Na Glavnoj bini EXIT festivala premijerno je predstavljen ekskluzivni programski koncept Rebel Rave, a centralni trenutak druge večeri bio je povratak legendarnih The Prodigy.
Više desetina hiljada fanova imalo je priliku da vidi kako zvuči susret velikih pionira sa novom rave generacijom, koju su sinoć predstavljali I Hate Models, Lorenzo Raganzini b2b Paolo Ferrara i Trym. Na Dance Areni nastupio je jedan od najuticajnijih producenata elektronske muzike Eric Prydz, dok je razigrana publika svitanje dočekala uz Hot Since 82 i njegov prepoznatljiv zvuk.
Na Glavnoj bini festivala, pred desetinama hiljada ljudi, već u prvim minutima nastupa The Prodigy, odjeknula je „Voodoo People“, a nakon toga su se smenjivale vanvremenske himne koje su oblikovale čitave generacije – „Omen”, „Firestarter”, „Poison”, „Breathe”, „Smack My Bitch Up”, „Out of Space”.
The Prodigy/Photo: Exit Photo Team
– Zajedno slavimo 25 godina! Idemo, ratnici! – poručili su publici, podsetivši na njihovu vezu sa ovim prostorom, još od prvog nastupa u beogradskoj Hali Pionir 1995. godine.
Tačno tri decenije kasnije, taj istorijski trenutak doživeo je svoju najlepšu i najmoćniju renesansu na jubilarnom EXIT festivalu. “EXIT festival, Srbijo – ovo nam je šesti put da sviramo ovde. Sviramo jer vas volimo, volimo ove ljude. Vi ste uvek ta energija, ta buka!” izjavili su nakon energičnog nastupa na svom Instagramu ostavivši srce još jednom na bini.
The Prodigy/Photo: Exit Photo Team
Nakon The Prodigy, Glavnu binu preuzeo je naslednik novog talasa rave i techno pokreta I Hate Models i isporučio beskompomisan set kojim je redefinisao granice elektronske muzike.
I Hate Models /Photo: Exit Photo Team
Poznat po nepristajanju na žanrovske obrasce, ovaj francuski buntovnik još jednom je pokazao da njegovi nastupi predstavljaju manifest umetničke pobune. Usledio je set jednog od najperspektivnijih izvođača nove generacije, Tryma, a spektakularnu noć na glavnoj festivalskoj bini zatvorili su italijanski techno-metal duo Paolo Ferrara i Lorenzo Raganzini svojim poslednjim zajedničkim b2b nastupom, koji je predstavljao svojevrstan omaž rave kulturi i elektronskoj muzici.
I Hate Models /Photo: Exit Photo Team
Na prepunoj Dance Areni, Eric Prydz je još jednom potvrdio svoj status globalne zvezde elektronske muzike, dok je Hot Since 82 priredio svitanje za pamćenje. Visa Fusion binu osvojili su Oxajo, Kanda Kodža i Nebojša, Sunshine, Luke Black, Kendi i BigRu & Paja Kratak.
Trećeg dana EXIT festivala na Tesla Universe binu stižu Hurts, Burak Yeter, Mystic Marley, One People, Marko Louis zajedno sa Marčelom i Nensi, iLEE, Divolly & Markward i Maktub.
ERIC PRYDZ /Photo: Exit Photo Team
Na Dance Arenu, Solomun donosi Diynamic Take-over zajedno sa Mau P-jem, DJ Gigolom u zajedničkom setu sa Tijanom T, Ogazón, Lannom i Hobin Rude-om, dok na NSNS Stage Refreshed by Heineken binu stižu Lorenzo Raganzini, Paolo Ferrara, BIIA, Assari b2b Katalina, Balša b2b Dažbog i Juno.
Na Visa Fusion bini nastupiće Partibrejkersi, Pekinška patka, Coby, Naked, Novski i Rouzi x TNG, a celokupan program i satnica mogu se naći na sajtu EXIT festivala.
Jednodnevne ulaznice su dostupne na prodajnim mestima Gigs Tixa, onlajn, kao i na festivalskim kapijama.
Robi Vilijams je objavio pesmu “Desire”, svoju prvu zvaničnu FIFA himnu ikada.
Reč je o duetu sa italijanskom pevačicom Laurom Pausini.
Prošlog meseca, pevač je zvanično potvrđen kao novi muzički ambasador globalnog fudbalskog saveza, a novu pesmu će uživo izvesti prvi put pred početak finala FIFA Svetskog klupskog prvenstva između Čelsija i Pari Sen Žermena na stadionu MetLife u Nju Džerziju, u nedelju (13. jula).
“Desire” je prvi rezultat Vilijamsove uloge muzičkog ambasadora – pesmu je napisao zajedno sa Karlom Brazilom, Ovenom Parkerom i Erikom Janom Grobom, a snimio ju je sa italijanskom umetnicom Laurom Pausini.
Govoreći o pesmi, Vilijams je rekao:
– Muzika i fudbal spajaju ljude kao ništa drugo, zato sam neizmerno počastvovan što sam zvanični muzički ambasador FIFA. Nastupiti sa Laurom na finalu FIFA Svetskog klupskog prvenstva i podeliti taj trenutak sa navijačima na stadionu i svim navijačima koji gledaju kod kuće širom sveta biće zaista poseban trenutak. A to je tek početak – jako sam uzbuđen što će moja pesma biti deo nekih od mojih omiljenih FIFA turnira u godinama koje dolaze.
Laura Pauzini/ Photo: Alessandro Napoletano/ GenteMusic
Pausini je dodala:
– Velika mi je čast što sam pozvana da se pridružim Robiju Vilijamsu i što gostujem u pesmi ‘Desire’, koju je napisao Robi. Pesma je predivna, zaista dirljiva. San je biti sa njim na FIFA Svetskom klupskom prvenstvu. Još kao mala devojčica koja je odrastala u Italiji sećam se tog uzbuđenja i strasti prema fudbalu u mojoj zemlji. Mogućnost da nastupim uživo sa Robijem Vilijamsom pred strastvenim fudbalskim navijačima i da me čuju ljubitelji muzike širom sveta biće zaista neverovatna.
Pored nastupa na finalu Svetskog klupskog prvenstva, pesma će se ubuduće puštati na svim FIFA turnirima, uključujući i Svetsko prvenstvo 2026. godine.
Vilijams je odavno poznat kao ljubitelj fudbala, a prošle godine se čak navodno trudio da kupi svoj tim Port Vale, koji se nalazi u njegovom rodnom gradu Stouk-on-Trentu. Takođe je već 20 godina redovan učesnik Soccer Aida, godišnje humanitarne utakmice za UNICEF u kojoj igraju bivši profesionalci i poznate ličnosti.
Vilijams se sprema da objavi svoj prvi studijski album posle skoro decenije, pod nazivom “BRITPOP”.
Britanske rok ikone Skunk Anansie objavile su moćan video za svoj novi singl “Shame”, sa njihovog UK Top 10 albuma “The Painful Truth”. Pesma, duboko lična za pevačicu Skin, odražava njeno porodično poreklo i borbu sa osećajem odvojenosti, dok video služi kao katarzično suočavanje sa prošlim demonima.
– ‘Shame’ je jedna od najličnijih pesama koje smo ikada napisali – posvećujući je izopštenima koji pronalaze nove, podržavajuće zajednice. Pesma se uklapa u teme identiteta i otpornosti na albumu “The Painful Truth”, koji je od objavljivanja dobio oduševljene kritike.
Video, objavljen uz turneju, naglašava ovu priču upečatljivim vizualima, nadovezujući se na hipnotišući i emotivni ton albuma.
Još davne 1982. godine, kada je kablovska televizija bila novitet, mreža Home Box Office (HBO) prikazivala je specijalni koncert Bilija Džoela Live From Long Island. Ranije ove godine, HBO Max najavio je dvodelni dokumentarac o ovom autoru pod nazivom “And So It Goes”.
Prvi deo dokumentarca premijerno je prikazan prošle nedelje na Tribeca filmskom festivalu, a biće dostupan za strimovanje naredne nedelje. Navodno se bavi i vrlo mračnim trenucima iz Džoelove prošlosti.
Nakon premijere dokumentarca “And So It Goes” na Tribeci, magazin People je izvestio o jednom od najvećih otkrovenja u filmu. Na početku svoje karijere, Džoel je dva puta pokušao samoubistvo, a jedan od tih pokušaja ostavio ga je u komi na neko vreme. Film donosi i priče o ljubavi i prevari.
Novi trejler za “And So It Goes” ne otkriva te detalje. Umesto toga, dokumentarac koji je režirala kreatorka serijala “American Masters”, Suzan Lejsi, deluje kao klasični epski muzički film. Pored Džoela, u dokumentarcu se pojavljuju i druge velike muzičke zvezde, kao što su Pol Makartni, Pink i Brus Springstin, koji kaže:
Beogradski agro-metal bend Seljačka buna objavio je prvi singl sa svog četvrtog studijskog albuma “Agro Metal” koji je najavljen za ovu jesen.
Bunaši kažu da je ideja za ovu pesmu bila da se dočara atmosfera onih poslednjih trenutaka izlaska kad se umor meša sa izmenjenim stanjem svesti, ali ipak prevladava želja da se noć ne završi. Spot pokušava da učini to isto, pričajući pojedinačne priče gostiju jedne nadrealne (ali ipak dovoljno bliske) kafane.
Pesmu je Seljačka buna snimila u januaru ove godine, u Studiju Agrodisk, pod producentskom palicom Buninog “domara” – Šarkija, dok je spot rađen u “kuhinji” Studio Whiskey koji je bio zadužen za snimanje, produkciju i montažu, dok je za režiju i scenario bio odgovaran Gazda Vuja iz Bune. Sve je snimano u toku jednog lepog martovskog dana u Kafani kod Pileta u Zemunu.
Opština Lučani i mala varoš, Guča, poznate su po tradicionalnom Dragačevskom saboru trubača, ali od pre 10 godina i po – rokenrolu.
Saboru RnR koji se od 2015. godine organizuje u Lučanima ove godine biće održan 18. i 19. jula, u svom jubilarnom, 10. izdanju. Sada već tradicionalni rokenrol festival okupiće najzvučnija imena iz različitih alternativnih muzičkih pravaca.
“Izuzetna atmosfera, vrhunski izvođači i dobri domaćini su razlog da i ove godine posetite Lučane i uživate u muzici najboljih bendova. Dođite da zajedno uz najbolji ritam i snažnu energiju proslavimo 10. rođendan Sabora”, pozvali su organizatori.
Sabor RnR održava se na sportskim terenima u blizini Osnovne škole u Lučanima u organizaciji opštine i Kulturnog centra. Ulaz za sve programske sadržaje je besplatan.
Posle emotivnog singla “Pity Party”, bugarska alt-pop umetnica Victoria se vraća sa novom introspektivnom pesmom “We Don’t Get Along”.
Numeru prati spoken-word uvod pod nazivom “Crumbs of a Modern Tragedy”.
Oba dela zajedno čine koherentnu emotivnu priču koja istražuje kompleksnost samopoštovanja, toksičnih očekivanja i tihog pritiska brzog života u hiperpovezanom svetu.
Singl “We Don’t Get Along” ispituje onu vrstu veze u kojoj se mnogi ljudi nalaze zaglavljeni, onu koja funkcionišu na navici i izbegavanju a ne na suštinskoj povezanosti. Sa diskretnom produkcijom i direktnim tekstom, Victoria opisuje osećaj emocionalne iscrpljenosti.
Victoria – We Don’t Get Along, cover
Interludij “Crumbs of a Modern Tragedy” je poetski monolog o jednoj od najvećih kriza modernog društva: gubitku ličnog identiteta u digitalnom dobu. On se osvrće na to koliko nas stalno poređenje, filtrirano savršenstvo i onlajn performans iskrivljuju i dodatno iscrpljuju.
– Projekat je nastalo iz potrebe da pokušam da se sredim jer sam osećala da se gubim u metežu i gomili. Bila je to jedna od onih misli koje se ne izgovaraju, ali odjekuju u vama sve glasnije i glasnije, dok ih konačno ne glasno ne izgovorite. Ovo nije priča u kojoj se žalim ili stavljam sebe u ulogu žrtve. To je sirova naracija, sa notom ironije o svetu u kojem živimo i pritisku da budemo savršeni. O osećaju da smo na sceni, ali nas niko zapravo ne vidi – izjavila je Victoria.
Victoria, promo photo (via Mascom)
Singl “We Don’t Get Along” muzički sledi talas indi-alt-pop fenomena kao što su Sabrina Karpenter ili Čapel Roan. Promišljenim i minimalističkim muzičkim i vizuelnim efektima, Victoria proširuje prostor namenjen za razmišljanje o svetu koji ne usporava.
Kulturna stanica Begeč i ove godine postaje stecište rok energije – drugo izdanje BEGROCK festivala biće održano u subotu, 19. jula, od 20 časova, u dvorištu kulturne stanice.
Festival će otvoriti mladi bendovi Lifegate Teenage band i Meklur, a na sceni će im se pridružiti i iskusniji predstavnici domaće rok scene: The Dust, Nemi Pesnik i Maja Brukner & Co.
Begrock 2025, plakat
Nakon što je prvo izdanje festivala prepoznalo i afirmisalo nove muzičke snage – Maršali su nakon nastupa u Begeču zablistali na ovogodišnjoj Pesmi za Evroviziju, a Deformitet nastupa na Exit festivalu – BEGROK nastavlja svoju misiju podrške mladim autorima i živoj bend sceni.
Ulaz je slobodan.
– Dođite da zajedno otkrijemo nove glasove domaćeg roka i pružimo podršku talentima koji tek dolaze – poručuju organizatori.
Novi singl “My mind is a mountain” sada je dostupan na svim streaming platformama, a najavljuje zvukovni i stilski zaokret koji će karakterisati ceo album. Pesma je predstavljena i u razgovoru s popularnim Zejnom Louom u njegovoj emisiji na Apple Music, gde su članovi benda izneli utiske o stvaranju albuma, procesu snimanja i budućim planovima.
Daftones – My mind is a mountain, cover
Novi materijal ponovno pokazuje umjtničku zrelost i kreativno istraživanje koje je Deftones učinilo jednim od najautentičnijih bendova današnjice.
Bend je osnovan 1988. godine, a kroz više od trideset godina Deftones je postao jedan od najuticajnijih bendova savremene muzičke scene. Sa svojih devet dosadašnjih albuma, prodali su više od 10 miliona nosača zvuka i ostvarili više od 9,2 milijarde streamova širom sveta. Njihov festival Día De Los Deftones, koji se održava u San Dijegu, okuplja hiljade fanova i potvrđuje njihovu kontinuiranu prisutnost i značaj u muzičkoj kulturi.
Pre 25 godina, Exit Festival nastao je kao studentski pokret za mir i slobodu. Pred ovogodišnje jubilarno izdanje, nakon što su javno podržali studentsku borbu za slobodno i pravedno društvo, izloženi su brojnim vidovima pritisaka. Uprkos tome što je javno sufinansiranje festivala izostalo na svim nivoima vlasti, Exit bira da se ove godine ne predaje.
Ovo je poslednji Exit u ovakvoj Srbiji. S tim u vezi, nedavno je objavljena vest o selidbi Exita u Egipat, te da će se naredno izdanje održati ispred piramida. Verujemo da postoji jasan način da ga zadržimo – ispunjenje studentskih zahteva.
Niz Bulevar Mihajla Pupina, Varadinskim mostom, do Petrovaradinske tvrđave. Dobro poznata ruta. Gužva je uvek neminovna, ali ona znači da festival počinje koji kilometar pre zvaničnog ulaza. Balončići od sapunice su već dugo popularni među festivalskom rekvizitom, a iz godine u godinu nastaju sve zanimljiviji izumi – sve u cilju što veće količine istih. I tako, prostor od grupice do grupice ispunjava sapunica.
Tu su i brojni štandovi, za zaboravljenu opremu koja se nabavlja u poslednjem trenutku. Marame, rajfovi, naočare za sunce ili bilo šta što sija, svetli ili na neki način prvlači pažnju. Što šarenije, to bolje. Crveni rogovi, havajska košulja, neonske narukvice do lakta i po mogućstvu zastava – dobitna kombinacija. Dok se kroz balončiće i štandove prolazi do mosta, deluje da je već tu prva DJ bina, muzika dopire sa svih strana. Međutim, iz blizine, DJ privlači pažnju na nešto mnogo važnije. Ove godine, pored svog šarenila i festivalskog duha, na mostu su rašireni baneri sa crvenim šakama.
“Slobodan Liman – slobodan Novi Sad”, “Ruke su vam krvave. Ko je sledeći?”. Fotografije sa protesta. Tu je podsetnik na ono za šta se borimo. Bedževi ove godine nisu šaljivi. Ne sadrže obeležja bendova. Umesto toga, na njima su šake, ili neki od poznatih slogana.
Dublje ka tvrđavi, počinje da se čuje prepoznatljivo “Karta, karta kome treba?” ili “Kartu viška? Ima li neko kartu viška?”, uvek je tu neko ko misli na sve, umesto onih neodgovornih. Tu su i obojeni alkoholi u epruvetama, a odmah do njih simpatična deca prodaju domaću (naglašeno) limunadu za samo 50 dinara. Trubači pozdravljaju organe reda, nudeći im pratnju. Kao posledica kupovine na štandu sa domaćom rakijom, preko puta istog se peva “Đurđevdan”, potpuno logično. Poslednji prodavac pred pretred nudi dve osnovne stvari – rakiju i maramice. I šta više treba za otvaranje jednog festivala?
Whirshlas, a za njima Atheist Rap otvorili su glavnu, Tesla Universe binu. Negde malo dalje od njih, kao još jedan vid podrške, otvorena je Free Students bina, na kojoj su tokom večeri nastupali Dope Monkey, Cvat i Antistill.
Atheist Rap/Photo: EXIT Photo Team
Dvadeset pet godina od prvog Exita obeležava se istovremeno kada i četrdeset godina Live Aida. Na glavnoj bini, našao se čovek koji je sve pokrenuo. Bob Geldof i njegovi The Boomtown Rats doneli su svoju ciničnu, škripavu energiju pred zvanično otvaranje. Prestali su sa radom 1986. godine, da bi se 2013. vratili da podsete svet da “štakori” nikada ne nestaju.
The Boomtown Rats/Photo: EXIT Photo Team
Geldof nije izgubio svoju buntovničku energiju, pa je nastup na Exitu bio jasan poziv na buđenje. I da se nadamo da je, ako već ne voli ponedeljak, posle nastupa zavoleo četvrtak, bar malo više.
The Boomtown Rats/Photo: EXIT Photo Team
The Boomtown Rats/Photo: EXIT Photo Team
“Freed From Desire”, kao takva, ili sa umetnutim, prilagođenim sloganima, je planetarni hit još od 1997. Žurka, utakmica, proslava – uvek je prisutna, uz varijacije na temu. Trenutka kada se neko setio da otpeva “Students on fire” u refrenu, postala je himna studentskog pokreta u Srbiji. Gala je to čula, shvatila je poziv. Bila je tu, na ceremoniji otvaranja.
Gala/Photo: EXIT Photo Team
Ali, pre svega, jedna stvar je bila mnogo bitnija od bilo koje pesme. Petrovaradinskom tvrđavom odjeknula je tišina, šesnaest minuta za šesnaest žrtava. Težina teška osam meseci. Desetine hiljada ljudi podiglo je bliceve ka nebu. A onda, na bini su bili studenti. Pištaljke su, zvanično, postale obavezna rekvizita. I svi su skakali, na studentsku komandu. Jer, ko ne skače, taj je…
16 minuta tišine/Photo: EXIT Photo Team
16 minuta tišine/Photo: EXIT Photo Team
Konačno, na bini je bila Gala. Posle blutut zvučnika i amaterskih razglasa, himna je dobila svoju zvaničnu formu. Novi Sad, odakle je sve počelo, krunisao je svoju borbu.
– Ustani za svoja prava! Pokaži svetu da narod ima moć! Pumpaj! Pumpaj, bre! – obratila se Gala. Ne samo da je čula studentski poziv. Pružila je javnu podršku, na srpskom jeziku, dok je ceo svet gledao.
Posle nje, usledio je performans za očuvanje planete, pod nazivom “Emergency Exit”, u saradnji sa Boom festivalom i renomiranom evropskom trupom La Fura dels Baus. Performans spaja muziku, vizuelne i izvođačke umetnosti, angažujući sva čula. Njegova poruka bila je jasna – Mir na Zemlji, mir sa Zemljom. Ovo je bio prvi peformans ovog tipa u Evropi. Posle premijere na Exitu, misiju će nastaviti u Portugalu, Umagu i Barseloni.
Za to vreme, na Visa Fusion bini svirao je Nikola Vranjković. Bio je to skup potpunih, “die hard” obožavaoca. “Dve reči”, po prvi put, nije u potpunosti otpevala publika. Međutim, ako publika nije pevala, bilo je to jer je plakala. Bilo je suza na “Večernjim zvonima”. Negde pred kraj, krenula je nagla smena generacija. Odjednom, u prvim redovima bili su momci sa maramama i devojke ukrašane šljokicama (što se na Vranjkovićevim koncertima ne viđa, recimo, nikad), zajedno sa publikom koja pripada generaciji Boba Geldofa. Svakom svoje.
Tiesto/Photo: EXIT Photo Team
I kad smo već kod “svakom svoje”, najtiša i najzamiljivija bina, Silent Disco, nudila je dva kanala – na jednom “Smells Like Teen Spirit”, na drugom “Apple Bottom Jeans”. Sve se savšeno uklapalo.
Fusion bina nastavila je u smeru trepa, dok su glavnu binu preuzeli di džejevi. Dance arena, standardno, nije prekidala žurku do jutra, uz Amelie Lens, Ninu Kravic i Nika Morena. Kome se išlu u šutku, uvek je tu Explosive. Za opuštenu varijantu, tu je slobodna ležaljka na rege bini, ili praćenje plesača uz latino.
Nina Kravitz/Photo: EXIT Photo Team
Dance arena/Photo: EXIT Photo Team
Ameli Lens/Photo: EXIT Photo Team
Gumene čizme, slojevita odeća i po mogućstvu novogodišnje lampice oko vrata, pod punom opremom – pravo na after. Tako to rade najhrabriji. Ko nije uspeo da izdejstvuje slobodan petak, vraća se nazad negde pred zoru, a onda posle još jednog radnog dana, nazad na festival. I tako još tri puta, za još tri dana koji nas očekuju.
