Najdugovečniji bend na ovim prostorima, YU grupa, svira punom parom. Pored velikih koncerata i festivalskih nastupa po regionu, za beogradsku publiku su spremili dve “poslastice”. U pitanju su klupske svirke – u centru grada, u Wurst Platz baru 26. oktobra i, dan kasnije u Festu, što braću Jelić, kao Zemunce, sigurno posebno raduje.

– Prvo su me ljudi koji se brinu o programskoj šemi Wursta pitali da li bismo prihvatili klupsku svirku – priča za Novosti basista legendarnog sastava Žika Jelić. – Preneo sam to Dragom, Petru, bubnjaru Žuletu, i oni su rekli – super. Potičemo iz takvih sredina, tako smo krenuli, pa došli na viši nivo. Neposrednost i intimnost koje imaju klubovi nemaju veliki prostori. Uželeli smo se da sa bine publiku gledamo oči u oči. To je posebna inspiracija za muziciranje.

Usledio je i poziv iz Festa…
– Sve se odlično uklopilo s obzirom na to da Petar sad živi u Švedskoj. To nam je bila odlična kombinacija zbog njegovih velikih putnih troškova. Drago nam je što ćemo svirati u klubu koji postoji već 27 godina.

Tu su, kako kažete, i neke “slatke muke” uoči ovih svirki?
– Imam mnogo prijatelja, saradnika, poznanika, kumova… Kako se odbraniti od njih? (smeh). Verovatno je recept – isključiti telefon ili pokupovati karte, pa podeliti. Sve to je, međutim, interesantno. Kao da je novo, a zapravo je nešto što smo davno prošli, i sad se podsećamo.

[infobox title=’Pera pravi simfonijske aranžmane’]

Najavio je nedavno Petar Jelić da će se grupa u narednih godinu dana posvetiti radu sa simfonijskim orkestrom i novim aranžmanima poznatih pesama.
– On je to uzeo na sebe, pošto je muzički najobrazovaniji od nas, i polako raspisuje aranžmane. Ja se svakako ne bih prihvatio tog posla, jer znam da je veoma obiman. Bolje je kad to radi neko mlađi, a ja posle mogu da kritikujem – uz osmeh kaže Žika Jelić.[/infobox]

Petrova selidba vas nije poremetila u radu?
– Dragi, Žule i ja redovno održavamo “rokenrol kondiciju” kroz probe. Petar dođe nekoliko dana pred nastup, posle koncerta ostane još dan, dva i vrati se nazad.

Tokom leta ste imali dosta nastupa?
– Taman pomislim da više nema mesta gde Dragi i ja nismo svirali za ovih 56 godina bavljenja muzikom, ali se prevarim. Festivali su u modi, sve više ih ima. Prijatno sam se iznenadio u Arilju, malom mestu koje živi za tih 15 dana dok traje festival “Arlem”. Takođe, Šipovo me je oduševilo svojim prirodnim lepotama i bajkovitošću.

U Arilju, kao i na beogradskom Beer festu, nosili ste majicu Riblje čorbe – “Uzbuna”?
– To je jedna od srpskih grupa koje volim. Majicu sam dobio od njihovog gitariste Vidoja Božinovića Džindžera. Njeno idejno rešenje, čelično pile sa omota albuma koji je dizajnirao Jugoslav Vlahović, na svetskom je nivou. Šteta što živimo u tako maloj sredini. Da je Vlahović to prezentovao negde drugde, dobio bi silna priznanja. Ako i druge srpske grupe imaju interesantne majice, mogu da mi daju. Rado ću da ih nosim na našim koncertima.

HL/Izbor: novosti.rs