Majkl Džekson i Kvinsi Džons/Photo: facebook@QuincyJones
Kompanija koja upravlja imovinom američke pop zvezde Majkla Džeksona moraće da isplati muzičkom producentu Kvinsiju Džonsu 9,4 miliona dolara na ime neisplaćenih honorara za korišćenje muzike koju je on producirao.
Viši sud u Los Anđelesu doneo je presudu kojom će Džons dobiti naknadu za koriščenje Džeksonovih hitova u dokumentarnom filmu “This is it” i dve predstave cirkusa Cirque du Soleil.
Džons, koji je s Džeksonom radio na albumima “Thriller”, “Off the Wall” i “Bad”, podneo je tužbu pre skoro četiri godine i tražio 30 miliona dolara, o čemu je Headliner.rs već pisao. Kompanija koja upravlja Džeksonovim imanjem tvrdila je da mu duguje 392.000 dolara.
Slavni producent izjavio je da odluka porote predstavlja pobedu ne samo za njega lično, nego za ukupna prava umetnika.
– Tužba nikada nije bila o Majklu, bila je o zaštiti integriteta onoga što smo svi mi radili u studiju za snimanje i zaostavštine onoga što smo stvorili – saopštio je Džons.
Advokat kompanije izjavio je da je iznenažen presudom i da će podneti žalbu.
Čast da upoznam Predraga Živkovića Tozovca imao sam pre koju godinu, baš na dan kada je iz štampe izašao moj drugi roman “Duge noći i crne zastave”. Zajedno sa kolegom Igorom Marojevićem sam gostovao u jednoj emisiji na RTS-u pa se tamo, u studiju na Košutnjaku, desio i taj susret sa čovekom prema kome gajim izuzetno poštovanje.
Toza kao Toza, bio je šarmantan i neposredan, pa sam se tako i uživo uverio u reputaciju gospodina koja ga prati. Ćaskali smo o svemu i svačemu, između ostalog i o tome kako je njegov otac Toza Živković svojevremeno svirao u Nišu, za vreme Drugog svetskog rata. Nastupao je u niškoj kafani “Nju Jork” koja se nalazila u strogom centru i imala reputaciju “divljeg” mesta, zajedno sa lokalnom legendom, harmonikašem Svetislavom Petrovićem – Nišavcem, koji je jedan od glavnih junaka mog prvog romana “Konstantinovo raskršće”. Čaršijska priča kaže da su žene prosto ludele za njima dvojicom, te da su im oni odgovarali adekvatno, pesmama koje su bile komponovane i svirane njima u čast.
Ne znam, zaista, koliko je Tozovčev otac imao uticaj na njegov budući opus, ali sasvim je sigurno da su Tozovčeve pesme posvećene lepšem polu vrhunski dometi, kako po pitanju stihova, tako i po pitanju muzike.
Moja omiljena Tozovčeva ljubavna pesma je “Oči jedne žene”.
Smatram je jednom od najlepših pesama ispevanim jednoj ženi u čast (mada, kad Toza to radi, čini se kao da peva svim ženama na svetu) ne samo u žanru tzv. narodne muzike već uopšte.
Ona može bez problema po svom kvalitetu da stoji sa pesmama poput “With Or Without You” od U2, “Woman In Chains” od Tears For Fears, “Another Girl” od Killersa, predivne Vejtsove balade “Downtown Train”, “When The Stars Go Blue” od Rajana Adamsa ili “Libar” od Džibonija.
S tim u vezi, zanimljiva je više puta iznešena ocena da je Tozovac naš Džoni Keš.
Jedan verzirani rok-kritičar je nedavno potvrdio ovo zapažanje pa ga malo proširio u smislu kako, pored njega, i neki naši drugi pevači imaju svoje pandane među svetskim zvezdama. Tako je Miroslav Ilić srpski Din Martin, dok je pokojni Toma Zdravković zbog melanholije i pesimizma u svojim pesmama najsličniji Ianu Kertisu, prerano preminilom frontmenu Joy Division. Poređenja idu dalje, manje ili više stručna, pa je tako Mitar Mirić srpski Brus Dikinson, a Nada Topčagić srpska Kalamiti Džejn… Koja, doduše, nije bila pevačica nego revolveraš, ali dobro sad.
I tako, ako pogledamo Tozovčev opus naići ćemo na pregršt bisera, od “Ovamo, Cigani”, preko “Jesen u mom sokaku” do “Of, Jano, Jano.” U svakoj od tih pesama legendarni Toza prostire svoju dušu, poput crvenog tepiha, pred njenom veličanstvom Ženom.
I verujem da se i dan-danas mnoge dame, dok slušaju Tozine besmrtne pesme, u kafani, na koncertu ili na radiju, pitaju čije su to bile oči koje je on tako lepo opevao.
Četvrti po redu Festival Alternativne Kulture (FAK) u Knjaževcu biće održan u subotu, 29. jula na igralištu ispod mosta na putu ka Zaječar.
Vacuum/ Photo: Facebook/ Vacuum
Program počinje u 19:00 časova, a nastupaju sledeći bendovi: Two Stroke Engine (Knjaževac), Opposite Way (Niš), Vaccum (Zaječar), Good ol’ Bastards (Knjaževac), SNB (Novi sad), Daily Noise Club (Sofia) i School Bus (Knjaževac).
Kako su naglasili organizatori, cilj manifestacije je pružanje prilike kvalitetnim bendovima čiji rad nije adekvatno medijski propraćen, da se predstave publici i pokažu šta znaju.
Good Ol’ Bastards/ Photo: Facebook/ Good Ol’ Bastards
Inače, Festival Alternativne Kulture organizuje grupa entuzijasta, i cela manifestacija funkcioniše na drugarskom nivou.
SNB/ Photo: Facebook @SnbSkupljeniNaBrzinu
Ulaz je, kao i do sada, potputno besplatan uz napomenu da će biti zabranjeno unošenje neprikladnih i opasnih predmeta kao i alkoholnih i bezalkoholnih napitaka, jer će cene pića na samom festivalu biti više nego pristupačne.
Diskografska kuća Rounder Records 8. septembra će objaviti “Southern Blood”, album na kojem je nedavno preminula rok ikona Greg Alman radio poslednjih godina svog života.
Prethodni album bio mu je “Low Country Blues” iz 2011. godine.
Uz najavu albuma objavljen je i singl “My Only True Friend”, Gregov original, uz koji će se na albumu naći i druge njegove nove pesme, ali i obrade legendi poput Boba Dilana, Džeksonba Brauna, Džerija Garsije i Vilija Diksona.
Producent albuma je Don Vajs, poznat po radu na “Nick of Time” Boni Rajt i remasteru “Exile on Main Street” RollingStonesa.
Na prošlonedeljenom doručku u Bakingamskoj palati muziku je puštao radijski DJ Kris Evans.
On je potom medijima ispričao je kako je kraljica Elizabeta II (91) bila oduševljena kad je krenula “Dancing Queen” legendarne švedskoe grupe Abba.
– Uvek plešem kad svira ova pesma, jer sam kraljica i volim da plešem – navodno je rekla okupljenima.
Elizabeta II je stvarno zaplesala, a mnogi su zatim komentirali kako to zaista jeste “Dancing Queen” – doslovno.
Međutim, Abbin klasik iz 1976. godine nije se našao prošle godine na listi kraljičinih najdražih pesama koje je objavila povodom svog 90. rođendana. Iz njega se vidi da kraljica uživa u mjuziklima, klasicima poput Freda Astera, ali i duhovnoj muzici.
Evo kraljičine liste:
Howard Keel – ‘Oklahoma!’ Dolores Gray and Bill Johnson – ‘Anything You Can Do (Annie Get Your Gun)’ Gary Barlow and the Commonwealth Band featuring the Military Wives – ‘Sing’ Fred Astaire – ‘Cheek to Cheek’ Vera Lynn – ‘The White Cliffs Of Dover’ George Formby – ‘Leaning on a Lamp-post’ Praise, My Soul, The King Of Heaven The Lord is My Shepherd Lester Lanin Medley Regimental March Milanoll
U sklopu svetske turneje “57th & 9th”, Sting je u sredu uveče održao koncert na letnoj pozornici prepune pulske Arene.
Sting, koji ove godine obeležava 40 godina od pojavljivanja na svetskoj rok sceni s grupom The Police, u Areni je nastupio posle punih dvadeset godina. Turneja “57th & 9th” počela je u februaru, a slavni muzičar na njoj predstavlja novi istoimeni album na kojem je pokazao raznolikost u stilovima muzike i pisanju tekstova.
Tokom koncerta u Areni je pred nekoliko hiljada posetilaca izveo nove pesme ali i dobro poznate starije hitove, a na pozornici mu se pridružio i sin, svestrani muzičar Džo Samner.
Sting u okviru turneje 17. septembra stiže i u Beograd. Posle šest godina nastupiće u Kombank Areni.
Pisac serijala knjiga “Pesma leda i vatre” prema kojima je snimana serija “Igra prestola” Džordž R. R. Martin najavio je mogućnost da se dugoočekivani nastavak pojavi 2018. ali ponovo ništa nije obećao.
“Vetrovi zime” (The Winds of Winter) je knjiga koja je trebalo da se pojavi još pre početka šeste sezone serije, ali Martin nije uspeo da je završi.
Na svom blogu Martin je komentarisao “neke zaista čudne informacije” kada je reč o tom nastavku, prema kojima je knjiga već završena ili – nikad nije ni započeta.
– Oba “izveštaja” su podjednako lažna i moronska – napisao je Martin. – Još radim na tome. Još sam mesecima udaljen od završetka.
Martin je dodao da nije siguran da li će prvo izaći enciklopedija o Vesterosu “Vatra i Krv” (Fire and Blood) ili “Vetrovi zime”.
– Mislim da ćete od mene dobiti knjigu o Vesterosu u 2018. A ko zna, možda i dve. Dečko može da sanja – napisao je Martin.
Fotografije, gitara i klavijature koje su pripadale Jadranki Stojaković izložene su u novootvorenom “Jadrankinom kutku” u Banjaluci.
Umetnica je sahranjena sa svojom gitarom i usnom harmonikom, ali je ostale instrumente pre smrti podelila mladim umetnicima.
Preostala imovina i lični predmeti sada stoje u jednoj sobi u zgradi Radiotelevizije Republike Srpske u Banjaluci. Tu stalnu postavku mogu da vide svi zainteresovani građani i turisti.
– U “Jadrankinom kutku” život umetnice predstavljen je kroz šest celina – svaka za po jednu deceniju njenog života – objašnjava Maja Tatić, muzička urednica RTRS.
Legendarna kantautorka Jadranka Stojaković preminula je 3. maja 2016. u 65. godini, a iza nje su ostale nezaboravne šansone “Sve smo mogli mi”, “Ima neka tajna veza”, “Muzika je svirala”, “Čarobnjaci”, “Tijesno doba”, “Na drumovima Srema”, “Vjerujem”, “Nedovršeni valceri”, “Što te nema”.
Posle smrti Čestera Beningtona, potražnja za albumima i pesmama Linkin Parka samo je u Americi porasla za više od 5.000 posto!
Čester Benington / Photo: Facebook @linkinpark
Na dan njegove smrti (20. jula) prodato je više od 20 hiljada albuma, a broj preuzetih pesama dostigao je brojku od 90 hiljada. Dan ranije, prodato je oko hiljadu albuma i dve hiljade pesama.
Aktuelni album “One More Light” prodat je u šest hiljada primeraka, a među najpopularnijim pesmama su “In the End” (11 hiljada preuzimanja) i “Numb” (10 hiljada preuzimanja).
Na novoj Billboardovoj listi najprodavanijih albuma (Top 200) verovatno će se naći tri albuma Linkin Parka: “One More Light”, “Hybrid Theory” i “Meteora”.
Roker Alis Kuper otkrio je da poseduje sliku “Little Electric Chair”, koju je na svili iscrtao njegov najbolji prijatelj Endi Vorhol, kao deo kolekcije pod nazivom “Death and Disaster”.
Alis Kuper/Photo: YouTube printscreen
Slika je vredna 11.6 miliona dolara, a poslednjih 40 godina provela je zaključana u magacinu pored muzičke opreme i ostalih Kuperovih rekvizita koje je koristio na nastupima.
Kuper i Vorhol su postali prijatelji pošto se roker početkom sedamdesetih preselio u Njujork. Vorhol je čak na jednom Kuperovom koncertu u sklopu scenskog nastupa sedeo u električnoj stolici kao osuđenik koji čeka egzekuciju.
– Endi je bio grupi, a ni Kuper nije bio bolji. Obojica su voleli poznate i nije ni čudo što su postali toliko dobri prijatelji – rekao je Šep Gordon, dugogodišnji Kuperov menadžer.
Iako su njih dvojica postali najbolji prijatelji ovo umetničko delo prva je kupila tadašnja Kuperova devojka, Sindi Lang koja mu je sliku poklonila, ali je ona ubrzo igzubljena među Kuperovim rekvizitima.
– U to vreme je Alis snimao dva albuma, a kada nije bio u studiju nastupao je na turnejama. To je bilo doba pravog rokenrola. Niko od nas nije razmišljao ni o čemu drugom. U tom periodu Kuper je završio na klinici za odvikavanje zbog alkoholizma. Jednom mi je rekao da misli da je pričao sa Vorholom o toj slici, ali da zbog svega nije siguran da li je ta konverzacija bila stvarna ili je on umislio – rekao je Gordon.
Iako sliku, koju poseduje roker, niko nije potpisao, ekspert Ričard Polski, sa kojim je Vorhol sarađivao, u potpunosti je siguran da je slika autentična i da je njen autor Endi.
– Kada je Kuper saznao koliko je slika vredna odbio je da je okači na zid svoje kuće – rekao je Gordon i dodao: – Trebalo je da vidite njegovu facu kad mu je Ričard rekao vrednost slike. Samo je zinuo u čudu i rekao: “Da li ste ozbiljni?! Pa, ja to posedujem!”
Endi Vorhol/ Photo: Facebook @thewarholmuseum
Inače, Vorhol je inspiraciju za ovu sliku našao u prostoriji zatvora Sing Sing koja je bila predodređena za izvršavanje smrtnih kazni i u kojoj su zbog odavanja tajni Sovjetskom Savezu živote izgubili braća Džulijus i Etel Rozenberg .
