Negde, nekad, ne sećam se tačno kad ni gde, što je dokaz da već gazim ozbiljne godine, naleteo sam na jednu genijalnu epizoda stripa o Švrći koju ću pamtiti čitavog života.
Što je, opet, dokaz da godine nemaju ništa s tim. Ili se malo tešim, nema veze…
Elem, u te tri crno-bele sličice sabijena je čitava jedna životna filozofija koja nam je, nažalost, postala neophodna da bismo preživeli sva moguća sranja koja nam se svakodnevno događaju.
Pošto sam se s crtanjem posvađao još u prvom osnovne, pokušaću da je prepričam, odnosno parafraziram. Šatro slikovito.
Prva sličica. Sneg je.
Psić Švrća sreće svog malog drugara (za neupućene, takođe psa, jer to je, je li, strip u kome su psi glavni junaci, ali u stvari nikakve veze sa njima nema), čini mi se da se zove Čiko. Taj drugi pas.
“Vidi, Čiko, pao je sneg.“
Druga sličica.
Čiko, u snegu do brade, odgovara:
“Da, obožavam taj divni, prelepi, beli sneg. Volim ove lagane kristalne pahuljice koje padaju po meni, ushićen sam njegovim dodirom, srećan sam što postoji nešto toliko savršeno…“
Treća sličica.
Švrća tužno gleda svog malog drugara.
“Mrziš ga, zar ne?“
The end. Kraj.
Ne gajim iluzije da svet može da bude savršen. Pomenuh već ono o godinama. A i puna mi je bašta nekih drugih iluzija koje još nisam pustio da uvenu, tako da za ovu u mojoj leji i ne bi bilo mesta. Ali, iskreno, od milion stvari koje bih neizmerno voleo da promenim u ovom svetu, među prvih pet bilo bi upravo – pristajanje.
Od svih svakodnevnih “malih“ pristajanja na sve moguće bezobrazluke, bahatluke, bašibozluke, barbarizme, varvarizme i barabizme… do pristajanja na nešto što su, davno još, neki lenjivci i kukavice nazvali – sudbina.
Jer, pristajanje je samo lepša reč i uteha za (kao) mirniji san posle poraza. Poraza od jedine stvari nad kojom bi trebalo da imamo potpunu kontrolu. Od sopstvenog života. Odustajanje od trke samo zato što cilj izgleda predaleko.
I zato obožavam sarkazam. Mali, lični bunt protiv nepromenljivog. Jedinstvena privilegija nepomirenih. Verbalna egzibicija koja me je stotine puta izvadila iz bule, podigla sa dna, spasla od depresije, koja je uspela bar donekle da ublaži jad svih mojih pristajanja.
I zato je mali Čiko moj veliki junak. Jer, kao i on, imam pravo da ne volim ono što se svi drugi prave da vole. I da im to, uz osmeh, kažem u lice.
Jer, kao što reče još jedan istinski heroj nepristajanja, imena Branimir i prebivališta u Holandiji, “sa svim svojim biserima oko vrata, ti si tanka crna linija…”.
A ko ne zna zašto je to pravi razlog samurajskih filmova, ne treba ni da zna.
P.S. Radoznalost nikoga nije ubila. Ni mačku, ni psa, ni nas. Pa su rešili da ubiju radoznalost. Pucaju iz svih oružja. Ništa iz istorije nisu naučili. Sedi, jedan!
(izmenjena i dopunjena verzija kolumne objavljene u knjizi “Trešnje od olova” #laguna)
Popularni britanski pevač, Robi Vilijams objavio je spot za pesmu “Party Like a Russian” sa novog albuma “Heavy Entertainment Show“, koja govori o životu ruskih oligarha. Muzika je zasnovana na delu Sergeja Prokofjeva “Ples vitezova” iz baleta “Romeo i Julija”.
Vilijams peva o načinu života “posebnog tipa ljudi”, koji “uzimaju novac od svoje nacije”. “Oni se ne smeju, dok nešto ne prodaju”, kaže tekst pesme. U spotu on glumi ruskog oligarha, nekoliko puta kaže “spasiba”, a balerine plešu u vojnoim uniformama.
Njegov 11. album, “Heavy Entertainment Show“, pojaviće se u prodaji 04. novembra.
Beogradski bend Virvel koncertom u Domu omladine Beograda, 07. Oktobra u 21 čas, obeležava 15 godina od objavljivanja svog prvog albuma. Rođendansku žurku bend će iskoristiti da napravi presek pesama sa svih dosadašnjih izdanja, još jednom predstavi poslednji singl “Poslednji svedok”, a specijalno za beogradsku pubiku izvede i nekoliko potpuno novih pesama.
Knjige nas inspirišu, bude emocije, obrazuju, zabavljaju, mogu da promene naš pogled na svet… Koliko puta ste ostajali budni do kasno u noć jer niste mogli da “ispustite” knjigu iz ruku? Ako pripadate ljudima koji žrtvuju svoj san da bi dovršili započetu knjigu, onda ste vi pravi čitalac. A, da li znate kojih 10 knjiga su najprodavanije svih vremena?
“Priča o dva grada” – Čarls Dikens. Roman je prvi put objavljen 1859. godine i prati život grupe ljudi pre i za vreme francuske revolucije. Prodat je u preko 200 miliona primeraka i time zaslužio da se nađe na listi najprodavanijih knjiga svih vremena.
“Gospodar prstenova” – Džon Tolkin. Roman hronološki predstavlja nastavak “Hobita”, i prvobitno je nosio naziv “Rat za prsten”, ali je na kraju objavljen kao “Gospodar prstenova”. Po njemu je snimljen i istoimeni film koji je u celom svetu doživeo neverovatan uspeh.
“Mali princ” – Antoan de Sent Egziperi. Svi znamo priču o Malom princu, usamljenom dečaku iz svemira koji je napustio svoju malenu planetu i svog jedinog prijatelja, crvenu ružu o kojoj se brinuo i koju je voleo najviše na svetu i koji je krenuo na putovanje s ciljem da nešto novo otkrije i nauči.Novela je nastala 1943. godine za vreme Egziperijevog boravka u Americi. “Mali princ” je preveden na preko 290 svetskih jezika i dijalekata.
“Hari Poter i Kamen mudrosti” – Džoan Ketlin Rouling. Ovo je orvi roman iz serijala o dečaku čarobnjaku Hariju Poteru. Prvi put je objavljena 30. juna 1997. godine, a prevedena je na oko 60 jezika. Po knjizi je 2001. godine snimljen i istoimeni film.
“10 malih crnaca” – Agata Kristi. Najpopularniji i najprodavaniji roman čuvene književnice. Agata Kristi je uspela da napravi neverovatan zaplet, toliko komplikovan da se bez dokumenta poslatog Skotland Jardu, ubica nikada ne bi pronašao niti bi se saznalo ko je on. Knjiga je ekranizovana u nekoliko navrata, a izašla je i u obliku video igre.
“San u crvenom paviljonu” – Cao Sjuećin. Knjiga je napisana sredinom 18. veka i spada u najpoznatije i najuticajnije kineske klasične romane. Cao Sjuećin je roman objavio anonimno, ali se kasnije ustanovilo da je on autor. Delom je autobiografski tekst. U romanu je 30 glavnih i preko 400 sporednih likova, uglavnom ženskih.
“Hobit” – Džon Tolkin. Roman je objavljen davne 1937. godine. Radnja je smeštena u izmišljenu Srednju zemlju, a glavni junak je hobit po imenu Bilbo Bagins, koga su čarobnjak Gandalf i družina patuljaka odvukli od udobnog, ležernog života u hobitskoj rupi, i uvukli u avanturu čiji je cilj otimanje blaga koje je skupio Smaug Veličanstveni, veliki i opasan zmaj.
“Ona: Istorija avanture”- Henri Rajder Hagard. Knjiga je prvobitno objavljivana u nastavcima u časopisu The Graphic, a posle objavljivanja je stekla veliku popularnost. Zaplet u prvom licu opisuje putovanje Horacija Holija i njegovog štićenika Lea u izgubljeno kraljevstvo u unutrašnjosti Afrike. Tamo su pronašli rasu, kojom je vladala bela kraljica kao “Ona” ili “Ona koja se mora slušati”.
“Lav, veštica i orman” – K. S. Luis. Ovo je druga, a ujedno i najpoznatija knjiga iz serijala “Letopisi Narnije”. Luis je ovaj roman posvetio kumčetu Lusi Barfild. Knjiga je prevedena na preko 30 jezika i već više od pola veka očarava čitaoce svih generacija.
“Da Vinčijev kod” – Den Braun. U delima Leonarda da Vinčija su skrivene misteriozne šifre. Istina koja je skrivana vekovima, napokon je razotkrivena. Zavera stara više od 2000 godina, doživeće svoj vrhunac u Braunovom romanu. Iako je većina podataka iz knjige pretpostavka i autorovo mišljenje, ona obiluje stvarnim detaljima i činjenicama.
Ime ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za književnost biće objavljeno 13. oktobra, nedelju dana kasnije nego prethodnih godina, saopštio je Nobelov panel koji dodeljuje tu prestužnu nagradu. Datum objavljivanja dobitnika nagrade je potvrdio član Švedske kraljevske akademije Per Vastberg, prenosi agencija Asošiejted pres.
Uobičajno je da se Nobelova nagrada za književnost objavljuje u istoj nedelji kada i druge Nobelove nagrade, čije je objavljivanje zakazano za sledeću nedelju. Objavljivanje dobitnika nagrade za književnost pomereno je za sredinu oktobra zbog, kako se navodi, obaveza Akademije. Određivanje kasnijeg datuma može, usled tajnosti procesa, da pokrene spekulacije o neslaganjima u Akademiji, ali Vastberg insistira da to nije slučaj.
Na listi kandidata za Nobelovu nagradu za književnost ima autora koji su više puta do sada bili predloženi, a najbolje se kotira japanski književnik Haruki Murakami. Kandidati su i sirijski pesnik Adonis i kenijski autor Ngugi va Tiongo, ali i američki autori Don Delilo, Filip Rot i Džojs Kerol Outs.
Među imenima mogućih dobitnika ovodišnje prestižne nagrade za književnost su i britanski pisac indijskog porekla Salman Ruždi, češki pisac Milan Kundera koji godinama živi u Francuskoj i norveški dramaturg Jon Fose.
Grupa Van Gogh će 26. novembra u Belexpo centru u Beogradu proslaviti tri decenije svog rada i postojanja
– Raduje nas što ćemo naš rođendanski parti kako i dolikuje, proslaviti zajedno sa publikom. Siguran sam, biće to vrela novembarska noć prepuna dobrog raspoloženja, posebnog ritma, kvalitetnog zvuka i glasnog horskog pevanja, noć u kojoj će publika i Van Gogh zatresti grad – rekao je frontmen Zvonimir Đukić-Đule.
On je dodao i da će se tog 26. novembra zauvek oprostiti od nekih pesama koje su godinama unazad činile okosnicu njihovih set lista.
Van Gogh za 26. novembar priprema “nastup u dva čina”. U prvom činu predstaviće se publici u akustičnom izdanju, dok je drugi čin rezervisan za “potpuno novi, nabrijani elektrik set benda”.
– Noć našeg rođendanskog slavlja biće i prilika da prvi put uživo odsviramo nama neke drage pesme, koje su tokom godina karijere ostale nepravedno zapostavljene. Nakon aktuelne turneje, pred nama je vreme, koje nas mami da se kreativno otisnemo u nekom za nas, skroz nepoznatom, a inspirativnom muzičkom pravcu – kaže Đukić.
[infobox title=’Da li se sećate…’]
Svojim debi albumom nazvanim jednostavno “Van Gogh” (1986) bend je ponudio niz upečatljivih pesama poput “Tragovi prošlosti” i “Menjam se”, ali je bilo potrebno pet godina i promena postave da bend prodiše punim plućima i krene u osvajanje srpske scene kada se mikrofona uhvatio gitarista Đule za drugi album “Svet je moj”, sa kog je bio veliki hit “Neko te ima”. Devedesete u Srbiji obeležili su albumi “Strast” (1993), “Hodi” (1996) i “Opasan ples” (1999), kao i hitovi “Mama”, “Hodi”, “Klatno”, “Brod od papira”… U novom stoleću beogradski sastav je nastavio pođednako žestoko, intrigantno i zavodljivo sa albumima “DrUnder” (2002), “Kolo” (2006), “Lavirint” (2009) i “Neumeren u svemu” (2013). Van Gogh je do sada osvojio najveće koncertne prostore u zemlji poput Beogradske arene (dva puta), Hale sportova i stadiona Tašmajdan. Na prve tri decenije svog stvaranja Van Gogh se prigodno osvrnuo albumom najvećih hitova u novim, akustik aranžmanima, prigodno nazvanim “Ako stanemo gubimo sve” (2016).[/infobox]Kao što i dolikuje rođendanskoj proslavi poklon je obavezan – uz svaku ulaznicu grupa Van Gogh poklanja svoj novi CD “Ako stanemo gubimo sve”.
Novina za fanove je personalizovana bilbord kampanja “Prvih 100 – na plakatu zajedno sa bendom!”, koja daje jedinstvenu priliku da se lice zainteresovanih fanova nađe uz članove Van Gogha na plakatima i bilbordima po celom Beogradu.
Tu mogućnost dobiće samo kupci prvih 100 ulaznica, koje se po ekskluzivnoj ceni od 1.000 dinara mogu naći isključivo u prostorijama “Long Play”-a od 3. oktobra, radnim danima od 10 do 16 časova.
Nakon toga, u prodaji preko mreže “Eventim” jedna ulaznica biće 1.300 dinara, odnosno “Van Gogh karta za dvoje” 2.000 dinara, kao i jedna VIP karta koji košta 2.000 dinara.
Arsenal 06 je tokom tri junske večeri privukao preko 20.000 posetilaca koji su uživali u nastupima Skunk Anansie, Toy Dolls, Asian Dub Foundation, Bajage i Instruktora, Partibrejkersa, Beogradskog sindikata i mnogih drugih, a fantastična atmosfera festivala u Kragujevcu sada se konačno najbolje može sagledati u kratkom filmu autora Nikole Radojičića-Skubija.
Dokumentarac u samo sedam i po minuta vodi gledaoca sa sunčanih ulica Kragujevca u dobro posećen Arsenalov kamp, a potom i u festivalski prostor: na Main Stage gde su nastupali i Massimo Savić, Električni orgazam, Viva Vox… i na Garden Stage gde su posetioci iz svih delova Srbije i regiona pratili Nenu Belana, Obojeni program, Gorana Bareta i Majke, Nikolu Vranjkovića, Zoster…
Film samo potvrđuje imidž Arsenala kao jednog od najuzbudljivijih festivala Srbije i regiona, sa idealnim spojem bendova (svirali su i Atheist Rap, Ničim izazvan, E-Play, Mortal kombat…) i fantastičnog prostora (Main Stage je u “Kneževom arsenalu”, prostoru fabrike naoružanja iz 19. veka, Garden je u živopisnoj i zeleniloj “Zastavinoj bašti”, a Explosive DJ Stage u istorijskoj “Čaurnici”).
Ipak, najvažnije je to što Arsenal već šestu godinu za redom ostaje festival sa izuzetno mladom publikom, što znači da ima sigurnu budućnost.
Beogradsko dramsko pozorište ugostiće 17. oktobra Dramski teatar iz Skoplja, koji će na Sceni “Rade Marković” izvesti predstavu “Genetika pasa” Venka Andonovskog, u režiji Dejana Projkovskog.
Komad je premijerno izveden aprila 2012. godine, a u pitanju je tragikomedija inspirisana Krležinim klasikom “Gospoda Glembajevi”. Ova svojevrsna balkanska krležijada bavi se moralnom dekadencijom i materijalnim propadanjem porodice skopskih skorojevića ali se priča moze odnositi i na bilo koju ex YU republiku.
Književnica Džoan Ketlin Rouling , pripremila je novu poslasticu za sve ljubitelje magije. Napisala je roman “Fantastične zveri i gde ih naći”, (kao autor naveden je imaginarni magizoolog Njut Skamander) , vodič kroz magične zveri koje su spomenute tokom serije. Mnoga od tih legendarnih stvorenja preuzeta su iz kultura raznih naroda, uključujući grčku i egipatsku mitologiju kao i britanski i skandinavski folklor.
Glavna uloga u istoimenom filmu dodeljena je Ediju Redmejnu, koji igra čarobnjaka i magizoologa Njuta Skamandera, a radnja se događa 70 godina pre nego što je saga o Hari Poteru započela. Naziv novog serijala ujedno je naziv knjige koju je Hari čitao pre odlaska u Hogvorts, a koja je obavezna literatura svakog čarobnjaka, jer skoro u svakom čarobnjačkom domu u zemlji, stisnutu između debelih tomova magijskih priručnika, možete da nađete i primerak “Fantastičnih zveri i gde ih naći”. Eto od sada, makar samo za kratko, i normalci imaju priliku da otkriju gde žive Petonošci, šta jedu Jastučarke i zašto nije dobro ostavljati mleko za Knarlove.
Film “Fantastične zveri i gde ih naći” možete da pogledate u bioskopima od 17. novembra.