Naslovna Blog Stranica 3057

Metalika kreće na put oko sveta

Metalika je objavila prve datume turneje tokom koje će promovisati svoj novi album “Hardwired…To Self-Destruct”.

-Pošto završavamo rad na novom albumu polako se spremamo za prve od mnogih koncerata širom sveta. Za početak idemo do Južne Amerike, a vrlo brzo ćemo objaviti i kompletnu listu nastupa- poručuju iz benda.

Metalika/ Photo: Promo
Metalika/ Photo: Promo

Turneja će početi već krajem oktobra, a prvih pet nastupa vode ih u Portoriko, Ekvador, Kolumbiju, Gvatemalu i Kostariku…

Izvor: Muzika.hr

“Ustav Republike Hrvatske” pobedio u Montrealu

Film Rajka Grlića “Ustav Republike Hrvatske” pobednik je ovogodišnjeg, jubilarnog 40. međunarodnog filmskog festivala u Montrealu, rekao je Beti reditelj Goran Marković, koji je bio kopredsednik žirija festivala. Ovaj film osvojio je Gran pri Amerika u konkurenciji 21 filma iz celog sveta, rekao je Marković.

Nebojša Glogovac i Ksenija Marinković u filmu "Ustav Republike Hrvatske"/ Photo: Saša Huzjak
Nebojša Glogovac i Ksenija Marinković u filmu “Ustav Republike Hrvatske”/ Photo: Saša Huzjak

On je dodao da je nagradu za mušku ulogu dobio američki glumac Vilijam Defo u autobiografskom filmu “Moj indijski prijatelj” nedavno preminulog brazilskog reditelja Hektora Babenka. Nagradu za najbolju žensku ulogu dobila je holandska glumica Hana Hekstra za film “Furija”.

Ksenija Marinković, Nebojša Glogovac i Dejan Aćimović / Photo: Saša Huzjak
Ksenija Marinković, Nebojša Glogovac i Dejan Aćimović / Photo: Saša Huzjak

Film “Ustav Republike Hrvatske” snimljen je u koprodukciji Hrvatske, Češke, Slovenije i Makedonije i na festivalu u Montrealu imao je premijerno prikazivanje.

Scenario su napisali reditelj Rajko Grlić i Ante Tomić, a u glavnim ulogama su Nebojša Glogovac, Dejan Aćimović i Ksenija Marinković.

Šta slušaš?

Nisam ni slutio da će doći dan kada neću umeti da odgovorim na vrlo jednostavno pitanje: „Šta slušaš?“.

Doduše, retko mi danas neko i postavi ovo pitanje, ali kad se to desi bogme me baci u duboko razmišljanje. Iskreno, najčešće slušam neke čudne glasove u svojoj glavi koji se međusbno svađaju oko nekih još čudnijih stvari. Ali, to nikome ne bih transponovao kao predlog za slušanje. I samom mi je muka od njih. Onda počnem da razmišljam o gomili daunloudovane muzike s neta koja mi čami u kompjuteru već godinama i koju praktično nikad ne slušam. Rekao bih da ne stižem, no tačnije bi bilo da verovatno i ne želim.

To su uglavnom neki stari albumi nekih starih majstora koji su ili napustili ovu našu orbitu ili su na korak da to urade ili je i Bog digao ruke od njih, pa i oni sami od sebe i muzike. Setim se na kraju plejliste iz svog smartfona, one koju slušam gotovo svakog dana, i zaključujem da tu ima brdo neke chill out/relax mjuze za koju ne znam ni ko su autori, a kamoli nazive numera. A među tim relaksacionim, sintetizovanim ritmovima i melodijama, najčešće bez vokala (ako se izuzme sporadično stenjanje ili nešto tome nalik), ušunja se i ponešto što bi se rečima dalo opisati.

Budući prošli

Leonard Koen/Photo: Public
Leonard Koen/Photo: Public

Pošto Leonard Koen (Cohen), u svojoj 81. godini, još nije odlučio da se preda već je, budući da je ostao totalno švorc, nastavio da snima albume i to više nego dobre, dao sam mu novu šansu. Zanimljivo, Koen mi je nekad zvučao kao romantični šansonjerski relikt, a sada se savršeno uklapa u ovo predapokaliptično vreme u kojem čovek s glavom punom snova ne može dalje od zida traumatičnog kvazitabloidnog rijaliti smeća i ljudi kojima kao da na čelu piše da su bivši, a ulice sve više podsećaju na paradu zombija iz Dilan Doga.

Koliko je Koen više nego prijemčiv u ovom trenutku najbolje ilustruje i činjenica da je njegova pesma „Nevermind“, s albuma „Popular Problems“, uzeta za špicu druge sezone kultne serije „True Detective“. Slušanje novih Koenovih pesama 2016. godine jedan je od retkih zemaljskih užitaka koje čovek sebi može da priušti. Mada je, moram priznati, malo deplasirano nekom reći da slušaš Leonarda Koena, jer zvučiš kao neki matori prdonja i teško da ovaj podatak nekoga može da fascinira.

[tabs]

[tab title=”Apokalipsa” icon=”iconic-info”]

Koen se savršeno uklapa u ovo predapokaliptično vreme u kojem čovek s glavom punom snova ne može dalje od zida traumatičnog kvazitabloidnog rijaliti smeća i ljudi kojima kao da na čelu piše da su bivši, a ulice sve više podsećaju na paradu zombija

[/tab]

[/tabs]

Međutim, ja mogu to da priznam pošto jesam matori prdonja, onaj koji više ne može sebi da priušti da pusti kosu i koji pizdi što danas svi frizeri šišaju muškarce isto, pa hteli, nehteli ispadamo kao pregoreli hipsteri sa prosedom kosom čija je gustina nalik stopi zaposlenosti u Srbiji. Koen je moj odgovor na sve što me okružuje, na prolaznost fascinacija i dolazak vremena kada ulazite u fazu u kojoj vam je maltene odgovor na svaku informaciju koju primite: „Ma, jebe mi se“. Dakle, nevermind.

Maša iz Nju Džersija

S druge strane, skoro ništa od ovih novih klinaca mi se ne sviđa. Ne mogu da se zakačim, pa to ti je. Ipak, sasvim nehotice primio sam se na muziku klinke Helsi (Halsey) koja je 1994. godište i iz Nju Džersija je. Klinka ima plavu kosu (ali bukvalno plavu, ne žutu), tetovaže, lepo lice, otac joj je crnac, a majka mešavina italijanske, irske i mađarske krvi – bog te jebo!

Helsi/Photo: Public
Helsi/Photo: Public

Nekako mi je na plejlistu dospeo njen debitantski album „Badlands“ i isprva mi je zvučala kao Majli Sajrus-Demi Lovato-Selena Gomez-Tako Neka… Zamalo da je obrišem. Onda sam, opet nehotice, počeo da obraćam pažnju na tekstove njenih pesama. Tada mi se pričinilo kao da mi Maša iz crtaća sa Medvedom objašnjava gde se sve kresala sa medvedom i šta mu je sve bezobrazno radila. Recimo, stihovi pesme „Strange Love“: „Everybody wants to know, If we fucked on the bathroom sink, How your hands felt in my hair, If we were high on amphetamines…”. Pa onda refren praktično himne današnjih klinaca „New Americana“: „We are the new Americana, high on legal marijuana, raised on Biggie and Nirvana...“

[accordion title=’Maša kreše medveda’]Slušajući Helsi pričinilo mi se kao da mi Maša iz crtaća sa Medvedom objašnjava gde se sve kresala sa medvedom i šta mu je sve bezobrazno radila[/accordion]

Matori prdonja u meni teško da može da pronađe sebe u ovome, ali zanimljivo je čuti, pogotovo što Helsi, kao jednog od svojih uzora navodi reditelja Leri Klarka, tvorca divotno opskurnih i dekadentnih filmova poput „Kids“, „Ken Park“ i „The Smell Of Us“. Dakle, slušam i Helsi, a to tek nije za priznavanje… Ni rođenoj ženi.

Elem, ništa vam od ovoga ne preporučujem, ali preporučiću vam da ipak i vi slušate nešto. Zdravo je, ma koliko nepraktično bilo, pronaći poneki izlaz iz ovog gotovo beskonačnog kafanskog mraka u kojem vam i najbuntovniji ovdašnji reperi uvaljuju semplove narodnjaka kroz poruke kojima treba da rušite sistem, a ni sami ne znaju šta je to uopšte sistem i šta treba da se ruši.

Zato je bolje srušiti se u krevet i utonuti u san uz Koena i Helsi. Barem meni. 

 

 

 

FRKA u Mikser hausu

Tokom dva dana Festivala romske kulture i aktivizma, biće održane brojne diskusije o aktuelnim problemima i trenutnoj situaciji u pogledu društvenog uključivanja Roma u Srbiji, zatim projekcije filmova, interaktivni likovni program, koncerti.

Photo: Promo
Photo: Promo

Debatne panele koji se bave različitim temama (obrazovanje Roma, zapošljavanje, prava romskih žena i devojčica, prava na stanovanje i dr.) pratiće filmovi koji se bave životom Roma u ovom regionu. Tako će prvog festivalskog dana publika imati priliku da pogleda višestruko nagrađivano dokumentarno ostvarenje „Naša škola“ (Our School, 2011). Film prati troje romske dece iz malog grada u Transilvaniji koji učestvuju u projektu ukidanja segregacije u lokalnoj školi boreći se protiv ravnodušnosti, tradicije i predrasuda humorom, optimizmom i visprenošću. Na festivalu će biti prikazan i igrani film „Papuša“ (Papusza, 2013) zasnovan na istinitoj priči o dirljivoj sudbini prve romske pesnikinje koja je zapisala i objavila svoje pesme što je bilo u suprotnosti sa tradicionalnim ponašanjem žena u romskoj zajednici.

Photo: Promo
Photo: Promo

U okviru muzičkog programa prvog dana festivala koncerte će održati grupa KAL sa brojim gostima iz kulturnog i javnog života i Grubb, a 1. oktobra na večeri pod nazivom „Dame pevaju romski bluz“ nastupiće romski bend iz Niša Very Naiss, a romske pesme će pevati Bilja Krstić, Ana Stanić i Bojana Stamenov.

Posetioci u Mikser hausu moći će da učestvuju u procesu stvaranja jednog umetničkog dela koje će raditi multimedijalni umetnik Zoran Tairović.

Festival romske kulture i aktivizma organizuje Romski kulturni centar u saradnji sa Kancelarijom visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR) i Centrom za proizvodnju znanja i veština. Ulaz na sve programe je besplatan.

 

U prodaji “Istorija tajnih službi” Volfganga Krigera

0

Volfgang  Kriger u svojoj knjizi daje uzbudljiv prikaz istorije tajnih službi tokom tri hiljade godina – od faraona do NSA. Uloga špijuna na terenu iz doba Aleksandra Velikog teško se može svesti na zajednički imenilac sa radom savremenih obaveštajaca, koji se oslanjaju na satelite i kompjutere. Ali osnovni principi politike, a u izvesnom smislu čak i vojnog delovanja u visoko razvijenim antičkim državama ipak se sasvim mogu uporediti s onima u savremenom dobu.

Nepoverenje i osećaj ugroženosti od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja – bilo da njihovo postojanje predstavlja nepobitnu realnost ili puki proizvod političke paranoje – osnovne su konstante državne vlasti. Potreba da se potencijalni protivnik špijunira kako bi se doznale njegove namere, planovi i sposobnosti i da bi na njih moglo da se reaguje pre nego što on s tim računa, neposredno proizilazi iz takve vrste nesigurnosti. Na toj političko-psihološkoj podlozi nicale su i rasle tajne službe i špijuni u svim epohama. Volfgang Kriger u svojoj knjizi nudi stručan i zanimljiv pregled ove velike teme svetske istorije.

Photo: Laguna
Photo: Laguna

Otkrića Edvarda Snoudena izmenila su način na koji javnost opaža i doživljava tajne službe. Internet je njihovo novo bojno polje, čime je konačno izgubio svoju nedužnost. U tom kontekstu, interesovanje za svet agenata i špijuna ponovo raste. Volfgang Kriger, stručnjak međunarodnog glasa za tu tematiku, u ovoj knjizi daje iznijansiran i uzbudljiv prikaz istorije tajnih službi tokom tri hiljade godina.

Knjigu “Istorija tajnih službi” možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.

Počasni Oskar za Džekija Čena

Od 1948. godine Akademija filmskih umetnosti i nauka (AMPAS) dodeljuje počasni Oskar i veoma često se pri dodeli daje prednost onim filmskim umetnicima sa značajnim dostignućima u svetu filma, odnosno u čast izuzetnih dostignuća u karijeri, kao i za doprinos u filmskoj industriji, a da dobitnici ovog priznanja prethodno nisu dobitnici samog Oskara.

Džeki Čen/ Photo: Facebook
Džeki Čen/ Photo: Facebook

Jedan od ovogodišnjih dobitnika ove nagrade je i Džeki Čen, čovek koji je spojio borilačke veštine i komediju na velikom platnu i pojavljuje se u više od 150 filmova od početka karijere započete još 1962. godine kada je kao osmogodišnjak glumio u filmu “Big and Little Wong Tin Bar”.

Džeki Čen (62) je i producent, pop pevač i scenarista. Snimio je oko 20 albuma od 1984. godine. Peva na različitim jezicima – engleski, mandarinski i japanski.

Džeki Čen/ Photo: Facebook
Džeki Čen/ Photo: Facebook

Akademija je navela da će nagrada biti dodeljena 12. novembra na svečanoj večeri na kojoj će Oskare dobiti i reditelj dokumentarnih filmova Frederik Vajzmen, En V. Kots i Lin Stalmaster.

Izvor: Blic.rs i Blockbuster.rs

Izložba Željke Momirov – “Sećanja u nestajanju 2 – Putovanja”

Od 08. septembra Beograđani će imati priliku da uživaju u radovima autorke Željke Momirov  u “Prodajnoj galeriji Beograd”. Izložba nosi naziv “Sećanja u nestajanju 2 – Putovanja”.

Žеljka Momirov jе rođеna u Novom Sadu 1962. godinе. Diplomirala jе na Fakultеtu primеnjеnih umеtnosti u Bеogradu, na odsеku za vajarstvo, a postdiplomskе studijе jе završila na istom fakultеtu 1993. Prеdavala jе na Univеrzitеtu umеtnosti u Prištini u zvanju docеnta i na Akadеmiji lеpih umеtnosti u Bеogradu u zvanju vanrеdnog profеsora. Umеtnički rukovodilac Blok galеrijе u Novom Bеogradu.

Photo: Promo
Photo: Promo

Od  2013. jе vanrеdni profеsor na odsеku vajarstva  na Akadеmiji likovnih umjеtnosti u Trеbinju, Republika Srpska.

Dobitnica jе brojnih nagrada i priznanja (2003. Gran Prix na VII Mеđunarodnom bijеnalu minijaturе, Gornji Milanovac; 2001. Nagrada SARTID-a; 1998. Zlatno dlеto “ULUS-a”, Bеograd; 1996. Nagrada ULUPUDS-a na izložbi “Oktobarski salon Bеograda”; 1994. Godišnja nagrada Skupštinе grada Bеograda za likovno stvaralaštvo u 1993. godini , Godišnja nagrada i plaketa ULUPUDS-a za likovno stvaralaštvo u 2010…

Photo: Promo
Photo: Promo

Učеstvovala jе na brojnim kolonijama, simpozijumima i likovnim radionicama. Ima status istaknutog umеtnika od 2008. godinе. Živi i radi u Bеogradu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Rasprodate karte za Bajagin koncert u Budimpešti

Bajaga i Instruktori 24. septembra nastupiće prvi put u Budimpešti u kultnom prostoru – brodu A38. Koliko je interesovanje za njihov koncert govori i činjenica da su tri nedelje unapred već rasprodate sve ulaznice za ovaj događaj.

Bajaga i Instruktori / Photo: Brian Rasic
Bajaga i Instruktori / Photo: Brian Rasic

“Pošto nam je Mađarska blizu, znali smo da tamo imamo tamo dosta fanova. Ove sjajne vesti samo potvrđuju tu činjenicu. Hvala svim fanovima, vidimo se 24. septembra u Budimpešti! Svirka je na brodu i biće sjajno”, poručuje Bajaga.

Bajaga i Instruktori/ Photo: BalkanEvents
Bajaga i Instruktori/ Photo: BalkanEvents

Beogradski bend je ove godine već pohodio prvi put u karijeri Norvešku, posetio je nedavno Švedsku, Poljsku i Švajcarsku, a tokom letnje sezone sviranu su veliki festivali kao što su Arsenal u Kragujevcu, OK Fest na Tjentištu, Lake Fest u Nikšiću, Šabački letnji festival… i beogradski Beer Fest pred procenjenih oko 100.000 posetilaca.

https://www.youtube.com/watch?v=9DycgpnkEQI

EKSPERIMENT: DUŠA – izložba Arpada Slančika u galeriji ŠTAB

U petak 09.09. u 20:00h u Galeriji ŠTAB, biće otvorena izložba skulptura i svetlećih objekata “Eksperiment: DUŠA”, autora Arpada Slančika. Posetioci će imati jedinstvenu priliku da pored skulptura po kojima je Slančik već poznat beogradskoj publici,  premijerno vide i  10 skulptura – svetlećih objekata manjeg formata, kojima umetnik daje odgovor i svoje viđenje nevidljivog i neuhvatljivog, ljudske duše.  Izložba “Eksperiment: DUŠA” predstavlja prikaz spokoja i večnosti duše u izvođenju maestra Slančika.

[tabs]

[tab title=”Arpad Slančik” icon=”iconic-info”]Rođen 1974. godine u Essenu (Nemačka), živi i radi u Subotici. Praktična znanja koja mu u mnogome pomažu u izradi skulptura, stekao je u srednjoj mašinskoj školi. Shativši da je nemoguće tramsformisati ljudsku fascinaciju materijalnim aspektom života, Slančik se okreće “mračnoj strani umetnosti”.[/tab]

[/tabs]

“Slančikova umetnost inspirisana je socrealizmom, a kada na to dodate njegovu ljubav prema dark i industrial muzici, kao i naučnoj fantastici i hororima, onda dobijete “mračnu stranu umetnosti” kojoj se okrenuo kada je shvatio da ništa ne može promeniti fascinaciju ljudi materijalnim aspektom života. Modeli lutaka nakon Slančikovog tretmana izgledaju kao da su ispali iz nekog horor filma, sa toliko jezivih detalja zbog kojih će vam bez sumnje niz kičmu prostrujati hladni trnci. Jedini je umetnik na ovim prostorima koji se bavi ovakvom vrstom umetnosti.” (UrbanBug)

Photo: Preomo
Photo: Preomo

Među najznačajnijim izložbama i prostornim postavkama izdvajamo, Festival 9, Beograd 2016. god; Letnji salon Galerija Štab 2015. god; Festival 9, Beograd 2015. god,”Mother and Dirty Child” The Arter Galerie, Berlin, 2014. god; Mikser House, Beograd 2015. God; Grossmann film festival, Slovenija 2014. god; Galerija DOB, Beograd 2013. God; Studio 11, Subotica 2013. God. Instalacija u prostoru “Mrav” kao kontejner z aodlaganje baterija za reciklažu, Subotica 2012. god. Skulpture “Povratak”, bioskop Lifka, Subotica 2012.; “Trilplet” (u saradnji sa Goranom Vuletićem i Edvardom Molnarom), Galerija Otvorenog Univerziteta Subotica, 2011. god; “Light Up the Dark” Narodno pozorište, Vršac 2011. god, Muzej Subotica 2010. god, konstrukcija “Nojeva barka” na obali Paližkog jezera, Palić 2008. Godine.

Tom Henks sleće na Hadson

Pre sedam godina svet je ostao u šoku gledajući na vestima snimke putničkog aviona koji je uspeo da sleti na njujoršku reku Hadson nakon ozbiljnog kvara na oba motora a da pritom svi putnici i članovi posade prođu nepovređeno. Upravo tada je stvoren novi moderni heroj, kapetan aviona Čezli Sali Salenberger.

Tom Henks/ Photo: Promo
Tom Henks/ Photo: Promo

Ove godine Klint Istvud je odlučio da nam ispriča priču o ovom junaku i o događaju koji je potresao svet, a ulogu junaka dodelio je nenadmašnom prvaku Holivuda, Tomu Henksu. Istvud i Henks ostvarili su zajedno vrhunski biografski film i na platno doneli svu dramatičnost originalnog događaja.

15. januara 2009. godine, svet je svedočio “Čudu na Hudsonu” kada je pilot “Sali” Sulenberger uspeo da spasi živote 155 putnika aviona, kojim je upravljao. Avion US Airwaysa na letu 1549 poleteo je sa njujorškog aerodroma LaGuardia za Šarlot u Severnoj Karolini, ali je ubrzo nakon poletanja pilot javio kontroli leta da se avion sudario s jatom divljih gusaka, što je izazvalo požar u jednom od motora.

Tom Henks/ Photo: Promo
Tom Henks/ Photo: Promo

Pilot Salenberger je tada odlučio da sleti na reku Hadson, a putnici su kasnije pričali kako je avion glatko sleteo na površinu vode i ostao da pluta  jer su avionu bili ugašeni motori. Međutim, iako je Sali u javnosti bio prikazan kao pilot s izuzetnim sposobnostima, istraga bi mogla da pokaže drugačije te da mu uništi reputaciju i karijeru.

Beogradska publika će imati priliku da uživa u filmskom ostvarenju “Čudo sa Hadsona” već početkom septembra.

https://www.youtube.com/watch?v=D7AuubP0Ds4