Snimak akustičnog koncerta koji je Ekatarina Velika održala 19. 5. 1994. u Prištini, pola godine pre smrti Milana Mladenovića, dugo se smatrao izgubljenim. Na dvostrukom CD-u “Krug” sada je konačno dostupan javnosti.
U to vreme EKV su, zapravo, bili samo Milan Mladenović i Margita Magi Stefanović, ali to ih “nije nimalo pokolebalo u nastojanju da u svakom trenutku daju najbolje od sebe. Očigledno – i ispravno – odlučivši da nove okolnosti prilagode sebi, stvorili su još jednu nadahnutu i blistavu varijaciju EKV”, kako je zapisao beogradski rok kritičar Aleksandar Žikić.
Dvostruki CD “Krug” pušten je u pretprodaju s popustom na web stranici Mascoma, a izdavač je na svom YouTube kanalu objavio dva simbolično odabrana singla, “Kao da je bilo nekad” i “Krug”.
CD: 1 01 Ti si sav moj bol 02 Dum Dum 03 Hej mama 04 Just let me play some modern R’N’R music 05 Kao da je bilo nekad 06 Anestezija 07 Neko nas posmatra 08 Zemlja 09 Par godina za nas 10 Ljudi iz gradova 11 Srce
CD: 2 01 Novac u rukama 02 Oči boje meda 03 Bežimo u mrak 04 Sarajevo 05 Tatoo 06 Krug 07 Zajedno 08 Budi sam na ulici 09 Karavan 10 Glad 11 Just let me play some modern R’N’R music
Koncert grupe Scorpions, koji je trebao da bude održan u četvrtak, 7.decembra u Štark Areni, odložen je do daljnjeg, prema informaciji koju smo dobili od Live Nationa.
Takođe su odloženi i njihovi koncerti u Ostravi i Ljubljani.
Kupljene ulaznice su validne za novi datum održavanja koncerta, koji će uskoro biti objavljen.
Svi fanovi koji budu želeli da im se izvrši povraćaj novca, mogu to da urade na svim prodajnim mestima na kojima su ulaznice kupljene.
I šta sad? Da se nadamo da je reč o nekom neki prozaičnom i glupom razlogu i da ćemo ih uskoro videti u Beogradu.
U moru koncerata koji će se u Beogradu održati u prednovogodišnjem periodu, jedan se svakako izdvaja kao ozbiljna preporuka ljubiteljima pravog roka.
Najmlađi rok gitarista, autor i frontmen na prostorima Evrope Nikola Džoni Ranković održaće sa svojim bendom The Churlians 23. decembra u Božidarcu prvi veliki samostalni autorski koncert u Beogradu.
Nikola Džoni Ranković/ Photo: Promo
Uz poseban osvrt na kvalitet audio i video produkcije i set listu kojom će predstaviti svoj autorski opus, Džoni i momci iz The Churlians će na bini imati i specijalne goste – aktivnu reprezentaciju rok legendi koju će činiti: Žika Jelić (Yu grupa) na lapstilu, Dragoljub Crnčević Crnke (Point blank) na gitari, Vicko Milatović (Riblja čorba) na bubnju, Saša Lokner (Bajaga i Instruktori) na klavijaturama, Dragan Jovanović Krle (Generacija 5) na gitari i Zoran Radomirović Švaba (Električni orgazam) na basu.
Ideja da publika dobije i kvalitet više ostvarena je kroz izložbu rok fotografija Wood RS a još jedan benefit biće prodaja druge knjige iz čuvenog serijala “R’N’ROLL u kandžama interneta” autora Branimira Loknera i Predraga Jovanovića po promotivnoj ceni, u kojoj je Džoni Ranković najmlađi sagovornik.
Nikola Džoni Ranković/Photo: Promo
Džoni je u glavnom gradu već nastupao (Taš, Rolerijada na Trgu…) ali ovo će biti prvi samostalni veliki autorski rok koncert što je takođe presedan u rok svetu, u kome se veoma često traže i nalaze izgovori. Najmlađi autorski rok bend na čelu sa neumornim Džonijem ne priznaje povlačenje, izgovore i opravdanja. Vredno su vežbali, radili i na novim pesmama i sa velikim uzbuđenjem pozivaju publiku da dođe u Božidarac 23.decembra u 20 časova.
Ulaznice se mogu kupiti u Felix Shopu (TC Sremska) ili putem mejla info@johnnyrankovic.com kao i u Božidarcu na dan koncerta po ceni od 400 dinara.
Džoni Grinvud i Ed Obrajan (Radiohead)/ Photo: FAcebook @radiohead
Radiohead će 14. aprila, na dan svečane ceremonije za prijem u Rokenrol kuću slavnih, održati koncert u Buenos Airesu.
Pošto je malo verovatno da mogu da budu na dva mesta istovremeno, PR benda je kratko objasnio:
– Oni neće prisustvovati ceremoniji.
Članovi Radioheada već su ranije ove godine u intervjuima izjavljivali da nisu previše zainteresovani za sve što se događa oko ulaska u Kuću slavnih, iako su među nominovanima.
Radiohead/ Photo: Danny Clinch
– Ne zanima me – rekao je Džoni Grinvud u intervjuu za Rolling Stone ove godine, a Ed Obrajan je dodao:
– Ne bih želeo da budem grub u vezi Rokenrol kuće slavnih jer za puno ljudi ona ima značenje, ali kulturološki to ne razumem. U suštini, to je američka stvar. Nismo nikada imali velika očekivanja. Ne bih želeo da obezvredim i uvredim nešto gde su nominovani odlični umetnici. Ali, da budem iskren, ne razumem to. To je valjda u sferi toga što sam Britanac koji se pita: “Okej, hvala, ali šta to znači?”
Pored Radioheada za ulazak u Rokenrol kuću slavnih nominovani su Rage Against The Machine, Kejt Buš, Nina Simon, Depeche Mode i Judas Priest.
Američka plesačica Dita von Tiz snimila je prvi singl i najavila muzički album koji će se pojaviti na tržištu u februaru 2018. godine.
Dita je pesmu snimila s francuskim producentom Sebastijanom Telierom.
– Kada sam vidio Ditu kako igra uz deo muzike koju sam pisao za nju, imao sam osećaj da se njena fizička pojava i njena ličnost savršeno uklapaju u moju muziku. Zbog toga sam počeo da komponujem samo za nju – rekao je Telier.
Senzualna pesma “Rendez-vous” označava novo poglavlje u Ditinom životu, a plesačica je poručila da je odlučila da izađe iz svoje sigurne zone.
– Nisam profesionalna pevačica i bilo mi je pomalo neprijatno, ali uživala sam – rekla je Dita.
Jedan od najpopularnijih bendova u bivšoj Jugoslaviji, albume je na vrhuncu karijere snimao u Velikoj Britaniji.
Frontmen Kerbera, Goran Gale Šepa, prisetio se snimanja albuma u Mančesteru, svirki u Britaniji i Parizu, šansi za svetsku slavu…
Kako pamtite vreme snimanja albuma Kerbera u Engleskoj, u studiju u Mančesteru? – Moram da priznam da smo se osećali gordo u kolevci rokenrola. Tamo ljudi stvarno doživljavaju umetnike kao zvezde. Ako si došao do studija i snimaš album, ti si već neko ko zaslužuje njihovu pažnju. Nas su poštovali na svakom koraku i to nam je punilo baterije, stvaralo nove ideje i ulazilo u muziku koju smo snimali. Živeli smo u Stokportu, a snimali u Studio one – Saughall, Čester. Voleo bih da mogu da vratim to vreme i tu našu neponovljivu atmosferu. Moram da dodam da smo se, prošle godine, čuli sa našim tadašnjim producentom Gordonom Roulijem i da je taj razgovor bio neverovatno emotivan. Palo je i par suza sa druge strane telefona, a s druge strane, zna se da Kerber nikada ne plače, ha-ha-ha.
Kerber/ Photo: Gitarijada Zaječar
Da li je bilo ponuda za vašu inostranu karijeru? – Bilo je ponuda. Nas je poneo zanos novog albuma, tako da niko nije razmišljao o nekoj inostranoj karijeri. Bili smo suviše mladi da tako nešto prihvatimo. Meni je ponuđeno da odmah ostanem, a da za potrebe benda putujem u Jugu – da podsetim mlađe da se tako zvala naša velika, lepa zemlja. Moja teorija je bila “Sa bendom na kraj sveta”. I nikada se nisam pokajao.
Šta pamtite sa svirki po Britaniji? – Veliko je to iskustvo bilo za nas, da nastupimo uživo sa par pesama. Upoznali smo lokalne bendove, ali najvažnije je što smo videli sa kakvim profesionalizmom rade svoj posao. Nas su doživeli kao neke Mađare, jer samo sa tim bendovima su imali iskustva, a jezik ih je podsećao na mađarski. Neke naše pesme su puštane na radiju i izazvale pozitivne komentare. Čak je i neka “kinta” stigla na adresu našeg producenta. Ova rokerska avantura je nastavljena, pa smo posle urnebesne Engleske dali sebi oduška i ostali sedam dana u Parizu. Bilo lepo — vratilo se.
Slovenačka “bluz rok mašina” bend Stray Train objavio je drugi studijski album “Blues From Hell – The Legend Of The Courageous Five” sa 12 novih pesama.
Stray Train/ Photo: Facebook @StrayTrain
– S pisanjem pesama za “Blues From Hell – The Legend Of The Courageous Five” počeli smo ubrzo posle izlaska prvog albuma. Nove ideje su izvirale iz nas pa smo odučili da se “zatvorimo” u prostor u kome imamo probe i svi smo zajedno i neometano stvarali novu muziku na način, za koji verujemo da je danas postao jako redak – izjavio je Luka Lamut, pevač benda i dodao:
– “Blues From Hell – The Legend Of The Courageous Five” razlikuje se od našeg prvog albuma – mnogo je više fokusiran, usredsređen, ali i raznolikiji. Od samog početka znali smo tačno šta želimo i kuda idemo. Nismo odabrali prečace. Mislim da je glavni razlog to što smo zaista naučili u te dve godine. Mnogo nam se stvari dogodilo u relativno kratkom vremenu i postali smo jako dobri prijatelji – ta se hemija takođe čuje na albumu. A to je nešto što novac ne može da kupi.
Televizijska mreža HBO prikazaće u ponedeljak dokumentarni film o Benu Bredliju, čuvenom uredniku američkog lista Vašington post u vreme afere Votergejt.
Photo: yootube.com printscreen
Film “The Newspaperman: The Life and Times of Ben Bradlee” prati život američkog novinara od njegovog porekla iz Bostona, prijateljstva s jednim od predsednika SAD Džonom Kenedijem, preko afere Votergejt koja je uzdrmala tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona.
Ceo projekat je televizijskoj mreži HBO-u predložio Bredlikjev stariji sin Kvin koji je ujedno i koproducent ovog dokumentarnog filma.
– Teško je ne zaljubiti se u čoveka kao što je Ben – rekao je režiser filma Džon Magio i dodao da je Bredli “živeo život u trenutku” i da je bio svedok najbitnijih dogadjaju u 20. veku.
Film o dugogodišnjem uredniku imaće savršenog naratora samog Bredlija koji je umro 2014, ali su producenti pronašli njegovu audio knjigu koju je snimio 1994. i ona je iskorišćena u dokumentarcu.
– Čim sam čuo taj baršunasti glas znao sam da ga želim u filmu – rekao je Magio i dodao da je snimak uneo mnogo više Bredlijeve ličnosti.
Photo: imdb.com
Bredli je bio na mestu urednika Vašington posta više od 20 godina i predvodio je preobražaj tog lista od uspavanih lokalnih novina do velikog nacionalnog dnevnika. On je u redakciju doveo grupu talentovanih novinara i postavio je uredničke standarde koji su Vašington postu doneli novo poštovanje.
Rano je dobio priliku da se istakne kao novinar zahvaljujući svom prijateljstvu s jednim predsednikom SAD Džonom Kenedijem i ulozi u svrgavanju drugog, Ričarda Niksona kroz aferu Votergejt. Bredli je pomogao novinarima Bobu Vudvordu i Karlu Bernstinu da objave podatke o toj aferi, koja je dobila Pulicerovu nagradu.
Bio je borac za slobodu štampe, za šta ga je bivši američki predsednik Barak Obama 2013. odlikovao Predsedničkom medaljom za slobodu.
Ivana Mladenović, proglašena je za najboljeg reditelja 23. Festivala autorskog filma, na svečanom zatvaranju koje je održano sinoć u Domu omladine Beograda.
Ivana, poreklom iz Srbije, koja već 13 godina živi i radi u Rumuniji, na Festivalu autorskog filma prikazala je svoj prvi dugometražni igrani film “Vojnici. Priča iz Ferentarija” (Rumunija/Srbija/Belgija), ostvarenje, prema oceni žirija, “izuzetno živog mizanscena koji otkriva mladu rediteljku velikog talenta”.
– Dok sam živela u Beogradu radila sam lažne propusnice samo da bih ušla i gledala filmove na Festivalu autorskog filma, od jutra do mraka. Ne mogu da verujem da sam sada deo tog festivala i da sam dobila nagradu – istakla je mlada rediteljka u razgovoru za Tanjug nakon dodele nagrada.
Film je snimljen po romanu rumunskog pisca Adrijana Šljopa koji i igra jednu od glavnih uloga – antropolog koji se seli u geto, u najsiromašniju oblast Bukurešta, kako bi proučavao muziku manele – “pop muziku romske zejednice” gde upoznaje bivšeg zatvorenika Alberta sa kojim se upušta u vezu.
– Najvažnije mi je bilo da pokažem da je ovakva priča moguća, uprkos suprotnostima između njih dvojice. To što je najlepše bilo je i najteže – pokazati te dve suprostnosti i ljubav koja se razvila među njima. Ljubavna priča je ono što me je interesovalo – objasnila je Mladenović.
Film, prema njenim rečima, pokazuje odnos većine rumunske zajednice s jedne strane i romske zajednice s druge kroz ljubavnu priču.
– Želela sam da pokažem kakvi su odnosi među njima. Nije mi bila namera da pokažem sve te političke i socijalne razlike koliko mi je bilo bitno da pokažem da je moguća ljubav između njih i neka bolja budućnost – dodala je rediteljka, koja je dosta vremena provela u Ferentariju gde autor knjige i živi.
Photo: Facebook @AuteurFilmFestival
Mladenović je upravo završila novi scenario i otkriva da je reč o muzičaru u izgnanstvu, u Londonu.
– Želela bih da snimim film tamo, ali reč je o migrantima, Srbima, Rumunima, Romima, svi smo tamo zajedno. Volela bih da snimam i u Srbiji i to na Dunavu, jednu lakšu ljubavnu priču u Ðerdapskoj klisuri odakle sam rodom – rekla je ona.
Ivana priznaje da je uvek teško napraviti prvi film i da je zapravo najteže odlučiti se koji će to film biti.
– Kada si početnik, želiš da ispričaš sve priče ođednom i to je bio najteži momenat kada je trebalo da odlučim i kažem: Stop, ne te priče, ovo želim da kažem. Sve ostalo, ako si uporan i želiš, moguće je. Meni je trebalo četiri godine da snimim ovaj film i istrajnost je jedna od najbitnijih stvari – smatra rediteljka.
Ona svojim kolegama poručuje da ako zaista žele da ispričaju neku priču, to ne moraju da radi kroz fikciju, mogu se okrenuti dokumentarcu za koji je potrebno manje sredstva.
– Ako te nešto muči i imaš potrebu nešto da kažeš, možeš to uraditi kroz različite forme, nije bitno da li kroz video art, igrani film ili dokumentarac. Važno je da kažeš šta misliš – istakla je Mladenović.
Mlada rediteljka nastavlja sa igranim filmovima, ali i dodaje da jedva čeka da se vrati dokumentarnom filmu.
Bunt je nerazdvojni deo rokenrola,a zahvaljujući tom buntu slavni muzičari ponekad završe ispred fotoaparata u policijskoj stanici.
Baš su fotogenični, zar ne…
Ozi Ozborn/ Photo: pinterest.com
Ozi Ozborn Dve godine pošto je piškio po spomeniku-tvrđavi Alamo u Teksasu, Ozija je u Memfisu uhapsila policija. Dobri stari Ozi “bauljao” je slavnom ulicom Beale Street prilično pijan.
Mik Džeger/ Photo: pinterest.com
Mik Džeger Kada su 1967. policajci upali u kuću Kita Ričardsa u potrazi za narkoticima, priveli su i Mika Džegera. Pevač The Rolling Stonesa proveo je par noći u zatvoru pre nego što je uplaćena kaucija.
I Kit Ričards stao je 1972. ispred policijskog fotoaparata i to zato što se – ironično – na ulici potukao sa fotografom koji je hteo da ga fotografiše.
Džim Morison/ Photo: pinterest.com
Džim Morison Priča kaže da je u martu 1969. Džim Morison na koncertu The Doorsa u Majamiju pokazao više svog tela nego što pristojnost nalaže.
Sledeće godine su ga priveli i osudili za nedolično ponašanje. On sam, kao i članovi benda, tvrdili su da nikada nije napravio ništa pogrešno.
Džimi Hendriks/ Photo: pinterest.com
Džimi Hendriks Džimija Hendriksa policija je privela na aerodromu u Torontu. Kod njega je pronađena manja količina heroina i hašiša, a Džimi je objasnio da mu je to u prtljagu kao znak pažnje ili poklon ubacio neki dobronamerni obožavalac. Kanadska policija mu je poverovala i oslobođen je svih optužbi.
Dženis Džoplin/ Photo: pinterest.com
Dženis Džoplin Dženis Džoplin posvađala se sa policajcem na svom koncertu u Tampi 1969. Policajac je publici branio da ustanu sa svojih sedišta pozivajući megafonom one koji su to uradili da se vrate, na šta je u njihovu obranu stala Dženis.
Verbalni sukob između nje i policajca završen je kada mu je zapretila da će ga udariti, pa je posle koncerta uhapšena.
Dejvid Bouvi/ Photo: pinterest.com
Dejvid Bouvi Bouvija su uhapsili zbog posedovanja marihuane zajedno sa Igi Popom. Stari prijatelji održali su koncert u Ročesteru, povukli se sa društvom u apartman hotela, a onda im je oko pola tri noću na vrata zakucala policija.
Pronašli su oko 200 grama marihuane što je bilo dovoljno da ih optuže za posjedovanje narkotika, pa su Bouvi, Pop i još dvojica prijatelja odvedeni u stanicu.
Kurt Kobejn/ Photo: pinterest.com
Kurt Kobejn Sedam godina pre nego što je postao slavan, policija je budućeg frontmana Nirvane uhapsila u maju 1986. zbog pijanstva. Bio im je poznat još od godinu dana ranije kada su ga uhapsili zbog vandalizma.
Džoni Keš/ Photo: pinterest.com
Džoni Keš Džoni Keš je pred policijski objektiv stao (u ovom slučaju seo) u oktobru 1965. godine kada su po povratku iz Meksika u njegovom prtljagu pronađene raznorazne tabletice.
Frenk Sinatra/ Photo: pinterest.com
Frenk Sinatra Plavooki je uhapšen u Nju Džerziju 1938. zbog druženja sa udatom ženom! Druga vremena, drugi zakoni. Optužba je kasnije preinačena u preljubu, a na kraju i odbačena.
Eksl Rouz/ Photo: pinterest.com
Eksl Rouz Eksl Rouz, inače Vilijam Brus Bejli, do 18. godine već bio “noćna mora svih policajaca” u gradiću Lafajetu u kome je odrastao, a u dosijeu je imao 20 hapšenja od kojih je, tvrdi frontmen Gansa, bio kriv u samo pet slučajeva.
Sudski spisi pokazuju da je od jula 1980. do maja 1982. proveo čak 10 dana u zatvoru, a radilo se o optužbama za tuče, delinkvenciju, opijanje u javnosti, ometanje poseda i vandalizam.
Međutim, čitajući o njegovom životu, nije teško pronaći korene ovog problematičnog ponašanja.
Šeron Lintner, Ekselova majka rodila ga je još u srednjoj školi, a njegov otac, Vilijam Rouz, bio je takođe na glasu kao “loš momak iz Lafajeta”.
Otac je napustio porodicu kada je Eksl imao dve godine, a samo godinu dana kasnije, njegova majka se preudala za sveštenika Stefena Bejlija pa je Rouz odrastao misleći da mu je Bejli pravi otac i koristio njegovo prezime.
Odlazili su u crkvu najmanje tri puta nedeljno, a Bejli je bio izuzetno strog i sklon kažnjavanju. Znao je da udara Vilijama samo zbog toga jer ga je zatekao kako gleda reklamu u kojoj su se pojavile žene u bikinijima. Čak je, nedugo posle toga, iz kuće je izbacio televizor.
Rouza je terao da čita Bibliju pa bi mu često pomagao kod propovijedi. Naučio je da drži govore pred većim brojem ljudi, a u crkvi je naučio i da svira klavir i peva.
Iako nikada nije imao podršku oca, u crkvi je kroz muziku pronašao sopstveni identitet.
Sve ovo kasnije je dovelo do problematičnog ponašanja, a Rouz je pobegao od kuće čim mu se za to pružila prilika.
