Veliko finale Arsenal festa je već u najavi obećavalo, ulaznice za poslednji dan uveliko su bile rasprodate i svi su znali da će se neđto veliko desiti.

Ovoga puta, kiša je iznenadila na samo nekoliko sati. Srećom, nije ništa poremetila, osim što je kod mnogih izazvala sasvim nepotreban prtljag u vidu kabanica i kišobrana.

Treće veče na Garden Stageu otvorili su pobednici ovogodišnjeg Bunt Rock Festivala – Mali Demon. Nije im smetalo što su prvi, ni što još nije pao mrak.

Na bini su se snašli odlično. Odmah posle njih, predstavio se bend Kruz Roudi, a zatim i mlada muzičarka u usponu, Zhiva.

Bolje od Matrixa… Počeo Arsenal fest, kiša nije zaobišla Kragujevac, a na Kijanua Rivsa padale ruže, plišane mede i ljubavna pisma (reportaža)

Main Stage je na samom početku bio  obojen bojama Liverpula – grada iz kog dolazi indi rok bend Circa Waves.

U letnjim košuljama, vidno raspoloženi, otvorili su koncert pesmom “Never Going Under” i baš takvu, letnju atmosferu, doneli su sa sobom na glavnu binu.

Na svm prvom gostovanju u Srbiji, nisu uspeli da sakriju zadovoljstvo zbog velikog broja ljudi koji ih je slušao.

Samo… verovatno nisu znali da su mnogi zapravo čekali nastup Zdravka Čolića.

Ipak, sudeći prema količini podignutih ruku i ovacijama, uspeli su da osvoje veliki broj publike, koja je bila oduševljena onim što vidi na bini, jednako koliko i bend onim što vidi ispred nje.

Nisu očekivali ni dim, ni vatromet, ni sve ostale oblike pirotehnike koji su ih “snašli”. Međusobno su razmenjivali osmehe i zbunjene poglede.

– Kako vam se sviđa vatra? Da li ste vi znali da će je uopšte biti? Mi nismo – rekao je kroz osmeh pevač Kiran, a onda je pustio stvari da idu svojim tokom, iznenađen na svako sledeće paljenje pirotehnike.

Nije izostao ni engleski humor, te je Kiran tokom celog koncerta imao duhovite trenutke, od referisanja na Lil Pumpa, repera koji je nastupao prethodne večeri, do zbijanja šala na račun bubnjara.

Do kraja su zvanično osvojili srca publike, pa je stih “It’s going to be okay”, iz poslednje numere na spisku (“T-Shirt Weather”) bio jednoglasno otpevan, propraćen dimom, vatrom i svim ostalim efektima kojima se bend nije nadao.

Ispraćeni su pozitivnim reakcijama i ovacijama, a onda je bilo vreme za poslednje pripreme pred koncert Zdravka Čolića u pratnji simfonijskog orkestra.

U tim trenucima, nije postojalo ni jedno slobodno mesto. Ispred bine, na putu do nje, na svakom ćošku, sve je bilo puno. Bio je ovo prvi put da Čola nastupa sa simfonijskim orkestrom u Srbiji.

Dostojanstveno je izašao na binu, otpevao “Produži dalje” kao uvertiru, a onda se zahvalio svima koji su došli i predstavio maestra – Fedora Vrtačnika.

Kako kaže, bila mu je čast da svira na bini Arsenal Festa, pred kragujevačkom publikom i pred svima onima koji su tu bili isključivo zbog njega.

Drugo veče Arsenal Festa… Spajanje nespojivog ispod milostivog kragujevačkog neba (fotoreportaža)

A u publici – roditelji sa decom, zaljubljeni parovi i spoj svih generacija. Možda su prve večeri na Kijanu Rivsa padale ruže, ali sa Čolom je sve bilo još intezivnije. Bilo je ruža, suza i nebrojeno poslatih poljubaca. Kako i dolikuje, zahvaljivao se istom merom.

Bez sumnje, jedan je od retkih muzičara koji može da okupi sve – bez obzira na to da li neko sluša pank, rok, metal ili nešto sasvim drugo. Čola je večna, beskompromisna, tačka preseka.

Posle toliko odsviranih koncerata, punih arena, ipak se nije trudio da sakrije sreću što svira pred toliko ljudi. Naravno, publika je delila emocije.

U ovom aranžmanu, neke od pesama odsvirane su prvi put. Jedna od njih, na opšte oduševljenje, bila je “Rodi me, majko, sretnog”.

Kratka pauza služila je za presvlačenje – Čola se posle nekoliko minuta vratio u belom sakou, taman na vreme za “Noć mi te duguje”.

Ukupno, odsvirane su trideset i tri pesme. Više od dva sata nezaboravnog koncertnog iskustva. Poklanjao se publici, u svakom smislu te reči. Poklanjao se muzičarima sa kojima je delio scenu, znajući da bez njih ovo veče ne bi bilo isto.

sinoć na Arsenal festu u KG – Zdravko Čolić onakav kakavim ga se jedinog mora slušati/gledati uživo: u pratnji duvača NS big benda i simfonijskog orkestra pod upravom Fedora Vrtačnika 🪄 koji je rekuperirao njegov najbolji opus epohe 70′ – Kornelija Kovača.
nacionalna baština 🎶 pic.twitter.com/XIVAMZFqmU

— Zlatko Crnogorac (@pravac_hamburg) June 30, 2024

Naravno, nije moglo da prođe bez bisa. Posle “Zvao sam je Emili” i gromoglasnih ovacija, Čola je otpevao još četiri pesme. Poslednja je bila “Pjesmo moja”.

Termin je uveliko bio probijen. Ipak, to nikome nije smetalo. Čak ni bendu Palaye Royale, koji je nastupao sledeći.

Dok je Main Stage vrveo od ljudi, na Gardenu moglo je lakše da se diše, uz fantastičnu basistkinju Nik Vest ili Savršene Marginalce. Kao i uvek, svako je našao svoju publiku.

Pomenuti sastav iz Las Vegasa, Palaye Royale, osnovala su tri brata – Remington (vokal), Sebastijan (gitara) i Emerson (bubnjevi). Sa njima su i basista Logan i još jedan gitarista, Dejv. Od samog početka, energija je bila na vrhuncu. Kostimi, crvena svetla, stav i šminka koju su imitirali mnogi u publici. Sve je to upotpunilo njihov nastup, koji je ostavljao bez daha.

Bili su prvi put u Srbiji i potrudili su se da naprave veče za pamćenje. Remington je znao šta sa sobom nosi uloga frontmena i apsolutno se pronašao u njoj. Ostavio je svu svoju snagu na bini. Penjao se na tras, skinuo košulju, preskakao sa kraja na kraj bine i sve to sa nedoljivim šarmom.

Vrlo dobro je znao šta publika hoće i kako se ona ceni. Reakcije su bile neverovatne.

– Ko god da je nastupao pre nas, bilo je fantastično. Kako god da mu je ime, neverovatan je – rekli su o nastupu Zdravka Čolića, a onda nastavili sa svojom neverovatnom izvedbom, potpuno suprotnom od simfonijskog orkestra.

Situacija je do kraja eskalirala do neverovatnih razmera. Remington je naredio da se u publici napravi prolaz, a zatim je skočio u publiku. Nosili su ga na rukama, dok je Sebastian stajao na ogradi svirajući svoje deonice.

– Zaista je neverovatno doći u Srbiju i videti vas kako pevate naše pesme. Bili smo samo mali, bratski bend. Sve ovo nam mnogo znači – rekao je gitarista.

A onda, konfete, vatra i sve vrste pirotehnike. Ovaj put, bend se tome nadao. Prosto, išlo je uz njih. Poslednja numera bila je “Mr. Doctor Man”. Remington je ponovo bio u publici. Ovaj put, u pratnji brata Emersona. Zajedno su skočili u šutku. Remington je po završetku pesme nestao u masi i više se nije vraćao. Emerson se vratio na binu, kako bi sa nje bacio ruže publici.

Još jednom, svoje poštovanje iskazali su time što su sišli sa bine i fotografisali se sa svima koji su želeli, podelili su trzalice, palice i setliste.

Tako se to radi, tako se ostavlja srce na bini i pokazuje ljubav prema publici. Mnogi veliki bendovi bi mogli svašta da nauče od ovih momaka.

Za svo ovo vreme, dok se na glavnoj bini dešavala potpuna eksplozija energije, na Garden Stageu svirao je sjajni E-Play, za sve one željne dobrog, domaćeg rokenrola.

Situacija na Main Stage-u smirila se sa pojavom nekadašnjeg člana benda Medrugada, Siverta Hojema.

Odmah za njim, svirali su Goblini. Već je bilo četiri ujutru, ali verna publika još uvek je imala snage.

Treće veče Arsenal Festa vrlo brzo je prešlo u jutro, što, sigurni smo, nikome nije smetalo. Nikome nije bilo dosta.

Bila su to tri junska dana nezaboravne zabave i još boljih koncerata.

J. Ilić za HL