Izreka da se posao učitelja nikada ne završava najbolje se oslikala na ovogodišnjem festivalu Glastonbury.
Photo: Printscreen
Jedan posetilac snimo je i postavio na Tviter simpatičan trenutak: dok je na pozornici nastupao Liam Galagher u publici je bio i vredni učitelj – ljubitelj festivala i dobre muzike.
I dok je Liam pevao “You Better Run, You Better Hide”, predani učitelj je ocenjivao nečiji domaći zadatak.
Posle objavljivanja numere “Samo Ti” Sare Jo i zajedničkog Frenkie, Who See bengera “Daj Ga Na Gas”, Đorđe Miljanović je predstavio svoju pesmu u okviru Tuborg Open projekta – “Imam Tvoju Ljubav”.
Sva tri pomenuta singla rađena su na Tuborg bitu koji je napravio poznati trojac Major Lazer (Diplo, Jillionaire i Walshy Fire), dok produkciju i aranžman svih pesama potpisuje Đorđe Miljenović aka Wikluh Sky.
“Imam Tvoju Ljubav” je pop-rok pesma u kojoj se prepliće moćni Miljenovićev vokal sa “prljavim” gitarskim rifovima i snažnom bubanj sekcijom, a na kojoj je Đorđe radio zajedno sa svojim bendom sastavljenim od članova raznih kultnih beogradskih grupa.
Singlovi su prvi put predstavljeni na zajedničkom beogradskom koncertu u Barutani (22. jun) kojim je posle nekoliko meseci priprema konačno lansiran projekat Tuborg Open.
Zahvaljujući ovom projektu, brojni izvođači širom sveta dobili su jedinstvenu priliku da, svako u svom stilu i muzičkom pravcu, iskoristi Tuborg bit i pretvori ga u nove lokalne, a možda i svetske hitove.
Širom Zapadnog Balkana (Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina), projekat Tuborg Open se realizuje u saradnji sa kompanijom Universal Music Group & Brands.
U ulozi producenta i ambasadora projekta nalazi se Wikluh Sky koji je, zajedno sa izabranim izvođačima – Sara Jo, Frenkie i Who See, stvorio regionalni hit u tri različita muzička žanra – Hip-Hop, Pop i Rock, koristeći jedinstveni Tuborg bit.
Frenkie, Who See, Sara Jo i Đorđe Miljenović sa bendom će nastupati tokom leta po regionu na Tuborg turneji, koja je zvanično počela nastupima u Barutani 22. juna: 8. jul Niš – Frenkie + Who See 28. jul Budva – plaža Kamenovo – Sara Jo + Đorđe Miljenović 11. avgust Tuzla – Frenkie + Who See 15. septembar Novi Sad – Sara Jo + Đorđe Miljenović 29. septembar Sarajevo – Sara Jo + Đorđe Miljenović’
Treće veče 51. Zaječarske Gitarijadeo otvortio je bend Generacija 5 koja je juče proslavljala 40 godina postojanja i čiji je prvi prevač Jovan Rašić bio Zaječarac.
Posle Generacije nastupila je prva grupa finalistaa: Antidepresiv, Bob Rok, Ki i Opposite way.
Photo: Facebook @Gitarijada
Posle nastupa druge grupe finalista, bendova Ljudi u glavi, Plutonia, Aritmia i Amnezija, publika je sa nestrpljenjem očekivala legendarni škotski bend – Nazareth
Photo: @Gitarijada
Nazareth, headlineri treće večeri Zaječarske Gitarijade…
Pobednik ovogodišnje 51. Gitarijada po odluci žirija je bend Ki iz Kumanova, a nagrada – kompletna produkcija albuma.
Ki/ Photo: Facebook @Gitarijada
Čast sa zatvore Gitarijadu pripala je zaječarskom bendu Huti Ota Tre, pobednik po glasovima publike iz 2013. godine.
Posle koncertne promocije albuma koja je održana prošle godine u Njujorku, konačno je došao red i na Beograd da premijerno čuje album prvenac “Dreamer” koji će Aleksandra Denda predstaviti našoj publici 4. jula na solističkom koncertu u letnjem Bitefu (Bitef Summer Stage na Kalemegdanu).
Biće to jedinstvena prilika da čujemo Aleksandru neposredno pred njen povratak u Njujork, gde će krajem meseca nastupiti u čuvenom Karnegi Holu sa internacionalnim bendom Jan Kus & SlavoRican Assembly.
Aleksandra je proteklih nekoliko meseci provela u Beogradu gde je vredno radila na sledećem solo projektu, ali i nastupala. Mogli smo da je čujemo u beogradskom klubu Soul Society, kao i na nedavno održanom Mikser festivalu, gde je bila gost Marka Luisa.
Beograđanka sa stalnom adresom u Njujorku, Aleksandra ne prestaje da nas iznenađuje. Posle školovanja na Berklee College of Music u Bostonu, Aleksandra se preselila u Njujork gde je krajem prošle godine objavila svoj prvi samostalni album “Dreamer” koji spaja neosoul, akustični soul i džez sa elektro elementima.
Kada je muzika postala tvoj izbor i profesionalno opredeljenje?
– Zahvaljujući baki koja je volela klasičnu muziku od malih nogu samo bila veoma zainteresovana za muziku. Kažu da sam već kao dvogodišnja beba sa pažnjom pratila operu Karmen da bih kasnije, uz podršku roditelja, završila nižu muzičku (klavir) i nakon toga, džez odsek u muzičkoj školi Stanković. Paralelno sam išla i u gimnaziju da bih upisala Menadžment u medijima, koji sam i završila.Kao što vidite, nisam se odmah opredelila za muziku, njome sam se bavila, ali usput. Saznanje da želim samo muzikom da se bavim je došlo vremenom, odnosno unutarnjim sazrevanjem. Odlazak na Berklee je bio TAJ presudni korak, tada sam shvatila da je muzika u mom životu prevagnula i da će to biti moja vokacija.
Kako je izgledalo tvoje studiranje na tako prestižnom univerzitetu?
– Na Berklee sam otišla 2011. godine i tamo sam završila smer Professional music, smer koji studentu dozvoljava da kreira sebe kao umetnika, aktivno radi na sebi i usavršava nastup, aranžiranje i kantautorstvo. Školovanje je bilo dragoceno iskustvo za mene kao umetnika i kao čoveka, stekla sam nova prijateljstva koja su me odvela na razne projekte širom sveta. Tako je zanimljivo da sam zahvaljujući koleginici iz Indije Vasudi Sharma, imala čast da budem gost predavač na Global Music Institute u Nju Delhiju i da sa njom snimim spot u Mumbajuza našu pesmu “Already Here” koji je bio lepo prihvaćen na MTV India.
Vasuda Sharma je priznata umetnica u Indiji, kao pobednik muzičkog TV takmičenja imala je solidnu karijeru u sklopu pop sastava Aasma, da bi se kao već etablirani umetnik otisnula na dalje školovanjeu Boston.
Kako su izgledali tvoji počeci, sa kim si sve nastupala?
– Počela sam sam u sastavu koji je činila ekipa iz srednje muzičke, svirali smo obrade Erykah Badu, Jill Scott, itd. Išla sam neko vreme na časove pevanja kod Ivane Kotov, koju inače veoma cenim i koja mi je puno pomogla. Počela sam da sarađujem sa Jovanom Maljokovićem, i pevala prateće vokale mnogim našim zvezdama, Vladi Georgijevu, Aleksandri Kovač…Kao solista sam se etablirala kada me je Jovan Maljoković pozvao da otpevam “Indiskretno ogledalo”. Nakon toga je usledio Bitef rezident bend koji je nastupao četvrtkom i negovao soul i R&B,
Šta te inspiriše? Kako izgleda proces tvog kreativnog stvaralaštva?
– Sve zavisi, nemam zacrtanu formulu, često mi ideje dolaze dok hodam, dok sam u pokretu. Ponekad mi se, jednostavno “otvori klapna” i zato uvek sa sobom nosim telefon kako bih zabeležila melodiju odmah po rađanju ideje. Takođe, dešava mi se kada sam u prirodi da mi se pesma doslovno downloaduje i da imam sve jasno u glavi…Naravno, nije uvek proces tako jednostavan, ali se nekako sve ipak složi i dođe na svoje. Lirika mi naročito lako dolazi kada sam u nekim stanjima melanholije i umetničke patnje.
[infobox title=’Vrhunska ekipa na koncertu 4. jula u letnjem Bitefu’]
Aleksandra Denda/Photo: Promo, DavidDuPuy2
Sa kim ćeš nastupiti 4. jula u Beogradu i šta pripremate? – Imaću ekipu vrhunskih beogradskih muzičara koju čine basista Pera Krstajić, stipendista Berklee College of Music, Peđa Milutinović, jedan od najtalentovanijih mladih bubnjara u regionu i član Vasil Hadžimanov benda; Nikola Milenković, gitarista školovan na muzičkom konzervatorijumu u Beču i pijanista Dragan Ćalina koji se školovao i živeo u Holandiji a sada je stalni profesor Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Pored njih, pripremam i neka iznenađenja i mnoštvo specijalnih gostiju. Pored mog autorskog materijala izvešćemo i neke od numera mojih omiljenih muzičara poput Gretchen Parlato, Esperanza Spalding, RH Factor, Earth Wind and Fire i drugi.[/infobox]
Kako ocenjuješ muzičku soul i džez scenu u Srbiji?
– Jedno pozitivno iskustvo je bio koncert Ivane Vukmirović Manivi u beogradskom klubu Strogi centar, gde sam bila deo publike koja je znala svaku notu i svaku reč teksta. To me je oduševilo, ta svirka je bila fantastična i pokazala mi je da kod nas postoje ljudi koji vole soul zvuk. U Beogradu sam generalno neprijatno iznenađena manjkom kulture slušanja muzike u klubovima i nedostatkom poštovanja prema umetniku, ali na tom koncertu to uopšte nije bilo tako. Nisam u Srbiji već šest godina i nisam upoznata sa scenom preterano dobrom ali mi se čini da je scena živi i da se razvija uprkos tome što je naše tržište malo i nažalost, monetarno ograničeno.
Kakve aktivnosti imaš u planu u narednom periodu, pripremaš li neki novi muzički projekat?
– Imam nekoliko projekata u kojima učestvujem. Deo sam internacionalnog benda Jan Kus & SlavoRican Assembly u kome nastupam kao vokalni solista i upravo sa njima me uskoro, tačnije 22. jula, očekuje revijalni nastup u Karnegi Holu. Ovaj sedmočlani orkestar je nedavno, na Svetski dan muzike nastupio u kući Luja Armstronga u Kvinsu. Reč je o bendu koji na zanimljiv način spaja slovensku tradicionalnu muziku i ritmove kariba. Čeka me uskoro i projekat ArtLinks u kome će umetnici različitih disciplina jedne druge inspirisati i predavati zadatke, moja partnerka u ovom projektu biće Noa Meir, izraelka koja se bavi umetničkom akrobacijom. Takođe me čeka i rad sa vokalnom grupom ROSA, čiji sam suosnivač, to je jedina srpska acapella grupa u Americi. Nastaviću da radim na svom novom materijalu i nameravam da pošto ga kompletiram, prvo vidim kako ta nova muzika diše i tek onda uđem u studio. “Dreamer” sam radila obrnuto jer sam album prvo snimila pa smo tek onda krenuli da nastupamo. Ovoga puta mi je plan da postupim po drugačijem receptu i vidim kako će to ići i gde će me odvesti.
Ideja mi je da u budućnosti više eksperimentišem sa elektronikom u živim nastupima. Po povratku u Njujork me čeka izbor novog bubnjara, jer nažalost moj dugogodišnji bubnjar Artur Kam se vratio u rodnu Maleziju i moraću da ga zamenim. Već sam krenula u potragu za novim i obišla sva moja omiljena džez mesta slušajući pažljivo bubnjare, imam već listu top tri i sada me čeka selekcija tj. izbor.
Šta za tebe predstavlja Beograd a šta Njujork?
Ja sam neko ko je uvek imao problem da se oseti kao kod kuće, gde god da sam bila. Beograd vezujem za bliske ljude i porodicu, mnoge drage ljude u njemu. Njujork je grad u koji sam znala da ću se vratiti kada sam ga posetila kao turista pre mnogo godina. Njujork je mesto izazova, inspiracije i grad u kom čovek brzo raste, u svakom smislu. Svoj dom sam našla prvenstveno sama u sebi jer gde god da sam bila, brzo bih se adaptirala.
Koga ceniš od naših umetnika?
Bend koji volim uvek da čujem je Negativ, iako je žanrovski potpuno drugačiji od svega što ja radim i slušam. Mnogo mi se dopada autorski džez bend Qzama kvartet, već pomenuta Ivana Vukmrović Manivi, Marko Luis je muzički smeo, Irie FM – zanimljivo mi je da takva muzika postoji kod nas i da se sluša. Ivana Kotov je moja inspiracija pevački i neko kome se duboko divim i od koje sam dobila ideju za odlazak na Berklee.
Aleksandra Denda/Photo: Promo, E.Hercules
Šta slušaš u poslednje vreme?
– Dok sam živela u Srbiji bila sam fascinirana američkom muzičkom scenom i nju intenzivno pratila, da bi se nekako sve preokrenulo i od kada živim u Americi, nekako više slušam evropske umetnike! Izvođači i bendovi koje u poslednje vreme slučam su Lianne La Havas, Laura Mvula, Jacob Collier, Hiatus Kaiyote, Snarky Puppy, Moonchild, KING, Gretchen Parlato i Esperanza Spalding.
Ubrzo posle koncerta u letnjem Bitefu ideš nazad za Ameriku. Kada možemo ponovo da te očekujemo?
To je pitanje bez tačnog odgovora, do sada se nisam usidravala u Beogradu. Dolaziću sigurno, ali kada, to ne znam. Sve je moguće.
Dugoočekivani biografski film o Morisijevim mladim danima dobio je prvi dvominutni trejler.
“England Is Mine” prikazivaće život mladog Stivena Patrika Morisija u vreme kada je pokušavao da se probije kao muzički novinar, istovremeno upoznajući muziare koji će mu promeniti profesiju i život.
England Is Mine/Photo: Promo
Film režira mladi Mark Gil, a Moza će glumiti Džel Lauden. Producent je Orian Vilijams, koji je radio i na biografskom filmu “Control” o Janu Kertisu iz Joy Division.
Film će trajati klasičnih sat i po, a premijera se očekuje 4. avgusta.
Muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo objavio je roman “Higijena nesećanja”, drugu knjigu iz trilogije “Malterego”. Buntovnik oštrog pera i glasnogovornik mlade generacije ovoga puta čitaocima donosi intrigantnu priču satkanu od košmara i stvarnosti, u kojoj petoro mladih i ogorčenih ljudi dobija faustovsku šansu za izlaz iz beznađa.
Marčelo kaže da će drugi deo “Higijene nesećanja” biti objavljen već krajem godine.
– Naslov knjige odnosi se na dve stvari: na potisnutu traumu glavnog junaka, ali i na kolektivno nesećanje kao taktiku preživljavanja našeg društva. Videćemo gde se te dve priče susreću. Naslov je, naravno, omaž Simi Panduroviću, ta njegova sintagma “higijena nesećanja” veoma me intrigira: hteti da se ne setiš, ne sećati se ciljano i vrlo pedantno. Kratkoročno lekovito, na duže staze pogubno – rekao je Marčelo za Novosti.
Knjiga govori o mladim i ogorčenim ljudima, da li je to priča o nama?
– Uvek se trudim da moji junaci budu osobe, ne prototipske figure koje tek ilustruju neku društvenu pojavu. Budući da se radnja romana odigrava ovde i sada, kroz junake se prelama i opšta slika. Sve te ljude upoznali smo u prvom delu ove trilogije, u “Rubikovoj stolici”, s tim što je tamo fokus bio na glavnom junaku, a ovde stavljamo pod lupu svakog od njih. Njihov očaj nije istog porekla, pa im ni moralne dileme nisu iste.
Marčelo/Photo: facebook@marcelodefacto
Šta im je zajedničko?
– To što im mogući izlaz, onaj koji se najčešće nudi, podrazumeva da sasvim pogaziš i poslednji lični i moralni princip, što nameće pitanje – šta onda spasavamo? Izgleda da kod nas spasavanje stomaka podrazumeva žrtvovanje kičme. Izuzetno me intrigira lik negativca, dijabolične osobe, inteligentne, načitane i obrazovane, koja želi da vidi svet kako gori. Savršeno čita ljude, igra se životima i raspoređuje ih po šahovskoj tabli, brižljivo pripremajući svoj master plan.
Kako sačuvati sopstvenu dušu, čast, moral i izbeći iskušenja i dileme?
– Kokan Mladenović je u jednom intervjuu kazao da je zapravo većina nas emigrirala: neki van zemlje, a neki u sebe. To je tačno, ali ne mora biti loša vest. Loše je samo ako si permanentno emigrirao u sebe. Sklanjati se povremeno i privremeno u sopstvene kružoke, međutim, čini da čovek ostane pri sebi, skupi snagu i nastavi bitku. Ali gajim razumevanje i prema onima koji dignu ruke i odu odavde. Nekako i jeste svodljivo na to: ili otići odavde ili ostati i boriti se. Jedino što ne podržavam je ostati ovde i ne boriti se.
U narednom periodu Marčelo neće biti previše angažovan na muzičkom planu, već će tokom leta promovisati roman i raditi na sledećem.
– Muzika će sačekati da se “Higijena nesećanja” privede kraju. Kada ova literarna avantura bude gotova, biće vremena za stihove. Bend je prilično naoštren, u suštini čekaju mene. Dopada mi se ta smena energije jer je pisanje usamljenički posao, dok nam je muzika uvek bila timski rad.
Jedan od najznačajnijih pijanista današnjice Čik Korija održao je sinoć fantastičan koncert sa svojim Elektric bandom u beogradskoj Kombank areni.
Nažalost, tek nešto više od 2.000 ljudi, mahom istinskih fanova, ispratilo je američkog džez superstara stajaćim ovacijama.
Sinoćnji koncert i turneja u okviru koje je on organizovan, deo su proslave 75 rođendana legendarnog američkog džez pijaniste.
Beskompromisno, sa velikom brojem virtuoznih pasaža, američki džezeri svojim kompozicijama opisivali su kako radi čikaški metro ili kako izgleda gužva na nekom od prenatrpanih autoputeva.
Poseban virtuozni okvir pred beogradskom publikom Erik Merintal je demonstriraio na saksofonu. Njegove solo deonice za vreme koncerta publika je pratila glasnim odobravanjem i burnim aplauzima.
Džez koncert za pamćenje u Beogradu. I još jedno… šteta što je bio samo za 2.000 beogradskih džez duša.
Evo šta su propustili oni koji su imali “bolje izbore”…
Organizatori festivala koji je od 28. Juna do 1. jula održan u Norčepingu saopštili su da su takvu odluku doneli posle nove prijave silovanja. Švedska policija saopštila je da je na ovogodišnjem festivalu prijavljeno 11 slučajeva seksualnog zlostavljanja i jedno silovanje.
U saopštenju festivala navodi se da “neki muškarci očigledno ne umeju da se ponašaju” i da je to “sramota”.
Bravala festival, koji je prvi put održan 2013. godine i ima prosečno oko 40.000 posetilaca, apelovao je na ljude da “vode računa jedni o drugima, odbace mržnju i nasilje i omoguće da muzika pobedi”.
Bend PSI održao je 30. juna live nastup ispred Mascom Storea u okviru promocije novog albuma “Tik-Tak”.
PSI su novi psychobilly-gothabilly bend na domaćoj sceni, nastao je krajem prošle godine, ali postavu čine muzičari koji su već dugo godina prisutni na sceni: Jovandeka (Grandpa Candys aka Čikine Bombone), Dane (Issues of Life, Lucky Marcell & The Ramblin’ Three) i Terza (S.U.S., 888, Potres, Antifrizz).
Što, je li, garantuje dobru svirku koliko god je oni komplikovano nazvali.
Dakle, ako već niste, poslušajte ovo rokabili umetničko delo na Deezeru, a ako niste stigli da dođete na promociju, pogledajte kako je bilo…
