U emisiji “Šerbedžija, brionski razgovor”, emitovanoj na RTS-u, poznati glumac Rade Šerbedžija (70) govorio je o svojoj karijeri u Jugoslaviji i slavnim prijateljima, zašto ga otac nikada nije prihvatio kao glumca i kako je preživeo rat.

[accordion title=’Filmografija’]176 uloga u karijeri do sada ima Rade Šerbedžija. Prvu ulogu ostvario je u filmu “Ilizija” 1967. godine[/accordion]

Rat u Jugoslaviji ga je, kaže, mnogo pogodio.

– Rat u Jugoslaviji niko nikada od nas nije mogao ni da sanja, jer smo mislili da imamo najbezbjedniju, najbolju i najpravedniju zemlju na svetu. Normalno je da u takvoj situaciji imate strašne nedoumice i da vas sve to traumatizuje. Za Hrvate nisam dovoljno Hrvat jer nesam Hrvat, a za Srbe nesam dovoljno Srbin jer sam Srbin iz Hrvatske. Šalim se, ali je negde blizu istine. Nisi mogao ostati netaknut i nedirnut ako nisi izabrao stranu. Tada si na vetrometini gde obe strane pucaju po tebi. To se meni upravo dogodilo. I zato sam otišao – iskren je Rade.

On navodi da od tada ne nailazi na razumevanje u svim tim novim državama.

– Opet zbog jednog jedinog razloga a to je što ni tada ni danas ne želim da odabrem stranu. Ne pristajem na podele. Moja strana je otvorenost prema svetu. Za mene je nacionalni osećaj, naravno, važna stvar, i kako kaže Tesla osećam duboki ponos prema svom srpskom rodu i duboku ljubav prema svojoj najužoj domovini Hrvatskoj, gde sam rođen. Isto tako, osećam duboku zahvalnost i pripadnost tom čudnom, velikom, različitom svetu koji živi na zemaljskoj kugli. Osećam da ljubav i razumevanje i prijateljstvo prema nekom čoveku sa Novog Zelanda i iz Hrvatske može biti isti. Možda sam lud, možda tako ne treba, ali to je moje osećanje sveta i gotova stvar. Srećan sam zbog toga iako znam da bi mi bilo mnogo lagodnije da se priklonim bilo kojoj politici, dobio bih mnogo više novaca i za film koji snimam i predstavu koju radim ali to mi nije važno – priča Šerbedžija.

Za glumu se odlučio slučajno, iako je najpre hteo da studira književnost, jer je pisanje pesama bila njegova prva ljubav.

– Moj otac Danilo je bio užasno protiv toga da se bavim glumom, ni dan danas nije zadovoljan što sam glumac. Iz protesta me nikad nije gledao ni u pozorištu, ni na filmu ni na televiziji. Pitao sam ga pre godinu dana “Ajde, boga ti, pogledaj, napravio sam nešto u svom poslu, zadovoljan sam, mislim da sam ispunio neke svoje snove, mislim da dosta ljudi ceni to što radim, a imam i nešto para, više nego doktor, pošto je njemu cilj bio da budem doktor ili arhitekta. Šta još imaš protiv?”.  A on mi kaže, “Rade, mnogo se mučiš”.

Prema njegovim rečima, ceo život se trudio da živi normalno.

– Odavno sam sebe demistifikovao kao neku vrstu poznate osobe i glumca. Davno sam to prošao. Slava mi nikad nije udarila u glavu niti mi je bila važna, uvek sam hteo da budem običan i prisan sa ljudima. Kad sam u Zagrebu bio najpopularniji, da bih sve to poništio, uđem u prodavnicu da kupim hleb i ako me neko pita za film, ja njega pitam da li je oženjen i šta ima kod njega. Ljudi vole da govore o sebi a ja uživam u tome. Tako mi je mnogo lakše. I sa zvezdama u Holivudu se trudim da budem običan i jednostavan. Ne trudim se da na bilo koji način tražim pažnju ili poznanstvo i upravo zbog toga često mnogi od njih žele sa mnom da se druže – konstatuje slavni glumac.