Britanski scenarista i dramaturg Džek Torn napisao je nekoliko TV drama u nadi da će pokrenuti političku debatu. Do prošle nedelje, nijedna od njih nije uspela u toj mjeri, a onda se pojavila – “Adolescencija“ (Adolescence).

Od premijere 13. marta, četvorodelna drama o trinaestogodišnjem dečaku osumnjičenom za ubistvo devojčice iz škole, pošto je možda bio izložen mizoginim idejama na internetu, postala je najnoviji hit na Netflixu.

Prema podacima platforme, serija je u danima nakon izlaska bila najgledanija u desetinama zemalja, uključujući i Sjedinjene Američke Države.

U Britaniji, serija nije bila samo tema razgovora na radnim mestima, ona je ponovo pokrenula raspravu o tome da li bi vlada trebalo da ograniči pristup dece pametnim telefonima kako bi ih zaštitila od štetnog sadržaja.

Novine su objavile desetine članaka o “Adolescenciji“, koju je Torn napisao u saradnji sa glumcem Stivenom Grejemom.

Eni Lenoks: Kad uporedim svoje i detinjstvo svoje dece, mislim da nismo rođeni na istoj planeti…

“TV drama koju bi svaki roditelj trebalo da pogleda”, glasio je naslov u londonskom Timesu, dok su aktivisti koji se zalažu za zabranu telefona u školama izvestili o porastu podrške njihovoj kampanji.

Tema je stigla i do britanskog parlamenta – prošle nedelje, premijer Kir Starmer rekao je u Donjem domu da gleda “Adolescenciju” sa svoje dvoje djece i naglasio da je potrebno delovanje kako bi se sprečile “fatalne posledice” izloženosti mladih štetnom sadržaju na internetu.

Torn je u intervjuu rekao da mu je drago što je premijer pomenuo njegovu seriju.

Ipak, dodao je da želi da britanski poslanici učine više od pukog komentarisanja njegove drame, želi da donesu zakon koji bi zabranio mladima pristup društvenim mrežama pre 16. godine.

“Adolescencija” je stigla u trenutku rastuće globalne zabrinutosti zbog uticaja pametnih telefona na zdravlje i društveni razvoj dece.

Prošle godine, Australija je zabranila korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina (mada zakon sadrži mnoge izuzetke). U februaru, danska vlada najavila je da će uskoro zabraniti pametne telefone u školama, što je Francuska već sprovela u osnovnim i srednjim školama.

Sada je autor serije “Adolescencija“ podržao peticiju koja je pokrenuta za detinjstvo bez pametnih telefona, koju je do sada podržalo više od 120.000 roditelja i skoro 13.000 škola, obećavajući da neće davati pametne telefone svojoj deci pre 14. godine.

“Operacija: Izgubljeni dečak”… dokumentarac koji stvarno treba videti

Džek Torn izjavio je da podržava inicijativu “Roditeljski pakt” – online obećanje da će roditelji sačekati kraj devetog razreda pre nego što svom detetu omoguće pametni telefon.

– Mislim da je ‘Smartphone Free Childhood’ izuzetna grupa, a roditeljski pakt izuzetna ideja – rekao je Torn, koji ima osmogodišnjeg sina.

– Znam da ću se i ja pridružiti kada moje dete dođe u godine kada će poželeti pametni telefon. Užasava me ono što dolazi i smatram da je osnaživanje roditelja ključni deo ove borbe.

Ova inicijativa prikupila je više od 120.000 potpisa od kada je pokrenuta pre šest meseci, a među njenim poznatim pristalicama su pevačica Paloma Fejt, glumac Benedikt Kamberbač i novinarka Ema Barnet.

Prema istraživanju britanskog regulatora medija Ofcom, čak 89% dvanaestogodišnjaka u Velikoj Britaniji poseduje pametni telefon, dok ga ima i četvrtina dece uzrasta tri i četiri godine, dok je polovina dece mlađe od 13 godina već prisutna na društvenim mrežama.

Prošle nedelje, britanski list The Guardian otkrio je da vlada planira detaljnu analizu zabrane pametnih telefona u školama u Engleskoj. Veruje se da je ministarka obrazovanja Bridžit Filipson frustrirana nedostatkom dokaza o tome koliko se postojeće smernice poštuju i kakav je njihov efekat na učionice.

Međutim, za sada nema planova za donošenje zakona o zabrani.

Kampanja “Smartphone Free Childhood”, koja je prvobitno nastala kao WhatsApp grupa koju su osnovala tri roditelja, tvrdi da pametni telefoni štete razvoju dece tako što ih izlažu štetnim sadržajima na društvenim mrežama, ometaju nastavu i omogućavaju sajber-nasilje.

Međutim, neki stručnjaci upozoravaju da bi potpuna zabrana pametnih telefona mogla doneti više štete nego koristi. Jan Rasel, poznati aktivista za internet bezbednost, smatra da bi zabrana prodaje telefona mlađima od 16 godina i povećanje minimalne starosne granice za pristup društvenim mrežama moglo da ima negativne posledice.

Raselova ćerka Moli izvršila je samoubistvo 2017. godine nakon što je na Instagramu i Pinterestu bila izložena velikom broju sadržaja povezanog sa suicidom, depresijom, samopovređivanjem i anksioznošću.

U tekstu za The Guardian prošle godine, Rasel je napisao da bi zabrana bila “naivna”, jer bi u najboljem slučaju samo odložila susret dece sa štetnim sadržajem, ali ne bi uklonila opasnost, budući da takvi materijali i dalje postoje na društvenim mrežama.

Nedavno usvojeni Zakon o online bezbednosti sadrži niz mera za zaštitu mladih od sadržaja koji je štetan, ali nije nužno ilegalan, poput materijala influensera koji promovišu toksičnu muškost, poput Endrua Tejta.

Ovim zakonom platforme su obavezane da štite decu od uvredljivog sadržaja ili materijala koji podstiče mržnju prema određenim grupama ljudi.

Regulator Ofcom takođe radi na uvođenju dodatnih pravila za zaštitu žena i devojčica od online nasilja.

Među potencijalnim merama su “podsetnici” koji bi upozoravali korisnike prije objavljivanja potencijalno štetnog komentara – što je pokazalo značajan efekat u promeni ponašanja korisnika.

Takođe, u skladu sa novim zakonom, tehnološke kompanije biće obavezane da dosledno sprovode svoja pravila, ukoliko neka platforma zabranjuje mizogini sadržaj, moraće da osigura njegovo uklanjanje.