Pevačica The Pretendersa, Krisi Hajnd, proslavila je 7. septembra 65. rođendan i tim povodom odlučila da svojim fanovima pokloni novi album. Posle osam godina pauze, 21. oktobra stiže “Alone”.
Photo: Facebook
Album “Alone” je ovom bendu deseti studijski album u karijeri, snimljen je uz pomoć Dena Ojerbaha iz The Black Keysa, a kako kaže sama Hajnd “snimljen je sa živim ljudima koji sviraju prave instrumente”, a ti ljudi su bivši basista Džonija Keša – Dejv Ru, kantri rok gitarista Keni Vogan i ekipa iz Auerbachovog projekta The Arcs: bubnjar Ričard Svift, klavijaturista Leon Majkls i svirač pedal steela Ras Pal. Među gostima na albumu je i Dvejn Edi.
Publika u Svečanoj sali nove zgrade Jugoslovenske kinoteke moći će ponovo da na velikom ekranu vidi kultni film “Lovac na jelene” (1978), kontroverzna “Vrata raja” (1980), sjajni debitantski “Kalibar 20 za specijaistu” (1974), neo-noir “Godina zmaja” (1985) i druge filmove koje je ovaj autor snimio u periodu od 1974. do 1996. godine.
“Lovac na jelene”/ Photo: Promo
Autor filmova “Lovac na jelene” koji je obeležio istoriju kinematografije i “Vrata raja” koji je uspeo da bankortira mejdžor studio, Majkl Ćimino, preminuo je, 2. jula 2016. godine. Bio je jedan od simbola “Novog Holivuda” i američkog filma sedamdesetih godina XX veka. Njegova karijera je imala brojne uspone i padove ali je uvek bila zasnovana na bezuslovnoj podršci svojim delima i autorskom pristupu filmovima – odbijao je kompromise i uvek je imao složen odnos sa producentima.
“Godina zmaja”/ Photo: Promo
Iako je posle “Vrata raja” nastavio da snima filmove povukao se u potpunosti iz javnosti i posvetio pisanju knjiga. U tom periodu kružile su brojne kontrovrezne priče o njegovom životu. Objavio je tri romana i tek je u poslednjih osam godina počeo da se pojavljuje na festivalima širom sveta predstavljajući restaurisanu verziju filma “Vrata raja” koji je nakon gotovo dve i po decenije uspeo da nađe put do publike i da bude sagledan u jednom novom svetlu, koje je uspelo da istakne majstorstvo Ćimina u ovom, ipak, epohalnom delu.
Prošle godine je dobio poslednje veliko priznanje na festivalu u Lokarnu (Locarno), Zlatnog geparda za karijeru.
Bajaga i Instruktori objavili su pre 30 godina svoj treći album “Jahači magle”, sa koga su veliki hitovi bili “Samo nam je ljubav potrebna”, “442 do Beograda”, “Rimljani”… Sigurno da nije bilo lako napraviti treći album nakon izuzetnog uspeha “Sa druge strane jastuka”, ali se momci iz benda nisu obrukali sa “Jahačima”.
– To je bio baš nekako poseban, svirački album benda koji je imao iza sebe blizu 200 koncerata godišnje. Mislim da nam je to tehnički i zvučno najbolje snimljen album. Nismo težili da bude komercijalan i mejnstrim, a bio je uspešan i pružio je mogućnost da nastavimo da radimo dalje – kaže Momčilo Bajagić.
Photo: Zorica Bajin-Đukanović
Očekivanja od prelomnog trećeg albuma Bajage i Instruktora bila su, možda neopravdano, izuzetno visoka, a “Jahači” su na kraju stigli “samo” do respektabilnih 260.000 primeraka vinilnih ploča i kaseta.
– Napravili smo veliki uspeh sa “Jastukom” i odjednom su iz diskografske kuće odlepili na nas. Kad smo počeli da snimamo “Jahače” došao je Stanko Terzić, direktor PGP-a, čuo je “300 na sat”, i rekao: “Ovaj ćete prodati u 600.000!” Što se naravno nije desilo. Niti smo hteli da pravimo komercijalan album. Čak smo bili u fazonu da nam je “Jastuk” vrlo komercijalan, a da bi sad da pravimo više svirački album, da stvarno bude dobar zvuk – priseća se Bajaga.
[tabs]
[tab title=”Psihodelični omot albuma” icon=”iconic-info”]- Radovan nas je polivao bojom, Zorica nas je slikala, a on je posle pravio kolaž od toga. Bili smo totalno mokri od boje. Svima je bilo blesavo što to radimo, ali Radovan je tako hteo. Meni se sada to dopada, jer nekako odražava vreme u kom smo živeli, uopšte kakav je bio Beograd tad – seća se Bajaga.[/tab]
[/tabs]
U tom cilju, sa producentom Sašom Habićem bend je proveo čitavo leto 1986. godine, u čuvenom beogradskom Studiju 5. U nastajanju “Jahača” Bajagi i Instruktorima pomogli su brojni gostujući muzičari, kao što gitaristi Rajko Kojić (1956-1997) (ex Riblja čorba ), Duda Bezuha (Zona B) i Jane Parđovski (1962-2011)(Džakarta), basista Bata Božanić, saksofonista Neša Petrović… Uz to “Jahači” su poslednji album sa Dejanom Cukićem u postavi Instruktora, koji je ovde dobio priliku da se glasovno iskaže u pesmama “Gde stiže moje sećanje” i “Bam bam bam”.
Photo: Zorica Bajin-Đukanović
“Jahači” su prvi album na kome u celosti svira klavijaturista Saša Lokner, koji se Instruktorima pridružio tek pri kraju snimanja “Jastuka”.
“Jahači” uspešno nastavljaju žanrovsku šarolikost sa prethodna dva albuma – nakon otvarajuće rokerske “Ja mislim 300 na sat” sa gostujućom pevačicom Josipom Lisac, slede rege “Kao ne zna da je gotivim”, višeslojna pop pesma “Gde stiže moje sećanje”, džez-sving “Red i mir”, baladni “Rimljani” i gitarski pršteća, “Samo nam je ljubav potrebna”, sa sve posvetom “All You Need Is Love” Bitlsa. Nakon zvučno raskošnog “Straha od vozova” i fank rok poigravanja “Bam bam bam”, odgovarajući kraj albuma stiže sa “442 do Beograda” – sporovoznom odom putovanjima i povratku matičnom gradu. Pesma koja danas važi za jedan od zaštitnih znakova Bajaga i Instruktora.
Photo: Zorica Bajin-Đukanović
“Psihodelični” omot albuma radio je slikar Radovan Hiršl, fotografije Zorica Bajin-Đukanović, a u PGP-u nisu bili baš zadovoljni rešenjem jer na prednjoj strani uopšte nije bilo imena benda.
[tabs]
[tab title=”Bajaga o Jahačima magle” icon=”iconic-info”]Ja mislim 300 na sat
Hteli smo rokačinu. Pesma ima energiju i odlično je uspela. Gostovala je Josipa Lisac, koja je u Beogradu imala koncert. Na našu sreću bila je u hotelu Ekscelzior, odmah pored Studija 5, pa sam je zvao da otpeva nešto. Nisam mislio da je maltretiram previše, već samo da otpeva kao neki uvodni gospel. Onda smo uvideli da je to malo za nju, jer peva fenomenalno, i samo smo je pustili za mikrofon.
Kao ne zna da je gotivim
Voleo sam dosta rege i želeo da ga imam na albumu. Gitaru je svirao Jane Parđovski, a ja sam svirao solo sa vah-vahom na telekasteru, pošto sam voleo solaže kod Boba Marlija. To mi je bila neka inspiracija.
Gde stiže moje sećanje
Ovi moji iz benda često me ubeđuju da je vratimo u repertoar. Možda to i uradimo. Dugo je nismo svirali, a dobra je stvar, jer je uživo malo komplikovano da se izvede. Jedna od pesama gde smo krenuli da radimo stvari malo drugačije. Uvek sam imao kao neki dobar uzor “Sgt Pepper” Bitlsa, gde se svašta nešto dešavalo.
Red i mir
Pesma o Zemunskom keju (smeh). Voleli smo svi sving i taj neki fazon, a bubnjar Vlajko (Golubović) je dosta svirao sa džezerima, sa kojima je bio saksofonista Neša Petrović, i onda ajde da nešto uradimo što bi bilo brzo, a da ima tu foru.
Rimljani
Malo drugačija balada, sa nekim drugačijim slikama. To je bilo vreme kad se već dosta osećala tenzija u vazduhu, iako je bilo još daleko do ratova i sranja. Pesma bez nekog direktnog obraćanja, ali je govorila da se nešto sprema. Kornelije Kovač je u aranžmanu dosta pomogao.
Samo nam je ljubav potrebna/All You Need Is Love
Angažovana stvar. Niti je njena aktuelnost prošla, niti su se moji stavovi promenili, tako da mogu bez problema da je sviram uvek. Iako je bilo mnogo boljih gitarista, niko nije znao na taj način, sa takvom energijom, da odsvira uvod kao Žika (Milenković). Njegova gitara mikrofonira na specifičan način – nekontrolisano. Prava pank prljava mikrofonija. Žika je snimio uvod koji se dva puta ponavlja, a onda je Duda Bezuha nasnimio još 14 gitara! Meni je Žikina melodija bila odlična pa sam napravio pesmu iz neke hipi faze, kao neka naša verzija pesme miru. Otud na kraju “All You Need Is Love” Bitlsa. Dobro zvuči.
Strah od vozova
Ljubavna pesma i neko malo ispitivanje sebe i šta mi se sve desilo za dve, tri godine. Čitav taj posao (oko benda) mi je napravio veliku gužvu u glavi. Neka moja refleksija na to. Rajko Kojić je smislio i odsvirao nešto što je između teme i pratnje u isto vreme. Vrlo neobično i specifično. Ako hoćete tu stvar da svirate kako treba, morate da je skinete totalno. Drago mi je što je Rajko svirao u toj pesmi, jer da nije, ne bi tako zvučala. Nikad nije bila veliki hit, ali ljudi vole tu stvar. Sad je nekako legla i nama, volimo da je odsviramo. Ovog leta sam vratio pesmu u repertoar i mislim da nisam progrešio.
Bam bam bam
Stvar je odlično ispala kao neki sešn. Saksofonista Neša Petrović je fenomenalan, Deša Cukić je odlično otpevao svoj deo. Dobar rif i gitare. Stihovi su kao neki mali scenario za spot, neka jurnjava kolima, policija, grad… Nije imala specijalnu poruku, već dobru atmosferu i pozitivan fazon. Stihovi “bam bam bam” su kao pucnjava, pesma je kao neki mali krimi film u fank-rok šmeku.
442 do Beograda
Često su me pitali šta je 442, a u stvari ništa konkretno, samo dobra rima. Hteo sam da zvuči kao puno kilometara, jer smo stalno bili na putu., Kad gledaš kroz zamagljen prozor vide se isprekidane linije na putu ili stubići pored. Prava muzičarska stvar, kad se vraćaš sa svirke. Lep način da se zatvore “Jahači”.[/tab]
Posle duge pauze od preko dvadeset godina, slovenački bend Lačni Franz pod vodstvom Zorana Predina objavio je studijski album pod nazivom “Svako dobro”.
Photo: Facebook
Album je najavljen krajem ovog juna singlom “Daj pusu! Daj pusu!”, a drugi singl “Vaš as na deset” propraćen je i spotom u režiji Anđela Jurkasa.
Photo: Facebook
“Svako dobro” donosi deset potpuno novih Predinovih autorskih pesama, a svoj doprinos kao autor muzike na jednoj pesmi dao je i Oto Rimele. Snimanje, miks, mastering i produkciju albuma potpisao je Anej Kočevar.
Novosadski bend “Atheist Rap” gotovo godinu dana promoviše šesti album “Uberlauf”, na koji je publika čekala prethodnih pet, pa su snimili i četvrti spot za pesmu “Odoh ja u cvrčke”.
Photo: Promo
Glavnim akterima klipa, mladim novosadskim glumcima Lazaru Tomiću, Ivani Janošev i Igoru Greksu, trebala je ozbiljna kondicija za skakanje i improvizaciju nasilja, koje je osmislio reditelj Nikola Končarević.
Za “Ateistima” je bogata koncertna sezona sa oko 30 nastupa, a očekuje ih još i evropska turneja koja će se desiti u oktobru.
Poznatom glumcu, Žarku Lauševiću, poverena je uloga slavnog Stefana Nemanja u seriji “Sjaj i senka Nemanjića”, u kojoj će biti prikazano zlatno doba istorije našeg naroda. Jedna od lokacija za snimanje biće nedaleko od Trstenika, gde će se za potrebe projekta izgraditi improvizovani grad Ras, nekadašnja prestonica zlatnog doba srpske kulture i istorije.
Photo: Promo
Uloga Ane, žene Stefana Nemanje, poverena je glumici Nadi Šargin. Sve ostale informacije su tajna, ali je otkriveno da će snimanje početi u januaru ili februaru 2017. godine.
Novinarka i blogerka, a od sada i spisateljica, Bojana Bles, objavila je svoju prvu knjigu pod nazivom “Gde Dunav izvire”. U prijatnom ambijentu prestoničkog “Bajloni Bar & Beyond”, autorka koja trenutno živi i stvara u Berlinu, pred brojnom publikom predstavila je roman koji donosi priču o hrabrosti, ljubavi i putovanjima.
Bojana Bles/ Photo Vladimir Zivojinovic
– Ovo je roman o devojci koja napušta Srbiju i novi život započinje u Dubaiju. Od novinarke ona postaje stjuardesa, i upušta se u potragu – potragu za sobom. U Emiratima stiče nove prijatelje, na mnogobrojnim putovanjima upoznaje nove kulture i narode, širi svoje vidike… Osim toga, moja junakinja na letu upoznaje i čoveka svojih snova – objašnjava Bojana Bles.
Photo: Vladimir Živojinović
Ova knjiga će biti prava poslastica za sve avanturiste i ljubitelje putovanja, jer Bojana na veoma živopisan način donosi priču o najrazličitijim destinacijama širom sveta – od Njujorka, preko Pekinga, Kejptauna, Los Anđelesa, do Amsterdama, Brizbejna, i same nas ostavljajući da sanjarimo o tim dalekim mestima. Roman “Gde Dunav izvire” u izdanju kuće Admiral Books u prodaji je u svim knjižarskim lancima i pojedinačnim knjižarama širom Srbije.
Stajaće ovacije ispratile su muzičare Beogradske filharmonije, solistu Nemanju Radulovića i dirigenta Danijela Rajskina na rasprodatom koncertu u čuvenoj dvorani Čajkovski, u centru Moskve (6. septembar). Preko 1500 probirljivih muzičkih sladokusaca bez daha je pratilo nastup naših muzičara kojim se otvorila koncertna sezona Moskovske filharmonije. Mađioničar na violini, Nemanja Radulović, fascinirao je publiku izvođenjem Hačaturjanovog koncerta za violinu i orkestar koji je muzički “otplesao” sa Beogradskom filharmonijom. Moskovljani su bili oduševljeni Nemanjinim debijem u ruskoj prestonici i minutima ga uporno pozivali na bis.
U sigurnim rukama dirigenta Danijela Rajskina, Beogradska filharmonija je trijumfovala simfonijom “Iz novog sveta”, Antonjina Dvoržaka i izazvala oduševljenje moskovske publike ponete energijom orkestra. Nakon Hristićeve “Grlice”, atmosfera je kulminirala uz “Marš na Drini”, Biničkog.
[tabs]
[tab title=”Uživanje od prve note do poslednjeg takta” icon=”iconic-info”]- Koncert je bio divan kao i ugođaj u prepunoj sali u kojoj nam je bila čast da nastupimo. Uživali smo od prve note do poslednjeg takta. Sve vreme sam osećao kako publika divno sluša i upija! – rekao je Nemanja Radulović kao i da mu se čini da nikad nije dobio više cveća![/tab]
[/tabs]
– Orkestar je ostvario izuzetan uspeh i predstavio se u najboljem mogućem svetlu. Ovo je fantastičan početak nakon dvadeset godina od poslednjeg nastupa, i već se otvaraju planovi za budućnost za koje sam siguran da će se ubrzo realizovati – izjavio je dirigent Danijel Rajskin.
[tab title=”Publika je htela još” icon=”iconic-info”]- Nemamo više biseva, ali ćemo zato brzo doći sledeći put – rekao je dirigent Danijel Rajskin publici koja je bila na nogama.[/tab]
[/tabs]
Organizatori su izrazili veliko zadovoljstvo koncertom Beogradske filharmonije, rasprodatom dvoranom u večeri kada je u Moskvi vladala velika muzička konkurencija, prisustvom mladih ljudi u publici, kao i atmosferom koja se ne dešava često. Nakon američke turneje 2014. godine, koncert u moskovskoj Sali “Čajkovski” predstavlјa najvažniju međunarodnu prezentaciju našeg orkestra, koja je od posebnog značaja za celu zemlјu. Koncertu je prisustvovao ambasador Srbije u Ruskoj federaciji Slavenko Terzić kao i predstavnici diplomatskog kora u Moskvi.
Fredi Merkjuri dobio je spomen ploču na mestu prve kuće u Velikoj Britaniji gde je s porodicom početkom 60 tih godina prošlog veka, u 17. godini života emigrirao iz rodnog Zanzibara. Kuća se nalazi u zapadnolondonskoj četvrti Feltham, a ploču plave boje dodeljenu od strane Komisije za istorijske građevine i spomenike Engleske 1. septembra otkrili su njegova sestra Kašmira Kuki kolega i prijatelj Brajan Mej.
Photo: Promo
– Mama i ja tako smo ponosne i zadovoljne što Komisija za istorijske građevine i spomenike Engleske Frediju odaje počast spomen pločom čime će zauvek biti upisan među drugim slavnim imenima. Mislim da bi i on bio vrlo ponosan i zadovoljan – oduševljeno je izjavila njegova sestra prilikom ceremonije otkrivanja ploče.
Merkjuri, koji je preminuo 24. novembra 1991., a 5. septembra ove godine proslavio bi 70. rođendan.
Kašmira Kuk/ Photo: Twitter
Ceremoniji otkrivanja ploče prisustvovala je i aktualna britanska ministrka kulture Karen Bredli, koja je Merkjurija proglasila “globalnom ikonom čija je muzika dodirnula živote miliona ljudi širom sveta”.
