Da li ste se ikada zapitali kako se genijalne ideje i veliki proboji u razmišljanju javljaju? Olivija Foks Kaban i Džuda Polak smatraju da svako može da nauči da kultiviše velike ideje. U knjizi “Mreža i leptir: Umetnost inovativnog razmišljanja”, oni pomoću anegdota o rađanju velikih ideja i praktičnih predloga za uvećavanje kognitivnih sposobnosti pokušavaju da nas nauče da uđemo u stanja u kojima se dešava genijalnost.

Mamurni i dehidrirani Kit Ričards se 1965. budi u motelu – Stounsi tada još uvek nisu mogli da priušte sebi hotelske sobe – jednog vrućeg i sparnog jutra. Pored sebe nalazi gitaru i snimač zvuka. Grogiran, premotava traku i stiska “plej”.

Od sat vremena snimka, 59 minuta je njegovo hrkanje. Ali u prvih 30 sekundi se nalaze uvodni rif i prvi stihovi vanvremenskog hita “Satisfaction”. Ričards se u tom trenutku nije sećao ni da je uključio snimač.

https://www.youtube.com/watch?v=OZ8GZ3PFVGM

Verovali ili ne, ovaj šablon ponašanja paralelan je Ajnštajnovom kada je otkrio teoriju relativiteta. Isti šablon ste, piše magazin Fortune, i vi doživeli, ako ste ikad rešili neki problem dok ste se tuširali.

Kada uđete pod tuš, vaš mozak neprimetno promeni režim funkcionisanja. Pre toga ste se svesno koncentrisali na problem. Ali pod tušem, vaš mozak verovatno počne besciljno da luta, skoro da “ne razmišlja ni o čemu”, dok vas vruća voda opušta. Neuronaučnici su nedavno otkrili da tajna revolucionarnih ideja leži upravo u toj sposobnosti mozga da “šalta” dva režima – fokusirani i lutajući.

Sa fokusiranim režimom ste već upoznati – trenutno ga koristite čitajući ovaj tekst. Možete razmišljati o njemu kao o “izvršnom režimu”: to je režim koji završava stvari. Orijentisan na ciljeve i rokove, on je tata-mata za pravljenje lista i poštovanje rasporeda i budžeta. Deo mozga zadužen za ovaj režim naziva se izvršna mreža, IM.

Izvršna mreža je grupacija više regija mozga u blizini prednjeg dela lobanje. Vi ste veoma izvežbani u korišćenju tog dela mozga – celokupno školovanje je bilo trening za to. Pomoću IM vi ste (nadamo se) funkcionalan, odgovoran i produktivan član društva.

Ali IM ne može sama da doprinese donošenju inovativnih i revolucionarnih rešenja. Potrebna joj je pomoć od lutajuće mreže, one koja doprinosi momentima pod tušem. To je kreativna mreža, mreža “po difoltu”, DM. Ona je kao neko veće genija unutar vašeg mozga. Geniji razgovaraju, razmenjuju ideje, polupromišljene teorije i divlje spekulacije.

DM je izvor sve naše kreativnosti, svih naših izuma, sveg našeg genija – a za to nije dobila ni približno dovoljno priznanja. Šta je DM postigla tokom ljudske istorije? Bolje pitanje je – u kom velikom otkriću ona nije učestvovala? Ako nam IM pruža mogućnost da se fokusiramo i postignemo šta smo zacrtali, DM nam omogućava da prozremo kroz kompleksnost sveta i dokučimo šablone koji leže u osnovi.

Kreativna mreža je ključna komponenta našeg mozga: istraživanja su pokazala da je taj deo mozga neizostavan u preživljavanju koliko i srce ili bubrezi. Toliko je bitna da bismo mogli da napišemo celu knjigu samo o njoj. Rekli bismo: “Evo je! Evo kako funkcioniše, evo kako možete da joj pristupite, evo kako je stavljate u turbo.” Ipak, to nije dovoljno. DM ne može sama da donese revolucionarne ideje.

Sposobnost da se menja sa jednog na drugi režim rada je ono što je omogućilo Kitu Ričardsu da iznedri “Satisfaction” i Albertu Ajnštajnu da otkrije specijalnu teoriju relativiteta. U stvari, to je ono što je omogućilo većinu otkrića tokom ljudske istorije.

A kako možete pristupiti vašem režimu genija? Jedan način je da malo odremate.

Adam Čejer, jedan od inženjera Eplove virtualne asistentkinje Siri, bio je suočen sa herkulovskim podvigom. Srećom, Čejer je imao tajno oružje: spreman režim genija.

Čejer zna bolje od toga da pokušava da svaki od bezbroj problema koji su se javljali dok je dizajnirao Siri rešava “peške”. “Ja spavam na problemima sa kojima se borim.” Čejer je otkrio revolucionarnu moć hipnagoških i hipnopompičnih stanja – perioda polusna oko buđenja i tonuća u san. To su trenuci u kojima je naš režim genija u petoj brzini.

“Oko 11 ležem u krevet i vrtim po glavi problem”, kaže Čejer. “Vrtenje po glavi” znači fokusiranje IM kako bi namerno i svesno skrenuo pažnju svog veća genijalaca na problem. Onda se na njih oslanja da prave nove asocijacije i iznađu rešenja dok spava. Kada ustane, koristi IM kako bi prikupio ono do čega je DM došao.

Hipnagoška i hipnopompična stanja inhibiraju rad frontalnih režnjeva u kojima je situirana IM. Ipak, kao što svako ko je sklon gledanju u prazno zna: jednostavno pravljenje pauze neće dovesti do inspiracije. Kako bismo potpirili kreativnost, moramo da radimo stvari koje dozvoljavaju da nam misli lutaju.

Tim naučnika Univerziteta u Kaliforniji u svom istraživanju dao je ispitanicima zadatak da smisle neuobičajene načine upotrebe za predmete (“Šta sve može da se uradi sa ofingerom?”). Nakon toga im je dato da pauziraju 12 minuta. Jedna grupa se samo odmarala. Druga grupa je radila banalni zadatak, a treća uopšte nije napravila pauzu.

Druga grupa je imala 41% bolje rezultate posle pauze, a ostale nisu pokazale nikakvo poboljšanje. Interesantno je to što izvršnoj mreži mora biti dat cilj i zadatak kako bi ova tehnika funkcionisala.

“Koja je najbolja banalna stvar koju možemo da radimo?”, pitaju nas često klijenti. Kada bismo morali da izaberemo jednu, to bi bila šetnja. Čak i istraživanja u kojima su ispitanici hodali na pokretnoj traci u zatvorenom prostoru pokazala su pozitivne rezultate.

Čarls Darvin je imao svoju trasu od četvrt milje koju je smatrao toliko važnom da je težinu problema merio time koliko mu je krugova šetnje potrebno da ga reši. Čarls Dikens je šetao tri sata dnevno svakog popodneva, a ono što je na šetnjama primećivao, stavljao je direktno na papir.

Čajkovski se zadovoljavao dvosatnom šetnjom. Bio je vrlo strog i nije se vraćao ni minut ranije, jer je bio ubeđen da će se u suprotnom razboleti. Betoven je uživao u dugim šetnjama posle ručka, noseći olovku i papir za slučaj da ga snađe inspiracija.

Čuven je citat Serena Kjerkegora: “Ušetao sam se u svoje najbolje misli.” Često su ga viđali kako trči do stola da bi nastavio sa pisanjem sa šeširom još na glavi i štapom još u ruci.

Bolje je šetati po mirnim i tihim mestima, na kojima ne morate da pazite na automobile, semafore, džogere i tako dalje. Nekome više godi da šeta besciljno, a drugome da šeta nekud konkretno.

Naravno, nije dovoljno samo šetkati se. Potrebno je jasno definisati problem koji želite da rešite, da ga verbalizujete i postavite cilj. Korisno je imati i svesku ili diktafon, kako biste zabeležili ideje koje vam padnu na pamet. Držite nešto u ruci, novčić, kamenčić, spajalicu, „Star vors” figuricu – nebitno. Naše šake šalju ogromne količine informacija našem mozgu i držanje tih kanala otvorenim drži naš mozak u asocijativnom stanju.

Bitno je takođe imati u vidu da revolucionarne ideje skoro nikada nisu izvučene iz vakuuma. “Kreativnost je samo povezivanje stvari”, rekao je jednom Stiv Džobs. “Kada pitate kreativne ljude kako su nešto uradili, oni kao da se osećaju malo krivim jer nisu ništa uradili, samo su nešto videli… To je zato što su uspeli da povežu iskustva i tako sintetišu nove stvari.”

HL/Izvor: Nedeljnik