Pozorište Seattle Repertory najavilo je prikazivanje prvog grunge mjuzikla. Radnja će se vrteti oko ‘briljantnog grunge muzičara i njegovog ljutog rivala’.
Na čelu projekta u ‘gradu grungea’ je, uz Vensi Goldberg i Meta Šaca, bivša menadžerka Nirvane, Dženet Bilig Rič. Soundtrack će činiti muzika grunge bendova kao što su Alice in Chains i Smashing Pumpkins, koja je u vlasništvu kuće BMG.
Radnja će, naravno, biti smeštena u 90-e godine prošlog veka, vreme grunge buma.
HL
Edi Trank je u svoj podcast u goste pozvao bubnjara Red Hot Chili Peppersa, Čada Smita. U razgovoru su se dotakli raznih tema, a jedna od njih bila je i odlazak benda u penziju
Na pitanje šta misli koliko će još dugo bend nastupati i postojati, Smit je odgovorio:
– Jednom smo se vraćali s nastupa, a Flea je postavio pitanje “Šta misliš, koliko još možemo ovako… Kako ćemo da završimo priču?” Odgovorio sam mu “ne znam”. Želim da snimam albume, ali turneje… Nisam siguran koliko ćemo to još moći. Entoni, Flea i ja imamo 54 godine, Džoš je mlađi, on ima 38-39, nisam siguran da ćemo moći da nastavimo s uobičajenim dugotrajnim turnejama koje traju godinu, godinu i po – rekao je Čed i dodao:
– Svi žele da nas vide i čuju, naravno da smo srećni i zahvalni zbog toga, volimo nastupe, ali da bismo obišli ceo svet treba nam jako puno vremena. Svi imamo porodice pa se i prioriteti pomalo menjaju. Kako će zaista biti u budućnosti, ne znam.
Izvor: Muzika.hr
Odbornici Skupštine grada Niša jednoglasno su doneli odluku da se poznatoj holandskoj saksofonistkinji Kendi Dafler dodeli zvanje – počasnog građanina Niša.
Diplomu o dodeli ovog zvanja muzičarki će uručiti gradonačelnik Niša na prigodnoj svečanosti 13. avgusta, kada Kendi Dafler nastupa sa svojim bendom na Nišvilu 2017.
Inicijativu za dodelu zvanja pokrenuo je Nišvil Džez festival, preko Sekretarijata za kulturu i informisanje, uz obrazloženje da je holandska saksofonistkinja počev od svog prvog nastupa na Nišvilu 2009. godine, kontinuirano promovisala grad Niš i Nišvil džez festival nastupima na nacionalnim medijima Holandije, ali i širom sveta tokom svojih turneja i festivalskih nastupa na svim kontinentima.
Kendi Dafler je tokom poslednje dve decenije u svetskim razmerama sigurno najistaknutiji instrumentalista lepšeg pola u domenu funka i smooth jazza.
Kendi Dafler u žižu svetske muzičke javnosti dospela je kada je čuveni Prins pozvao da mu bude gošća na koncertima u zemljama Beneluksa, a posle i na koncertima, televizijskim gostovanjima i snimanjima u SAD.
Neposredno pred odlazak u Ameriku, Kendi je sa Dejvom Stjuartom iz grupe Euritmics snimala muziku za film “Lilly was here” a naslovna numera postala je verovatno najpolularnija instrumentalna kompozicija tokom poslednje dve dekade 20. veka.
Izvor: Tanjug.rs
Velikom žurkom na Main stageu u režiji Hardwella, jednog od najboljih DJ na svetu, koncertom benda Orthodox Celts na Fusion stageu i nastupom legendarne Nine Kravic na Dance Areni, završen je 18. Exit festival.
Ovogodišnje izdanje Exita pored rekordne posete može da se pohvali i do sada najkvalitetnijom listom učesanika, jer tokom svih pet večeri nastupale su vodeće svetske, regionalne i domaće zvezde.
Ove godine po prvi put uveden je “nulti dan” rezervisanog za nastup svetskih mega zvezda.
Nastup benda The Killers pokazao je da je taj koncept na dobar način prihvaćen od strane publike pa je izvesno da će i sledeće godine Exit trajati pet dana.
Poslednje veče ovogodišnjeg Exita obeležio je Rag`n`Bone Man sjajnim nastupom na najvećoj festivalskoj bini, ali i Roišin Marfi koja je publiku podsetila na svoj prvi koncert na Petrovaradinskoj tvrđavi kao pevačica grupe Moloko 2003. godine.
Tačku na petodnevni muzički hepening stavio je Hardwell, jedan od tri najbolja DJ na planeti, koji je svojeručno potpisao završnu žurku na Main stageu, kojom je nastavljena praksa ustanovljena prošle godine kada je kraj Exita “odsvirao” legendarni Dejvid Geta.
Ljubitelji domaćeg zvuka poslednji dan Exita pamtiće po odličnom programu na Fusion stageu koji su otvorile Škrtice, a posle njih legendarni Masimo Savić pokazao je zašto važi za jednu od najvećih zvezda na ovim prostorima. Zavesu na toj popularnoj bini spustili su Orthodox Celts u samo svitanje.
Po tradiciji, Dance Arena uvek radi “prekovremeno” i mesto je koje publika poslednje napuštaja, po pravilu u poznim jutarnjim satima.
Tako je bilo i ovog puta, a zvaničan kraj ovogodišnjeg Exit festivala, upravo na Dance Areni “odsvirala” je legendarna Nina Kravic.
Do sledeće godine…
Kada kažemo “svetska rok scena” obično mislimo na Evropu i Ameriku. Svi znamo za Stonse, Bitlse, Metaliku, Cepeline… ali, koliko je vas slušalo Mašina vremeni, Akvarium, Kino, DDT, Nautilus Pompilijus…
“Rokenrol je mrtav, ja još nisam“, kaže u pesmi jedan od junaka ovog teksta u kome vam preporučujemo zbirku kultnih ruskih rok pesama iz 80-ih i 90-ih godina prošlog veka. Da, nema nijedne pesme iz novog milenijuma, jer nijedna od njih (još) nije položila ispit vremena.
1. Mašina vremeni — “Marionete“ (1977)
https://www.youtube.com/watch?v=voGKH-OTryk
Zamislite kako je zvučala 1977. godine u Sovjetskom Savezu pesma o marionetama koje tobož pevaju i pričaju, koje pokreće neki “nevidljivi gazda“? Kada je kasnije sovjetska vlast započela medijsku kampanju protiv benda Mašina vremeni zbog toga što “daju mladim injekcije veoma sumnjivih i diskutabilnih ideja”, novine u kojima je bio objavljen taj članak dobile su 250 hiljada pisama podrške bendu.
Tokom 90-ih lider sastava Andrej Makarevič postao je uspešni voditelj i biznismen. On se i dalje bavi muzikom, a za generaciju koja je odrastala u ova doba Mašina vremeni je ostao simbol slobodnog pogleda na svet.
2. Akvarijum — “Voz u plamenu” (1987)
https://www.youtube.com/watch?v=P1nAnLzcfrY
Filozof, matematičar i vođa benda Akvarijum Boris Grebenščikov nikad nije planirao da napiše pesmu koja bi imala društveno-politički značaj. Ali tako je ispalo, zato što mu je “sve dozlogrdilo”. I naravno, ne bez uticaja Boba Dilana.
Početkom 90-ih pesma o generalima “koji piju i jedu našu smrt” postala je toliko aktuelna da je Akvarijum prestao da je svira na koncertima. Akvarijum je bio i ostao bend koji promoviše multikulturalizam u pravom smislu reči i ne peva o politici (makar eksplicitno), ali “Voz u vatri” i dalje ostaje njihova pesma sa najvećim brojem krilatica poput: “Prema poslednjim izveštajnim podacima, ratovali smo sami protiv sebe”.
3. Kino — “Zvezda po imenu Sunce” (1989)
Viktor Coj, frontmen grupe Kino, poslednji je junak u crnoj jakni koji je prošao put od romantičara do ozbiljnog i prilično zatvorenog čoveka, čije pesme poput “Tražim promene“ izražavaju duh vremena na mnogo ubedljiviji način nego famozni izrazi poput “Perestrojke”.
“Zvezda po imenu Sunce” je možda najzagonetnija pesma ruskog roka, s obzirom na činjenicu da ju je sam autor komentarisao na sledeći način: “Objašnjavati o čemu je pesma, to je kao objašnjavati u čemu je poenta vica”. Sa druge strane, poruka je manje-više jasna: i dalje živimo ispod svetla najveće zvezde, na planeti na kojoj rat traje već dve hiljade godina — i to bez ikakvog razloga.
4. DDT — “Šta je to jesen?” (1991)
DDT je apsolutni ruski rekorder po broju pesama o jeseni. “Šta je to jesen?” je bila prva u nizu pesama o omiljenom Puškinovom godišnjem dobu i stekla je izuzetnu popularnost.
Frontmen benda Jurij Ševčuk se seća da se bukvalno skrivao u tamnim sokacima jer, kako kaže “da su me primetili ljudi koji su u tom trenutku slušali pesmu, bio bih primoran da pijem sa njima nedelju dana”.
5. Bravo — “Put u oblake” (1992)
Nostalgija za sovjetskim retro-stilom, izvorni zapadni rokenrol, romantizam i vera u stvari u koje samo deca veruju. U takvom ambijentu sastav Bravo radi od 1983. godine i njegova muzika je možda najbolja terapija protiv realnosti.
“Voleo bih da pevam kao vetar” — kome bi to palo na pamet 1994. godine u jeku ekonomskih problema i borbe za opstanak? Sa druge strane, lider benda Jevgenij Havtan ima čvrst politički stav:
-Ne razumem kako muzičar može istovremeno da svira rokenrol i da ide na prijem kod predsednika zemlje.
6. Nautilus Pompilijus — “Šetnje po vodi” (1993)
Pesma “Šetnje po vodi” benda Nautilus Pompilijus mogla bi da postane nekanonska knjiga biblijske tematike, jer u njoj Hristos hoda po vodi, spašava duše i upoznaje se sa ribarom Andrejem nakon vaskrsenja.
Zato je lider sastava Vjačeslav Butusov za ovu pesmu rekao da je to “pseudo-pouka”:
– Ovo nije pesma o religiji, iako su početkom 90-ih pesme o Hristu bile u modi – istakao je on.
Bilo kako bilo, to je jedna od najpopularnijih pesama Nautilusa, čija je poruka – samo onaj ko je spreman da žrtvuje sebe, može pomoći drugima.
7. Mongol Šuudan — “Moskva” (1995)
Ruski bend Mongol Šuudan izvodi anarho-pank, ali njegov glavni hit nema nikakve veze sa pankom. “Koautor“ pesme “Moskva” je čuveni ruski pesnik sa početka dvadesetog veka, huligan, pijanac i genije Sergej Jesenjin.
Lider benda Valerij Skoroded jednom je rekao da mu je bilo dosadno da komponuje tekst za pesmu, pa je jednostavno otvorio knjigu Jesenjina kojeg je u to vreme izuzetno voleo.
Čini se da je ova pesma stekla toliku popularnost upravo zato što je Moskva 20-ih, o kojoj je pisao Jesenjin, izuzetno ličila na Moskvu 90-ih – “Podbuo je ovaj grad pun boja, al uza nj me veže ljubav živa Azija, sva dremljiva i zlatna, na njegovim kupolama sniva”.
8. Alisa — “Kiša“ (1996)
Govoreći o glavnim ruskim rok-pesmama, nemoguće je zaobići bend Alisa, koji je objavio svojevrsnu himnu “Sve je to rokenrol”. Ipak, nećemo da pišemo o ovoj pesmi, jer je sam frontmen Alise Konstantin Kinčev rekao da više ne želi da je peva.
Ubedljivo najdirljivija Alisina pesma je “Kiša“. Spot koji je za nju snimljen možda je najbolji način da se čovek upozna sa sovjetskom kinematografijom, a i Moskvom 60-ih, budući da je video napravljen od odlomaka čuvenih filmova “Šetam po Moskvi”, “Proleće na ulici Zarečna” i drugih filmova o “kiši, koja je sagradila vodeni zid”.
9. Agata Kristi — “Opijum ni za koga” (1995)
https://www.youtube.com/watch?v=7cYsPCe-Qzc
Agata Kristi je svojevrsni ruski The Cure, a njihova muzika je “Disintegration” na ruski način. Jedna od najboljih pesama braće Samojlov “Opijum ni za koga” nikako nije vezana za narkotike.
– Muzika je opijum ni za koga. Zato što je umetnost stvar po sebi, ne zavisi ni od koga i nikome ne pripada. Ali muzičari, kao i slušaoci zavise od umetnosti – rekao je Gleb Samojlov u jednom intervjuu.
Šokantne poruke poput “Namaži trepavice karminom a usne lakom za kosu” zapravo su “bockanje“ rok muzičara koji preteruju sa šminkom. Ali cela generacija je shvatila pesmu “zdravo za gotovo”. To je ono što se zove “umetnost prevare”.
10. Splin — “Nema izlaza“ (1998)
https://www.youtube.com/watch?v=qgXpTUEU4LM
Pre desetak godina rukovodstvo moskovskog metroa je planiralo da promeni natpise “Nema izlaza“ na vratima, zato što je to negativno uticalo na putnike (i ne samo depresivce).
Bilo kako bilo, ova poruka je u nekom smislu nadahnula lidera sastava Splin Aleksandra Vasiljeva da komponuje pesmu, koja je postala vodič kroz život tinejdžerima.
Krajem 90-ih kritičari su definisali stvaralački princip benda Splin kao “tamu na kraju tunela“, što je donekle i tačno. Sa druge strane, Aleksandar Vasiljev se pita: – Zašto se iskreno stvaralaštvo smatra depresivnim?
Izvor: sputniknews.com
Novi fillm o čoveku pauku Spajdermenu “Spider-Man: Homecoming” premašio je očekivanja sa zaradom od 117 miliona dolara od 7. jula u bioskopima u SAD.
Poslednji film u serijalu o Spajdermenu bio je test za američke filmske producente pošto je tržište pokazalo “zamor” prema nastavcima filmova.
I zato su se rivalske američke producentske kuće Marvel i Soni udružile kako bi nastao film “Spider-Man: Homecoming”, koji je kao nikada dosad blizak stripu na kom je baziran i čije je snimanje koštalo oko 175 miliona dolara.
Radnja novog Spajdermena se dešava neposredno posle završetka filma “Kapetan Amerika: Gradjanski rat” (Captain America: Civil War) u kom je Piter Parker otkrio puni superherojski potencijal. On se vraća u kuću svoje tetke Mej (Marisa Tomei), pod budnim je okom Tonija Starka (Robert Dauni Džunior) a pretnju predstavlja novi negativac Lešinar (Majkl Kiton).
Ideja Marvela je da liku udahne originalni duh iz stripa Stena Lija i Stiva Ditkoa, a reditelj Džon Vots je rekao da je film “prilika da se Spajdermen smesti u Marvelov univerzum i tako otvori mogućnosti za brojne nove priče”.
Marvel je 1999. prodao Soniju prava na Spajdermena, tada nazivanog “draguljem u kruni”, za procenjenu cifru od sedam miliona dolara. To je bilo vreme kada superherojski filmovi nisu predstavljali siguran dobitak za producentske kuće.
Od tad je Spajdermen glavni Sonijev proizvod, a pet filmova o čoveku-pauku su izmedju 2002. i 2014. zaradila oko četiri milijarde dolara. On je najunosniji crtani lik posle Betmena.
Međutim, poslednji nastavak, “Amazing Spiderman 2” sa Endruom Garfildom u glavnoj ulozi, bio je neuspešan na blagajnama i razočarao je kritiku.
Osećajući da se vremena menjaju, tadašnja predsednica Sony Pictures Entertainmenta Ejmi Paskal je 2015. pristala da Marvel napravi novi serijal o Spajdermenu.
Novi Spajdermen se prikazuje od 7. jula a glavnu ulogu igra britanski glumac Tom Holand.
Izvor: Beta.rs
Na ovogodišnjem Festivalu evropskog filma Palić, koji se održava od 15. do 21. jula, biće prikazano oko 80 filmova u 11 selekcija, a selektor Petar Mitrić kaže da oni čine jednu celinu i pružaju sliku evropske kinematografije.
– Najviše se priča o glavnom program, jer ga čine filmovi koji obeležavaju evropsku kinematografiju ove godine, međutim i ostali programi, kao što su ”Paralele i sudari” i ”Mladi duh Evrope”, otkrivaju nove autore i donose novu svežinu savremene kinematografije Evrope. Kroz sve te programe možemo da sastavimo sliku kinematografije danas u Evropi – istakao je Mitrić u izjavi Tanjugu.
Savremena kinematografija je, kako primećuje Mitrić, usmerena ka čoveku i njegovom mestu u savremenom životu:
– Taj odnos čoveka ka stvarnosti i današnje stvarnosti ka čoveku, karakteriše savremeni evropski film.
Viđenje čoveka u savremenom svetu zavisi od autora do autora, a ideja selektora festivala bila je da ukažu na pogled iz Evrope na globalne probleme.
– Danas se mladi autori sve više bave životom u udaljenim zemljama kao što je Kongo, ostrvo Rejnjon u Africi, Čile ili Kina. Taj neki avanturistički ili čudan duh, pogled na globalni svet, najviše karakteriše nove autore – rekao je Mitrić.
Takmičarski deo programa otvoriće film “O telu i duši” mađarske rediteljke Ildiko Enjedi, nagrađen u Berlinu Zlatnim medvedom za najbolji film.
Tu su i novi filmovi reditelja Andreja Zvjaginceva, Kornela Mundrucoa, Agnješke Holand, Mišela Haznavičiusa koji pripadaju redu vodećih autora evropske i svetske savremene kinematografije.
Mitrić je najavio da će na Paliću srpsku premijeru imati hrvatski film “Kratki izlet” Igora Bezinovića – “mali nepretenciozni film pun srca i duha”.
U programu “Mladi duh Evrope” premijerno će biti predstavljen film Marka Grbe Singha “Zvezde Gaomeigua”, nagrađenog na festivalu Visions du Reel u Francuskoj za najbolji kratki film.
– Ostvarujemo i lepu saradnju sa francuskim udruženjem za promociju i distribuciju nezavisnog filma ACID, uz čiju pomoć prikazujemo dva veoma sveža francuska filma ”Plavo nebo iznad mene” i ”Pre kraja leta”, prikazana u Kanu ove godine – kaže Mitrić.
Pored engleskog scenariste Kristofera Hamptona, ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka”, među gostima će biti i Kristi Puju, jedan od začetnika rumunskog novog talas u kinematografiji, koji će predsedavati žirijem, a prema Mitrićevim rečima, svaki film će imati po nekog predstavnika na Paliću.
Zbog finansijske situacije smanjen je broj filmova sa 106, koliko je prikazano prošle godine, na 80, izostaće program “Klasici na trgu” i Festivalske novine, a biće i manje gostiju.
I ove godine, sredina jula meseca rezervisana je za Zlatibor i tri noći dobre svirke na dve bine – Main i Shuma stage.
Sjajna ekipa koja će od 13. do 15. jula biti na HillsUp festivalu garantuje “vrh” svirku i provod.
A tamo vas na Main stageu čekaju:
Četvrtak, 13. jul:
1. Ispitni Rock
2. PNA
3. Harlekin
4. Straight Mickey The Boyz
5. Kanda kodža i Nebojša
6. Goran Bare i Majke
7. Orthodox Celts
8. Atheist Rap
Petak, 14. jul:
1. Eastock
2. Danga
3. Lizard
4. Dža ili Bu
5. Obojeni program
6. Let 3
7. Who See
8. Zap Me Strobe
Subota, 15. jul:
1. Nikad spremni
2. Brat
3. Sooma
4. Atomsko sklonište
5. Mortal Kombat
6. Elemental
7. Irie Fm
8. Prti Bee Gee
Nemanja Kojić Kojot aka Hornsman Coyote objavio je još jedan video-singl sa predstojećeg albuma “Sevengreen”.
Pesmu “I Believe” Kojot je uradio u saradnji sa produkcijskom kućom House Of Riddim iz Austrije koja će biti zadužena i za produkciju njegovog novog izdanja.
Deseti solo album najpoznatijeg domaćeg rege muzičara biće objavljen 27. avgusta.
Kompoziciju “I Believe” radili su bubnjar Sem Gili, basista Manfred Šir, gitarista Herb Pirker i klavijaturista Parvez Sajid.
Kojot je bio zadužen za tekst, vokale, trombonske deonice, kao i njihove aranžmane, dok je prateće vokale otpevala Đurđica Vali Gajić.
Porodični trio Chegi koji čine Stefan (diplomirani kompozitor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu), Dušan (šampion sveta na svetskom kupu harmonike u Portugalu 2016) i Željko (ekskluzivac PGP RTS-a) vratiće vas u najlepše ex-Yu dane.
Ovaj trio, koji pored autorskih pesama izvodi i najveće hitove iz čitavog sveta, došao je mešavinom žanrova do posebnog i upečatljivog stila.
Međutim, jedan snimak postao je hit na društvenim mrežama – 50 godina ex-Yu muzike u četiri minuta…
Izvor: Noizz.rs
