U novom prostoru teatra Le Studio, u petak 24. novembra i subotu 25. novembra od 20:00 časova očekuje vas, osvežena novom postavom, koncertna predstava “Tom Vejtsov Vojcek”.
Ukoliko ste ljubitelj lika i dela Toma Vejtsa, ne biste smeli da propustite spektakl koji su ekipa pozorišta i bend Rain dogs pripremili za vas.
Tom Vejtsov Vojcek/ Photo: Promo
“Tom Vejtsov Vojcek” je ekspresivni komad koji se bavi ludilom, opsesijom i ubistvom, u kom je Bihner progovorio i precizno opisao sliku jednog duboko uzdrmanog sveta u kome je suprotstavio privatnu, pojedinačnu ljudsku patnju i cinični ravnodušni haos nasuprot njoj.
Simptomi takve dijagnoze društva manifestuju se, ili kroz agresivno ispoljavanje moći, ili kroz suštinsku nemoć pojedinca. Zadatak umetnosti je da o tome priča, jer umetnost to i “oseća”.
Zato su se oko “Vojceka” okupili muzičari koji šire glas, harizmu i poruku legendarnog Toma Vejtsa, sastav Rain Dogs i ekipa teatra Le Studio – kako bi progovorili o svemu onome što je mučilo Bihnera, a što je ujedno i dijagnoza trenutka u kom živimo.
Predstavljanje prvog ilustrovanog izdanja “Hazarskog rečnika” na engleskom jeziku održaće se u sredu 22. novembra od 20:00 časova u Guarneriusu, Centar lepih umetnosti Jovana Kolundžije.
Učestvuju: Jasen Panov – ilustrator, Petar V. Arbutina – književni kritičar i Jasmina Mihajlović – urednik izdanja
“Hazarski rečnik”, Milorada Pavića, roman leksikon u 100.000. reči (1984) dosad je preveden na više od trideset jezika.
Photo: Promo
Kao najbolji roman u Jugoslaviji 1984. dobio je NIN-ovu nagradu, a New York Times ga je uvrstio među sedam najlepših knjizevnih dela objavljenih u SAD 1988, dok je prošle u Parizu dobio nagradu Noć knjige za oblast književnosti.
Sada se pred čitaocima nalazi luksuzno izdanje u tvrdom povezu urađeno na osnovu bibiofilskog bugarskog izdanja ilustrovanog grafikama Jasena Panova.
Ulica Džona Lenona, Varšava/Photo: Wikimedia Commons
U Poljskoj, zemlji u kojoj šezdeset hiljada radikalnih desničara maršira Varšavom i priziva “Belu Evropu”, nacionalistička paranoja poprimila je sumanute razmere. Naime, gradski odbornik vladajuće konzervativne stranke PiS sada je predložio da se u Varšavi promeni ime ulici Džona Lenona! Argument za preimenovanje zvuči kao dobar vic ili bi zvučao kao dobar vic da nije potpuno sulud i zastrašujući – dotični odbornik, naime, tvrdi da je Lenonova legendarna pesma “Imagine” zapravo – komunistički manifest.
Razlog je to što je Poljska nedavno uvela Dekomunizacijski zakon prema kojem sva imena koja imaju bilo kakve veze s komunizmom moraju biti promenjena, a onda neki očigledno nemaju pametnija posla nego da traže duh “crvene opasnosti” u stihovima Džona lenona.
“Imagine” je prva pesma na istoimenom Lenonovom albumu, njegovom drugom samostalnom ostvarenju objavljenom 1971, genijalnoj ploči koja je iznova potvrdila i zapečatila snažnu Lenonovu autorsku poziciju i koja je, osim naslovne pesme, donela još niz pesama koji će postati klasici, od nežne klavirske balade “Jelaous Guy” do antiratnog manifesta “I don’t Want to Be a Soldier”.
U “Imagine” Lenon, pomalo naivno, priziva svet mira, svet bez granica, bez podela koje prouzrokuju religije i nacionalnosti, svet u kojem ne postoje materijalna dobra i svi ljudi su braća. Stvarno je neverovatno da bi nekome mogla da zasmeta ova ultimativna hipijevska himna, ali svet u kojem živimo već nas je navikao na to da između “nevjerovatno” i “sasvim moguće” linija razgraničenja više gotovo i ne postoji.
Postoji dvadesetak ulica nazvanih po Džonu Lenonu u različitim gradovima na svetu, svoju imaju Rim i Bolonja, španski Hetafe, holandski Delft i ukrajinski Lavov, a 2002. je međunarodni aerodorom u Liverpulu službeno postao “Liverpool John Lennon Airport” i kao svoj moto uzeo stih iz pesme “Imagine”– “Above us only sky”!
[infobox title=’Rokeri i “njihove” ulice…’]
Plato Milana Mladenovića/Photo: facebook
Ulice s imenom Džona Lenona, osim one u poljskoj prestonici, za sada su sigurne, ali Lenon nije ni izbliza jedini rok muzičar čiji je uticaj na mase i na pop-kulturu toliko veliki da mu se počast odala, između ostalog, i nazivanjem ulice po njemu. Tako u američkom Dulutu postoji Bob Dylan Way, u Vorenu se možete prošetati kroz Dave Grohl Alley, a Tom Petty Road je u Diksonu postojao dok je veliki muzičar još bio živ. Ako se zateknete, na priemr, u Oklahoma sitiju, možda vaš izbor za šetnju bude Flaming Lips Alley, dok u kalifornijskom Bakersfildu postoji, verovali ili ne, Korn Row. U Njujorku postoje Joey Ramone Place, Duke Ellington Boulevard, U2 Way, Run DMC JMJ Way, u Melburnu, naravno, AC/DC Lane, u Nigeriji postoji Shawn “Jay-Z” Carter Road, a u Berlinu je jedna od turističkih atrakcija Frank Zappa Strasse. Liverpool je svakom Beatlesu dodelio po jednu ulicu, a po svetu još možete pronaći i ulice nazvane po Elvisu Prisliju, Lesu Polu, Džimiju Hendiksu, Polu Enki, Semu Kuku… Beograd, za sada, ima samo Plato Milana Mladenovića.[/infobox]
Muzičar, glasni kritičar Izraela Rodžer Voters, uzvratio je osudom australijskom rokeru Niku Kejvu koji je rekao da je odlučio da održi koncerte u Izraelu delom u znak protivljenja kritikama bivšeg člana Pink Floyda i zauzme principijelnu poziciju protiv bojkota jevrejske države.
Voters, koji uz neke druge muzičare podržava bojkot, objavio je saopštenje u kome osuđuje Kejva za dva koncerta u Tel Avivu u nedelju i ponedeljak, prenose izraelski mediji.
“Nik, uz dužno poštovanje, tvoja muzika je irelevantna za ovo pitanje, takođe i moja, takođe i Brajana Ina i Betovenova, ne radi se o muzici, već o ljudskim pravima”, napisao je Voters.
Kejv je u nedelju na konferenciji za novinare pred prvi koncert govorio o ljubavi prema Izraelu i svojoj odluci da se usprotivi međunarodnom pokretu za bojkot, deinvestiranje i sankcije protiv te zemlje zbog politike prema Palestincima.
– Ako dođeš ovamo moraš da prođeš kroz javno vređanje Rodžera Votersa i njegovih partnera, a niko ne voli da se javno posrami – rekao je Kejv.
Voters je zaista napao Kejva, osudivši ga za “arogantnu nebrigu” i “nepogrešivu indiferentnost” prema patnjama Palestinaca.
– Ako u jednom trenutku u budućnosti budeš želeo da se popneš iz tame, sve što bi trebalo da učiniš je da otvoriš oči, mi u BDS-u ćemo te pozdraviti na svetlosti – rekao je basista i pevač Voters, koji javno kritikuje umetnike ako planiraju da posete ili nastupe u Izraelu.
Nik Kejv/ Photo: youtube.com printscreen
Liga za borbu protiv kleveta je 2013. godine, nakon što je prethodno branila Votersa od optužbi za antisemitizam, rekla da su 2antisemitske teorije zavere potpuno procurile u poglede” bivšeg frontmena Pink Floyda.
Muzičar, kompozitor, producent, muzički teoretičar i pevač Brajan Ino je u odgovoru na nastup i izjavu Kejva bio blaži od Votersa, napisavši da ga ceni i da je taj popularni kantautor bio velikodušan u podršci palestinskim humanitarnim slučajevima, pa ima pravo da dođe do sopstvenih zaključaka da li ili ne podržava bojkot.
Brajan Ino/Photo: facebook@brianenomuyic
Ino je takođe napisao da se rodio 15. maja 1948. godine, baš na dan kada je stvoren Izrael i da je to puka slučajnost, ali da je delom zbog toga predodređen da simpatiše i poštuje tu zemlju i njena tehnološka, intelektualna i društvena dostignuća.
– Ja i dalje poštujem sve te stvari, ali kako sve više saznajem o situaciji dostojnoj prezira, kakvu su ambicije Izraela stvorile za Palestince, osećam rast užasa. Meni se čini da Izrael kopa sebi duboku tamnu rupu gde će nesumnjivo naći društvo Trampa i raznih nacionalista širom zemlje – napisao je Ino, dodavši da je Kejv direktno odgovoran za svoju odluku da nastupa u Tel Avivu.
Ino je pre nekoliko godina poslao pismo Kejvu, pozvavši ga da ne nastupa u Izraelu i da potpiše da neće, a on mu je odgovorio da neće potpisati. Međutim, ipak nije nastupao u Izraelu dve decenije.
– Odjednom mi je postalo vrlo važno da zauzmem stav, za mene, protiv tih ljudi koji pokušavaju da zatvore muzičare, da ih zaplaše da cenzurišu muzičare i da ih ućutkaju – rekao je Kejv, dodavši da ga je na neki način upravo pokret bojkota naveo da nastupa u Izraelu.
“Đavo neopreznom filmadžiji naruči scenario, a kada ovaj odbije da piše po njegovim instrukcijama, ojađen skroji – životnu priču po svome.”
Film “Selfi” reditelja Milana Pece Nikolića, koji je napravljen uglavnom od reciklažnog materijala -restlova, biće predpremijerno prikazan u sredu, 22.novembra u 19:00 časova na finalnoj fečeri drugog Filmskog festivala Restl Fest.
Photo: Promo
Reditelj ovog filma ljubiteljima pokretnih slika i posetiocima festivala poručuje da ih očekuje uzbudljivo veče, osamdeset minuta horor opere i svojevrsno čitanje večne priče o Faustu.
Posle projekcije biće dodeljene nagrade najboljem filmu festivala, zatim najboljem dokumentarnom i igranom filmu, kao i nagrade za najbolju režiju, autorsku muziku, kameru, montažu i animaciju.
Američki hard rok bend Nothing More zabeležio je najveći uspeh u svojoj dosadašnjoj karijeri.
Numera “Go To War” sa aktuelnog albuma “The Stories We Tell Ourselves” našla se na prvom mestu američke rok top liste i postalo najslušanija rok pesma u Sjedinjenim Američkim Državama.
“Go To War” nije zabeležila uspeh samo u Americi, već je i širom sveta jedna od najslušanijih rok pesama na svim digitalnim platformama sa više od 13 miliona preslušavanja.
Svoj uspeh, između ostalog, duguje i tome što se deo pesme može čuti na zvaničnom televizijskom trejleru za novi nastavak filmskog ostvarenja “War for the Planet of the Apes”.
Pored toga, “Go To War” našla se i na zvaničnoj Spotify plejlisti popularne serije “Game Of Thrones” kojom je promovisana sedma sezona ovog serijala.
Beogradski garage pub rock trojac Optimal Problem predstavio je svoj prvi spot i to za pesmu “Ona je ta”.
Radi se o numeri koja se nalazi na njihovom aktueln albumu “Ispred Svih” objavljenom u oktobru ove godine (Dallas Records).
Bend je nastao u martu 2011. godine, a svoj muzički izraz formirali su pod uticajem engleskih bendova Dr. Feelgood, Rockpile, Eddie and The Hot Rods, The Clash, Nine Below Zero…
Repertoar benda čini veliki broj autorskih pesama i deo prepeva, kao omaž kako britanskoj tako i ex-jugoslovenskoj pub rock, punk rock i new wave sceni.
Optimal Problem su: Peđa Pavlović Badža (vokal, gitara), Miloš Marković Felix (bass) i Dejan Ružičić Ružek (bubanj, vokal).
Psihomodo pop/Photo: facebook@Psihomodo Pop – official
Originalni hrvatski punk roker priča o počecima benda, svirki s Ramonesima i željama za budućnost.
Na sceni su skoro 35 godina i još uvijek rasprodaju koncerte. I to ne one reunion koncerte – Psihomodo Pop stalno snimaju nove stvari, vrte se na radiju i otkrivaju ih novi klinci. Veliki rođendan – 35 godina benda i 30 godina od prvog albuma “Godina zmaja” – proslaviće koncertom na zagrebačkoj Šalati u junu iduće godine.
Na pitanje jesu li oni hrvatski Rolling Stonesi, Davor Gobac (53) zaključuje:
– Mi smo to što jesmo – mi smo hrvatski Psihomodo, a Stonesi su Stonesi.
Na ulici ih još uvek često zaustavljaju klinci i traže autograme i selfije.
– Sve je to deo posla. Nekad bude prijatno, a nekad malo manje prijatno – kroz smeh kaže pevač.
Davor Gobac i ekipa ove su godine snimili singl “Sve će biti u redu” s legendarnim američkim producentom Stivom Albinijem, koji je radio s Nirvanom, Stoogesima, Robertom Plantom… Sve je snimljeno analogno, kako Albini uvek radi, a Gobac kaže da je celo iskustvo snimanja u Novom Mestu bilo jako zanimljivo.
– Mi smo bili na snimanju s našim producentom Skansijem s kojim se izvrsno razumemo i koji nam je producirao zadnju ploču koju je percipirala i publika i struka. Inače, možda neka razlika između Albinija i nekih drugih domaćih producenata je u tome što ovaj stvarno nije govorio ništa. Rekao je možda šest prostoproširenih rečenica i one su bile savršeno dovoljne da snimimo pesmu kako treba – ispričao je Gobac, koji nikad nije krio da mu je malo žao što se Psihomodo nikad nije ozbiljnije okrenuo evropskoj i svetskoj karijeri. Naime, bili su prvi bend s ovih prostora koji se pojavio na MTV-u 1988. godine.
– Ne žalim ni za čim, ali voleo bih da smo uspeli nešto više da napravimo na evropskoj sceni od vremena prvog pojavljivanja na MTV-u pa do danas. Mislim da imamo za to kvalitete i energije. A siguran sam da ćemo svirati u Njujorju, a možda i u još nekim gradovima u SAD i Kanadi – kaže pevač.
Krajem 80-ih bili su na turnejama u Holandiji i po bivšem SSSR-u, a onda su se vratili i trijumfalno nastupili kao predgrupa svojim idolima Ramonesima u Zagrebu i Ljubljani.
– Sećam se tog nastupa, bilo je super. Gledali su naš ceo nastup. Lepo smo se družili. Mi smo se tek vratili s ruske turneje pa smo razmenjivali koncertna iskustva – kaže Gobac, koji je pre nekoliko godina ostavio alkohol i okrenuo se nešto zdravijem načinu rokerskog života.
– Živim normalno, ne sad nešto preterano zdravo. Vežbam i to je trenutno najzdravije što radim – kaže.
Ipak, na pitanje kako će proslaviti 35. rođendan Psihomodo Popa, Gobac spremno odgovara:
– Otići ćemo na jedan smoothie od raznog voća i povrća.
I njegov sin Vili posvetio se muzici i ima svoj bend, ali Gobac mu ne daje previše saveta što se tiče karijere.
– Mislim da je jednako teško bilo nama koliko je danas njima. Svako vreme nosi svoje probleme i stvari koje ti otežavaju put ka uspehu. Tako je to bilo i tako će verojatno bojim se, uvek i biti. Oni rade neku svoju muziku. Pre bi oni meni mogli da daju savete. Često pričamo o muzici, ali to je normalno kad smo obojica muzičari – rekao je pevač poznat po energičnim nastupima na kojim gotovo uvek skine majicu.
– Ne, više to ne radim, sad sam počeo da skidam donji deo – u svom stilu kaže Gobac.
A da može da se vrati na početak karijere, sam sebi bi rekao kratko i jasno:
Novim singlom i spotom kragujevački bend Um Individuum najavio je ostatak albuma koji će sadržati deset pesama, uključujući i singl prvenac “Stvar”, objavljen još 2014. godine.
Posle singla “Ma zar si sama”, stigao je i novi video singl – “Ovaj dan”, pesma koja nenametljivo ulazi u uho i vraća na lice osmeh s daškom nostalgije.
Um Individuum/Photo: YouTube printscreen
Autor muzike i teksta je Dimitrije Savić, gitarista i vokal benda, a aranžman potpisuje čitav bend.
Video produkciju uradio je Aleksandar Radovanović (Aca Zigot), a audio Marko Petkovic (Mapet studio). U realizaciji spota učestvovala je kragujevačka Škola gitare Acoustica.
Um Individuum čine Alen Petrin – saksofon, Nikola Milovanović – bas gitara, Bogdan Đurić – klavir, Čedomir Milojević i Sofija Vučićević – bek vokali, i Dimitrije Savić – gitara i vokal.
