Pre 50 godina jedan kadar je zauvek izmenio televiziju. Kamera je zumirala lice glumca koji je nepomično ležao na podu. Slika je postepeno bledela do bele boje, a kada je fokus vraćen, pokazalo se da je Doktor Hu promenio lice.
Bilo je to delo genija koji je spasao seriju od propasti, jer je glavni glumac Vilijam Hartnel odustao od uloge čudnovatog doktora a zamenio ga je Patrik Troton.
Troton je imao najtežu ulogu koju jedan glumac može dobiti – da je ona ista osoba koju su pratili od 1963. godine.
– Mislio sam da ideja BBC-ja da zameni glumca nije naročito dobra, da je to pomalo glupo i da je gotovo nemoguće “prodati” takvu priču publici. Međutim, na kraju su me ubedili i rešio sam da rizikujem – izjavio je Troton za magazin “Fantazi empajer” 1986. godine.
Photo: youtube.com printscreen
Trotonova prva epizoda u ulozi doktora Hua, “The Power of The Daleks” je izgubljena, ali će je BBC uskoro objaviti u animiranom formatu. On je igrao doktora Hua do 1969. a onda reprizirao ulogu osamdesetih zajedno sa Džonom Pertvijem i Piterom Dejvisonom.
Sada smo u eri u kojoj Spajdermen može da ima tri rimejka u razmaku od 15 godina, ali tih godina kada je doktor Hu promenio svoj lik, to je bila neistražena kategorija.
Suštinska premisa “Dr Hua”, putnika u plavoj kutiji koji može da prelazi u drugo vreme i u bilo koji prostor, jeste da borba protiv zla može da se odvija uz pomoć moći uma, umesto silom, na čemu su kasnije zasnovane ekranizacije Šerloka Holmsa, Džejmsa Bonda, Mis Marpl i Robina Huda.
Ljudi su i dalje želeli priče o Gospodaru Vremena, čak i onda kada je serija bila ugašena (između 1989. i 2005.) i sve to je “doktoru” omogućila rizična odluka iz 1966. godine.
Francuski šansonjer jermenskog porekla Šarl Aznavur dobio je počasnu zvezda Holivuda koju mu je uručila jermenska zajednica u Los Anđelesu, preneli su francuski mediji.
Francuska televizija Frans 24 i list Figaro preneli su da je Aznavur dobio zvezdu poput onih na trotoaru Holivudskog Bulevara, gde je “staza slavnih”.
Zvezda u obliku plakete je priznanje muzičaru koje mu je, uz saglasnost Holivudske komore, dodelila jermenska zajednica u Los Anđelesu za doprinos širenju vrednosti jermenske kulture.
Aznavur je 2009. godine postao ambasador Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) u ime Jermenije – odakle je poreklom, i Švajcarske – gde sada živi. Oduvek se borio za sećanje na patnje jermenskog naroda i svojih predaka.
– Godinama dolazim u Holivud, mnogo sam radio u SAD jer je to zemlja šou biznisa – rekao je muzičar koji u 93. godini i dalje drži koncerte.
Aznavurovo pravo ime je Šanur Vahinag Aznavurijan. Rođen je u Parizu 22. maja 1924. godine. Poznat je po jedinstvenom melanholičnom tenoru koji s lakoćom postiže najdublje i najviše tonove.
Glumio je u više od 60 filmova, komponovao je 1.000 pesama, uključujući 150 na engleskom, 100 na italijanskom, 70 na španskom i 50 na nemačkom jeziku. Prodato je više od 100 miliona nosača zvuka s njegovim pesmama.
Njegove napoznatije šansone su “La Boheme”, “Toi et moi”, “The Sound of Your Name” s Lajzom Mineli, “She”, “Que c’est triste Venise”, “Qui”, “Et pourtant” i “Une vie d’amour” s Mirej Matje.
Kvintet All Included švedskog saksofoniste Martina Kihena udružuje aktere značajnih sastava savremene skandinavske džez scene u pravi all-star sastav.
U zajedničkoj akciji povezuju stilske ekstreme: tradicionalni džez sa bluz harmonijom i kolektivnim improvizacijama, i individualnu oslobođenu svirku sa vrludanjima izvan konvencionalnih lestvica i čestim promenama tempa. Nad impulsima fankija, svinga ili isečenog ritma norveškog basiste Jona Runea Strema i bubnjara Tolefa Estvanga, sa Kihenom se vrelo nadigravaju norveški trubač Tomas Johanson i švedski trombonista Mats Oleklint.
Sastav je do sada objavio dva albuma “Reincarnation of a Lovebird” (2012) i “Satan in Plain Clothes” (2015), pokazujući jednaku strast prema žestokim i lirskim ambijentima, opsesivnom gruvu i kompleksnim strukturama.
Publici 32. Beogradskog džez festivala predstaviće se u okviru Ponoćnog programa, večeras od 00:30 u sali Amerikana Doma omladine Beograda.
Vaš kvintet čine članovi sa zapaženim muzičkim iskustvom na drugim projektima, recite nam kako ste se okupili u sastav All Included? Šta je bila ključna kreativna iskra između vas kao umetničkih individua? – Jon Rune Strem, Martin Kihen i ja od 2009. svirali smo kao trio uglavnom orijentisani na slobodne improvizacije. Želeli smo da u naše stvaralaštvo uvedemo i kompozicije koje ćemo povezati sa slobodnim improvizacijama, pa je uviđenje duvačke sekcije u bend bio normalan korak u tom pravcu. Pozvali smo Maksa Oleklinta, trombonistu, i Tomasa Johansona, trubača, da nam se pridruže i formirali smo kvintet. Kao što smo i nas trojica iz osnovne postave već neko vreme svirali zajedno i Martin i Mats su godinama dosta radili zajedno. Tako su se 2010. godine švedska i norveška “frakcija” ujedinile u sastav All Included.
Vaš drugi album nosi naziv “Satan in Plain Clothes” – na šta referiše ovaj naslov? Možete li da novi album uporedite sa Vašim prvim izdanjem u kontekstu muzičkog izraza, ali i iz perspektive da već niz godina zajedno svirate kao kvintet? – Što se tiče naslova albuma na pitanje bi najbolje mogao da odgovori Martin Kihen, budući da je on autor muzike. Ali, očigledno da upućuje na opšti nedostatak poverenja u današnjem društvu, stvari u životu su retko zaista i ono kakvima se predstavljaju. Želimo da naša muzika bude iskrena i sirova. Naš cilj je da ostvarimo spontanu, zajednčku improvizaciju, čak i kada se krećemo u okvirima zadatih formi, kao što su napisane melodije, harmonije i ritam. Mislim da se na našem drugom albumu oseća činjenica da smo tokom poslednjih godina odsvirali mnogo koncerata zajedno. Imali smo sreće da budemo na turneji u trinaest različitih zemalja, što je, nadam se, doprinelo tome da zvučimo mnogo kompaktnije nego ranije. Iako je na prvom albumu bilo više delova sa slobodnim improvizacijama, na drugom se oseća relaksiranije i fleksibilnije sviranje nas kao benda. Čini mi se da sada mnogo lakše plovimo kroz melodije, harmonije i ritam, da smo mnogo jedinstveniji kao grupa na mnogo različitih načina. Sa druge strane, mislim da smo u tom pravcu polako počeli da se krećemo i na prethodnom albumu, s tim što je svako od nas “vukao” stvari u mnogo različitih pravaca. I dalje to na neki način radimo, ali naš skoro “tradicionalni džez” način razmišljanja se mnogo jasnije čuje na novom albumu. Svi imamo mnogo “old school” referenci u zvuku naših instrumenata, ali i u načinu kako ostvarujemo interakciju.
AllIncluded/Photo: Petra Cvelbar
Na albumu “Satan in Plain Clothes” spajate stilske ekstreme – tradicionali džez, bluz harmonije, kolektivnu improvizaciju i individualnu oslobođenu svirku sa čestim promenama tempa, recite nam nešto više o kreativnom procesu rada na albumu. – Veoma poštujem “sve je moguće” mentalitet koji imamo u grupi, način na koji razmišljamo o improvizacijama, a koji referiše na Art Ensemble of Chicago i druge. Naš miks komponovane muzike i slobodnih improvizacija takođe je jasna referenca na taj deo muzičke istorije. Često slobodno improvizovane deonice mogu biti i donekle unapred određene ili sa postojećim konceptom. Nema ničeg lošeg u tome, ali u našoj grupi svi želimo da muzika ima vrlo širok stilski izraz. Ne biramo uvek da to i iskoristimo, ali činjenica da znamo da je sve dozvoljeno kad sviramo daje našim nastupima uživo zanimljive obrtaje i izvesnu dozu hrabrosti. Kada sam u sviranju suočen sa mnogo ograničenja šta se sme, a šta ne, osećam se se kao ptica u kavezu. Ta ograničenja mogu biti tehnička, muzička ili estetska. U našem bendu trudimo se da nemamo nijedno ograničenje.
Imali ste priliku da sarađujete sa brojnim muzičarima i iz Evrope i iz SAD – kako poredite ove dve džez scene? – “Sviramo ono što jesmo”, a ono što jesmo delom proističe iz onoga odakle smo. Što se mene tiče, nema nikakvog smisla praviti se da si nešto što nisi ili “svirati ono što nisi. To su činjenice koje me muče kada govorimo o formalnom obrazovanju. Mislim da je skandinavski sistem obrazovanja u džezu zaista razumeo šta je ono suštinski važno – ta činjenica donekle uvodi u moj odgovor na sledeće pitanje. Sa druge strane, svet postaje sve manji iz dana u dan i sve je samo velika mešavina muzike i buke. Teško je, i verovatno pogrešno, izvlačiti zaključke o tome kako ljudi sviraju i zvuče na osnovu toga sa kog kontinenta dolaze. Naravno, u istorijskom smislu postoje razlike između takozvane američke fri džez i evropske improvizovane muzike sa svojim različitim školama i načinom kako su se razvijale. Kao mlad muzičar koji stvara u današnje vreme kreativno mogu da se povežem sa mnogo muzičkih formi i izraza, konstantno smo izloženi svemu, to je u isto vreme i raj i pakao.
Postoji izvesna specifičnost u zvuku muzike sa skandinavske džez scene, u njenom jedinstvenom umetničkom izrazu i emociji koju donosi slušaocima – kako Vi gledate na ovaj fenomen? – Činjenica da je skandinavski sistem džez obrazovanja bio i još uvek je pionirski u poređenju sa sistemima džez obrazovanja širom sveta, sa snažnim fokusom na individualnost izraza i vežbanje slušanja, jedna je od ključnih stvari kada govorimo o skandinavskom zvuku. Posebno džez odsek u Tronthajmu, gde živim i gde sam studirao, a koji je osnovan još 1979. godine. Tamo studenti od prvog dana uče da je “zašto” jednako važno kao “kako”. Nema svrhe stvarati gomilu perfektno uvežbanih instrumentalista, koji ne znaju zašto su muzičari. U Tronthajmu profesori ostvaruju odnos sa svojim studentima kao sa kolegama, prijateljima, ljudskim bićima, a ne trude se da od njih naprave sopstvene male kopije. Najvažnija stvar kojoj profesor uči svoje studente jeste da postavlja prava i kritička pitanja, to su pitanja koja moramo da postavljamo sebi do kraja života kako bismo mogli da se razvijamo i kao ljudska bića i kao muzičari. Možete, naravno, kao ključne tačke skandinavske džez scene posmatrati Jana Garbareka, Boboa Stensona i čitav uticaj ECM-a i kroz njih objasniti skandinavski zvuk, ali ako mene pitate mnogo više ima smisla posmatrati skandinavsko društvo u celini sa njegovom političkom i socijalnom demokratijom, kao odgovor na toliko toga interesantnog i u muzičkom smislu.
Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je “Planeta Džez” – da li mislite da je džez danas na globalnom nivou univerzalni jezik ili postoje razlike? Kako vidite i osećate džez u 21. veku? – Smatram da je muzika muzika, i definitivno je univerzalna. Postoje razlike, ali one muziku čine uzbudljivom i predivnom. Bilo bi užasno dosadno kada bi svi zvučali isto. Nažalost, ima toliko muzike koja zvuči potpuno isto, a to je uglavnom rezultat potrebe etiketiranja i svrstavanja u određene kategorije ili žanrove. Smatram da ako uspem da ostanem mimo svih tih etiketa i kategorija koje nam se nameću, znači da radim ono što je ispravno. Kao što je Dejvid Bouvi rekao: “Užasno je opasno za jednog umetnika da ispunjava očekivanja drugih ljudi.” Mislim da u takvim situacijama nastaju najgora dela.
Šta znate o Beogradu i Srbiji? Da li poznajete rad nekih džez ili drugih muzičara iz naše zemlje? – Pre dve godine All Included je svirao na džez festivalu u Kanjiži, to je bila moja prva poseta Srbiji. Početkom ove godine prvi put sam posetio Beograd, kada sam svirao na RingRing festivalu sa Džo Mekfijem i “Universal Indians”. Oba ta iskustva bila su izuzetna zahvaljujući pre svega predivnoj publici. Ne poznajem još uvek rad previše muzičara iz Srbije, ali 2011. godine studirao sam na Konzervatorijumu u Amsterdamu zajedno sa srpskim džez saksofonistom Lukom Ignjatovićem. I on će ove godine nastupati na Beogradskom džez festivalu, pa se veoma radujem njegovom koncertu. U Tronthajmu, gradu u kojem živim, živi i Jovan Pavlović, sprski kompozitor i harmonikaš koji je izvanredan muzičar. Nakon koncerta u Beogradu ću boraviti još dva dana, pa se nadam da ću imati prilike da čujem i upoznam još vaših muzičara.
Oktobarskoj jesenjoj monotoniji i ove godine stigao je najveći protivnik – Internacionalni JazzFest Kragujevac (IJFK).
I ove godine IJFK odlikovaće pozitivna energija, dobar džez zvuk, kreativni izvođači i verna publika, a Kragujevac predstavlja mesto u kojem će zajedno slaviti slobodu, spontanost i univerzalnost.
Svevremena džez muzika odolevajući kroz istoriju i vreme na kragujevačkom JazzFestu postaje vanvremenska, okupljajući poštovaoce ovog muzičkog pravca, ne samo na još jednom festivalu, već čineći sponu među ljudima, sponu među generacijama i dokazujući da je svet jedno lepo mesto.
[infobox title=’GLAVNI PROGRAM’]
Beti Đorđević/Photo: www.ijfk.info
28. oktobar 2016. DAVID Helbock TRIO (Austrija) SUNNA Gunnlaugs Trio (Island) 29. oktobar 2016. ALL Included (Norveška) DIETER Ilg Trio (Nemačka) 30. oktobar 2016. BETI Đorđević (Srbija) HORSE Orchestra (Danska)[/infobox]I zato IJFK predstavlja mnogo više od muzike, zabave i druženja, propagirajući sve vrednosti prošlih epoha, istorije, revolucije, ideje i evolucije, implementirajući ih u savremeni trenutak, pretvarajći ga od običnog u magični, onaj tren sadašnjosti a za sećanje, koji prevazilazeći sve razlike, spaja sve u jedno – lepotu življenja.
Agencija Rekreativno i Art Kvart organizuju 17. Internacionalni JazzFest Kragujevac, koji će biti održan od 28. do 30. oktobra 2016. na Velikoj sceni Knjaževsko – srpskog teatra s početkom u 20 sati.
Svi ljubitelji džeza će imati priliku da uživaju u raznovrsnom i kvalitetnom programu i sjajnim i zanimljivim izvođačima. Pored glavnog programa i šest koncerata izuzetnih hedlajnera ovogodišnjeg festivala, publika će biti u prilici da uživa i u pratećem programu, edukativno – zabavnog karaktera.
Izložba najboljih plakata srpskih jazz festivala otvorena je u četvrtak 27. Oktobra, a predavanje “Istorija džeza” Mićuna Ristića zakazano je za subotu 29. oktobar u 13 sati. I naravno, neizbežni Jam sesion, svake večeri posle oficijelnog programa, u opuštenoj atmosferi, izvođači i publika, zajedno.
Spot za pesmu “Dan Oslobođenja” zagrebačkog benda Hladno pivo biće premijerno emitovan na MTV kanalu 31. oktobra u 20:00 časova. Ovo je osmi singl sa albuma “Dani zatvorenih vrata”, a pošto pesma govori o državi u kojoj više nema nikoga, spot se, prigodno, snimao u Irskoj.
Photo: Promo
– Ovo je prvi putopisni spot Hladnog piva, a namera nam je bila da filmski zabeležimo ovaj debitanski izlet do Irske. “Dan Oslobođenja” je vesela razigrana zezancija na račun iseljavanja, a pošto sve više mladih emigrira baš u Irsku, iskoristili smo nedavne svirke u Korku i Dublinu i anketirali smo publiku da vidimo iz kojih su gradova došli. Drago nam je da se čak i naš ambasador odazvao – komentarisao je Mile Kekin povodom premijere spota.
Džoana K. Rouling, autorka romana o malom čarobnjaku Hariju Poteru, objavila je na društvenim mrežama naslovnu stranu svoje nove knjige “Fantastične zveri i gde ih naći” (prve od pet najavljenih nastavaka).
U stvari, radi se o scenariju za film “Fantastic Beasts and Where to Find Them”, koji će da se prodaje kao knjiga, a svim fanovima će biti dostupan samo dan posle premijere filma, 18. novembra 2016. godine.
Konačno je objavljen dugo očekivani spot za baladu “My Way” škotskog di-džeja Kelvina Harisa. Mnogi smatraju da je pesma posvećena Tejlor Svift, tačnije da je inspirisana njihovim ne baš mirnim raskidom.
Ali, izgleda da su se vremenom strasti stišale i da njih dvoje lagano ponovo postaju prijatelji, kako piše HollywoodLife.com.
Pored gore pomenute verzije pesme “My Way”, Kelvin i DJ Tiesto su napravili i remix. Na vama je da pogledate obe i odlučite koja vam se više dopada…
Novi album Nila Janga “Peace Trail”, kako je najavljeno, biće objavljen 2. decembra ove godine. Na albumu će se naći 10 pesama od kojih su neke već odsvirane na Nilovim koncertima.
Zanimljivo je to što “Peace Trail” nije snimljen sa bendom Promise of the Real, nego samo sa basistom Polom Bušnelom i bubnjarom Džimom Keltnerom.
U subotu, 5. novembra, navršiće se 22 godine otkako nas je napustio Milan Mladenović, simbol rokenrola na našim prostorima – neko ko je promenio muzičke i kulturne tokove u regionu.
Mnogo je tribute bendova koji svoj rad posvećuju grupi EKV, ali jedan je zvanični EKV tribute. Grupa Krug već duže od decenije osvežava sećanje na uvek aktuelne pesme benda EKV, a među članovima ovog sastava su i oni koji su svojevremeno sarađivali i delili binu sa Mladenovićemu.
KRUG će u subotu, 5. novembra, sada već tradicionalni beogradski koncert, održati u Centru za kulturu Božidarac u okviru Vračar Rocks festivala.
Photo: youtube.com printscreen
Članovi benda KRUG su: Marko Milivojevic, bubnjar sa najdužim stažom u grupi EKV, koji je u ovaj bend došao 1991. godine i svirao na albumima “Dum dum” i “Neko nas posmatra”, kao i na live albumu “Kao u snu”, Dragiša Uskoković – Ćima, koji je svirao na albumima “Neko nas posmatra” i “Kao u snu”, kao i na velikom broju živih svirki u to vreme, Nemanja Dašić, vokal i gitara, inače član beogradskog benda Vampiri, Dejan Tomović – Tomke, klavijaturista, takođe član beogradskih Vampira.
Gosti na koncertu: Marko Aleksandar Gajić i Istočni blok, a ulaznice po pretprodajnoj ceni od 500 dinara dostupne su u Felix Shopu (TC Sremska, I sprat). Na veče koncerta, na ulazu u Božidarac, koštaće 700 dinara.
Farel Vilijams je svoju novu pesmu “Runnin” napisao za film “Hidden Figures” koji u američke bioskope stiže 25. decembra.
Film “Hidden Figures” je priča o Ketrin Džonson, Doroti Von i Meri Džekson, tri naučnice i matematička genija, čiji su proračuni direktno uticali da NASA pokrene misije kao što je Apolo 11.
U filmu igraju Taraji P. Henson, Oktavia Spenser, pevačica Dženel Mone (ovo je njen filmski debi), Džim Parsons, Krsten Danst i Glen Pauvel.
Pored toga što je autor muzike, Farel Vilijams je i koproducent filma “Hidden Figures”.
