Džon Ledžend je bio sa svojom suprugom Krisi Tejgen na aerodromu Džon F. Kenedi u Njujorku kada se dogodio ovaj incident. Naime, jedan od fotografa je poznatog pevača nazvao majmunom.
Nedugo posle incidenta Krisi je na svom Tviteru objavila šta im se dogodilo.
– Paparaci na aerodromu su me pitali da li smo evoluirali od majmuna i ako jesmo zašto je Džon Ledžend i dalje tu? – a ljudi se pitaju zašto poznati nemaju živaca za fotografe – napisala je.
– Stajali smo jedno pored drugog i u tom trenutku samo se pogledali u fazonu “Da li je stvarno to rekao?!”. Lik me je ladno nazvao majmunom – rekao je Ledžend i dodao da se crni pevači stalno suočavaju sa takvim prozivkama kao i rasizmom.
Džon Ledžend/ Photo: Facebook @johnlegend
– Rasizam i nipodaštavanje crnaca su uvek bili prisutni u američkoj istoriji, ali on je preterao – izjavio je pevač.
– Svaki put kada je neko hteo da ponizi predsednika Obamu ili njegovu suprugu uvek ih je upoređivao sa majmunima, a često smo imali prilike da to vidimo i čujemo. Ipak takve prozivke me ne dotiču jer sam pametniji od toga. Na osobe koje se tako ponašaju gledam s visine, ali je velika šteta što je to tako i što rasizam uopšte postoji – objasnio je kako se nosi sa tim problemom.
Ledžend će se uskoro pojaviti u drugoj sezoni emisije “Undergorund”. Inače Džon je izvršni producent ove emisije, koja govori o metroima.
Kanje Vest i Džon Ledžend/ Photo: Facebook @WBLS 107,5
Džon se ovom prilikom prisetio i svog razočarenja u Vesta, posle reperovog sastanka sa Trampom u Njujorku. Ipak Ledžend je insistirao da je svetu potreban Kanje Vest, uprkos njegovim problemima sa zdravljem.
– Veoma sam razočaran Kanjeovom izjavom da bi glasao za Trampa. Mislim da nije moguće da se s njim razgovara na tu temu i da je iskorišćen samo kao politički statista, što ja nikad ne bih dozvolio sebi – rekao je pevač.
Festival evropskog filma otvoren je sinoć u Beogradu projekcijom austrijskog filma “Laku noć mama”, a do 30. januara publika će videti savremena filmska ostvarenja iz još 14 zemalja.
Direktor Austrijskog kulturnog centra u Beogradu Johanes Iršik rekao je otvarajući festival da je ostvarenje “Laku noć mama” jedno od najznačajnjih iz 2016. godine i da je taj film nagradjen velikim brojem priznanja.
Iršik je zahvalio EU info centru na projektu koji omogućava da filmovi najnovije evropske produkcije budu predstavljeni u gradovima Srbije.
Direktorka EU info centra Ljubica Marković je rekla da će u narednih nedelju dana u tom prostoru biti organizovane po dve projekcije filmova, iz 15 zemalja.
– U deset gradova u Srbiji prošle godine oko 6.000 ljudi videlo je te filmove – rekla je ona.
Na festivalu će biti prikazani i filmovi iz Danske, Portugalije, Madjarske, Litvanije, Rumunije, Belgije, Francuske, Kipra, Hrvatske, Italije, Holandije, Bugarske, Nemačke, Švedske.
Revija će biti zatvorena projekcijom švedskog filma “Palme” koji govori o životu bivšeg švedskog premijera Ulofa Palmea, u ponedeljak 30. januara u 20.30 časova.
Photo. youtube.com printscreen
To je treći deo petog uzastopnog Festivala evropskog filma koji Delegacija EU i EU info centar organizuju u saradnji sa ambasadama zemalja članica EU i gradskim kulturnom centrima.
Festival je 2016. uneo novinu jer je najpre organizovan u gradovima u unutrašnjosti Srbije, pa potom u Beogradu.
U maju, a zatim i u oktobru i novembru 2016, ciklus savremenog evropskog filma prikazan je u Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Leskovcu, Prijepolju, Prokuplju, Obrenovcu, Užicu i Negotinu.
U Beogradu filmovi će biti prikazivani u EU info centru u 18.00 i 20.30 časova. Ulaz je besplatan, ali gledaoci treba da preuzmu ulaznice u EU info centru.
Program Festivala evropskog filma u Beogradu dostupan je na Fejsbuk stranici EU info centra kao i na sajtu www.euinfo.rs. Zvanični haštag je #EufilmFest
Zvanično je potvrđeno da će novo poglavlje sage o Skajvokerima tačnije osmi nastavak nositi naziv: “Star Wars: The Last Jedi”.
Scenario i režiju filma “The Last Jedi” potpisuje Rajan Džonson, producenti su Ketlin Kenedi i Ram Bergman, a izvršni producenti Džej Džej Abrams, Džejson Makgatlin i Tom Karnovski.
“Star Wars: The Last Jedi” u domaće bioskope stiže 14. decembra 2017. godine.
A do tada možemo da uživamo u najnovijem trejleru za ovaj film…
Švedska grupa Sabaton izazvala je burne reakcije svojom internet potragom za devojkom iz “Slagalice” koja je odgovarajući na pitanje o njima zaradila ulaznicu za njihov koncert u Belexpo centru.
Saga je sada gotova, otkriveno je da je reč o Sanji Milovanović, koja je oduševljena što će imati priliku da uživo vidi svoj omiljeni metal bend, a tim povodom ponovo su se oglasili i članovi Sabatona.
“Kao metal grupa nismo navikli na pažnju u TV kvizu, pa nam je to bilo novo i uzbudljivo iskustvo”, naveo je Sabaton u saopštenju.
Sabaton/Photo: Promo
“I mi imamo sličan format u našoj domovini Švedskoj, gde je bend veoma popularan, tako da smo ovo prihvatili kao znak da smo postali popularna grupa i u Srbiji. Jedva čekamo da za nekoliko nedelja dođemo u Beograd i odsviramo koncert”, takođe stoji u saopštenju ove hevi-metal grupe.
Premijera predstava “Ostati u tišini” Teatra zajednice biće održana 1. februara 2017. godine u 19:30 časova u Kulturnom centru Čukarica.
Nova pozorišna produkcija Teatra zajednice KC Čukarica pod rukovodstvom POD Teatra je inspirisana pričom ”Sabor ptica”.
Photo: Maria Morales
Glavna tema predstave je Ljubav – ljubav kao putovanje duše kako bi se našlo ono što je izgubljeno / oni što su izgubljeni, naročito danas, u ovom vremenu Krize.
Predpremijera predstave izvedena je na EXPLOREZ Festival u Amsterdamu u organizaciji domaćina – ZID Teatra a kao deo EU projekta “Caravan Next”.
Photo: Maria Morales
Predstavu “Ostati u tišini” režirala je Tatjana Pajović (POD Teatar), a asistent režije je Branka Bajić (POD Teatar).
U predstavi učestvuju: Stariji članovi – Slavica Osman, Rozalija Petrović, Slobodanka Sabovljev Gilezan, Branka Kojić, Mirjana Vranković, Mirjana Rajković, Ljiljana Petrović iMira Džozef Bugarski. Mladi članovi – Isidora Popović, Miloš Rusimović, Petar Jovanović, Hristina Perić i Irena Atlija.
Photo: Maria Morales
Partneri na projektu su KC Čukarica, Gerontološki centar Beograd, a projekat je podržan od GO Čukarica.
Ima k tome već skoro pet godina, ali naletesmo opet slučajno na ovaj snimak sa dodele Kennedy Center Honors u Vašingtonu. I samo smo se uverili… ovo je najbolja obrada “Stairway to Heaven” ikada. “Krivci” su Heart i Džejson Bonam, sin legendarnog bubnjara Led Zeppelin Džona Bonama.
Gordon Kej, glumac najpoznatiji po ulozi Renea u seriji “Alo, Alo!” preminuo je u 75. godini.
Radio je na televiziji, radiju, filmu i pozorištu. Kej je 1990. doživio tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je zadobio ozbiljne povrede glave.
Zanimljivo je da Gordon po profesiji – nije bio glumac. On se sasvim slučajno okušao u tim vodama 1968, a najveću slavu donela mu je uloga Renea u BBC hitu, jednoj od humorističkih serija sa najviše nagrada u istoriji – “Alo, alo!”, u kojoj je igrao u 84 epizode.
Inače, iako je u seriji pravi zavodnik, bio je poznat i po tome što je jedna od prvih javnih ličnosti koja se deklarisala kao homoseksualac.
Gordon Kej/Photo: YouTube printscreen
Kao mladić aktivno je igrao ragbi, radio je i u fabrikama tekstila i traktora. Studirao je na Univerzitetu King Džejms u rodnom Hadersfildu, a tokom studija radio je i kao radijski voditelj. 1965. napravio je jedan od prhih radijskih intervjua sa članovima grupe Bitlsi.
U svojoj autobiografiji “Rene i ja: nešto kao autobiografija”, koju je objavio 1989. godine pisao je kako je od stidljivog klinca iz radničke porodice u Jorkširu postao ekstravagantni vlasnik kafea Rene.
Za svakog iole posvećenog, profesionalnog i kreativnog muzičkog urednika (ugrožena vrsta koja izumire) lik i delo Džona Mejera je kao neka od osnovnih lekcija iz muzičkog ili opšte kulture.
Iako nije reč o muzičaru kojeg će baš svako prepoznati u etru (ne podižite obrvu Mejerovi ljubitelji, zaista je tako!) muzika koju stvara i izvodi bespogovorno je vrhunska, kvalitetna i – radio friendly!
Prvi put sam mu se ozbiljnije posvetila tokom 2007. godine kada sam sa kolegama uobličavala muzičku playlistu komercijalnog radija sa nacionalnom frekfrencom. Znala sam da je ovaj nekadašnji student prestižnog univerziteta Berklee College of Music do tada imao već dva multi-platinasta izdanja: Room for Squares (2001) i Heavier Things (2003), te da je uveliko bio ponosni vlasnik Grammy nagrade za najbolju pop izvedbu, za singl sa prvog albuma – “Your Body Is a Wonderland”. Ta pesma, kao i singl “Daughters” sa drugog izdanja bile su moj prvi muzički izbor za radijske playliste, kada je Mejer u pitanju.
Ipak, album koji nas je sve ostavio bez daha i po mom mišljenju, ali i stavu mnogih mojih kolega, potpisao Džona Mejera kao jednog od pisaca savremene istorije svetske muzičke scene jeste album Continuum iz 2006. godine. Ovo izdanje donelo mu je još jednog Grammy-a i to za najbolji vokalni pop album, a prestižni “Rolling Stone” magazin pozicionirao ga je na 11. mesto liste najboljih albuma 2006. godine. Numere: “Waiting for a world to change”, “Gravity”, “Slow dancing in a burning room”, “I don’t trust myself (with loving you)” obeležile su ovo izdanje. Specifičom bojom vokala, senzualnim potiskom na žicu gitare (njegov ton se itekako prepoznaje – reći će vam muzički znalci!), svojevrsnom “Mejerskom lirikom”… svih 12 pesama sa albuma Continuum imaju svoju poruku i pouku.
Džon Mejer/Photo: facebook@johnmayer
Četvrti album Džona Mejera – Battle Studies iz 2009. godine donosi mu prvo mesto čuvene Bilboard 200 liste najboljih albuma, a moji radijski slušaoci u to vreme su uživali u hit singlu “Heartbreak Warfare”, ali i vanserijskoj obradi singla “I’m on fire” koju je 1985. godine objavio Bruce Springsteen. Ma koliko volela originalnu verziju, ona je neosporno u novom izvođenju dobila autentičnu Mejerovsku boju.
Kritika je pozitivno ocenila i sledeća dva izdanja Džona Mejera – Born and Raised (2012) i Paradise Valley (2013) iako, mora se priznati, na njima nije bilo značajnije pozicioniranih i upečatljivih (hit) singlova.
U nekoliko narednih godina Džon Mejer ne kreira sopstvenu muziku već se pridružuje koncertnoj turneji “Dead and Company” legendarnog benda Grateful Dead povodom 50 godina njihove karijere.
Krajem proše godine odjeknula je vest da je Džon Mejer spremio novi muzički materijal: “Mnogo je više pesama od broja koji staje na standardni album. Mislim da ću sledeće godine objaviti mnogo više muzike nego ikada pre” – izjavio je Džon Mejer. Rečeno – učinjeno, 20. januara Mejer izdaje EP-a The Search for Everything: Wave One: “Srce mi udara kao ludo. Ove pesme predstavljaju bukvalno na stotine sati života unutar ovih malih svetova. A još toga stiže!” – objavio je Mejer na svom Tweeter nalogu.
Džon Mejer/Photo: facebook@johnmayer
Dakle, umesto jednog albuma, planirano je da zbog velikog broja novih pesama The Search For Everything izlazi u nastavcima. Prvi deo najavljen je odličnim singlom “Love on the Weekend”, koji momentalno ulazi u uho i pod kožu i koji što više slušate – više vam ostaje u sećanju (preporučuje se uz opuštenu vožnju ili uz dobro vino). Ostali singlovi sa EP-a The Search for Everything: Wave One predstavljaju senzitivnog Mejera, bez bilo kakvih muzičkih eksperimenata i iznenađenja: “Moving On and Getting Over” favorit je pisca ovih redova, kreirana u stilu numera sa albuma Continuum, zavodljiva, blues&groovy.
Nadalje, iako Mejer napominje da je numera “Changing” za njega centralni deo oko kojeg je gradio ceo album ovoj pesmi kao da nedostaje emotivna dubina, nema intenzivnije harmonske progresije i otpevana je prilično “ravno”. Kako sve pesme odišu istom atmosferom i piano balada “You’re Gonna Live Forever in Me” deluje pomalo bledo na prvo slušanje. No suština je da ovo jeste najemotivnija ovog Mejerovog “prvog talasa” za koju on ističe da je na albumu zabeležena kao prvi, originalni snimak.
Džon Mejer nas muzički ne iznenađuje ovog puta, ostaje dosledan svojoj fuziji blues-pop-soul-soft rock-country žanrova. The Search for Everything: Wave One generalno odiše ambijentalnim, intimnim vajbom, te zaista jeste (muzički) svet za sebe, a ono na čemu je ponovo insistirao jeste – liričnost. Spoj izuzetne interpretativne tehnike, vokala zaista specifične, prepoznatljive boje, izuzetnog talenta i veštine za komponovanje, a nadasve za pisanje priča/tekstova koji nikada nisu “opšte mesto”, čine Džona Mejera jednim od najupečatljivjih muzičkih pojava savremenog doba. Ako ga volite, znate tačno o čemu govorim, ako do sada niste obratili posebnu pažnju – preporuka je, valjda, više nego jasna! 🙂
