Jedna od najboljih stvari u vezi sa YouTube platformom su sjajne obrade poznatih pesama koje objavljuju korisnici iz svih krajeva svijeta. Od Majli Sajrus u metal fazonu do Metalike odsvirane na bendžu.
Photo: Facebook @eminem
Ipak, malo koja obrada je toliko impresivna i toliko hvaljena kao ona koju je postavio korisnik pod imenom Ryan692. Tačnije, nije u pitanju obrada u standardnom smislu reči, nego kompilacija Eminemovih pesama – odsviranih na klaviru.
U nešto manje od 17 minuta, Rajan nas vodi kroz celu Maršalovu (Marshall Mathers) karijeru, svirajući njegove najpoznatije stvari u potpuno drugačijem, ali neverovatno moćnom aranžmanu koji savršeno dočarava atmosferu svake pesme, dajući im neku novu, sasvim drugačiju dimenziju i snagu.
Video koji je postavljen pre skoro dve godine pogledalo je 1,3 miliona korisnika, a broj onih kojima se nije dopao je tek oko 1%, što je za ovu web platformu, poznatu po žustrim debatama i čestim izlivima raznih vrsta nezadovoljstva, vrlo retko.
Tom Kruz (55) poznat je kao jedan od malobrojnih glumaca koji sve svoje scene žele da snimaju sami, bez pomoći kaskadera. Ali, zbog toga ni povrede nisu retkost.
To mu se dogodilo i na snimanju “Nemoguće misije 6” u Londonu. Dok je skakao s jedne zgrade na drugu, nije uspeo dovoljno daleko da skoči nego se samo uhvatio rukama i udario telom u zid. Kako je to izgledalo pogledajte u videu.
Kruz je posle toga teško ustao, a kad je pokušao da hoda videlo se da gadno šepa na desnu nogu. Zasad nije jasno je li je samo uganuo nogu ili je ozbiljnije povređen.
Poslednje veče Lake Festa pred više od 6.000 ljudi, pokazalo je da ovaj festival ne samo da ima sjajnu budućnost, već i više nego respektabilnu sadašnjost.
Već od 19 časova podgorički bend Freedom krenuo je u misiju oslobađanja od svih stega svih koji su bili istrajni da isprate sve bendove na Lake Festu. Nakon njih alternativni sastav iz Zagreba Porto Morto nastavio je da pravi odličnu atmosferu promovišući mlade snage pokraj Krupca.
Pozivom ljudi da ostave socijalne mreže i telefone počeo je nastup sastava Pero Defformero koji je svojom fuzijom metala i turbo folka kroz numere “Gotičarka”, “Hipster”, “Metal sviraću” pokrenuo sjajnu energiju.
A već za početak nastupa benda Mortal Kombat ispred bine se skupio pozamašan broj fanova koji su jedva čekali da Beograđani krenu sa svirkom. Narednih sat vremena bilo je izuzetno zanimljivo gledati odličnu komunikaciju benda i publike koja je istinski uživala uz numere “Teški metal”, “Ljubavna”, “Devedesete”, “Da si više mrtva”…
Posle više od sedam godina Neverne Bebe su se ponovo popele na binu u Nikšiću i od prvih taktova više od 6.000 prisutnih je uglas pevalo sve velike hitove ovog sjajnog benda. “Praštam”, “Veliki je Bog”, “Južno od sreće”, “Kuća za spas”, “Pogledaj u nebo”… pa potom “Zajdi, zajdi” i Smakove “Daire” kao šlag na muzičkoj torti koju su Neverne Bebe servirale specijalno za Lake Fest.
Na zahtev publike, na binu pokraj Krupca ponovo je stigao DJ Kiril Djaikovski, ovog puta sa MC Rachel West. Odlična žurka koja je čini se prekratko trajala. Svi prisutni su plesali uz odlične “Jungle Shadow”, “Lion’s Den”, “Balaj Alive” i nisu ni slutili šta ih tek čeka.
Horskim pevanjem publike uz stihove numere “Život je san” dočekani su Samostalni Referenti koji su zajedno sa njima napravili možda i najspektakularnije zatvaranje festivala do sada. Nastup od sat vremena bio je produžen za više od pola sata, a atmosfera nije splasla ni jednog momenta, sve do onog momenta kada su bend i publika zajedno odlučili da stave tačku na ovogodišnje izdanje Lake Festa.
I to je bilo to za ovaj put. A sledeći, još bolje i žešće.
Norveški metal bend objavio je spot sa stihovima pesme “Deep Callath Upon Deep”.
Reč je o pesmi s devetog studijskog albuma norveških black metalaca Satyricon koji izlazi 22. septembra ove godine za Napalm Records. Nije bilo lako odabrati pesmu koja predstavlja album jer su sve prilično različite.
– Smatram ih grupom individualaca sa snažnim i jedinstvenim ličnostima koje zajedno čine album “Deep Calleth Upon Deep” – izjavio je pevač Sigurd “Satir” Vongrejven.
Album je snimljen u Oslu i Vankuveru početkom ove godine.
Video recepti su uneli pravu revoluciju u svet hrane, a zahvaljujući tim bezobrazno dobrim jelima koja izgledaju fenomenalno i deluju kao da se prave najlakše na svetu, mnogi su se latili tiganja i varjače
A zamislite kako bi tek izgledali kad bi ih režirali najbolji reditelji današnjice.
Ove kratke filmove snimio je gastronomski umetnik i režiser Dejvid Ma. On je, naime, objavio seriju kratkih videa sa food tutorijalima koji su režirani u maniru najvećih filmskih figura kao što su Kventin Tarantino, Ves Anderson, Alfonso Kuaron…
Kako bi izgledalo kad bi Tarantino pravio špagete sa ćuftama kao svoje filmove? Možeš da pretpostavite, ali ne možetete ni da zamislite koliko ćete uživati gledajući ovu ideju na delu.
E to se zove prebacivanje umetnosti hrane na viši nivo.
Kako legenda kaže, Leonardo Dikaprio je dobio to ime jer mu je majka bila u jednom italijanskom muzeju i gledala slike Leonarda da Vinčija, kada se buduća zvezda prvi put pokrenula u stomaku i najavila svoje prisustvo.
Dakle, čini se da je sudbina već odlučila da Leo traba da igra Lea, umetnika koji je naslikao “Poslednju večeru” i “Mona Lizu”.
Leonardo Da Vinči
Trenutno su dva velika holivudska studija, Paramount i Universal, u borbi za osiguraju prava na knjigu Valtera Isaksona “Leonardo da Vinči”, a kao zvezdu filma na umu imaju upravo Dikaprija.
Isakson je čovek koji je napisao knjigu o Stivu Džobsu, koju su Aron Sorkin i Deni Bojl pretvorili u film “Stiv Džobs”, sa Majklom Fasbenderom u ulozi silicijumskog vizionara. Isakson, bivši urednik Time magazina, napisao je i bestselere o Bendžaminu Frenklinu i Albertu Ajnštajnu, od kojih je ova o Ajnštajnu pretvorena u Emijem narađenu seriju sa Džefrijem Rašom u glavnoj ulozi.
Knjiga o Da Vinčiju treba da bude objavljena u oktobru ove godine, a izdavač je Simon & Schuster. Po saopštenjima izdavača, Isakson je istraživao Da Vinčijeve sveske kako bi izgradio priču u kojoj prati trag njegove neobuzdane imaginacije i naučnog genija.
Znamo da je Da Vinči, pored slikanja, napravio neverovatne napretke na polju anatomije, fizike, mehanike, botanike, geologije i naoružanja. Znamo da je gulio kožu leševa da bi crtao građu mišića i tkiva – što zvuči kao savršena stvar za Dikaprija, kojem sigurno nije lako da prihvata manje izazove, posle ekstremnog poduhvata u Injarituovom filmu “Povratnik”.
Mario Puzo je prodao priču o Kumu producentima za 12.500 dolara. Nije uzeo ni centa više jer mu je toliko trebalo da vrati kockarski dug. A ostalo je istorija.
Ove godine navršilo se 45 godina od snimanja kultnog filma “Kum” (The Godfather), u režiji Frenisa Forda Kopole. Za mnoge, ovo je najbolji film svih vremena.
Ova činjenica je sve ove godine skrivana od javnosti. Kao i još neki detalji…
Naime, Mario Puzo, autor istoimenog romana, producentu Robertu Evansu prodao je priču za 12.500 dolara, kako bi vratio svoj kockarski dug.
Niko nije očekivao da će “Kum” postati najgledaniji film o mafiji koji je ikada snimljen. Pored toga, svi su pokušavali da Kopolu odvrate od sulude ideje govoreći mu da će bankrotirati.
Kopola je iza sebe imao nekoliko neuspeha i na neki način “Kum” je trebalo da mu omogući ili svetsku slavu ili propast.
Ovaj film, kao i svi njegovi nastavci, uvršten je među najbolje filmove svih vremena.
– Mnogi misle da sam ja promijenio zvuk benda. Ali nisam. Stvari su u njihovim glavama već bile promijenjene kada smo se upoznali – kazao je producent Bob Rok o “Black” albumu Metallice, objavljenom 12. avgusta 1991. godine.
Metallica/The Black Album
Kraj prethodne decenije Metallica je dočekala kao vladajući thrash metal bend, ali umesto da spava na lovorikama, za svoj peti album su isplanirali značajno drugačiji smer. On ih je, pak, doveo do mainstream uspeha o kojem mnogi bendovi mogu samo da sanjaju, a eponimni album, od milja nazvan “The Black Album”, postavio kao mjrilo svih budućih heavy metal izdanja.
Snimanje albuma započelo je u jesen 1990. s Bobom Rocom u producentskoj stolici. Nije da Metallica do te saradnje nije imala nekoliko velikih hitova, ali angažovanje Roka na neki je način značilo da je bend svesno i ciljano zacrtao put mainstreama; bez obzira što novi album još nije bio ni objavljen.
– Mnogi će govoriti da zbog Boba zvučimo kao Bon Jovi – proročanski je pričao Džejms Hetfield. – Ali ono što ljudi ne shvataju da se s nama niko ne zajebava. Bob tačno odgovara onome što smo zamislili i smeru kojem smo krenuli.
Kirk Hamet dodao je da su hteli da publici ponude nešto novo:
– Mrzim bendove koji se klone izazova i rizika. Ima bendova koji tri ili četiri puta objave identičan album, a mi nismo želeli da upadnemo u tu zamku.
Kad je album konačno ugledao svetlo dana, kao prvi singl odabran je “Enter Sandman”. Iako je odmah bilo vidljivo da Metallica nije izgubila ništa od svoje prepoznatljivosti, neke su se stvari ipak promijenile: zvuk je bio ispoliraniji i moćniji, pesme su zvučale životnije, ali bile su kraće i raznovrsnije. Produkcijski gledano, pristup je bio znatno dinamičniji, instrumenti su dobili dovoljno prostora da “dišu”’ što je najvidljivije u odnosu gitare i basa koji je kod Metallice sve dotad bio nekako “zagušen”.
Mnogi su primetili i način na koji je Lars Ulrih svirao bubnjeve:
– Meni se čini da je pratio Džejmsovu gitaru slično kao što je Kit Mun pratio Pita Tauzenda – analizira Rok.
Nisu samo bas Džejsona Njustenda i Ulrihovi bubnjevi dobili novu dimenziju; Rok je ohrabrio bend da počnu da istražuju i eksperimentišu s različitim zvukovima (sitar, čelo…) što je na kraju dovelo do znatno melodičnijeg materijala. Ne treba podsećati koliki je hit bila “Nothing Else Matters” u kojoj je Hetfild propevao na način na koji se malo ko nadao. I on sam nekoliko je puta rekao da mu je procena po pitanju “Nothing Else Matters”” bila pogrešna:
– Mislio sam da će to biti zadnja stvar koju bi iko ikada hteo da čuje od nas.
Muztički zaokret odrazio se i na samu naslovnu stranu albuma. Zbog jednostavnog, gotovo jednoličnog crnog omota morali ste da slušate pesme, nije moglo da se dogodi da vam omot odvuče pažnju.
Što se čegrtuše u donjem desnom uglu tiče, ona je preuzeta s američke istorijske zastave Gadsden. Nju je tokom Američkog rata za nezavisnost dizajnirao general Kristofer Gadsden i krasila je brod prvog komandanta američke ratne mornarice, Eseka Hopkinsa. U pesmi “Don’t Tread on Me” možete da čujete kratku referencu na zastavu i njeno geslo, ali više od svega zmija je u ovom slučaju simbol nezavisnosti i želje da se – bez obzira na rezultat – pođe svojim putem.
Evolucija se ipak nije dopala svima:
– Ima fanova koji misle da je album sranje – objašnjavao je Hamet. – Neki nam kažu da više nismo “teškaši” kakvi smo bili, nismo dovoljno “heavy”’. A ja ih pitam da li žele da kažu “Sad But True” nije “heavy”? “Holier Than Thou” isto nije “heavy”? Kako uopšte definisati pojam “heavy”?
– Klinci me pitaju zašto nismo napravili nešto kao “Kill ‘Em Again”? Volim taj album, ali muzika nudi puno više od toga. Te će pesme uvek biti na našoj playlisti. Ako se zamarate hoće li se nekome svideti novi album i zato krenete da pišete pesme kakve se od vas očekuju – zapravo pišete za nekog drugog, ne više za sebe – dodaje Hetfild.
Kada je album završio svoj pohod po listama, ništa više nije bilo isto. Stigli su novi fanovi, a s više od 15 platinastih priznanja, “The Black Album” postao je najprodavaniji album Metallice.
Zauvek je promenio i njihov status: nekadašnji ljuti outsideri postali su veliki, značajan i uticajan bend čitave pop kulture. Iako će reći da su to samo brojke, Ulrih ipak priznaje da ne može da sakrije ponos što je član benda koji je jedan muzički underground stil doveo do mainstreama:
– Znam da smo najbolji i da smo sve to postigli sami. Postoji zadovoljstvo što smo odigrali igru na svoj način i celokupnoj industriji – koja očekuje igranje po njihovim pravilima – pokazali srednji prst.
“Real Deal” novi je singl Džesi Džej, prvi posle “Flashlighta” iz 2015.
On takođe označava njen povratak na muzičku scenu posle kratke paouze koju je iskoristila da bude sudija i mentor u australijskom talent šou programu The Voice. Singl nije deo novog albuma, izjavila je u intervjuu za Forbes.
Novo studijsko delo je, naime, još u samom začetku.
Pesmu možete da preslušate na servisima kao što su Deezer ili Spotify.
Nil Jang otvoriće uskoro digitalnu arhivu sa svime što je do sada snimio, interaktivnom vremenskom crtom i planira da ga nadopunjuje budućim radovima.
– Tamo ćete pronaći svaki singl, svaku snimljena pesmu ili album koji sam napravio. Moći ćete da pretražiujete sve od danas do 1963. kada sam objavio prvi singl – kaže Jang u uvodu Neil Young Archives.
Pre osam godina objavio je kolosalni boxset “The Archives Vol. 1 1963–1972”, a kako su fizička izdanja ipak ograničena veličinom i težinom, digitalna tu poteškoću lako zaobiđu.
U digitalnoj arhivi Nila Janga, uz službene i objavljene albume, naći će se neobjavljene pesme, napušteni projekti, podaci o snimanju, a biće mesta i za video snimke, filmove, press materijale i druge memorabilije povezane s izdanjima.
