Na tek završenom filmskom festivalu u Los Anđelesu, film “Dnevnik mašinovođe” scenariste i reditelja Miloša Radovića, osvojio je glavnu nagradu za najbolji dugometražni film
U konkurenciji devet autorskih filmova iz celog sveta, naš film osvojio je još jednu prestižnu nagradu – za najbolji scenario.
Srpski kandidat za Oskara prikazan je na prestižnom ARPA Film Festivalu, ujedno najvećem festivalu nezavisnog filma u srcu Holivuda, 5. novembra u glavnom programu.
U filmu “Dnevnik mašnovođe” glavne uloge, pored Lazara Ristovskog koji je ujedno i producent filma, tumače Petar Korać, Mirjana Karanović, Jasna Đuričić, Mladen Nelević…
Film se trenutno prikazuje na repertoaru domaćih bioskopa širom zemlje.
Američki heavi metal bend Iced Earth predstavio je svog novog gitaristu Džejka Drejera. On je došao na mesto Troja Sila koji je svoj odlazak najaviio još u avgustu.
Džejk je pre dolaska u Iced Earth sarađivao s bendovima Witherfall, White Wizzard i Kobra And The Lotus. On već uveliko radi sa bendom na novom studijskom albumu čiji je radni naziv “The Judas Goat”, a svoj prvi nastup sa Iced Earth će imati već krajem novembra.
Photo: Facebook @OfficialIcedEarth
– Molimo vas da poželite dobrodošlicu Džejku Drajeru, našem novom gitaristi, u Iced Earth porodicu. Veoma smo uzbuđeni što će Džejk biti deo tima jer je talentovan i upravo onakav gitarista kakvog smo tražili. On već uveliko vežba za novembarski koncert u Hamfestu (Nemačka), a snimio je i nekoliko solo deonica za naš predstojeći album. Takođe se zahvaljujemo svim talentovanim momcima koji su se prijavili u velikom broju na našu audiciju – napisao je u obraćanju fanovima na zvaničnoj fejsbuk stranici frontmen benda, Džon Šefer.
Šefer je najavio i to da će ovo biti najznačajniji album u karijeri Iced Earth. A da momci rade punom parom dokazuju i fotografije iz studija na kojima su The Michigan Sons of Liberti koji su odradili prateće vokele za pesmu Clear the Way za novi album američkih metalaca.
Bile su potrebne godine da se neko odvaži da snimi film o najneobičnijem junaku Drugog svetskog rata Desmondu Dosu.
Jer, reč je o neverovatnoj istinitoj priči o momku koji je u Okinavi tokom najkrvavije bitke iz Drugog svetskog rata spasao 75 saboraca, a da nije ispalio niti jedan metak niti nosio oružje! Bio je jedini američki vojnik u Drugom svetskom ratu koji se nenaoružan borio na prvim linijama fronta jer je verovao da je, iako je u ovom slučaju rat bio opravdan, ubijanje uvek moralno neispravno.
Kao ratni bolničar sam je evakuisao ranjene koji su pali iza neprijateljskih linija i brinuo se za njihove povrede, dok i sam nije ranjen šrapnelima iz granate snajperskim metkom. Dos je bio prvi vojnik s prigovorom savesti koji je dobio Kongresnu medalju časti.
Za ovaj izazovan poduhvat pod naslovom “Greben spasa” rediteljska palica predata je u ruke oskarovca Mela Gibsona, koji se proslavio filmovima “Hrabro Srce” i “Stradanje Isusovo”, jer su producenti verovali da samo on može da na film prenese intimni unutrašnji život likova i istovremeno realistično predstavi napete scene borbi. Da li su pogrešili?
– Kad sam prvi put čuo priču Desmonda Dosa, prvog američkog vojnika s prigovorom savesti kojem je bila dodeljena Medalja časti, zapanjila me je njegova požrtvovanost. Dos je bio osoba koja je na najnesebičniji i gotovo nesvestan način redovno rizikovao sopstveni život kako bi spasao život svoje braće. Desmond je bio prosečna osoba koja je postigla natprosečne podvige – rekao je Gibson pred snimanje.
Glavnog junaka glumi Endruju Garfild, a pored njega u ekipi su i Sem Vortingotn, Luk Brejsi, Tereza Palmer, Rejčel Grifits, Vins Von…
Greben spasa/Photo: Promo, Blitz.rs
Čini se da je izbor producenata bio pravi. Jer, prema svim dosadašnjim kritikama, ovaj film bi mogao da donese Gibsonu čak i Oskara u kategorijama najbolji film i najbolji reditelj, drugi put posle 21 godinu, kada je dobio Oskara za “Hrabro srce” u obe kategorije.
Procenite sami. “Greben spasa” u srpske bioskope dolazi 10. novembra.
Nema mnogo muzičara koji se usuđuju da izvode dela velikana poput Ejmi Vajnhaus i Džmija Hendriksa.
Ali zato Amy’s House i Trio Freedom, znanjem, umećem, virtuoznošću i kreativnošću postižu neverovatnu sličnost sa umetnicima koji ih inspirišu, što će i dokazati 12. novembra na Vračar Rocks festivalu
Amy’s House je bend koji autentičnom pojavom i još autentičnijom svirkom i vokalom veliča lik i delo velike jazz/soul pevačice Ejmi Vajnhaus.
Osmočlani muzički sastav čine vrhunski muzičari, profesionalaci koji iza sebe imaju veliki broj scenskih nastupa i studijskih sati, a okupili su se tek pre nešto više od godinu dana oko ideje da donesu slušaocima, pratiocima i obožavaocima čaroliju koju je stvarala Ejmi – jedna od najnajgrađivanijih i najpriznatijih pevačica i autora novog doba.
Da su u tome i uspeli govore reakcije i komentari na do sada održane koncerte, ali i pozivi, pohvale i reči podrške koje stižu iz čitavog regiona.
Ono što karakteriše ekipu okupljenju oko Amy’s House je kompletni audio-vizuelni spektakl, jedinstven i neponovljiv… jednom rečju – autentičan.
Pevačicu Ejmi Vajnhaus, predstavlja Nevena Filipović, mlada, afirmisana jazz/soul/fado pevačica. Zahtevnoj ulozi odgovorila je do najsitnijih detalja: stilom, šminkom, pokretom i vokalnom interpretacijom dostigla je zapanjujuću sličnost.
U subotu će se u Božidarcu okupiti i poštovaoci Džmija Hendriksa.
Freedom/Photo: Facebook
Trio Freedom inspirisan je aktuelnošću i jakim socijalnim uticajem muzike legendarnog gitariste. Njegova solistička karijera rajala je samo tri godine, od 1967-1970, ali je za tako kratko vreme Hendriks je postao jedan od najuticajnijih muzičara svih vremena. Njegovo umeće sviranja gitare, zajedno sa snažnim porukama koje njegova dela nose… i dalje su neprevaziđeni.
Trio čine Nenad Antanasijević Antanas (bubanj), Igor Lazić (bas gitara) i Goran Kostić (gitara, vokal).
Ulaznice po pretprodajnoj ceni od svega 300 dinara dostupne su u Felix Shopu (TC Sremska, I sprat).
U Beogradskoj filharmoniji je počela prva orkestarska akademija – “Filhademija” koja će trajati do 15. novembra.
Na inicijativu muzičara iz orkestra Filharmonije, pokrenuta je orkestarska akademija sa namerom da pruži profesionalno usavršavanje i praksu mladim muzičarima i uvede ih u sve finese orkestarskog muziciranja.
“Filhademija” je otpočela uz odvojene sekcijske probe sa mentorima – filharmoničarima, nakon kojih će uslediti zajedničke orkestarske probe sa dirigentom Fabrisom Bolonom, koji će predvoditi i završni koncert. Zajedno sa muzičarima Beogradske filharmonije, Filhademičari će izvoditi Sedmu simfoniju Betovena i “Žar pticu” Stravinskog, 15. novembra, u Sali Beogradske Filharmonije, od 19h. Ulaznice za ovaj koncert mogu se kupiti na biletarnici Beogradske filharmonije kao i preko onlajn sistema.
Boris Brezovac Filhademija/Photo: bgf.rs
Na “Filhademiju” su mogli da se prijave studenti i svršeni studenti muzičkih akademija starosti do 27 godina. Komisija sačinjena od koncertmajstora i vođa relevantnih sekcija izabrala je 49 muzičara koji su na prethodno organizovanoj audiciji prikazali najviše potencijala i kvaliteta neophodnih za jednog orkestarskog muzičara. Tokom orkestarske akademije, Filhademičari mogu da očekuju savete kako da sarađuju u orkestru, kako da prate instrukcije mentora, zatim instrukcije vođe deonice i na kraju dirigenta.
Filharmoničari su ponosni što će svoje znanje preneti mlađim kolegama, kao i na činjenicu da se Beogradska filharmonija i na ovaj način približila svetskim trendovima. Slični edukativni koncepti imaju veliku tradiciju u inostranstvu, a predstavljaju potpunu novinu za našu sredinu. Prvo izdanje orkestarske akademije – “Filhademije” je potpuno besplatno.
Napomena: autor ovog teksta u životu nije uzeo bilo kakav reket u ruke, te s obzirom da živi u Srbiji, smatra sebe dovoljno kompetentnim da analizira bilo šta vezano za tenis.
Živim u zemlji u kojoj su svi ljudi stručnjaci za bilo koju problematiku. Sa lakoćom mogu da nabrojim bar desetak osoba iz mog neposrednog okruženja koje će mi momentalno obrazložiti zašto je trener fudbalske reprezentacije Srbije napravio pogrešan izbor igrača, kako bi Boris Tadić još uvek bio predsednik da su ga oni savetovali umesto Šapera i Krstića, zbog čega nije dobro bilo šta što su oni gledali ili slušali u poslednje vreme.
Volim da razgovaram s njima. Mislim, uglavnom ih slušam i spuštam glavu dole. Psihopatama samo povlađuj i izbegavaj kontakt očima.
Ovih dana uglavnom čitam po internetu razmenu mišljenja o budućnosti karijere Novaka Đokovića. Najbolji srpski teniser svih vremena se, po prvima, nakon nekoliko uzastopnih loših rezultata na turnirima, od nacionalne patriotske zvezde polako pretvara u najveće srpsko razočaranje svih vremena. Ovi drugi ga brane, logično spočitavajući ovim prvima činjenice šta je čovek sve u životu uradio do sada. I jedni i drugi nagrdiše Maju Volk. Sirovohraniteljka je za Novakov pad krivlja i od Bekera i od Vajde i od strica i od ćaleta. Ma i od samog Novaka.
Naravno, kao paranoik sklon teorijama zavere mogu da poverujem u mogućnost da je, meni lično uvek preantipatičan, Endi Marej platio Maji Volk i Raoniću solidnu kintu da napokon bude broj 1 svetskog tenisa. Ovu platio da ga ne hrani a ovog da sam sebi pocepa butni mišić. Ljudi svašta rade za malo strane valute. Međutim, postoji i doduše manje verovatna mogućnost da se Novaku više ne igra tenis, da je malo i ostario, da mu se ne jurca više svaki dan za lopticom kad već ima ženu…i dete…i Pjera. Čak se i Federer smara poslednjih godina, tražeći motivaciju, a tek šta reći o Nadalu, čoveku bez oba kolena, koji u poslednje vreme gubi šta god da igra. O njima se ovoliko ne polemiše. Istini za volju njih dvojica nikada nisu bili osnovni patriotski simboli svojih zemalja, već dvojica vrhunskih profesionalaca koji zarađuju sebi ogromnu kintu, pa je njima lakše i da se blamiraju i da gube od mnogo lošijih. Novaku u Srbiji tako nešto očigledno nije dozvoljeno.
Novak Đoković/Photo:facebook@djokovic.official
Možda je ovaj naš narod mogao sve da proguta ali da izgubiš od vekovnog arhi-neprijatelja Hrvata kojeg si do tada tukao 14:0 u međusobnim duelima. Srpsko patriotsko zvono je zazvonilo! Morao sam lično da pozovem Đokoviće na fiksni…
“Da.”
“E…Brakus ovde…ko je to?”
“Đole Đoković.”
“Mali Đole?”
“Nisam ja tebra više mali. Izlazim sa ribama. Ima me u svim tabloidima.”
“Znam. Čitao sam. Jel su ti tu ćale ili stric?”
” Jok, tebra. Otišli na rođendan nekog tabloida.”
“Jel ima ikoga starijeg da popričam?”
“Ima. Pjer. Da mu zviznem da dođe?”
“Neka, nema veze.”
Dobro. Ček da probam Maju Volk da dobijem…
“Daaaaa…”
“Majo…e…Brakus ovde…”
“A ti si, Brakuse…nešto si se ugojio, znaš…”
“Znam.”
“Dođi deder kod mene da ti napravim ja šta da jedeš. Bog da te vidi!”
“Neka, Majče…hvala ti…ne moraš.”
Gde bre to njeno da jedem!?
Ostala mi je još samo jedna mogućnost… Boris Beker… ima da mi ode sav kredit na mobilnom.
“Guten abend!”
Odmah sam spustio slušalicu, setivši se da ne znam nemački jezik.
Ništa. Novaku Đokoviću ja lično neću moći da pomognem. Ali, mogu da zamolim bar ljude koji pročitaju ovo moje pisanije da se prema šampionu odnose sa poštovanjem koje zaslužuje.
I šta sada? Kuda za Novaka? Predlažem vam neki od splavova sa turbo-folkom. Ako vam je to skupo biće novogodišnje “Snajke” na Hepiju.
Nikola Vranjković će održati tradicionalne prednovogodišnje koncerte u Beogradu 28. i 29. decembra u velikoj dvorani Doma omladine, u organizaciji promoterske kuće Long Play.
– Vraćam se u veliku dvoranu DOB-a jer se u njoj najbolje osećamo moja publika i ja. Koncerti će biti sedeći, dvodelni, i trajaće preko tri sata. Ova dva koncerta bi trebalo da najave novi, dvostruki album koji će se pojaviti nadam se na proleće – najavljuje Vranjković.
Photo: Svetlana Jovanović
Ključna autorska ličnost kultnog beogradskog benda Block Out, Vranjković je objavio samostalno debi “Za ovde ili za poneti” (2001), a nakon raspada matičnog benda, mini album “Bremeplov” (2014), kao i singlove “Fototapet” (2015) i sa Autogenim treningom “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim” (2016).
– Sviraćemo pesme koje sam pravio dok sam bio u bendu Block Out, “Za ovde…” i “Bremeplova”, kao i nekoliko novih pesama sa predstojećeg albuma koje već sviramo uživo par godina unazad. Sve što može da stane u tri i po sata – izjavio je Vranjković.
Uz Vranjkovića nastupiće i bubnjar Vladan Božilović, basista Ivan Mihailović, gitaristi Danilo Ikodinovski, Milan Vučković i Ivan Zoranović, koji svira i klavijature.
Ulaznica po ceni od 700 dinara mogu da se kupe na blagajni Doma omladine Beograda, odnosno preko mreže Eventim do 1. decembra. Od tog datuma će koštati 900 dinara, a na dan koncerta 1.200 dinara.
Rokanje i izdavačka kuća Lampshade Media predstavljaju novo klupsko veče svakog četvrtka “Rokanje uživo”, kada će publika moći da čuje najaktuelnija imena domaće scene.
Ludnica počinje 10. novembra sa Killo Killo bandom, svirkom od 21 do 23 sata i besplatnim ulazom.
Bend Killo Killo banda početkom leta objavio je treće izdanje pod nazivom “Ipak Borba” za izdavačku kuću Lampshade Media.
Killo Killo banda je sastav iz Novog Sada koji postoji od 2007. godine. Poznati su po svom opuštenom stilu pristupa teškim i svima poznatim životnim problemima, što najbolje eksponiraju kroz rege stil, u najširem smislu te reči, i iskrene, intimne i vrlo direktne tekstove koje je napisao sam Killo Killo.
Album “Ipak Borba” je snimljen u studiju “1 Take studio” u Novom Sadu, a miksan je u studiju “Alpha”, takođe u Novom Sadu. Sadrži devet pesama ovog, trenutno sedmočlanog, benda i jednu elektronsku pesmu koja je plod saradnje Killo Killo-a sa Laskai Viktorom (DJ-om i producentom iz Mađarske) i svima dobro poznatim, regionalnim carem Edom Majkom. Pored ove saradnje, bend je u nekoliko pesama ugostio i sjajne umetnike sa domaće rege scene, a to su genijalni Wacko (iz grupe MadRed) i živa legenda i rasta izaslanik Hornsman Kojot. Ne treba zaboraviti ni milozvučne ženske vokale u pesmi “Wellington” koje su otpevale neprikosnovene, prelepe i sjajne Vanja Manić Matić i Sofija Stanić iz grupe Drum’n’zez.
Blistavi ispadi i gotovo medicinska, smirenost i konstantnost Dr. Mateusa na gitari i virtuoznost maga Lazara na vanvremenskoj mašini zvanoj Hammond, u kombinaciji sa ritam sekcijom koju čine nepogrešivi i nenadmašni Dugi Kuf za baterijom i majstor stabilizacije i rege guru na basu Njamzes II Novonaseljski, ojačani su ovaj put gospodinom Raletom na perkusijama, vrhunskim poznavaocem tajnih ritmova. Maherski začin iznenađenja doneo je polu-čovek-polu-elektron-polu-super-heroj Šomi, koji je celo izdanje poprskao blještavim, inter-zvezdanim efektima.
Killo Killo banda/Photo:Lampshade Media
Pesme su u suštini zadržale šmek, možemo reći očekivanih, majstorija novosadskih Bandita, no, vreme i iskustvo su učinili svoje, te su nekadašnji polet i duhovitost sada povremeno zamenjeni nekim oblicima revolta i razočaranja u posrnuli svet oko nas i u nama samima. Tako na momente ovaj rege-bluz može da uplaši slušaoca i dovede ga pred liticu sumnje u celo čovečanstvo, sve dok negde kroz sivi oblak ne prosija zrak nade u pobedu i srećan život u večnosti.
Lagodnost kojom je odisao naslov prethodnog albuma “Berba”, sada je zamenjena sintagmom “Ipak Borba” koja nam govori da ćemo se za sreću i ljubav IPAK morati da se BORIMO. Prvo svako u sebi, a zatim i svi zajedno.
Hvaljen i od publike i od kritike, novi španski hit triler “Toro” stiže 17. novembra u bioskope širom Srbije. Da je reč o ostvarenju od kojeg se mnogo očekivalo još od prve klape, govori podatak da je za režiju bio zadužen dobitnik prestižne nagrade Goja za SF dramu “Eva” – Kike Mailjo.
[accordion title=’Toro je …’]
Photo: Promo
Toro je bivši robijaš, odlučan da posle petogodišnje zatvorske kazne započne nov, pošten život. Ali… Da je lakše ponovo nabaciti lisice nego ih skinuti sa ruku, podsetiće ga rođeni brat Lopez. Upravo onaj koji ga je ostavio na cedilu, kad su zajedno sa najstarijim bratom pali tokom poslednje pljačke. Toro je završio iza rešetaka, dok im je brat platio glavom. Kada mu gangsteri kidnapuju bratanicu Dianu, Lopezovu maloletnu ćerku, Toro odlučuje da se vrati u svet nasilja, opasnosti i bekstva. Sledi 48 sati vrtoglave jurnjave, prepune pucačine i akcije od koje zastaje dah, po prelepim predelima Andaluzije, začinjene španskim gitarama i neodoljivim flamenkom…[/accordion]
Uz perspektivnog mladog reditelja, tu su i dve vodeće glumačke veličine španske kinematografije – ovdašnjoj publici dobro poznati Mario Kasas (“Tri metra iznad neba”, “Palme u snegu”, “Specijalni odred 7”) i trostruki dobitnik nagrade Goja – Luis Tosar (“Pokradi lopova”, “Osveta” i “Ninjo”).
Scenaristi ove krimi-drame Rafael Kobos i Fernando Navaro uradili su priču u duhu crno-belih filmova, začinivši je porodičnim problemima, izdajom i istorijom flamenka.
U Narodnom pozorištu u Užicu od 7. do 14. novembra biće održan 21. Jugoslovenski pozorišni festival “Bez prevoda”. Festival će otvoriti naš književnik Ljubivoje Ršumović.
Prema rečima selektora festivala, Bojana Munjina, ovogodišnje izdanje će imati za moto čuvenu Hamletova rečenica “Ovo vreme je iskočilo iz zgloba”.
– Mislim da imamo pravo, svi koji se bavimo pozorištem i koji ga volimo, ako kažemo da je ovogodišnji festival, festival majstora, liga pozorišnih džentlmena –izjavio je Munjin.
Pored najboljih pozorišnih ostvaranje iz Srbije, na festivalu će biti predsavljene i najbolje predstave iz Hrvatske i Crne Gore.
Za najbolje predstave i uloge biće dodeljene nagrade Ardalion, a pored glasova publike o prestižnim nagradama će odlučivati i petočlani stručni žiri na čelu sa našim istaknutim pozorišnim rediteljem Dejanom Mijačom.
Jugoslovenski pozorišni festival predstavlja najznačajniju kulturnu manifestaciju po kojoj se Užice prepoznaje u region. Festival su finansijski pomogli Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije sa i Grad Užice.
