Kako je i najavio, Džo Kor, sin menadžera benda Sex Pistols Malkoma Meklarena i modne kreatorke Vivijen Vestvud, spalio je u znak protesta protiv komercijalizacije žanra svoju pank kolekciju vrednu pet miliona funti.
Među predmetima koje je progutao plamen osim raritetnih ploča bila su i retka izdnja grupe Sex Pistols, odeća njegovih roditelja, posteri, fotografije, lutka Sida Višiza sa svastikom i drugi predmeti vezani za pank pokret…
– Pank je postao marketinško oružje, još jedan način da vam prodaju nešto što vam zaista nije potrebno, Iluzija da imate alternativni izbor – kaže Kori.
Od 29. novembra do 1. decembra u Beogradu će se održati 47. Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije. Ovogodišnji domaćin je Malo pozorište “Duško Radović”, a predstave će se izvoditi i u Pozorištu lutaka “Pinokio”.
Susreti profesionalnih pozorišta lutaka Srbije su republička manifestacija i svake godine se održavaju u drugom gradu koji ima lutkarsku scenu. Festival je prilika da se predstave najznačajnija ostvarenja profesionalnih lutkarskih pozorišta iz prethodne sezone.
Petar Pan/ Photo: Promo
Manifestacija Susreti profesionalnih lutkarskih pozorišta Srbije imaju značaj za ovu vrstu umetnosti, kao što Sterijino pozorje ima za dramska pozorišta za odrasle. Susreti su nastali kao potreba da se kroz stalni festival podstiče i unapređuje lutkarstvo u Srbiji, a prerastao je u neprekidni podsticaj savremenog domaćeg lutkarskog stvaralaštva i vrhunskog izvođačkog kvaliteta.
Basne iz senke/ Photo: Promo
Festival je takmičarskog karaktera, a stručni žiri dodeljuje sedam glumačkih nagrada: nagradu za najbolju kreaciju lutaka i scenografije, nagradu za najbolju muziku, nagradu za najbolju režiju i Gran pri festivala. Stručni žiri je sačinjen od najboljih u svojoj profesiji te su svoje mesto zaslužili profesor Nacionalne akademije za filmsku i pozorišnu umetnost iz Bugarske Slavčo Malenov, teatrolog i v.d. upravnik Srpskog narodnog pozorišta prof. dr Zoran Đerić i reditelj i kostimograf Boris Čakširan. Pored glavnog žirija postojaće i dečiji žiri koji će dodeliti nagrade u kategorijama “najglasniji plauz”, “lutkarske čarolije” i “naj, naj” predstave.
Na ovogodišnjem festivalu, publika će imati priliku da vidi deset predstava. Pored domaćina, Beograda, među učesnicima su i pozorišta iz Novog Sada, Zrenjanina, Kragujevca, Subotice, Niša i Banja Luke.
Basne iz senke/ Photo: Promo
U okviru 47. Susreta profesionalnih pozorišta lutaka Srbije organizuju se i radionice za decu, retrospektivna izložba fotografija “Festival u fokusu”, promocije izdanja posvećenih lutkarstvu, dok će u foajeu Pozorišta lutaka “Pinokio” biti prikazana izložba lutaka studenata Fakulteta primenjenih umetnosti.
Ovogodišnje Susrete profesionalnih pozorišta lutaka Srbije otvoriće predstava “Kameni cvet” na sceni Malog pozorišta “Duško Radović”. Rađena je po tekstu Mile Mašović-Nikolić, a u režiji Nikite Milivojevića. Glumci u predstavi su mladi i talentovani umetnici Jovo Maksić, Ivana Adžić, Alek Rodić, Petar Strugar, Dušica Sinobad, Goran Balančević, Marijana Petrović i Vladislava Đorđević.
Kameni cvet/ Photo: Promo
– Svi smo čuli za izreku “deca su naše najveće blago”, ali šta je “pravo blago” za našu decu? Deca će vam uglavnom reći da je njihovo “blago” ono što imaju, a ne ono što umeju. To je tužno, ali to je istina. Kameni cvetovi niču svuda unaokolo – u obliku skupih igračaka, skupih patika, skupe odeće, skupih zabava, a često ih deci nameću i oni koji ih najviše vole – roditelji, bake i deke, drugari. Rastući među takvim cvećem, deca i sama jednog dana izrastu u jedan takav “kameni cvet” koji ne ume i ne može ništa sam da uradi, i koji želi samo da mu se drugi ljudi dive – objašnjava dramaturg Mila Mašović-Nikolić.
Izložba slika Jelene Marjanović biće otvorena 28. novembra u 20:00 časova u Kulturnom centru Grad. Jelena je diplomirala slikarstvo 2005. godine u klasi profesora Koste Bunuševca, na Akademiji lepih umetnosti. Članica je ULUPUDS-a, a aktivno izlaže od 2005. godine na grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Izlagala je grupno u Firenci, Lisabonu, a ovogodišnju samostalnu izložbu imala je i u Gradskoj galeriji u Kotoru. Publici KC Grada predstaviće se prvi put, a to će joj biti druga samostalna izložba u 2016. godini.
Naziv izložbe je nastao kao uzročno posledična veza između ženskog tela kao predmeta manipulacije u kapitalističkom društvu i garderobe kao sredstva kojim se manipuliše. Nejasna je granica između konzumenta i onog što se konzumira i tako sve postaje roba i roba postaje sve.
Posetioci će ovu izložbu moći da pogledaju do 11. Decembra 2016. Radno vreme galerije je svakog dana od 14:00 do 20:00 časova.
Grupa Van Gogh proslavila je svoj 30. rođendan nesvakidašnjom rokenrol žurkom – dvodelni, akustični i električni koncert, uz podršku nekoliko di – džejeva, 26. novembra uveče (pa do ranih jutarnjih časova) pratilo je oko 6.000 posetilaca u prepunoj i rasprodatoj beogradskoj dvorani Belexpo centar.
Photo: Teodora Ćirić
– Čast nam je da ovu noć delimo sa vama – poručio je frontmen Zvonimir Đukić-Đule na početku akustik seta koji je pripao pesmama “Viline vode”, “Mama” (koju je već pevala čitava dvorana), “Šta ako”…
Na bini postavljenoj u sredini dvorane Đule, bubnjar Srboljub Radivojević, basista Dejan Ilić-Cvika i gitarista Bane Gluvakov – pojačani dugogodišnjim producentom Vojom Aralicom i klavijaturistkinjom Sanjom Đuričić – izveli su i akustični “Opasan ples”, “Zemlju čuda”…
Photo: Vedran Metelko
– Od nekih pesama ćemo se večeras oprostiti, a neke dočekati raširenih ruku. Jedna od njih je “Otkad te nema“- najavio je Đule pesmu koja se prelila u “Za godine tvoje”.
Kao što je na početku večeri publiku zagrejavao DJ Petrovitz Yugoslavia, tako je DJ Puki održavao dobru atmosferu do početka električnog seta benda Van Gogh.
Photo: Dunja Dopsaj
Uključivši “struju” Van Gogh je protutnjao kroz Belexpo već sa “Neumeren u svemu”, a za fanove benda prava poslastica bili su rani radovi “Tragovi prošlosti” i “Tvoj smeh” (pesma koja od 1986. godine nije svirana na koncertima).
Dvorana se tresla uz, “Puls”, “Kiselinu” i “Put”, bend je odsvirao i “Glas”, “Rođendan”, “Zamisli”, “Polje snova”, “Prvu i poslednju kap”… Za kraj zvaničnog dela izvedene su pesme “Basna” i “Spisak razloga”.
Photo: Dunja Dopsaj
U slavljeničkoj noći Đule nije propustio da pomene i u dvorani prisutnog prvog pevača grupe Gorana Milisavljevića, kao i bivše basiste, Dragana Popovića i Dragana Ivanovića.
Balada “Klupko” otvorila je ovacijama dozvan bis, na kome je Van Gogh otprašio “Neko te ima”, “Kolo” i “Anđele moj brate”. Ostatak ove nezaboravne noću publiku su svojim setovima zabavljali DJ Peppe i DJ Mark Wee.
Hrvatska spisateljica i blogerka Vedrana Rudan, pozabavila se u svom blogu na stranici rudan.info i srpskom muzičkom scenom. I to na krajnje otvoren, čak i surov način. Ali, takva je ona. Otvorena do bola. I da… njene tekstove ne vredi prepričavati ni menjati. Najbolji su kad su originalno preneti. Ovako:
U Srbiji živi fenomenalna pjevačica svjetski poznata Marija Šerifović. Cura je lezbijka i to nikad nije skrivala. I još nešto nikad nije činila, pričala o svom privatnom životu. Medijima koji danas žive isključivo od teme tko koga kreše njezin je stav bio nepodnošljiv. Srećom, ovih dana je otkriveno kako Marija “ljubi” gospođu iz srpskog visokog društva, udanu, majku…Zatresla se cela Srbija. Nema osobe, osim Marije i one druge gospođe, koja nije imala što reći na tu temu.
MArija Šerifović/Photo: facebook@officialmarija
Da je kojom nesrećom NATO opet napao Srbiju ili da su se Tuđman i Milošević istovremeno dignuli iz groba i zapjevali usred Beograda “Hej, Slaveni” mediji bi se manje uznemirili. A zašto su se mediji uznemirili? Ja ću vam reći. Zato jer je Marija žena. Da je Marija Mario, da je Marija oženjeni pjevač peder nitko je ne bi ništa pitao. NITKO. Niiiiiitkooooooooo. Zato jer se na ovim našim prostorima javne osobe pedere ostavlja na miru osim ako oni od svog pederluka sami ne odluče napraviti biznis.
A đe su mi dokazi? Ispričat ću vam priču iz mladosti. Bilo je to sedamdeset i prve, druge ili treće, nisama sasvim sigurna. On je imao koncert na terasi hotela Marina u Mošćeničkoj Dragi. Naravno da sam sjedila u prvom redu i jedva čekala pauzu da ga zaskočim, da mu, ako bude ikako moguće, uvalim svoj mladi jeziku u usta, da mu uručim posebno za tu priliku u Trstu kupljene svilene gaćice. Koštale su, preračunato, osamdeset eura. Nije me bilo briga. Samo jednom u životu te može, ako budeš imala sreće, pojebati najveći mužjak na jugoslavenskim prostorima.
Prije pauze sakrila sam se iza zavjese koja je dijelila pozornicu od bekstejdža. Bekstejdž je bio vrt o kome je, bajdvej, brinuo moj pokojni otac. Tako je dobro uredio vrt hotela Marine da je jedno od njegovih rješenja, ružni betonski zid pokrio je fenomenalnim zelenim lišćem, ušlo u “Jugoslavensku enciklopediju vrtlarstva”. Ako je netko od vas ima neka mi je pošalje. Neću platiti gaćicama. U vrtu smo iza zavjese bili samo ja i moj prijatelj. Danas umirovljeni sveučilišni profesor nije skrivao da je peder iako se za Jugoslaviju baš ne bi moglo reći da je bila pederfrendli. Nisam ga pitala šta tamo radi. Ja sam čekala Njega.
Photo: facebook@officialmarija
I On je došao. Visok, vitak, blještavi zubi… Žao mi je što već tada nisam bila djevica. Poželjela sam ga zbog toga zamoliti za oproštenje prije nego sa njega skinem sako, hlače, gaće, prije nego ga progutam. Kad… On se uputio prema mom prijatelju s kojim sam išla u osmogodišnju školu. Šta se dešava? A ja? A jaaaa? Zagrlio ga je i uvalio mu svoj jezik u usta. Činilo mi se da će jedan drugoga proždrati, ali nisu. Da jesu on danas ne bi bio još uvijek jedan od najvećih pjevača i jebača na našim prostorima. Kad kažem jebača mislim na jebača žena, naravno. Gospodin je oženjen, isto tako naravno. I ima djecu.
U moje vrijeme, bilo je to pred četrdesetak godina svi smo, osim nekih glava ludih, u Jugoslaviji znali da je Pjevač peder. Nikome to posebno nije smetalo. Voljeli smo i još uvijek volimo njegov glas. Koga je gospodin jebao nije nas bilo briga. Bilo je to vrijeme mraka, mraka koji je jednako pokrivao i “normalne” i “perverzne”. Danas živimo u vrijeme svjetla. Sve se mora otkriti, sve se mora znati. Ako mediji dnevno ne isporuče bar nekoliko vrućih vijesti o tome tko koga jebe na šou sceni, za onu političku su manje zainteresirani jer bi mogli ostati bez posla a možda i bez glave, ništa nisu učinili. Pa ipak, eto, gospodina puštaju na miru.
Danas je on, o tempora, o mores, JEBAČ nad jebačima. Djevojke i djevojčice na njega bacaju gaćice i grudnjake dok on pjeva pjesme moje mladosti. Nema tog reportera ni informera tko bi mu se usudio prići i pitati ga, kako usklađujete to što ste i peder i muž i otac? Muškarce se na ovim prostorima ne razapinje na križ bez obzira koga jebali, križ je rezerviran samo za žene.
“Novinari”, a da, malo za promjenu, ostavite Mariju na miru? Sačekajte junaka moje priče iza stejdža, stalno održava koncerte, pa ga priupitajte kome iz svoga benda ovih dana uvaljuje jezik u gladna usta.
Na kompilaciji Prinsovih najboljih numera “Prince 4ever”, koja je od petka u prodaji, našla se i do sada neobjavljena pesma “Moonbeam Levels”
Vlasnici autorskih prava na dela pokojnog muzičara objavili su da je pomenuta pesma prvi put snimljena 1982. i da je premijerno puštena na jednoj privatnoj žurci u organizaciji ABC News, što može da se vidi na njihovom web sajtu.
Pesma je prvi put snimljena dok je Prins radio na albumu “1999”, ali nikada nije zvanično objavljena, iako su neke piratske verzije bile u opticaju.
Funk baladu “Moonbeam Levels” uživo je prvi put otpevao Elvis Kostelo na koncertu u čast Prinsa održanom 2013. u Karnegi holu.
“Moonbeam Levels” je navodno trebalo da bude poslednja pesma na odbačenom albumu “Rave Unto the Joy Fantastic” pre nego što je odložena za ploču sa muzikom iz filma “Betmen”, ali ni tamo nije bilo mesta za nju.
Od kada je Prins preminuo u aprilu ove godine, u 58. godini, njegovi naslednici postepeno otkrivaju planove za posthumno objavljivanje njegove muzike.
Album “Prince 4ever” ima 40 numera i u prodaji je od 25. novembra, dok će 2017. biti izdato novo, prerađeno deluks dvostruko izdanje albuma “Purple Rain” iz 1984. sa do sada neobjavljenim pesmama.
Po treći put za sedam dana Bijelo dugme nastupilo je pred prepunom Kombank Arenom i ponovo oduševilo beogradsku publiku.
Koncert je, za razliku od prethodna dva, počeo pesmom “Ne spavaj mala moja muzika dok svira”, a publika je od prvih taktova bila na nogama. Raspoloženje i energija, kako na sceni tako i u publici, čini se da su bili na vrhuncu i da je treći koncert ispraćen s naročitim emocijama. Izlazak Mladena Vojičića Tife na scenu s pesmom “Sanjao sam noćas da te nemam” ispraćen je ovacijama, a uUz pratnju gudača i hora, u sjajnom aranžmanu, Alen i Tifa otpevali su u duetu pesmu “Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš”, što je bio jedan od najupečatljivijih trenutaka trećeg druženja sa Dugmetom.
Bijelo dugme: Photo: Luka Pilipović
Na kraju koncerta, izdavačka kuća Croatia Records i Jugoton Croatia Records dodelili su posebno priznanje Bijelom dugmetu za više od 100.000 prodatih primeraka diskova u ediciji The Ultimate Collection. Reč je o najbolje prodavanoj rok ediciji u regionu, u okviru koje je najprodavanije izdanje kolekcija hitova Bijelog dugmeta, pa je tim povodom Goranu Bregoviću uručena prestižna platinasta nagrada.
Publika je potom dvaput vratila muzičare na bis, a koncert je završen neizbežnim “Đurđevdanom”, kojim se Bijelo dugme oprostilo od Beograđana.
Bijelo dugme: Photo: Luka Pilipović
Sa tri velika koncerta i tri pune Arene, Bregović i ekipa potvrdili su status Bijelog dugmeta kao jednog od najvećih kulturnih brendova bivše Jugoslavije, fenomena koji i dalje traje, osvajajući i nove generacije.
Digitalna distribucija učinila je muziku jeftinijom i dostupnijom svima, ali istovremeno i lagano ubija omote albuma kao umetničke forme. Kako bi odala počast ovoj umetnosti u nestajanju, veb dizajn kompanija Aptitude, stvorila je zabavan niz slika koje predstavljaju imaginarni kontekst nekih od omiljenih muzičkih albuma. Jednostavnije rečeno, ponudili su nam “širu sliku”. Ili barem svoju viziju nje…
Ali da vam sad vežemo oči i teramo da pogađate, teško da biste provalili na koga se ložila Gven Stefani kad je bila klinka. Ova stara fotografija na kojoj Gven strpljivo čeka autogram svog idola, otkriće vam tajnu…
Svetski poznata španska pevačica Konča Buika održaće koncert 28. novembra u Sava Centru, a pred nastup u Beogradu iznela je više nego skromne zahteve od ogranizatora – u garderobi je za nju obavezan isključivo crni rum.
Pred nastup Buika očekuje pored crnog ruma i limun, đumbir i led, članovi benda žele između ostalog “hladno domaće pivo”, dok je od hrane čitava njena ekipa izjavila da je “domaća tradicionalna kuhinja dobrodošla”, ali da “ništa ne bude previše začinjeno”.
Konča Buika/ Photo: Promo
Buika dolazi u Beograd u okviru svetske turneje na kojoj promoviše aktuelni album “Vivir Sin Miedo” na kome prvi put u karijeri peva više na engleskom nego na španskom jeziku, često mešajući oba. Tamnoputa “kraljica flamenka” autorka je devet od deset pesama na albumu koji prožimaju rege, raga, flamenko, R&B, afrobit i gospel.
– Posebno mesto na repertoaru koncerta u Sava Centru imaće poslednji album “Vivir Sin Miedo”, ali uživaćete takođe i u drugim mojim pesmama. Znam da je moja muzika bliska srpskoj publici i zato sam uzbuđena što dolazim ponovo u Srbiju – poručila je Buika.
Ulaznice za koncert Buike koštaju 1.600, 1.900, 2.300, 2.800 i 3.200 dinara i mogu da se kupe na blagajni Sava Centra i preko mreže Eventim.
