Kristofer Nolan ima zamerku na račun današnje filmske kritike, ali pre svega njenog amaterskog dela na društvenim mrežama: sposobnost da prepoznamo način na koji film pokušava da utiče na nas ne znači automatski da taj način ne funkcioniše.
Reditelj “Odiseje” govorio je o tome u razgovoru sa voditeljem Zongom Šuom, objašnjavajući da se filmovima često zamera što autori koriste određene postupke kako bi lik približili publici ili izazvali željenu reakciju.
– To što neko prepozna način na koji je priča ispričana ne znači da taj postupak automatski postaje bezvredan – objasnio je Nolan.
Prema njegovim rečima, problem nastaje kada kritičar samo prepoznavanje narativnog mehanizma počne da tretira kao dokaz njegove neuspešnosti. Nolan je pritom naglasio da prvenstveno govori o amaterskoj filmskoj kritici kakva se danas može pronaći na društvenim mrežama, dok profesionalna kritika uglavnom razume zašto su takvi mehanizmi potrebni pripovedanju.
Ipak, Nolan ne tvrdi da filmske formule treba beskonačno ponavljati. Priznaje da određeni obrasci vremenom mogu da postanu toliko poznati publici da izgube efekat i tada moraju da se menjaju.
– Filmski jezik se razvija upravo zbog toga. Kada neka formula postane previše poznata publici, onda mora da se promeni – rekao je reditelj.
Grci baš besni na Nolana… “Odiseja” izazvala političku buru, uključio se i Ilon Mask
Autori, međutim, ne stvaraju filmove u vakuumu. Nolan smatra da rade unutar zajedničkog filmskog jezika koji se neprestano nadograđuje, upravo zato što današnja publika iza sebe već ima stotine ili hiljade odgledanih filmova i veoma dobro prepoznaje pravila po kojima priče funkcionišu.
Nolanova poenta je, zapravo, jednostavna: prepoznati alat kojim je nešto napravljeno i dokazati da taj alat ne radi – nije ista stvar.
