Pančevački hardcore/punk bend Boxer objavio je prvi EP pod nazivom “Novi početak” kao i spot za pesmu “Senke”.
Boxer/ Photo: Promo
Boxer je oformljen polovinom 2013. godine od veterana bendova The Group, Iskaz i Full speed ahead. Početak rada pratile su česte promene članova i povremene, manje klupske svirke.
Posle formiranja stalne postavke bend je počeo rad na prvim demo snimcima, a usledili su i nastupi sa većim imenima pank scene kao što su Saht, Vox Populi, Billy Club…
Nakon kraće pauze i promene glavnog vokala, sledi snimanje prvog EP-a pod nazivom “Novi početak” kao i prvog spota za pesmu “Senke”sa pomenutog izdanja.
Ekipa Boxera na snimanju spota/ Photo: Promo
EP “Novi početak” snimljen je u pančevačkim studijima “Hardcore” i “3×2”, a za produkciju i mastering je bio zadužen Vladimir Uzelac (Wormhole stuios) iz bendova Terrorhammer i All my sins.
Članovi Boxera su: Srđan Regodić (vokal), Ivan Marković (gitara, prateći vokal), Dejan Marković (gitara), Miloš Jerosimić (bas) i Predrag Slavković (bubanj), a dalji planovi ove hardcore/punk ekipe su koncertno aktiviranje kao i snimanje drugog spota.
Dejvid Beniof i D.B. Vajs, autori hiperpopularne serije “Game of Thrones” najavili su da će njihov sledeći projekat nositi naziv “Confederate”, a baviće se vrlo osetljivom temom u današnjoj Americi, a dobrim delom i Evropi – rasizmom.
“Confederate” zamišlja alternativni istorijski tok, u kome su južne države SAD uspele da se otcepe u Američkom građanskom ratu. U njima je ropstvo ostalo legalno, čak je i institucionalizovano. Kao da to samo po sebi nije dovoljno intrigantna premisa, i novi građanski rat vreba iza ćoška.
Iako rad na projektu još nije počeo i nijedno slovo scenarija nije napisano, mišljenja ne nedostaje, i uglavnom su skeptična.
Game of Thrones/Photo: Public
Jedan deo javnosti smatra problematičnim činjenicu da će se govoriti o ropstvu kao o svakodnevnoj pojavi, jer se pribojavaju da bi moglo gledaocima da izgleda kao prihvatljiva ideja.
Drugima smeta što se temom ropstva bave dva bela muškarca pa sumnjaju u njihovu sposobnost da temu iznesu na pravi način, a treći tvrde da se ide predaleko sa aktuelizacijom rasnih pitanja u filmovima i serijama i da je to postalo marketinški pogodan trend.
Beniof i Vajs su izjavili kako su očekivali negativne reakcije, mada je njihova količina i njih malo iznenadila.
Pozvali su kritičare na strpljenje i poverenje u to da znaju šta rade, ujedno ističući da će u kreativnom timu biti i afroamerikanaca, jer je uz njih Nišel Trembl Spelman, ali i Malkolm Spelman, jedan od producenata serije “Empire”.
Dok se čeka više informacija o projektu “Confederate”, GOT obara sve rekorde. Prva epizoda sedme sezone zabeležila je rekordnu gledanost u istoriji HBO kuće i serijskih formata uopšte, a naišla je i na skoro jednoglasne pohvale i kritičara i gledalaca.
Guns N’ Roses proslavili su 30. godišnjicu svog “klasika”, albuma “Appetite for Destruction”, objavljenog 1987. godine, spektakularnim koncertom u četvrtak uveče u čuvenom njujorškom Apolo teatru.
Bend je izveo osam od 12 pesama koliko ih na tom albumu ima, a koncert samo za pozvane trajao je punih tri sata.
Iako je set bio uglavnom fokusiran na hard rock singlove kao što su “Welcome to the Jungle” i “Paradise City”, bend je taj intenzitet naglasio i sa nekoliko balada, uključujući “Patience”, sa virtuoznom akustičnom solo deonicom Sleša.
Brajan Velč, gitarista grupe Korn, podelio je javnost komentarom na račun Čestera Beningtona, koji je izvršio samoubistvo vešanjem i za sobom ostavio šestoro dece.
– Iskreno, Čester mi je bio stari prijatelj i družili smo se mnogo puta, i imam prijatelje koji su sa njim bili veoma bliski, ali od ovoga sam stvarno pobesneo. Kako ti ljudi mogu da pošalju takvu poruku svojoj deci i fanovima?! – napisao je Velč.
I tu nije stao…
– Muka mi je od ovih s*anja sa samoubistvima. Lično sam se borio sa depresijom i mentalnim bolestima, i pokušavam da pokažem saosećanje, ali to je teško kad po*izdiš. Što je mnogo, mnogo je. Dići ruke od sopstvene dece, fanova i života je kukavički.
Žao mi je, znam da su možda u priču bili umešani i lekovi i droga, ali pokušavam da isprocesuiram ovu informaciju. Znam da svima nama prolaze slične misli kroz glavu.
Molim Boga da uzme Čestera u svoje naručje, i da ga jednog dana ponovo spoji sa porodicom. Bože, budi uz njegovu ženu i decu u svoj svojoj milosti, tokom ovih teških trenutaka – napisao je on.
Grupa Garbage, objavila je novi singl “No Horses”, o čemu je Headliner.rs već pisao.
– Pesma “No Horses” u svojoj suštini predstavlja napad panike podstaknut snovima. Distopično viđenje budućnosti u kojem vladajući režim vrednuje samo profit i uspeh ne ostavljajući prostora malim prelepim stvarima, sitnim gestaovma i velikim zverima – izjavila je povodom objavljivanja singla pevačica Širli Menson i dodala da će upravo zbog toga sav prihod od prodaje i preslušavanja novog singla bend donirati Crvenom krstu.
U toku ove godine škotski alternativni bend Garbage je objavio i svoju autobiografiju pod naslovom “This Is The Noise That Keeps Me Awake” za koju je svaki član benda napisao određeni deo priče. Pored same biografije, knjiga sadrži i nikad ranije objavljene fotografije benda.
Američki glumac Džon Herd, koji se proslavio ulogom oca u popularnom filmu “Sam u kući”, umro je u 72. godini života, javlja portal TMZ.
Herd, koji je glumio u velikom broju filmskih hitova iz 80-ih i 90-ih godina, umro je u petak u Palu Altu u Kaliforniji. Glumčevo telo pronašla je sobarica hotela u kojem je odsedao. Uzrok smrti još nije saopšten.
Herdov portparol saopštio je u međuvremenu da je glumac u sredu imao “manji hirurški zahvat” u Medicinskom centru Stenford, i da je boravio u hotelu tokom oporavka.
Džon Herd/Photo: YouTube printscreen
Džon Herd je najpoznatiji po ulozi Pitera Mekalistera, oca Kevina Mekalistera u filmu “Sam u kući”.
Glumac se takoše istakao ulogama u filmovima “Veliki”, “Plaže”, “Gladijator”, “Dosije Pelikan” i “Šarknado”, kao i serijama “Poroci Majamija” i “Sopranovi”.
Frontmen Linkin Parka oduzeo je seni život, a pesma “Heavy” koja je objavljena još u februaru svedoči o njegovom narušenom psihičkom stanju.
Posle samoubistva njegovog kuma Krisa Kornela maju ove godine, Čester je sebi oduzeo život na isti način. U trenutku samoubistva, pored njega je stajala napola popijena boca alkoholnog pića, ali ne i oproštajno pismo. Obožavaoci lika i dela frontmena Linkin Parka smatraju kako ga je on zapravo otpevao u pesmi “Heavy”, koja je objavljena u februaru ove godine.
“Ne sviđa mi se više moj um, gomila nepotrebne probleme, kad bih barem mogao da usporim. Želim sve da ostavim, ali osećam olakšanje u panici i ludim. Mislim da je sve o meni, ludim, jer ne mogu da pobegnem sili teže”.
Česterove kolege prisetile su se dana snimanja pesme, a iako je 41-godišnji pevač tada govorio kako se oseća dobro, kasnije je to porekao Majku Šinodi. Šinoda je Billboardu prepričao događaj sa snimanja:
– Pitao sam ga kako je. Odgovorio je da je sve u redu. Posle nekoliko minuta okrenuo se prema meni i rekao: “Znaš šta? Nisam dobro. Previše mi se stvari događa. Osećam da mi je voda došla do grla.”
[infobox title='”Talking to Myself” objavljena samo nekoliko sati pre vesti o Česterovoj smrti’]
Samo nekoliko sati pre vesti o samoubistvu Čestera Beningtona, Linkin Park je na YouTubeu objavii spot za pjesmu “Talking to Myself” ž Opisana kao duboko lična pesma, “Talking to Myself” govori o poziciji supruge koja svog muža gleda dok se bori sa ličnim demonima. Pesmu je napisao upravo Benington kao razmišljanja njegove supruge, a u spotu je on prikazan u bekstejdžu i dok nastupa na stadionima prepunim ljudi.[/infobox]
Poznato je da je pevač u detinjstvu bio seksualno zlostavljan, a s tom se traumom borio celog života, odajući se pritom alkoholu i drogama. Za njega je, kao i za svu zlostavljanu decu, to bio teret s kojim se vrlo teško nosio.
“Držim se, ali zašto je sve tako teško? Previše da bih to mogao da podnesem. Za sobom vučem ono što me deprimira, kad bih to odbacio, bio bih slobodan. Držim se”.
Pesma “Heavy” je prvi singl sa sedmog albuma benda, “One More Light”. Na njemu se nalaze i pesme “Nobody Can Save Me”, “Talking To Myself” i “Good Goodbye”, čiji nazivi takođe impliciraju Beningtonovo stanje, bez obzira na uobičajeno mračniji prizvuk koji je bend uvijek stvarao.
Završeno je i drugo veče Demofesta na kome je izabrana još jedna grupa finalista takmičenja za neafirmisane bendove, a u revijalnom programu nastupilo pet svetskih i domaćih izvođača.
Tokom takmičarskog dela programa, posetioci su čuli 15 novih bendova na velikoj i devet na maloj festivalskoj bini.
Sa Basstion bine u finale su se plasirali bend neobičnog zvuka i imena – Ischariotzcky iz Brele, ženski metal sastavi Nemesis iz Beograda, muški metal sastav Statement of Hate iz Banjaluke i zagrebačka multižanrovska grupa Tyger Lamb.
U finalu će se naći i Nišlije Zerostring, najuspešniji takmičari sa Beton bine. Oni će se u završnici takmičenja pridružiti grupama Fed Horses, Pale Origins, Slonz, Stepa i Wolfram, koje su dva festivalska žirija odabrala posle prvog polufinala.
Revijalni program na Beton bini ponovo je otvorio jedan banjalučki bend, a to je druge večeri bio Shanghai Street Fight. Šestorka koja uspešno kombinuje više rok pravaca predstavila je svoj debitantski album i dobro rasplesala publiku, na pravi način je uvodeći u večernji program.
Posle demo bendova, centralnu Basstion binu je oko 23:00 časa preuzeo Ki-Mani Marli, rege zvezda sa Jamajke. Mnogobrojnu publiku oduševio je vrhunskim zvukom, ali i porukama ljubavi i slobode, koje su emitovane već od uvodne numere “Positive Vibration”.
U pratnji višečlanog sastava, uz mnogo plesa i neposredne komunikacije, posetioce je redom oduševljavao pesmama “Love Over All“, “Hey”, “Armed and Dangerous”.
Publika je tokom celog nastupa reagovala na emocije sa bine i uzvraćala ih, a mlađi Marli je hitove svog preminulog oca Boba – “Iron Lion Zion“, “Redemption Song” i “One Love” otpevao uglas sa prisutnima.
– Želim da se zahvalim organizatorima i vama, predivnim ljudima, na ovom trenutku koji ću pamtiti do kraja života – poručio je Ki-Mani Marli Demofestovoj publici.
Za to vreme su oni kojima je draži zvuk jugoslovenskog novog talasa uživali na Beton bini, gde je nastupila kultna grupa Lačni Franz. Iskusni muzičari proveli su publiku kroz svoj bogati opus, stvaran skoro četiri decenije, a podjednako zadovoljni ovim muzičkim putovanjem bili su i stariji i mlađi posetioci.
Predvođeni harizmatičnim frontmenom Zoranom Predinom, Slovenci su na manjoj festivalskoj bini stvorili odličnu atmosferu i potvrdili status jednog od najuticajnijih bendova ex-Yu rock scene.
A kako zvuči old school hard rock kada ga sviraju nove generacije, na najbolji način je pokazao beogradski sastav Degeneza. Drugoplasirani bend na prošlogodišnjem Demofestu vratio se na Kastel i sa sobom donio neverovatnu dozu čiste rok energije.
Tokom beskompromisne polučasovne svirke, zasnovane na bučnim gitarskim rifovima i energičnom scenskom nastupu, Degeneza je publici još jednom dokazala da najpopularniji domaći rok bendovi imaju i te kako dostojne naslednike.
Tačku na odlično veče stavio je slavni elektronski tandem Freemasons, čije je remikse je zavrteo DJ Russell Small i najneumornije posetioce održao na nogama sve do ranih jutarnjih časova.
Tokom druge festivalske večeri dodeljena je i prva nagrada, za najbolju novinarsku redakciju. Nju je Demofest dodijelio Aleksandru Trifunoviću, glavnom i odgovornom uredniku web portala Buka.
Ostale nagrade, među kojima i tri za najbolje demo bendove, biće dodeljene poslednje, treće večeri 10. Demofesta.
U finalu će nastupiti 10 bendova, a u revijalnom programu Rudimental DJ set, Dubioza kolektiv, M.O.R.T, ZAA, Seine, Sopot, Bad Copy i Projekt Rakija.
Harizmatični pevač i gitarista Kezaja Džons se ovog leta vraća u Beograd, kao što je i obećao. On će 27. jula nastupiti u letnjem klubu Bitefartcafe, koji se nalazi kod teniskih terena na Kalemegdanu.
Zvezda u Evropi i Japanu, Kezaja je svojom blufank muzikom na koju najveći uticaj ima njegovo afričko poreklo, dosegao kultni status u Londonu. Njegov specifičan način sviranja gitare, kao i zagonetni refreni i oštro udaranje po žicama koje je promovisao na debi albumu “Blufunk Is A Fact” proslavili su ga početkom devedesetih godina prošlog veka. Album je prodat u pola miliona kopija.
Kezaja kao svoje uzore navodi Felu Kutija, Majlsa Dejvisa i Džimi Hendriksa. Karte su u prodaji na svim prodajnim mestima eventim i ddtickets, kao i online.
Dobro poznajete publiku u Srbiji. Kojom pesmom biste pozvali svoje fanove da dođu na vaš koncert u Beogradu 27. jula? – Već to znaju – “Rhythm is Love”.
Koju poruku biste poslali savremenim generacijama? – Smatram da je potrebno da pronađemo način da komuniciramo i međusobno se povezujemo na mnogo ravnopravnijem nivou između muškaraca i žena, različitih kultura… Ljubav je vezivno tkivo. Ne govorim (samo) o sentimentalnim stvarima – govorim o dubokom razumevanju i poštovanju koje imamo jedni za druge. To zovem ljubavlju.
Na vaš rad je mnogo uticao Fela, kao i Džimi Hendriks i Džejms Braun. Zašto baš oni? – Nisam odabrao ja njih – oni su odabrali mene. Rođen sam 1968. i te godine se mnogo tog dešavalo sa našim narodom. U Nigeriji je Fela radio na svom zvuku, do mog dečaštva, on je već stvarao svoju afro-bit političku muziku. U to vreme, moja braća su slušala Jackson Five, Brothers Johnon, Džejmsa Brauna, Flying Stone, Pitera Toša, Boba Marlija… Nigerija je bila nova nezavisna zemlja, u kojoj je bilo mnošto muzičkih festivala. Bio je Fespac, na koji je došao Stivi Vonder i tokom kog je Fela imao svoju anti-Fespac pokret, dok je Malkolm Eks davao govor na Ibadan univerzitetu. Ljudi su dolazili preko Lagosa, jer je Lagos u to vreme bio kulturna Meka Afrike. Odabrali su me, jer je to bilo zvučno i radio okruženje u kom sam odrastao.
Pri kraju panka i na početku ska 1977. slušao sam mnogo panka i ska, dvotonske muzike. A onda, početkom osamdesetih, moji prijatelji su slušali Dejvida Bouvija, novu romantičnu muziku, znate tu englesku muziku… Tako su na mene uticali uglavnom ljudi iz inostranstva i muzika koju ja zovem Blufankom, pokušava da reflektuje sve ono uz šta sam odrastao kao dete – afričkoameričku muziku, tradicionalnu nigerijsku muziku, modernu urbanu nigerijsku muziku, poput afro-bita i englesku pop muziku s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih.
[infobox title=’U Srbiji se odlično jede’]
Kezaja Džons/Photo: facebook@keziahjones
Koje je vaše omiljeno jelo i da li volite da kuvate? Da li ste probali beogradsku hranu? – Volim egzotičnu hranu. Volim da isprobavam različite stvari, da istražujem. Sećam se da sam odlično jeo prošlog puta kad sam bio u Srbiji. Neki od vaših specijaliteta su odlični. Sećam se da je bilo mnogo mesa. Rekli su mi da će me ovog puta voditi na neko posebno mesto, da probam srpsku modernu kuhinju.[/infobox]
Da li planirate da sarađujete na albumima sa nigerijskim umetnicima kao što su Ajo, Nneka, Asa? – Čuo sam da Asa svira u Batakalanu (Pariz, Francuska). Znam je iz Lagosa. Svirali smo s njom uživo i volim da radim s njom kao umetnicom. Seun Kuti kog sam upoznao na festivalu u Rejunionu, još gura afro-bit u nekom novom pravcu. Volim da sadrađujem s njim i imamo slična gledišta. Radio sam na nekoliko pesama na novom albumu Femija Kutija. Otvoren sam da se muzički delim, jer je u našem najboljem interesu da svi sarađujemo međusobno.
– Čester je bio duboko pogođen samoubistvom Krisa Kornela – potvrdio je Majk Šinoda iz benda Linkin Park u julskom intervjuu objavljenom samo dva dana posle Beningtonove smrti.
U trenutku kad su saznali za Kornelovu smrt, članovi Linkin Parka su snimali svoj nastup u emisiji “Jimmy Kimmel Live”. Trebao je da izvedu pesmu “Heavy”, ali po saznanju za tragediju, odlučili su se za “One More Light” jer je to, prema rečima članova benda, ‘pesma o gubitku prijatelja’.
– Na tonskoj probi Čester nije uspevao da izvede pesmu do kraja. Ispustio je nekoliko stihova, ali je na kraju ispalo dobro. Bilo je katarzično. Fanovi su plakali u publici… Kad se suočiš s nečim kao što je gubitak prijatelja, najbolje što možeš da uradiš je da to podeliš sa ljudima oko sebe – izjavio je Šinoda.
Ispostavilo se da se poslednje okupljanje Linkin Park s Česterom Beningtonom dogodilo na snimanju epizode popularnih “Carpool Karaoke” s Kenom Jeongom, rađenih prema originalnom skeču iz Late Showa Jamesa Cordena.
