U ponedeljak 23. oktobra u 20:00 časova, Malo pozorište Duško Radović proslaviće 68. rođendan, a tom prilikom premijerno će biti izvedena predstava za decu nastala prema drami Vilijama Šekspira – “Bura” u režiji Nikite Milivojevića.
Romantična drama, koju je Šekspir pisao tokom 1610. i 1611. godine, govori o sukobu Prospera koga su braća Antonio i Alonso bacili u more i tako proterali iz Italije.
– U Buri je moguće prepoznati najrazličitije sadržaje: od romantičnih, metafizičkih, autobiografskih, filozofskih, političkih… a među svim mogućim “učitavanjima” za mene u njoj postoji i jedan dečji pogled na svet. Kao u onim neobičnim kutijama DŽ. Kornela u kojima su neki nostalgični mini svetovi prepuni nekakave dečije fantazije – izjavio je o predstavi reditelj,Nikita Milivojević.
Bura/ Photo: N. Kukolj
Za kostime je bila zadužena radila Jelena Stokuća, asistent reditelja i koautor muzike koja se izvodi uživo na sceni je Tadija Miletić, a asistent kostimografa Adrijana Simović.
U predstavi igraju: Ivana Adžić, Miloš Samolov, Miloš Anđelković, Arsenije Tubić, Nikola Malbaša, Jovana Čurović, Maja Tomašević i Mina Gligorić.
Bura/ Photo: N. Kukolj
Predstavu “Bura” beogradska publika će imati priliku da pogleda 22. oktobra u 12:00 časova i 25. oktobra u 10:30 i 20:00 časova u Malom pozorištu Duško Radović.
U okviru proslave Dana pozorišta biće podeljene i godišnje nagrade, o kojima je odlučivao tročlani žiri u sastavu Goran Balančević, Miloš Samolov i Jelena Ćuruvija Đurica.
Bob Marli bio je, nema dileme, jedan od najplodnijih umetnioka svoje generacije. Do smrti, u 36. godini, objavio je čak 15 albuma sa nekim od najprepoznatiljivijih pesama svih vremena.
Iako istinski fanovi bajverovatnije znaju većinu Marlijevih pesama napamet, malo njih zna iznenađujuću priču koja se krije iza jednog od njegovih najvećih hitova.
“No Woman, No Cry” objavljena je 1974. Originalno je objavljena na studijskom albumu Natty Dread”, zajedno sa takođe dobro poznatim “Rebel Music (3 O’clock Roadblock)” i “Revolution”.
Međutim, verzija koja je definitnvo najpoznatija je ona iz 1975, sa albuma “Live”. I prilično se razlikuje od originala.
Naime, studijska verzija ima prilično brži tempo, što u velikoj meri oduzima snagu samim stihovima. S druge strane, živa vezija je prilično musporena, kako bi svaka reč dobila na težini.
“No Woman, No Cry” obradili su brojni umetnici. The Fugees su objavili svoju slavnu verziju na albumu The Score iz 1996. Njihovu verziju peva Vajklif Džin i u njoj ima nekoliko promena u stihovima.
Na primer, dok Marli peva “in a government yard in Trenchtown”, Džin umesto toga izgovara “in a government yard in Brooklyn”.
U početku, Džin posvećuje pesmu “svim izbeglicama širom sveta “.
The Fugees su takođe objavili i oficijalni remisk na svom albumu “Bootleg Versions”, u kojem gostuje i MArlijev sin, muzičar Stiven Marli. Vajklif je takođe snimio i solo verziju “No Woman, No Cry” za svoju Greatest Hits kompilaciju, objavljenu 2003.
Kao zvanični autor pesme na oba Marlijeva albuma potisan je čovek sasvim nepoznat u muzičkoj industriji. Njegovo ime je Vinsent Ford.
Ali, ko je bio taj misteriozni čovek?
Vinsent “Tata” Ford bio je Marlijev drug uz detinjstva i imao je prilično turbulentan život.
Iako je bio vezan za nvalidska kolica vezana nakon što je izgubio nogu od dijabetesa, Ford je, navodno, spasao mladog Marlija od utapanja kada je ovaj imao samo 14 godina.
Marli je takođe uvek govorio kako ga je Ford kao tinejdžera spasao od gladi, budući da je vodio kuhinju u Kingstonu na Jamajci, koja se nalazila u First Streetu No. 3.
Ovaj kraj, poznat kao Casbah, bio je “the government yard in Trenchtown” o kome Marli peva u “No Woman, No Cry”.
Marli je tamo živeo pedesetih, a upravo tamo i tada reggae muzičari kao što su Piter Toš i Bani Veler pravili su svoje buduće hitove.
Marli je tamo upoznao i Ritu Anderson u koju se zaljubio i venčao se s njom 1966.
Bob Marli/ Photo: Facebook @bobmarley
I dok mnogi nisu sasvim sigurni da je Ford zaista napisao slavnu pesmu, pretpostavlja se da je ona ipak Marlijevo delo.
Rodžer Stefens, Marlijev biograf, otkrio je radio intervju slavnog muzičara iz 1975. gde on suštinski priznaje da je napisao ovu pesmu dok je svirao gitaru u Fordovom dvorištu.
Dakle, zašto je ipak potpisao Forda kao autora?
Pretpostavlja se da je reč o činu zahvalnosti prema dugogodišnjem prijatelju.
Naime, Marli je želeo da bude siguran da če kuhinja koja ga je njega održala i muzički inspirisala kao dečaka, ostati otvorena. Potpisujući Forda kao autora, on je obezbedio da sve tantijeme od velikog hita idu u njegove ruke.
Ford je umro 2008. a danas je legendarni Casbah muzej pod nazivom Trench Town Culture Yard.
Iako više ne funkcioniše kao kuhinja za one kojima je potrebna, muzej pomaže da turisti dođu do siromašnog dela Kingstona koji bi u suprotnom ostao “nevidljiv”.
Tek što su se okupili, najpoznatiji svetski rokenrol “policajci”uboli su svirku u Parizu.
Sting je, pre nastupa s novom grupom The Police, da bi malo ubio tremu, šetao pariskim ulicama poznatim po prijateljicama noći. A gde drugde?
Zašavši u predvorje jednog hotela koji je nudio takve usluge, iz čiste radoznalosti navodno, ugledao je poster za predstavu “Cyrano de Bergerac”, u kojoj se jedan od likova zvao Roxanne.
Upravo taj doživljaj inspirirao ga je za pisanje pesme istog naziva, koja se našla na debitantskom albumu grupe “Outlandos d’Amour”. Album je snimljen uz vrlo skroman budžet i doživeo je uglavnom negativne kritike pošto je objavljen.
Koliko ponekad kritičari ne umeju da prepozanju budućnost, najbolje govori činjenica da se danas ovaj album smatra jednim od najboljih debitantskih albuma britanskog new wavea i britanske scene uopšte.
I da… legnenda kaže da se taj Stingov izlet u nožni život Pariza dogodio upravo 20. oktobra, pre ravno 40 godina.
Velikan jugoslovenskog glumišta Miodrag Petrović Čkalja ili kako su ga neki zvali, naš Čarli Čaplin nije imao lak i zabavan život.
Čovek iz naroda koji nam je podario toliko smeha uvek će ostati u našim sećanjima kao Jare, Gvozden, Mita, Blagoje, Srećko napast, Jovanča Micić…
Čkalja je vodio miran život. Poslednje godine proveo je tiho, povukavši se iz javnog života. Javno se angažovao 2000. godine u predizbornoj kampanji demokratskih snaga.
Nažalost, umro je u siromaštvu u 79. godini života.
Photo: imdb.com
Zanimljivo je da se legendarni komičar rodio baš na Svetski dan šale, 1. aprila 1924. godine. U rodnom Kruševcu završio je gimnaziju, gde je i počeo da se bavi glumom, na dramskoj sekciji.
Posle rata i demobilizacije upisao je studije veterine u Beogradu, ali i nastavio da se bavi glumom u KUD “Ivo Lola Ribar”.
Od 1946. godine počinje njegova popularnost učešćem u radio emisiji “Veselo veče”.
Prvu seriju, “Servisna stanica”, koja se emitovala na Televiziji Beograd, snimio je 1959. godine. Ovde se proslavio tumačeći lik kuvara Jordana.
U pozorištu, između ostalog, igrao je u predstavi “Bog je umro uzalud” (snimljen i film) i antologijskoj komediji Dragutina Dobričanina “Zajednički stan” (kasnije je snimljena i TV verzija).
Najzapaženije uloge ostvario je u serijama “Servisna stanica” (1959), “Ljubav na seoski način” (1970), “Kamiondžije” (1972), “Vruć vetar” (1980) i “Kamiondžije 2” (1983), kao i u filmovima “Orlovi rano lete” (1966), “Bog je umro uzalud” (1969), “Paja i Jare” (1973), “Avanture Borivoja Šurdilovića” (1980) i “Kamiondžije ponovo voze” (1984).
Dobitnik je više nagrada: 1974. dobio je Sterijinu nagradu, 1977. Sedmojulsku nagradu, 1991. Nušićevu nagradu za životno delo, 1995. RTS-ovu nagradu za životno delo, “Zlatnog ćurana” za životno delo na danima komedije u Jagodini.
Photo: imdb.com
Pred kraj života žalio se kako ga muči samoća. Napušten od kolega, gledajući kako mu prijatelji jedan po jedan umiru, Čkaljin čuveni osmeh počeo je da bledi.
Kada je dobio nagradu za životno delo “Car Konstantin”, u govoru je rekao ono što smo odavno zaboravili – dugo je živeo kao da je sahranjen.
– Imam 76 godina i ništa mi ne treba. Živeo sam i živim skromno. Ali, znači mi da naša deca žive normalno. Da sam u Americi, i da sam primio ovako veliku nagradu zahvalio bih se, prvo, svojoj ženi, pa deci, pa tašti, zatim producentu i reditelju. Ali, pošto sam, srećom, u svojoj dragoj zemlji Srbiji, zahvaljujem se, prvo, svom šefu samoposluge što mi, ponekad, odvoji penzionersku kosku, pa komšinici u baraci koja mi ostavi mleko ispod tezge, pa mom poštaru koji mi uvek, na vreme sa zakašnjenjem, donese penziju. Da nije bilo njih, ne bih bio ovde – rekao je glumac 2002. godine na dodeli, samo godinu dana pred smrt.
Tom prilikom je izgovorio i rečenicu koja, nadamo se, i dalje odzvanja u glavama mnogih: – Hvala, Srbijo, pustili ste me da glođem do koske.
Ako ste fan Black Sabbatha, znate da su oni u februaru odsvirali poslednji koncert u karijeri u ran u njihovom rodnom gradu Birmingemu, a bend je snimak nastupa objavio kao film “The End of The End”.
I baš sa tog koncerta možete da pogledate poslednje izvođenje pesme “Paranoid”…
Black Sabbath su završili karijeru i otišli u istoriju kao jedan od najboljih metal bendova svih vremena.
Muzičari koji su ostavili neizbrisiv trag na ex-Yu sceni, Belgrade Funk Combo nastupiće 21. oktobra u 22:00 časa u džez klubu Soul Society – Stari Bitef.
Belgrade Funk Combo je instrumentalni autorski funk sastav, nastao početkom 2016. godine i od tada širi opasan gruv po gradu.
Bend čine iskusni i poznati muzičari koji izvode kombinaciju sopstvenih numera i obrada funk žanra uz dosta improvizacije i spontane interakcije na sceni.
Photo: Promo
Retki su muzičari koji mogu da se pohvale da su delili binu sa umetnicima koji su stvarali jazz muziku.
Članovi benda su iskusni profesionalni muzičari koji su svojim radom ostavili neizbrisiv trag na muzičkoj sceni Srbije i ex-Yu: Ljuba Paunić (saksofon), Nenad Stefanović – Japanac (bas), Vladimir Žutić (gitara), Branko Kosar (klavijature), Marko Milivojević – Nafta (bubanj, udaraljke), i Tom Feđa Franklin (bubanj, udaraljke).
Belgrade Funk Combo je ove godine u sopstvenoj režiji izdao i live CD pod nazivom “Bootleg”, a trenutno rade na materijalu za prvo autorsko izdanje.
Ulaznice za nastup benda Belgrade Funk Combo možete nabaviti po ceni od 250 dinara.
Aleksandar Danilović (Mr.Rabbit)/Photo: Promo, Boris Jovanović
Bend Mr. Rabbit ima novi spot. Radi se o još jednom live snimku sa koncerta koji je održan u martu u Domu omladine Beograda, na kome je promovisan album “Postmoderna Komedija” objavljen krajem prošle godine za izdavačku kuću Lampshade Media.
Bend je koncert iskoristio i za snimanje video materijala koji sada redovno objavljuju u formi video spotova, a na njihovom YouTube kanalu upravo se pojavio još jedan. U pitanju je koncertna verzija poslednje numere sa albuma, “Bulevar”.
