Na finalnoj večeri nedavno završenog festivala BARF nisu pobedili, nagrade su prepustli drugima ,ali uradili ono mnogo važnije – dali sve od sebe, imali sjajnu svirku, skrenuli pažnju na sebe i “kupili” svakog ko ih je čuo.

Beogradski alternativni bend MaerA (vole da naziv pišu sa velika A) nastao je pre nešto više od dve godine, imaju iza sebe mnogo svirki, EP “Antfarm” i demo album “Echo The Howl” na Bandcampu, Soundcloudu i Youtubeu, traže izdavača i za sebe kažu da su “brutalno iskreni”.

Da li je zaista tako pokušali smo da otkrijemo u ovom intervju. Pa, dame i gospodo… MaerA.

[accordion title=’Maera su…’]

Tomislav Dumanović (guitar/vocals), Igor Canić (lead guitar), Nebojša Milosavljević (bass) i Vladan Marković (drums).[/accordion]

Kako je nastala Maera i šta to ime zapravo znači?
– Maera kao ideja je produkt revolta, ogorčenosti i bola. Bend je tu samo da prenese poruku i natera ljude da razmisle. Maera je ime psa iz Grčke mitologije iz tragične priče o ocu i ćerki. Za nas simbolizuje traganje za pravdom i istinom, naš ultimativni cilj. 

Šta Maeru razlikuje od ostalih bendova na novoj srpskoj sceni?
– Ne sviramo nešto na šta je publika u regionu navikla. Prepoznatljiv zvuk i tematika pesama nas izdvajaju od mase bendova koji pokušavaju da izgrade svoj uspeh kopirajući one koji su uspeli pre njih.

Ostavili ste odličan utisak na BARF-u, da li ste očekivali pobedu i šta je sledeći korak?
– Iskreno, ne. Tabu je da metal bend učestvuje na rok/pop takmičenju, zamislite da još da na njemu i pobedi. Što se tiče sledećeg koraka, trenutno radimo na novom singlu koji će imati spot. Takođe remaster starijih pesama, kao i što više svirki.

Šta neko ko nikad ranije nije slušao Maeru može da očekuje kad presluša vaše snimke, a šta kad dode na koncert?
– Slušati snimak je potpuno drugačije iskustvo od žive svirke. Slušati pesmu online je način da onaj ko sluša shvati težinu pesme i upozna se sa istom. Slušati bend uživo je način da se iz prve ruke oseti emocija iza pesama. U našem slučaju je to jako izraženo.

Sledeća svirka vam je na Shadow Festu u Garaži. Koliko se publika u klubovima razlikuje od one u DOB-u, na nekom festivalu, u većem prostoru…?
– Publika se u suštini ne razlikuje. Ljudi koji podržavaju bendove i prate ih su oni koje ćete videti u publici i na većoj i manjoj svirci. Veće svirke su uvek neverovatna iskustva, dok nam svirke u manjim klubovima omogućavaju da budemo prisniji sa publikom i cela stvar je nekako intimnija.

Vaša energija na bini donekle podseća na Nirvanu… namerno ili sučajno?
– Ne vidimo neku sličnost. Ako je to kompliment, onda hvala!

Zbog čega ste toliko mračni u tekstovima?
– Postoje teme o kojima jednostavno treba govoriti, ma koliku negativnost te teme nose sa sobom. Poenta nije ono što je negativno, već inspirisanje drugih da razmišljaju o rešenju problema, ličnog ili društvenog. 

Koja je najvažnija poruka koju želite da prenesete svojom muzikom?
– Niko od nas ne treba da se oseća kao greška u društvu, samo jer se ne odgovara kalupu koji nam je svima nametnut. Želimo da inspirišemo ljude da prihvate svoj lični bol i uvide tuđi. Tek onda možemo da se nazovemo svesnim bićima.

U avgustu prošle godine objavili ste self-released demo album. Da li su bendovima potrebne izdavačke kuće kada je danas sva muzika ustvari na internetu?
– Jesu, pogotovo za bendove koji nemaju veliki budžet. Bendovi koji ne mogu sve da samostalno organizuju, finansiraju, nemaju kontakte ili su iz mesta gde alternativna scena ne postoji, moraju da ciljaju na izdavačke kuće. Internet je samo nabacio veću konkurenciju.

Može li da se živi od muzike koju vi svirate?
– Ovde ne, zato ni ne gledamo da se zadržavamo ovde previše, jer ovde je sama rok scena zaglavljena u 80-im, tako da do modernog metala još nismo ni došli.

Zašto većina novih bendova ne shvata koliko je važno biti u medijima i na društvenim mrežama?
– Retko koja televizija ili radio stanica zastupa bendove ovakog tipa, tako da ni ne mogu da se oslanjaju na njih. Što se društvenih mreža tiče, to je jedino mesto gde se može doći do publike, ali zahteva dobro planiranje i upornost. Možda je to ono što fali velikoj većini bendova.

U Srbiji se već 30 godina nije pojavio stvarno veliki bend, da li je Maera taj bend?
– Ne, jer ne planiramo da se zadržimo ovde.

Sanjate li o velikim dvoranama, koncertima u arenama…?
– Ne sanjamo, ciljamo na njih.

Gde vidite Maeru za 10 godina?
– Nismo vidoviti da bismo to znali, ali volimo horoskop!

Šta ćete biti kad porastete?
– Vatrogasci, naravno.

HL