su svoj put do digitalizacije i to je zapravo bio završni deo slagalice o Gruu. S obzirom na to da su nas mnogi u poslednjih godinu dana pitali kada će film ugledati svetlost dana i na TV, drago nam je što konačno imamo odgovor na to pitanje – kažu autori.
– Smatrali smo da je u potpunosti zaslužio ovako nešto i da je pravi trenutak za to, smatrali smo da je njegova ili muzika generalno iz 1990-ih često pogrešno interpretirana, etiketirana ili nedovoljno cenjena, da je dovoljno zanimljiv lik, ali nismo ni slutili da ćemo se kroz sve razgovore sa sagovornicima osećati kao da smo ga poznavali. Poseban je utisak što su apsolutno svi saglasni o tome da se radi o najpozitivnijem liku kog su poznavali i njegov vedar duh i provejava kroz ceo film. Mnogima je pomogao da se probiju na sceni u doba kad je to bilo najteže, etablirao je pravac i pokazao da se mnogo toga može uraditi i bez mulja, prozivki, medijskih ratova i intriga, mnogi o njema nisu pričali u prošlom vremenu, već u prezentu, samo potvrđujući naslov filma i njegove reči iz pesme “Stara škola, nova škola” – Gru tu je. Jednostavno, širio je ljubav i ta pozitivnost iz svih razgovora koje smo snimali “vozila” je i nas da ovaj film realizujemo iz čistog entuzijazma. Želeli smo da tu poruku prenesemo i publici, sada nam se takve poruke čine još bitnijima nego ikada, s obzirom na to u kakvom vremenu živimo – dodaju autori filma.
Borisav Bora Đorđević, frontmen legendarne grupe Riblja čorba, preminuo je posle duže bolesti u bolnici u Sloveniji, u kojoj je živeo u proteklih nekoliko godina.
Poslednjih dana bio je priključen na kiseonik zbog teške upale pluća.
Bora Đorđević rođen je u Čačku 1. novembra 1952. i tu ostao sve do srednje škole. Zajedno sa roditeljima preselio se u Beograd, gde je pohađao Petu beogradsku gimnaziju, a potom studije na Pravnom fakultetu.
Posle dve godine shvatio je da to ipak nije za njega i posle neuspešnog pokušaja da upiše studije glume, odlučio se za studije pozorište organizacije, gde je stigao do statusa apsolventa.
Muzičku karijeru započeo je u rodnom Čačku 1965. godine, a prvi bend u kom je Bora pevao i svirao bas gitaru zvao se Hermelini. Oprobao se i u lokalnim sastavima Dečaci s Morave, Vesnici ljubavi, Safiri, Čačanski plemići, a u grupi PORS (Poslednji ostatak romantičnog sveta) radio je zajedno sa R.M. Točkom, kasnije frontmenom grupe Smak.
Bora nije krio da je bio vrlo problematičan u ranoj mladosti, pa se čak i na zvaničnom sajtu Riblje čorbe može pronaći podatak da je u to vreme sa drugarima pljačkao stanove i da su na taj način u početku pribavljali sredstva za instrumente.
Kada su konačno uhvaćeni, proveo je sedam dana u istražnom zatvoru i zato izbačen iz gimnazije.
Roditelji su tada odlučili da se presele u Beograd i Bora se 1970. upisao u Petu beogradsku gimnaziju.
U to vreme zainteresovao se za glumu i kada je u novinama video oglas u kome su se tražili izvođači rok-opere “Isus Hrist superstar”, krenuo je u Dadov na audiciju i – prošao. Zatim je otišao na glavnu audiciju u Atelje 212 i dobio ulogu jednog od apostola.
Ta 1972. bila je za Boru vrlo značajna, jer je tada formirao i grupu Zajedno, gde je pevao i svirao akustičnu gitaru.
Svoj prvi reklamni singl grupa je snimila dve godine kasnjije za Studio B. Na A-strani singla bila je pesma “Ostrvo cvijeća”, a na B-strani njena varijanta na engleskom jeziku – “The Island of Flowers”. Bora je radio muziku na tekst Zorana Modlija i pevao.
Iste godine, 24. jula, izašao je njihov zvanični singl sa pesmama “Vizija” i “Goro moja”, a pevali su i prateće vokale na prvom albumu Srđana Marjanovića.
Grupu je napustio 1974, a zatim sa Zoranom Modlijem osnovao Hajduk Stanko i jataci. Istovremeno, započeo je novi eksperiment sa grupom Suncokret s kojom je postigao veliki uspeh.
Ostaće upamćene njihove pesme kao što su “Moje bube”, “Ni sam ne znam kada”, “Vuk i krava” i mnoge druge koje su se našle na njihovom demo albumu.
Nakon što je 1978. izašao iz Suncokreta, pridružio se Đorđu Balaševiću u Ranom mrazu i s njim snimio dve singl-ploče na kojima je samo pevao prateće vokale, ali se u grupi zadržao svega nekoliko meseci.
Dobitnu kombinaciju našao je ubrzo nakon toga i 15. avgusta 1978. u restoranu “Šumatovac” sa Miroslavom Aleksićem, Radislavom Kojićem i Miroslavom Milatovićem osnovao Riblju čorbu.
Grupa se uz Bijelo dugme svrstava u najveći bend ovih prostora, naročito ako se uzima u obzir prvih deset godina njihovog stvaranja, tokom kog su nastali albumi poput – “Kost u grlu”, “Pokvarena mašta i prljave strasti”, “Mrtva priroda”, “U ime naroda” i “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju”.
Bora Đorđević, screenshot YouTube
Bora je potpisivao veliki deo tekstova i organizovao izuzetno energične koncerte, koji su proslavili grupu u celoj bivšoj Jugoslaviji.
“Lutka sa naslovne strane”, “Nazad u veliki prljavi grad”, “Dva dinara druže”, “Ostaću slobodan”, “Neke su žene pratile vojnike”, “Neću da ispadnem životinja”, “Na zapadu ništa novo” i mnoge druge, danas važe za evergrin i slušaju ih čak i mlađe generacije.
Nakon početka građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, Bora Đorđević je postao aktivni pristalica srpskih vojnika u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Tokom ratnih godina, Riblja čorba je svirala u inostranstvu i objavljivala ploče koje nisu ostavljale dublji trag.
Iako su novim materijalima nisu uspevali da postignu uspeh kao u prvih deset godina postojanja, značajan je njihov album “Nojeva barka” iz 1999. na kom je Bajaga prvi put, nakon 15 godina od odlaska iz grupe, ponovo sarađivao sa Borom, komponujući pesmu “Gde si” u kojoj je i pevao prateće vokale.
Godine 2001, objavljen je album “Pišanje uz vetar”, koji je prema mišljenju kritičara, ponovio uspeh prethodnog.
Teško je i pobrojati sve izvođače za koje je Bora Đorđević pisao pesme. Sarađivao je sa Zdravkom Čolićem, Biserom Veletanlić, Đorđem Marjanovićem, Oliverom Katarinom, Majom Odžaklijevskom, Generacijom 5, Beti Đorđević…
Sebe je smatrao i pesnikom i objavio osam knjiga: “Prvih deset godina je najteže”, “Neću”, “Psihopata i lopata”, “Srbi bez muke”, “Brebusi”, “Šta je pesnik hteo da kaže”, “Debela tragedija” i “Pusto ostrvo”, za koju je osvojio nagradu Akademije “Ivo Andrić” 2018. godine.
Iako je najpoznatiji kao rok muzičar, zapravo je ostvario i značajnu pozorišnu karijeru.
Igrao je jednog od apostola u hit predstavi Ateljea 212 “Isus Hrist Super Star” 1972, a iste godine bio u pozorišnoj grupi Zorana Radmilovića u predstavi “Baš-Čelik”.
Kasnije je pisao muziku za niz predstava, među kojima “Bon ton”, “Siroti mali hrčki”, “Tamna je noć”,”Moskva Petrušin”, a pevao je song za legendarnu pozorišnu verziju “Maratonaca” 1981.
Krajem osamdesetih izvodio je monodramu “Ja ratujem sam” na večernjoj sceni Radović, a učestvovao je i u postavljanju mjuzikla “Lutka sa naslovne strane” u Pozorištu na Terazijama, prema jednoj od njegovih najpoznatijih pesama.
Poslednje godine života proveo je u Sloveniji sa suprugom Dubravkom. Iz prethodnog braka sa Draganom Đorđević imao je sina Borisa, koji je odrastao daleko od očiju javnosti.
Jubilarni 40. Beogradski džez festival svečano će biti otvoren koncertom Big Banda Radio-televizije Srbije i specijalnog gosta: međunarodno uvaženog dirigenta, pijaniste i aranžera Alana Brodbenta.
Program “From Newport to Belgrade” (Od Njuporta do Beograda) zamišljen je kao velika proslava slavne istorije manifestacije, u duhu ovogodišnjeg slogana „Jazz Legacy“ (Džez nasleđe). Koncert je zakazan za 24. oktobar od 19 časova, u mts Dvorani.
Ulaznice za ovaj, i ranije najavljene koncerte 40. Beogradskog džez festivala koji će biti održani 24. i 28. oktobra u MTS dvorani, su u prodaji preko eFinity sistema i onlajn. Cene pojedinačnih ulaznica su 2.500, 3.500 i 4.500 dinara (u zavisnosti od mesta u sali) i važe za oba koncerta koja se održavaju iste večeri (od 19:00 i 21:00). U prodaji je i ograničen broj vaučera za komplete ulaznica (komplet važi za 10 koncerata u glavnom programu). Zamena vaučera za ulaznice počinje 1. oktobra 2024. godine, na svim eFinity prodajnim mestima.
Big Band RTS, naš najstariji orkestar – koji je prošle godine takođe slavio veliki jubilej, 75. godina postojanja – rekorder je po broju učešća na najstarijem srpskom džez festivalu. Ovo će im biti 18. nastup, među kojima je nekoliko bilo na otvaranju manifestacije. Njihovo prvo učešće bilo je 1975, u istoj dvorani, tadašnjem Domu sindikata, baš kao što je i ovogodišnji gost-dirigent Alan Brodbent jedini put u Beogradu nastupao na istom mestu 2010, sa sastavom Charlie Haden Quartet West.
Program je zamišljen kao sećanje na nekoliko velikana džeza koji su učestvovali na prvim izdanjima manifestacije. Čućemo originalne Brodbentove aranžmane kompozicija Majlsa Dejvisa, Telonijusa Monka i Čarlija Hejdena, kao i dela inspirisana Njuportom i nasleđem Dizija Gilespija. Na gala koncertu će biti još specijalnih gostiju, o čemu će javnost naknadno biti obaveštena.
Big Band RTS jedini je profesionalni džez ansambl u Srbiji u formaciji big benda. Osnovan 1948. godine, veoma brzo se afirmisao kao izvođački sastav sa odličnim interpretacijama i eminentnim dirigentima, kompozitorima i aranžerima koji su ga predvodili, kao što su Mladen Bobi Guteša, Vojislav Bubiša Simić, Zvonimir Skerl, Duško Gojković, Stjepko Gut.
Ansambl je nastupao sa najvećim svetskim imenima džez muzike, a takođe i zvezdama svetskog šou-biznisa. Iznedrio je plejadu vrhunskih solista koji su poznati i priznati u svetu, kao što su Mile Pavlović, Bora Roković, Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut. Kao značajan nosilac domaće džez scene, Big Band RTS je održao brojne koncerte u gradovima u Srbiji, a učestvovao je i na vodećim domaćim džez festivalima, kao i na mnogim poznatim svetskim festivalima. Dobitnik je “Sretenjskog ordena trećeg reda”, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima.
U diskografiji ansambla posebno se izdvajaju studijski albumi Džez orkestar Radio Beograda 1948-1978, Muzika moje mladosti, Afro Balkanske skice, Vili Johans i Big Bend Radio Beograda, Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda, Karavan, Its time for Jazz, Sweet Love, Duško Gojković i Big Bend RTS Latin Haze, Balkan Soul, Big Bend RTS i Samjuel Blazer Aquarelle i Mimo od Budve, Big Bend RTS i Frančesko Santući New Seasons.
Big Band RTS danas je moderni orkestar, koji realizuje uspešne koncertne sezone, nastupajući sa najeminentnijim džez muzičarima današnjice iz zemlje i sveta.
Od obnavljanja Beogradskog džez festivala 2005, sa orkestrom su uvek na manifestaciji nastupali uvaženi gosti: Beni Golson (2006), Džon Fedis (2008), Duško Gojković i Piter King (2011), Bert Joris (2013), Kristof Lauer (2015), Bobi Šu (2018) i Omar Sosa (2022).
Alan Brodbent (Broadbent) rođen je u Oklendu (Novi Zeland) 1947. godine. Sa stipendijom magazina DownBeat studirao je na koledžu Berkli u Bostonu, odakle je direktno ušao u orkestar Vudija Hermana, kao pijanista i aranžer. Uporedo ostvaruje saradnju sa pevačicom Irenom Kral, a među brojnim umetnicima sa kojima je sarađivao tokom sedamdesetih i osamdesetih su i Nelson Ridl, Džoni Mendel, Bad Šank, Bob Brukmajer, Vorn Marš, Persi Fejt i Barbra Strejsend. Danas je često angažovan kao dirigent na orkestarskim koncertima i albumima Dajane Krol, a pisao je aranžmane i za albume Glena Freja i Pola Makartnija.
Alan Broadbent/Photo: Skylar Arias
Snimio je više desetina albuma kao solo pijanista, lider malih sastava i orkestara, ili sajdmen. Od 1991, bio je pijanista, aranžer i dirigent orkestra Natali Kol. Ovaj angažman doneo mu je prvi Gremi za najbolji orkestarski aranžman za vokal 1997, za numeru “When I Fall In Love” (drugi duo sa semplovanim vokalom njenog oca Neta).
Od 1987. bio je član legendarnog sastava Charlie Haden Quartet West sa kojim je snimio devet albuma i prvi put nastupio na Beogradskom džez festivalu 2010. godine. Za aranžman numere “Lonely Town”, na kome je kvartetu gostovala pevačica Širli Horn, dobio je drugi Grammy 2000. godine. Nosilac je visokog novozelandskog Ordena za zasluge od 2007. godine.
Slavljeničko, 40. izdanje Beogradskog džez festivala biće održano od 24. do 28. oktobra 2024. godine, u organizaciji Doma omladine Beograda i pod pokroviteljstvom grada Beograda. Najstarija srpska džez manifestacija i ove godine publici će ponuditi vrhunski umetnički program, u kojem će učestvovati najaktuelniji džez umetnici današnjice.
