Beogradski alternativni sastav Pliš objavio je prvi video singl “Padobran” kojim najavljuje i debitantsko EP izdanje “Satkan od pokušaja“.
– Pesma “Padobran” neguje ideju da je pravljenje grešaka i ponavljanje istih jedini način da iskusimo punoću sopstvenog postojanja. To je pesma o perfekcionizmu. Doduše, možda grešim (iznova i iznova), jer je to samo moja lična interpretacija – objašnjava je Aleksa Gajić basista i pevač sastava pliš, ujedno potpisan kao autor stihova.
Singl “Padobran” je, kao i ostale pesme sa najavljenog EP izdanja, sniman tokom proleća u studiju 3×2 u Pančevu, u saradnji sa producentom i aranžerom Stefanom Gaćešom koji potpisuje miks i mastering, uz tehničku podršku snimatelja Dejana Sredića.
“Padobran” je ispraćen spotom čiju režiju, montažu i kameru potpisuje Damjan Jovanović, uz pomoć asistentkinje kamere Angeline Kačunković.
Sastavljen od scena svakodnevnice članova sastava, video spot dočarava želju članova benda za sviranjem, izražavanjem i begom od učmalosti.
Pliš/ Photo: Damjan Jovanović
Bend Pliš je nastao u Beogradu krajem 2018. godine kao rezultat deljene ljubavi prema gitarskom indi zvuku s početka novog milenijuma, čiji uticaj se može čuti u njihovom zvuku i pesmama.
Čine ga četiri plišana momka: Branislav Cvetković (gitara i vokal), Stefan Drča (gitara), Petar Sutara (bubnjevi) i Aleksa Gajić (bas i vokal).
Kombinujući nostalgične melodije i nestrpljive ritmove, pliš istražuje sve ono što pokreće, ali i predstavlja izazov za mladog čoveka. Bend opisuje sebe kao nešto što se oseća na koži i prija.
– Uživamo u procesu, imamo materijala i volje da radimo dalje. “Satkan od pokušaja“ je samo početak. Nadamo se da će nam otvoriti vrata za nova iskustva jer se radujemo nastupima, pogotovo u mestima u kojima do sada nismo svirali, ali se i isto tako radujemo snimanju albuma na proleće naredne godine. Kažu da će naredna godina biti jako pogodna za tkanje plišanih tkanina – poručila je ekipa Pliša.
“Padobran“ je dostupan na platformi YouTube, a biće dostupan na svim značajnim striming servisima u okviru EP-a koji će biti objavljen za tačno nedelju dana.
U ponedeljak 9.decembra u 20:30 časova, na Audio Forumu Beograd 2024 u Velikoj Sali Doma Omladine Beograda nastupiće kvintet Slobe Dragovića.
U okviru autorskog mini koncerta pridružiće im se i beogradska kantautorka Ksenija Kuljača, koja će sa kvintetom izvesti nekoliko svojih autorskih pesama, produciranih u saradnji sa Slobom Dragovićem.
Članovi benda su: Milan Jejina Jeki (bubnjevi), Nikola Usanović (bas gitara), Grigorije Avramović (gitara) i Ivan Klačar (saksofon i flauta).
Audio Forum je jedinstvena konferencija u oblasti audio produkcije u Evropi, održava se u Domu Omladine Beograda 8.i 9. decembra, sa predavačima iz Srbije i inostranstva (dobitnik Oskara Tarn Vilers, Janez Križaj, Ivan Brusić i mnogi drugi).
Sloba Dragović je beogradski pijanista i kompozitor. U ulozi autora, objavio je dva albuma sa džez-rok bendom Gis Maj Es, i jedan instrumentalni solo album.
Posle dugogodišnje saradnje sa najvećim imenima naše scene, 2023. godine osnovao je novi kvintet. Održali su više od 20 uspešnih nastupa, među kojima je i Valjevo Jazz Fest 2024.
Ksenija Kuljača/Photo: Bojan Stevanović Kanilingus studio
Ksenija Kuljača je vokalni solista, kompozitor i tekstopisac iz Beograda. Ostvarila se ulozi autora i producenta solo albumom “Snaga” (2019).
U toku svoje dugogodišnje karijere, nastupala je na velikim binama širom zemlje, sarađujući sa našim najvećim umetnicima.
Ksenija Kuljača u saradnji sa Slobom Dragovićem priprema svoj drugi album koji će biti objavljen početkom sledeće godine, a aktuelni singl “Marko Polo” je objavljen 1. decembra.
Ulaznice za koncert su besplatne, i preuzimaju se registracijom na SAJTU.
U petak 6. decembra, tačno u 12:00 časova počela je prodaja prvih kompleta ulaznica za jubilano, 15. izdanje Arsenal Festa u Kragujevcu.
Arsenal fest će biti održan 26, 27. i 28. juna 2025. godine, tradicionalno u prostoru Kneževog arsenala uz učešće više od 50 izvođača iz zemlje i inostranstva na Main, Garden i Explosive DJ Stageu.
Jubilarno izdanje prestižne manifestacije doneće nova spektakularna iznenađenja što se tiče izvođača, baš kao što se to desilo ove godine kad su dupke puni bili koncerti holivudske zvezde Kijanua Rivsa i njegovog benda Dogstar, Zdravka Čolića sa simfonijskim orkestrom i Bijelog dugmeta.
Dogstar, Arsenal 2024/ Photo: AleX
Komplet ulaznica za sve tri festivalske večeri Arsenal festa 2025 košta 3.900 dinara.
U pitanju je prvi kontigent ulaznica, po povlašćenoj ceni, za najvernije fanove, za 15. rođendan muzičkog festivala u Srbiji koji svake godine obara rekorde u posećenosti. Karte se mogu nabaviti na prodajnim mestima Ticketsa.
Photo: Promo (via Arsenal Fest)
Uz bogat spisak izvođača čija imena mnogi već sada sigurno nestrpljivo iščekuju, Arsenal fest 2025 će obeležiti i izuzetno zanimljiv, šarolik prateći program, koji če kreirati umetnici različitih sfera na nekoliko lokacija u Kragujevcu.
Arsenal fest je, inače, i ove godine u izboru za najbolji evropski mali festival u nominaciji European Festival Awards, što već tradicionalno predstavlja posebno priznanje centralnoj muzičkoj manifestaciji u srcu Šumadije.
Arsenal fest iz godine u godinu diže standarde, obara rekorde, pa nema sumnje da će i u 2025. publici podariti prvorazredne izvođače i trodnevni provod za dugo pamćenje.
Prva studija koja na globalnom nivou procenjuje ekonomski uticaj veštačke inteligencije u muzičkom i audiovizualnom sektoru procenjuje da će generativna veštačka inteligencija značajno ugroziti prihode autora u sledećih pet godina, a istovremeno obogatiti tehnološke kompanije koje stoje iza Gen AI modela.
Ovo je jedno od ključnih otkrića istraživanja koje je naručio CISAC (Međunarodna konfederacija društava autora i kompozitora, koje predstavlja više od 5 miliona stvaralaca), a sprovela i predstavila konsultantska kompanija PMP Strategy.
Dok će prihodi tehnoloških kompanija koje pružaju usluge generativne večtačke inteligencije zabeležiti izuzetan rast u predstojećih pet godina, stvarni autori reskiraju gubitak velikog udela trenutnih prihoda zbog uticaja VI na kreativni sadržaj koji su do sada stvarali oni.
AI muzički studio/Photo: Freepik
Uprkos tome što su oni stvorili kreativno “gorivo” za generativnu VI, gubitak prihoda za muzičke autore do 2028. godine procenjuje se na 24 odsto za muzičke i 21 odsto za autore audiovizualnih dela. To bi moglo da predstavlja kumulativni gubitak u iznosu od 22 milijarde evra u periodu od 5 godina: 10 milijardi evra u muzici i 12 milijardi evra u audiovizualnom sadržaju.
Predsednik CISAC Björn Ulvaeus (autor hitova ABBA) je naveo rezultate studije kao smernicu tvorcima politika u zakonodavnim raspravama širom seta.
– Za autore svih vrsta, od tekstopisaca do filmskih reditelja, scenarista do kompozitora filmske muzike, veštačka inteligencija ima moć da otključa nove i uzbudljive prilike – ali moramo prihvatiti da, ako je loše regulisana, ona takođe ima moć da proutrukoje veliku štetu ljudskim autorima, njihovim karijerama i sredstvima za život. Koji će od ova dva scenarija biti ishod? To će velikim delom biti određeno odlukama tvoraca politike u reviziji zakonodavstva koja se trenutno sprovodi širom sveta. Od ključne je važnosti da ove propise ispravimo, zaštitimo prava kreativaca i pomognemo u razvoju okruženja veštačke inteligencije koje uvažava i štiti ljudsku kreativnost i kulturu.
Bjorn Ulveas/Photo: YouTube printscreen
Studija otkriva da će se tržište muzike i AV sadržaja, koje generiše veštačka inteligencija, eksponencijalno povećati u sledećih pet godina. Trenutno je reč o iznosu od otprilike 3 milijarde evra, što će do 2028. godine narasti na 64 milijarde evra.
Prema rezultatima ove ekonomske studije procenjuje se da će, kao rezultat ovog eksponencijalnog rasta tržišta muzike i audiovizualnog sadržaja, budući prihodi pružalaca usluga veštačke inteligencije rasti 4 milijarde evra na godišnjem nivou za VI generisanu muziku (u odnosu na 0,1 milijardu evra 2023.) i 5 milijardi evra godišnje za VI generisani audiovizualni sadržaj (u odnosu na 0,2 milijarde evra) do 2028. godine.
To su prihodi koji će nastati zbog nelicenciranog umnožavanja autorskih dela, što predstavlja prelivanje ekonomske vrednosti od autora, ljudi, u kompanije koje na tržištu nude modele veštačke inteligencije.
U muzičkom sektoru, tržište streaminga i muzičkih biblioteka bitće pod snažnim uticajem veštačke inteligencije. Predviđa se da će do 2028. Gen VI muzika činiti približno 20 posto prihoda tradicionalnih platformi za streaming muzike i oko 60 posto prihoda muzičkih biblioteka.
MusicGen promo
Predviđeni gubitak prihoda takođe će biti značajan za autore audiovizualnog sadržaja. Prevodioci, kao i osobe koje sinhronizuju određene sadržaje ili pišu i prilagođavaju titlove će u navećoj meri osetiti uticaj veštačke inteligencije. Njihovim prihodima preti pad od čak 56 posto, prema rezultatima ovog istraživanja, dok bi scenaristi i reditelji mogli da izgube prihode u visini od 15 do 20 posto.
Ključni zaključak studije
Na osnovu rezultata studije je zaključeno: “U nepromenjenom regulatornom okviru, autori će zapravo pretrpeti gubitke na dva područja: gubitak prihoda zbog neovlaštene upotrebe njihovih dela od strane generativne veštačke inteligencije bez naknade tj. licence; i drugi, zbog zamene njihovih tradicionalnih prihoda od autorskih dela u korist sadržaja stvorenog pomoću VI, koji se takmiči sa delima stvorenim od strane ljudi”.
Generalni direktor CISAC-a Gadi Oron ovim povodom je prokomenraisao:
– CISAC je naručio ovu studiju od PMP Strategy kako bi pokazao ogromnu vrednost koju dela zaštićena autorskim pravima donose kompanijama pružalaxa usluge veštačke inteligencije. Zaključci ukazuju na temeljnu nepravdu koja se otvara na tržištu, pri čemu se radovi kreativaca nepravedno i neetički prisvajaju kako bi se povećali prihodi pružalaca generativne veštačke inteligencije. Istovremeno se sami autori izostavljaju iz raspodele. Poruka za institucije je da moraju hitno da deluju kako bi zaštitile ljudske kreatore, kulturu i kreativnost. Moraju da osiguraju da su autori zaštićeni, da mogu da ostvare svoja zakonska prava i zahtevaju transparentnost od ponuđača usluga veštačke inteligencije. S ovim načelima sve ovo može biti dobit i za kreativce i za tehnološku industriju, a ne ozbiljna pretnja našoj kulturi i kreativnom sektoru.
Uneskov Međuvladin komitet za nematerijalno kulturno nasleđe usvojio je odluku o upisu Kovačičkog naivnog slikarstva na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Odluka je doneta na 19. zasedanju Komiteta koje se održava od 2. do 7. decembra 2024. godine u Paragvaju.
Nominaciju je, na osnovu odluke Ministarstva kulture, pripremio Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju, u saradnji sa Opštinom Kovačica, Galerijom i Fondacijom Babka i Galerijom naivne umetnosti Kovačica koje su predlagači elementa. Podršku u izradi nominacije pružili su i Muzej Vojvodine, Muzej vojvođanskih Slovaka, Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine u Srbiji Opštinska biblioteka Kovačica i druge institucije, kao i pojedinci – slikari iz Kovačice, Padine i drugih mesta, čime je obezbeđena široka podrška zajednice nominaciji.
Na 19. zasadnutí Výboru na ochranu nehmotného kultúrneho dedičstva sa okrem slovenského projektu ÚĽUV bude rozhodovať aj…
Danijela Filipović, viša kustoskinja i načelnica Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju rekla je da je odluka doneta jednoglasno.
– Predlog je prihvaćen bez bilo kakvih pitanja. Evaluaciono telo dalo je u potpunosti pozitivnu ocenu, što je još jednom potvrdilo da su nominacije koje predlaže Centar stručno pripremljene i u skladu sa postavljenim standardima – naglasila je Filipović.
Direktor Etnografskog muzeja Marko Krstić, istakao je da je ovo još jedna diplomatska pobeda Srbije, Etnografskog muzeja i Centra za kulturno nematerijalno nasleđe.
– Veoma smo srećni što je kovačičko naivno slikarstvo uvršetno na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Ovo nam je šesti upis na Uneskovu listu i trenutno radimo na upisu pirostskog ćilimarstva – objasnio je Krstić.
Etnografski muzej, naveo je Krstić će i na ovaj način nastaviti da čuva kulturno nasleđe građana Srbije.
Kovačičko naivno slikarstvo se odnosi na znanja i veštine slikanja i oslikavanja predmeta sa izraženim prikazima narodnog života, ruralne sredine i svakodnevnice, koje se generacijama neguje u Kovačici. Prepoznato pod različitim nazivima – narodno slikarstvo, iskreno, samouko, slovačko naivno slikarstvo, nastalo je pod uticajima narodnog stvaralaštva i u značajnoj meri održava odnos pojedinca i zajednice prema društvenom i prirodnom okruženju.
Osvojio je više Grammy nagrada i devet Top 10 hitova na Billboardu, ali će muzičar Ed Širan uskoro dodati još jedan trofej svojoj kolekciji – postavši prvi zapadni umetnik koji je nastupio na koncertu u Butanu.
Britanski kantautor će 24. januara 2025. nastupiti na stadionu Čanglimitang u prestonici Butana Timfu.
“Kuzzampola!” Širan je napisao u objavi na Instagramu u kojoj je najavljivao koncert u Butanu. To znači “Zdravo” na jeziku Dzongkha u zemlji.
Budistička monarhija bez izlaza na more od oko 700.000 ljudi, Butan je počeo polako da se otvara svetu 1970-ih.
Putnicima koji žele da posete naplaćuju se 100 dolara po danu kao deo turističkog modela “visoke vrednosti, sa malim uticajem”, a novac je namenjen za podršku javnom obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti Butana.
Uprkos svojoj lokaciji između Kine i Indije, o Butanu se malo zna. Tamo postoji samo nekoliko ambasada, a većina međunarodnih odnosa Butana ide preko primarnog diplomatskog saveznika Indije.
Međunarodni brendovi kao što su Starbucks i McDonald’s nisu prisutni u Butanu. Zemlja ima TV prenose tek od 1999. godine. Stanovnici Thimfua kažu da žive u jedinoj nacionalnoj prestonici na svetu koja nema semafor – umesto toga, automobile kroz jedan kružni tok usmerava uniformisani policajac.
Pre Širanovog koncerta, najznačajniji događaj održan na stadionu Čanglimitang bio je direktan prenos venčanja kralja Džigmea Kesara Namđela Vangčuka i kraljice Džecun Peme 2011. godine.
Butan/Photo: Pixabay
2003. godine stadion je bio domaćin “Drugog finala”, fudbalske utakmice između Butana i Montserata kako bi se utvrdilo ko će se smatrati najniže rangiranom reprezentacijom FIFA. Butan je pobedio sa 4:0.
Zvaničnik butanske vlade rekao je za CNN da su karte za koncert Eda Širana “oko 90 odsto” rasprodate. Stadion Čanglimitang ima kapacitet za 15.000 ljudi.
Manifestacija Dani italijanskog filma – CINEMA MADE IN ITALY biće održana od 6. do 11. decembra u mts Dvorani. Manifestacija, koja po drugi put stiže u Srbiju, predstaviće filmove savremene italijanske kinematografije.
Organizatori festivala su Cinecittà, jedan od vodećih evropskih filmskih i fotografskih arhiva, u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i mts Dvoranom, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Ambasade Italije u Beogradu.
Dani italijanskog filma_vizual
Na konferenciji za medije održanoj u četvrtak, 5. decembra manifestaciju su najavili Nj. e. Luka Gori, ambasador Republike Italije u Srbiji, Roberto Činkota, direktor Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Igor Stanković, direktor mts Dvorane.
Igor Stanković, direktor mts Dvorane zahvalio se partnerima i predstavio manifestaciju rečima:
– Ove godine biće predstavljena ekskluziva italijanske savremene kinematografije, tj. značajnih autora i filmova koji su obeležili ovu godinu. Tri projekcije filma Partenopa Paola Sorentina jednog od najvećih autora italijanske i svetske kinematografije su već rasporodate. Glavna glumica filma Čeleste dala Porta biće gošća Beograda, ona će nakon projekcije koja otvara manifestaciju razgovarati sa publikom.
Igor Stanković_foto Filip Olćan
Luka Gori, ambasador Italije je na konferenciji za medije izrazio zahvalnost za gostoprimstvo i izjavio:
– Drugo izdanje Cinema made in Italy je veoma bitan događaj za nas jer nudi sadržaj visokog kvaliteta, a posebno jer se manifestacija otvara filmom Partenopa. Glavna glumica ovog filma, Čeleste dala Porta je postala ikona u Italji zbog izuzetne uloge u ovom filmu. Drago nam je da je događaj doživeo i drugo izdanje. Film je važan sektor u domenu kulturne saradnje između Srbije i Italije i sigurni smo da će se ona dodatno obogatiti. Vezano za domen filma mi smo ove godine organizovali još jedan festival srpsko-italijanskih filmova, kao i retrospektivu Marčela Mastrojanija povodom 100 godina od njegovog rođenja. A napomenuo bih da je na snagu stupio i sporazum o koprodukciji između naših zemalja i radujemo se zajedničkim projektima.
Nj.e. Luka Gori_foto Filip Olćan
Nje. e. Luka Gorio najavio je i druge umetnike iz Italije koji će posetiti našu zemlju u narednim mesecima.
Roberto Činkota, direktor Italijanskog instituta za kulturu je na konferenciji za medije je rekao da je Cinema made in Italy događaj koji je na neki način replika festivala koje Cinecittà organizuje širom sveta. On se zahvalio predstavnicama Cinecittà, Kristini Kasano, Karmen Loruso, Moniki Moskato i Karli Katani, što su prihvatile njegovu ideju da se Dani italijanskog filma održe i u Srbiji.
Roberto Činkota i Luka Gori_foto Filip Olćan
Direktor Italijanskog instituta najavio je i program Cinema made in Italy:
– Osim filma koji će otvoriti događaj biće prikazani i filmovi Poverenje u režiji jednog od značajnih autora savremene italijanske kinematografije Danijelea Luketija, Porodica u režiji Frančeska Kostabilea, Moje leto sa Irenom nagrađivanog reditelja Karla Sironija, Diva Futura rediteljke Đulije Luiz Stajgervalt, Vermiljo Maure Delpero (italijanski kandidat za Oskara i dobitnik Srebrnog lava u Veneciji), Američka bašta u režiji Pupija Avatija, Život u senci Marka Tulija Đordane i Pinokio reditelja Matea Garonea. Neki od njih će biti gosti i razgovaraće sa publikom. Najavio bih da će pet od ovih ostvarenja biti prikazani u Novom Sadu, Nišu, Podgorici i Skoplju.
Roberto Činkota_foto Filip Olćan
Tokom Dana italijanskog filma publika će imati priliku da uživa u najnovijim filmovima italijanske produkcije, ostvarenjima mladih autora, a neka od ostvarenja koja će biti prikazana u okviru manifestacije su bila deo prestižnih filmskih festivala. Posetioci će imati priliku da prisustvuju i razgovorima sa autorima.
Roberto Činkota, Nj. e. Luka Gori i ambasador i Igor Stanković_foto Filip Olćan
Cinecittà je jedan od najvažnijih evropskih filmskih arhiva u kome se nalaze najznačajniji materijali evropske i italijanske kinematografije. Reč je o velikoj audiovizualnoj zbirci Archivio Luce koja se bavi istorijom 20. veka, a UNESCO ju je upisao u registar Memory of the World. Cinecittà upravlja legendarnim studijima Cinecittà, a italijansku kinematografiju promoviše kao član Evropske filmske promocije (EFP).
The Weather Station (projekat pevačice i kantautorke iz Toronta, Tamare Lindeman) objaviće novi album, “Humanhood”, 17. januara 2025. godine za izdavačku kuću Fat Possum.
Ona je sada podelila drugi singl sa albuma, “Window”. Lindeman je režirala spot za pesmu u saradnji sa Filipom Leonardom.
U saopštenju za medije, Lindeman navodi da je video “snimljen na ostrvu Notre-Dame-des-Sept-Douleurs, Kvebek, kasno jedne noći, koristeći projektor na baterije, uz mnogo pokušaja da se postigne savršen kadar.
– Filip mi je rekao: “Ti si prozor” – otkrila je ona.
Pre toga, The Weather Station je ranije podelila i prvi singl sa albuma, “Neon Signs”. Lindeman je režirala video za ovu pesmu u saradnji sa Džaredom Rabom.
“Humanhood” dolazi nakon albuma “Ignorance” iz 2021. i “How Is It That I Should Look At the Stars” iz 2022. godine.
Tejlor Svift je najstrimovanija umetnica na svetu u 2024. na Spotifyju. Tu titulu je ponela drugu godinu zaredom, zahvaljujući izdanju albuma “The Tortured Poets Department”, koji je najstrimovaniji album godine na Spotifyju.
Tejlor je imala 26,6 milijardi strimova u poslednjih 12 meseci. Posle nje, najstrimovaniji su bili The Weeknd, Bad Bunny, Drake i Bili Ajliš.
Album “The Tortured Poets Department” oborio je nekoliko rekorda. Imao je 300 miliona strimova u jednom danu i više od milijardu u prvoj nedelji objavljivanja.
Što se tiče najstrimovanijih albuma godine, dominirale su žene. U prvih 10, prvih osam mesta zauzimaju žene, i to Tejlor Svift (sa tri albuma), Bili Ajliš, Sabrina Karpenter, Karol G, Arijana Grande i SZA.
Što se tiče pesama sa najviše strimova, prvo mesto pripalo je hitu “Espreso” Sabrine Karpenter sa više od 1,6 milijardi strimova širom sveta. Slede “Beautiful Things” Bensona Buna i “Birds of a Feather” Bili Ajliš.
Globalno najslušaniji izvođači
Taylor Swift
Tejlor Svift/Photo: screenshot YouTube
The Weeknd Bad Bunny Drake Billie Eilish Travis Scott Peso Pluma Kanye West Ariana Grande Feid
Globalno najslušanije pesme
Espresso – Sabrina Carpenter
Beautiful Things – Benson Boone Birds of a Feather – Billie Eilish Gata Only – FloyyMenor, Cris MJ Lose Control – Teddy Swims End of Beginning – Djo Too Sweet – Hozier One of the Girls – The Weeknd, Jennie, Lily Rose Depp Cruel Summer – Taylor Swift Die With a Smile – Bruno Mars, Lady Gaga
Globalno najslušaniji albumi
The Tortured Poets Department: The Anthology – Taylor Swift
Hit Me Hard and Soft – Billie Eilish Short n’ Sweet – Sabrina Carpenter Mañana Será Bonito – Karol G Eternal Sunshine – Ariana Grande 1989 (Taylor’s Version) – Taylor Swift SOS – SZA Lover -Taylor Swift Fireworks & Rollerblades – Benson Boone Starboy – The Weeknd
Globalno najviralnije pesme
Die With A Smile Bruno Mars, Lady Gaga
Birds of a Feather – Billie Eilish Beautiful Things – Benson Boone Lose Control – Teddy Swims Good Luck, Babe! – Chappell Roan Too Sweet – Hozier We can’t be friends (wait for your love) – Ariana Grande End of Beginning – Djo Espresso – Sabrina Carpenter Not Like Us – Kendrick Lamar
Nastup beogradskog benda Artan Lili zakazan za 14. decembar u SKCNS Fabrika odložen je za proleće naredne godine.
Bend je informaciju objavio na svojoj oficijalnoj Facebook stranici.
Od kako je njihov prvi singl “Džoni” objavljen u novembru 2012. godine Artan Lili je nesumnjivo jedan od najčešće pominjanih sastava u regionu kada se pričalo o novim snagama na domaćoj i regionalnoj muzičkoj sceni.
Grupa se tokom vremena ustalila u sada već prepoznatljivu četvorku: Bojan Slačala – bas i vokal, Romana Slačala – vokal i daire, Marko Benini – bubnjevi i Ivan Skopulovič – gitara. Artan Lili trenutno objavljuju singl-spotove sa trećeg albuma u saradnji sa kolegama sa scene.
Singl “Rokenrol posle rokenrola” je nastao u saradnji sa Zoranom Kostićem Canetom, frontmenom grupe Partibrejkers, singl “Otrov” realizovali sa Nikolom Vranjkovićem, a poslednji u nizu, singl “Hardkor i pank” je nastao u saradnji sa Zoranom Marinkovićem, frontmenom grupe Bjesovi. Nove pesme kao i reizdanje sad već kultna prva dva albuma grupe su u regionalnoj kooperaciji izdale dve najveće izdavačke kuće – zagrebačka Croatia Records (ex Jugoton) i beogradski PGP-RTS.
Artan Lili završene pesme objavljuju sukcesivno, preko Bandcamp platforme u formi singlova. Ovakav metod – singl po singl u savremenom izdavaštvu smatraju svojom inovacijom, jer niko pre njih to nije uradio. Na taj način osavremenjuju zastareli vid izdavanja albuma. Svojim singlovima osvajaju prva mesta svih relevantnih radijskih i TV top lista u zemlji i regionu. Najzanimljiviji je plasman pesme “Ako stanemo tu”, koja je odmah kao novitet zasela na prvo mesto liste Diskomera Studija B, što je pre njih, u 40 godina postojanja liste, pošlo za rukom samo Bijelom Dugmetu, Ekatarini Velikoj i grupi Kal.
