Akademijin Festival tribjut bendova koji se tradicionalno održava svake godine u trajanju od tri dana pred prvi oktobarski vikend, ove godine obeležiće svoje jubilarno 5. izdanje, besplatnim koncertima najuspešnijih bendova koji su do sada nastupali u Klubu Akademija u Nemanjinoj 28.
Nastao sa ciljem promovisanja kvalitetnih domaćih sastava koji izvode muziku poznatih bendova koje publika iz različitih razloga nema priliku da čuje uživo, FTB će i ove godine nastaviti tradiciju besplatnog ulaza za sve posetioce.
Tom Waits, Nick Cave, The Beatles, The Doors, ZZ Top, Moloko, Jane’s Addiction i mnogi drugi, prethodnih godina našli su se na listi izvođača, dok ćemo u ovogodišnjem programu FTB-a uživo slušati muziku Alice in Chains, Pearl Jam, Faith No More, Arctic Monkeys, Azre i Smaka.
Festival počinje u četvrtak 06. oktobra, svirke su od 22 časa a ulaz je slobodan uz obaveznu rezervaciju mesta u Klubu Akademije 28.
Otvorio sam novi lokal na vrućoj gradskoj lokaciji… Nakon 25 godina bavljenja ugostiteljstvom, i to uglavnom klabingom i noćnim barovima, znam tačno šta hoću i šta mi treba. Uradio sam domaći zadatak i pripremio sve da bih sa svojim partnerima u poslu mogao da pružim ovom gradu i svojim starim i novim gostima dobru zabavu i kvalitetnu ugostiteljsku ponudu.
Istraživanje tržista i lokacija, biznis plan, dobar menadžment, dobar barmen i šef kuhinje… sve je kako treba.
Na red je došao izbor muzike i didžejeva. Poslednjih nekoliko godina sam se više bavio restoranima i obukama ugostiteljskih kadrova, konstaltingom i postavkama novih koncepata. Ne smatram da me je vreme pregazilo, ali se stvari jako brzo dešavaju i menjaju ako te nema u suvoj operativi. Što kaze jedan moj dobar drugar: “To ti je zbog zuba…” Kakvog crnog zuba, pitam ga ja. “Pa zbog zuba vremena!”
U svakom slučaju moji stari saborci iz mix pulta su pootvarali svoje lokale ili pak nastavili da se bave svojim osnovnim zanimanjima, a postali hobi didžejevi. Nisam mogao njih da angažujem ali sam jednog od njih, koji je svojevremeno bio jedan od boljih učenika, a u međuvremenu postao jedan od boljih gradskih didžejeva, zamolio da mi pomogne. Organizovao je plejadu novih mladih snaga, imena i lica koja nisam poznavao… a verujem ni oni mene. Eventualno su od svojih starijih kolega čuli za moje ime ali nikako nisu mogli da ga povezu za prosedom bradom i viškom kilograma u mom vlasništvu.
Otvaranje lokala, ceo grad bruji… obezbeđenje, VIP gosti, hostese, TV kamere. Osoblje je tu od ranog jutra, vrše se poslednje pripreme, pune se frižideri, proverava se sound sistem. Izlazim na vrata lokala, mesto na kome sam najviše vremena proveo u svojoj karijeri, ako ne računamo vreme provedeno za mix pultom. Spremam se za doček gostiju, za još jedno otvaranje, po ko zna koji put u karijeri. Nailazi mlad, visok i jako moderno obučen momak. Prijatne spoljašnjosti i naočit, sto bi pripovedači rekli.
“Dobro veče.”, obratim mu se ja.
“Dobro veče.”, ljubazno odgovori.
“Izvolite?”, rekoh, stavivši mu do znanja da je možda poranio, ili da je mozda čak i suviše mlad za ovakav lokal.
“Krenuo sam unutra…”, lakonski odgovori.
“A kojim dobrom?”, upitah.
“Ja sam didžej!”
Pomerim se malo unazad, zagledam ga sa svih strana, krenem mu iza leđa…
“A gde ti je oprema, gde ti je muzika didžeju? Gde su ti slušalice?”, upitah ga bez ikakve namere da ga uvredim i omalovažim, već zaista iznenađen i zatečen. Znam da je u moje vreme DJ dolazio često sa pomoćnikom jer nije sam mogao da nosi ploče. OK, ploče su sada opet u modi, opet se vuku torbe i kejsovi, ne očekujem to od omladinca… ali ne očekujem ni da ce doći sa rukama u džepovima, i to doslovce.
Lakonski, kao što je odgovarao na moja pitanja, brzim i energičnim pokretima izvuče dva srebrna USB ključa iz dzepova, podiže ih u visinu brade i ponosno mi ih pokaza. Svetla ulične rasvete su se prelamala preko malih, srebrnih, oblih predmeta koji su, osim svojim savršeno oblikovanim ivicama, ostavljali snažan utisak i činjenicom da u sebi nose zapise stotina, ako ne i hiljada muzickih numera…
Kilogrami i kilogrami plastike i kartona, raznobojnih omota na kojima su radili vrhunski dizajneri, mašine za rezanje vinila, kamioni koji te vinile voze do prodavnica ploča, uvek ljubazni i često čak i preterano informisani prodavci ploča, pizze, kafe i koka-kole koji se konzumiraju na putu do prodavnice ploča, ushićenost i neograničena sreća kada omot nežnim ali veštim pokretom ruke iskreneš dovoljno da iz njega izleti savršeni crni komad plastike sa rupom u sredini, uživanje u pogledu na savršene linije rezova po vinilu, blago pucketanje ploče, čak i kada je nova, krugovi na obodima diska gramofona… Sve to, i jos štošta što ne bi stalo u ovaj tekst, sadržano u tim sitnim pločama, kolima i gigabajtima. Pomislih u trenutku da sam zaista žrtva onog zuba sa početka teksta…
“Izvoli, dobrodošao…”, pomerih se sa vrata i propustih ga unutra.
“Imam i slušalice!”, dobroćudno, a opet blago mangupski dobaci dok je prolazio pored mene. Rukom je pomerio maramu koju je nosio oko vrata i pokazao nove, bele, lakirane slusalice koje su bile perfect match onim srebrnim čudima iz njegovih džepova.
Klimnuo sam mu glavom i okrenuo se gostima koji su tog trenutka nagrnuli na vrata…
Lepa vest za sve one kojima nedostaje simpatični dvojac iz urnebesne serije “Andrija i Anđelka“ – Prva televizija od 7. oktobra obradovaće svoje gledaoce premijernim epizodama regionalno popularne domaće serije, kada će svakog radnog dana, osim sredom, uživati u novim ljubavnim i društvenim zgodama i nezgodama popularnog zaljubljenog para.
[accordion title=’Anđelka’]
Anđelka (Anđelka Prpić) je atraktivna, moderna žena, pomalo i opterećena trendovima savremenog doba. Želi brak i dete s Andrijom. Zbog brbljive prirode neretko se stiče utisak da joj je jezik brži od pameti. Emotivna je, strastvena i sklona drami čak i u banalnim situacijama. Zbog lične nesigurnosti često dobija napade ljubomore, naročito na pomen Andrijine zgodne koleginice Danke. Insistira na zajedničkim odlascima kod psihijatra smatrajući da će to popraviti i unaprediti njihov odnos. Tačnije, promeniti Andriju. Iako ga baš ovakvog ludo voli.[/accordion]
U premijernim i ujedno poslednjim epizodama, ovaj par u tridesetim koji se iskreno voli, ali jedno drugom često ide na živce, razmatraće esencijalna pitanja koja “terete“ muško-ženski odnos: da li je pametnje praviti romantičnu večeru za drugare ili prijatelja, šta sve o njemu znaju njene najbolje drugarice, jesu li deca skupa i da li je bolje imati sina ili ćerku, kakva je sličnost između kablovske i žena iz vizure muškarca…
[accordion title=’Andrija’]
Andrija (Andrija Milošević) je tipičan predstavnik svoje mačo vrste, sa svim klasičnim muškim stereotipima. Iskren je i ležeran po pitanju mnogih stvari. Odlično se oseća u sopstvenoj koži i životu koji živi, te ne vidi potrebu da tu bilo šta menja. Voli sebe, automobile, kompjutere i sport. Ne podnosi Anđelkinu majku ni dosadne večere s prijateljima. Uživa u Anđelkinim izlivima ljubomore, iako iskreno ne razume kako njoj vrlo često nije jasno koliko je voli.[/accordion]
A saznaćemo da li će Andrija i Anđelka napokon stati pred oltar što je Anđelka toliko dugo čekala ili će jedno drugom reći zauvek zbogom…
Za njih dvoje nema tabu tema, niti je i jedna tema previše ozbiljna da se ne bi mogla pretvoriti u urnebesan komentar modernog života. Andrija i Anđelka samo naizgled stalno vode borbe i ratove, a ustvari se ludo vole… Da li će tako i ostati, saznaćete petkom od 21.10 i ponedeljkom, utorkom i četvrtkom od 22.00 na TV Prva.
Moja generacija nije mnogo slušala ploče, mi smo odrasli na kasetama i kompakt diskovima. Kasnije je došao MP3 i slušanje muzike preko interneta.
Ipak, medij vinila nije mi bio nepoznat, na polici mi je, pored kolekcije stripova, stajala hrpica ploča među kojima je bilo par istinskih bisera: nemačko izdanje live albuma Majka Oldfilda “Exposed”, originalni vinil “Sogns of Faith and Devotion” od Depeche Mode, neki grčki Žan Mišel Žar… I tako… Prolazile su godine, a te ploče nisu videle vrh gramofonske igle. Sve doskora, kada sam od mog dobrog prijatelja, Miše Stanimirovića, basiste u neznanom broju bendova (trenutno u bendovima Delivarance i Despot) dobio antički “Tehniksov” gramofon. Da li treba da pomenem da je to prvi gramofon koji sam posedovao u životu? Stariji i iskusniji vinil-manijaci (Miša je pasionirani kolekcinoar ploča Iron Maiden-a) su mi govorili da je sakupljanje ploča “teška navlaka”. Tako i bi. Nakon što sam gramofon “ojačao” adekvatnom opremom (prastari “Elektrovojsovi” zvučnici i još starije “Monakor” pojačalo) krenula je i magija – preslušavanje ploča.
Vinili su u jednom periodu bili potpuno “aut”, smatralo se da će CD preuzeti primat, nakon njega, elektronska forma plasiranja muzike. Međutim, nije sve u praktičnosti i brzini gde možeš sve što su Dire Straits snimili začitavu karijeru da svučeš za sa interneta za par minuta… Vinil, kao medij, imao je i ima svoju draž, tako da, kada se vratio, nije bilo veliko iznenađenje da je prodaja istih počela stalno da raste. Vinil je muzika upakovana na jedinstveno sofisticiran način, o kvalitetu zvuka da ne govorim…
U mom rodnom gradu se pre par godina otvorio Vinyl Shop koji i danas lepo posluje i gde neretko svratim da obnovim kolekciju. Kompletirao sam diskografiju Kerbera, pronašao solidno očuvan dupli živi album Depeche Mode “101”, isto tako dupli album The Cure – “Kiss me, kiss me, kiss me”… Ostalo se naručuje sa interneta. Za vikend sam trčao da pokupim duplo remasterizovano izdanje “Still” od Joy Divison, sa retkim live snimcima, a pazario sam i poslednji New Order “Music Complete” – i to na providnom vinilu.
Za nekog ko još čuva kasete s kraja osamdesetih i iz prve polovine devedesetih – nije loše.
Taj “virus” uspeo sam da prenesem i na moju devetogodišnu kćerku. Omiljeni bendovi su joj Texas, New Order, Yazoo… I prosto ne može da sakrije oduševljenje kad se ploča zavrti na gramofonu.
Priznaćete, tako nešto nije moguće kada pustite muziku na jutjubu.
Kamerna scena Beogradske filharmonije u sezoni 2016/17. predstavlja nešto sasvim drugačije – počinje “Teatar u Filharmoniji”. Muzičari Beogradske filharmonije će scenu deliti sa glumcima Tamarom Krcunović i Vladimirom Aleksićem tokom serije od pet koncerata na kojima će se čitati pisma čuvenih kompozitora.
Sala Beogradske filharmonije pretvara se u pozorišnu scenu sa idejom da se pozorišna i muzička umetnost spoje u jedan svojevrsni događaj. Ciklus “Teatar u Filharmoniji” nudi slušaocima, a sada i gledaocima novu perspektivu u uživanju i razumevanju dela velikih kompozitora. Koristeći prepiske kompozitora sa njima važnim osobama, sa jedne strane, i njihovog stvaralaštva sa druge, rađa se jedinstven i novi žanr – pozorišni koncert, novo delo koje se izvodi muzikom i rečima.
“Teatar u Filharmoniji” okuplja kamerne ansamble i glumce i posvećen je petorici kompozitora – Mocartu, Čajkovskom, Maleru, Šumanu i Stravinskom, njihovoj genijalnosti, dramatičnim sudbinama ili tragičnim ljubavima.
Pozorišni koncerti u sklopu “Teatra u Filharmoniji” održavaće se u intimnom ambijentu sale Beogradske filharmonije, četvrtkom sa početkom u 19 časova. Prvi u nizu zakazan je za 27. oktobar i posvećen je Mocartovim pismima, a 1. decembar prepisci Čajkovskog. U 2017. godini, Maler će se “čitati” 23. februara, Šuman 13. aprila i Stravinski 25. maja.
Četvoročlani gitarski bend nekadašnjeg člana i jednog od osnivača kultnih Majki, Zorana Čalića, dolazi nam u petak 14. oktobra u 21. čas u KC Grad, a u okviru Paralela-Beogradskog Festivala Subkulture. Njihov beogradski koncert dešava se u okviru koncertnih promocija aktuelnog studijskog albuma “U moru i plamenu” (2016.).
Nastupe Zoran Čalić Banda, karakteriše jak i specifičan gitarski zvuk, zbog čega im je i zagrebački izdavač, Dancing Bear, dodelio titulu regionalnih rok zvezda.
Posle razlaza sa Majkama, 2013. godine, Čalić se okrenuo saradnji sa slovenačkim muzičarima i umetnicima i sastavio bend, koji čine: Zoran Čalić – gitara/vokal, Ivo Rimc – bubanj, Jernej Kržič – bas i Andraž Mazi – pedal steel & gitara
Džek Ričer (Tom Kruz) se vraća sa svojim specifičnim oblikom pravde u željno iščekivanom nastavku “Džek Ričer – Bez povratka” koji možete da pogledate u bioskopima od 27. oktobra.
Major Suzan Tarner (Kobi Smolders) predvodi Ričerovu staru istražnu jedinicu i uhapšena je zbog izdaje. Ričer će učiniti sve da dokaže njenu nevinost i otkrije istinu koja stoji iza ogromne vladine zavere oko ubistva vojnika. Film je zasnovan na knjizi „Džek Ričer – Bez povratka“, 18. nastavku iz bestseler serijala “Džek Ričer” autora Lija Čajlda koji se prodao širom sveta u preko 100 miliona primeraka.
Nekoliko zanimljivih detalja…
Tom Kruz je već sarađivao sa režiserom Edvardom Cvikom i to u filmu “Poslednji samuraj”.
Ovo je četvrti film u kome Kruz tumači lik po imenu “Džek”.
U bestseleru Lija Čajlda, glavni junak je 20 cm viši i oko 20 kg teži od Toma Kruza.
Prvi film iz ove franšize baziran je na devetoj knjizi Li Čajlda, a “Džek Ričer – Bez Povratka” na 18.
Udruženje rok muzičara Srbije (URMUS) zvanično je saopštilo da od 3. oktobra 2016. godine počinje prijavljivanje bendova i autora za šesti Beogradski autorski rok festival – BARF 2016. Prijavljivanje za festival se vrši preko zvaničnog web sajta Udruženja rok muzičara Srbije – www.urmus.rs.
Zadnji rok za prijavu bendova i autora je 25. novembar 2016. a uslovi za učešće na konkursu za festival BARF 2016 su:
Tri kompletno autorske kompozicije (muzika, tekst i aranžman)
Tekstovi pesama i vokalna interpretacija mogu biti na jeziku po izboru autora
Prijavljene pesme ne moraju biti obavezno studijski snimci
Na festival se mogu prijaviti samo autori i bendovi iz Republike Srbije
Na festival se mogu prijaviti i autori i grupe koji nisu učlanjeni u Udruženje rok muzičara Srbije
Prijavljivanje na festival BARF 2016 je besplatno
Na festival se mogu prijaviti i bendovi/autori koji su bili prijavljeni i prethodnih godina, pod uslovom da se na festival prijave sa novim pesmama
Bendovi/autori koji budu izabrani od strane stručnog žirija URMUS-a za finalno veče festivala, odsviraće pesme u istom trajanju kao i prijavljene pesme za festival
Stručni žiri Udruženja rok muzičara će najkasnije do 1.decembra 2016. objaviti imena šest finalista učesnika finalne večeri festivala BARF 2016. koje će se održati 16. decembra u sali Amerikana u Domu omladine Beograda.
Prva nagrada za najbolji autorski bend je 100.000 dinara i direktan plasman u kvalifikacioni ciklus Bunt rok festivala 2017. godine. Druga nagrada za najbolje izvodjenje je 50.000 dinara, a treća nagrada je 25 sati snimanja u muzičkom studiju MAŠINA 23.
Još jedan bestseler Dena Brauna na velikom platnu, naravno sa Tomom Henksom u ulozi profesora Roberta Lengdona, 12. oktobra kreće u svoj bioskopski život u Srbiji
Premijere fantastičnog trilera u Beogradu i Novom Sadu zakazane su za 12. oktobar, a priča je, kao i uvek kad je reč o delima Dena Brauna, zagonetna i napeta do samog kraja.
Elem… Robert Langdon se budi u bolničkom krevetu, pod sedativima i potpuno dezorijentisan, nesvestan trenutka kada je stigao u Firencu. Ubrzo saznaje da je pogođen u glavu i da ga je od smrti spaslo samo čudo. Sijena Bruks (Felisiti Džons), veoma inteligentna i zgodna mlada doktorka, čini sve kako bi profesoru simbologije pomogla da izmakne iz kandži Konzorcijuma – moćne organizacije koja ga besomučno goni kroz tri evropska grada.
Nekoliko suprostavljenih strana utrkivaće se oko jedne jedine informacije – gde je skriveno misteriozno i smrtonosno remek-delo koje preti čovečanstvu i koje je samo jedan čovek u stanju da nađe?
Reditelj filma je Ron Hauard, dobitnik nagrade Oskar za najbolju režiju za film “Blistavi um”, a produkciju filma uradili su Brajan Grazer i Ron Hauard. U ostalim ulogama se pojavljuju Felisiti Džons, Omar Sija, Sidse Babet Knudsen, Ben Foster i Irfan Kan. Scenario, zasnovan naravno na istoimenom bestseleru Dena Brauna, potpisao je Dejvid Koup. Izvršni producenti filma su Dejvid Haustfolter, Den Braun, Ena Kalp i Viliam M. Konor.
Ekskluzivne premijere filma „Inferno” zakazane su za 12. oktobar u Beogradu u bioskopu Cineplexx Ušće Shopping Center, a u Novom Sadu u bioskopu Arena Cineplex.
Da li će profesor istorije, umetnosti i simbologije koga tumači Tom Henks, uspeti da protumači i najzagonetnije tragove koje za sobom ostavlja moćni i prebogati genije genetskog inženjeringa, bioskopska publika u Srbiji saznaće od 13. oktobra.
Pozivamo vas na 20. tribinu Laguninog književnog kluba koja će biti održana u petak, 7. oktobra od 18 časova u knjižari Delfi u SKC-u, a za temu će imati knjigu aktuelne dobitnice Nobelove nagrade za književnost Svetlane Aleksijevič – “Černobiljska molitva”. O knjizi će govoriti prevoditeljka Enisa Uspenski, istoričarka Ivana Pantelić i pisac Vule Žurić.
Glavni junaci ove nesvakidašnje dokumentarističke proze su i žrtve i spasioci, i deca i vojnici i žitelji avetinjske ozračene oblasti ograđene tablama upozorenja, kao i naučnici, psiholozi, lekari, preživeli, evakuisani i povratnici. Oni svi u pero Svetlane Aleksijevič govore reči koje se stapaju u jednu, jedinstvenu černobiljsku molitvu za postradale i one koji će još dugo snositi teške posledice.